Дарган мезличи хасбарибси методикала пособие


– ибил тема «Ахтардила диктант»



страница4/6
Дата20.07.2018
Размер0.55 Mb.
#76669
1   2   3   4   5   6

16 – ибил тема «Ахтардила диктант».
Дарсла мурадуни: ахтардила диктант белк1ни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: диктант лук1нила кьяйдурти руркъни; б) буч1антази набадарила пайдаличила ихтилат барни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Дарган мезла диктантуни бик1уси А. Г1. Кьадиевла пособие, набадурала сурат.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни диктантличи х1ядурбарни. Ахтардила диктантунала тетрадуни дурт1ни.
Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани диктант лук1ех1е ва набадурала пайдаличила гъайдик1ех1е.


  1. Текст чебетаахъили буч1ни.



Набадари
Набадари к1ел дус гьаб-г1ергъили башуси бухъала саби. Цаибси дус, г1янжиличи чекадаили дак1ибти, илала хъимала удиб букуси набадари башар. К1иэсил дус набадариличирад гье дашар.

Дагъистайзир чумал журала набадури дашахъу.

Камти хъимала бег1, х1унт1ена рангла набадари бег1лара г1ях1си саби. Набадари ва илала гье г1ях1цад излумачи къаршили дармайс пайдаладиру. Илди канила, дулек1ла, урцецунала, михъирла, х1ила излумас дармандирули сари.

Набадурала ва илдала гьела шин адамтани, шулки дизурх1ели дужути дармунти сарливанра, пайдаладирули дирар.

Урк1и далкьух1елира набадурала шин г1ях1ил дармандирар.


III. Доскаличи х1ергъути дугьби лук1ни ва илди баянбирни.

Гьаб-г1ергъили – ишаб: дуслис г1ергъи дус (последовательно).

Хъими – ишар: набадариличирад дашути кьар.

Гье – семена.

Шулки – глисты.
IV. Текст предложениеби х1ясибли лук1ни.

V. Белк1унси диктант ахтардибирни.

VI. Тетрадуни дурчни.

VII. Хъули х1янчи бедни. Делч1унти тикрардарес.


17 – ибил тема «Хат1абачил х1янчи».
Дарсла мурадуни: белк1унси ахтардила диктант баянти буч1антази аргъахъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: а) ахтардила диктантлизир хат1аби х1едирнила кьяйдурти чедаахъни. б) буч1антачил жагати хат1личил хат1аби агарли диктантуни лук1нила кьадриличила ихтилат барни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: «Дарган мезла диктантуни» бик1уси А. Г1. Кьадиевла пособие. «Г1яжаибси азбука» бик1уси жуз.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни хат1абачил х1янчиличи х1ядурбарни.
Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани диктантлизир дарибти хат1абачила, илди г1ур х1едарес кумекли детарути правилобачила гъайдик1ех1е.


  1. Диктантуназир дарибти хат1аби гьардирни.






Белк1ира

Белк1ес г1яг1нили саби

Правилоби, мисалти












III. Акьуси замана пайдалабарили, багьирабас жавабти дургни.
1. Инса кани балхути, хъули баркат бихути,

Дархдалги дузухIели, дунъя жагабирути. (Някъби)


2. Устнала някъбаур дагьардирути,

ВаяхIла дяхIличир минадирути. (Някьиш)


3. ТIашхIели – маймайдикIар, удухIели – къиздикIар,

Хуреглизир дахъ далги, дукалли – бизидикIар. (Низби)


4. ХIязхIели – гьалмагъбиркан, ахIенхIели – цунбулхъан,

Хабурта хIебугьалра, биштIатас шаддеш бихан. (Начи)


5. Гьала-гьала цIяб хъулир, гIур берхIила нурлиур,

ХIяйнайс – буцIар цIаличир, авнайс – мусибатлизир,

Ахирра – кIабатIлизир. (Нукьун)
6. ХIянрахIели дуббалтан, хIяблизиб халабиан,

ХIербиэс хьулбухъалли, гIурра хIяри кабурхан. (Набадари)


7. КьяшмаурхIели – дашар, ахIенхIели – хIедашар. (Налани)
8. Халаси канила бегI, дахъ умха лихIбала бегI,

Буртла хурег бикалли, булхъес бахъ иштяхIла бегI. (Ниъдирхъян)


9. ХIячми цIализир, чурми гьаваличир, чарх-бекI ванзаличир. (Нур)
IV. Белк1унси х1янчи ахтардибирни.

VI. Тетрадуни дурчни.

VII. Хъули х1янчи бедни. Делч1унти тикрардарес.



18 – ибил тема «Т1инт1ти ва т1инт1ти ах1енти предложениеби».
Дарсла мурадуни: т1инт1ти ва т1инт1ти ах1енти предложениебала хасдешуни чедаахъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: т1инт1ти ва т1инт1ти ах1енти предложениебачила буч1антала баянти мурхьдик1ахъни. Даргала литературный мезличи буч1антала диги мурхьдик1ахъни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: дарган мезла жузи, таблицаби, карточкаби, суратуни.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
Учитель. Дурх1ни, ишбарх1ила дарсличир нуша т1инт1ти ва т1инт1ти ах1енти предложениебала хасдешуначила гъайдик1ех1е.
II. Делч1унти тикрардарни.
III. Тетрадьлизи сагаси дарсла тема лук1ни ва ил баянбирни.

Учитель. К1иибил даражала члентала бут1акьяндеш дирни-х1едирни х1ясиби предложение биэс дирар 2 журала: т1инт1ти ва т1инт1ти ах1енти.
Сунезир ч1янк1ли бек1 члентицун лерси предложениелис т1инт1ли ах1енси предложение или бик1ар.

Масала: Батирайли далай белч1ун. Ну уч1улра. Итини ута балбариб.

Сунезир бек1 члентира к1иибил даражала члентира лерси предложениелис т1инт1си предложение или бик1ар.

Масала: ишбарх1и Батирайли дебали г1ях1си далай белч1ун. Гьанна ну ахъли ва саркъахъили уч1улра. Даг итинихъярхъли ута балбариб.
IV. Физкультминутка.

V. Т1инт1ти ва т1инт1ти ах1енти предложениебала хасдешуни чедаахъни. Х1янчи 93, бях1 45.

VI. Т1инт1ти ах1енти предложениеби т1инт1ти предложениебачи шурдалтни. Х1янчи 94, бях1 45.

VII. Дарсла итогуни каъни.
Ишбарх1и нушани аргъира:
1. Сунезир ч1янк1ли бек1 члентицун лерси предложениелис т1инт1ли ах1енси предложение или бик1ни.

2. Сунезир бек1 члентира к1иибил даражала члентира лерси предложениелис т1инт1си предложение или бик1ар.

3. Т1инт1ти ах1енти предложениеби т1инт1ти предложениебачи шурдалтес вирни.

VIII. Хъули х1янчи бедни. Т1инт1ти ах1енти предложениеби т1инт1ти предложениебачила баянти тикрардарес. Х1янчи 97, бях1 45-46. х1янчилизир чедаахъибти дугьби пайдаладирули, предложениеби черделк1ес.

III - ибил четверть

19 – ибил тема «Предложениела ца журала членти».
Дарсла мурадуни: Ца журала члентар предложениебала хасдешуни чедаахъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: ца журала члентар предложениебачила буч1антази баянти аргъахъни. Даргала литературный мезличи буч1антала диги мурхьдик1ахъни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: дарган мезла жузи, таблицаби, карточкаби, суратуни.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
Учитель. Дурх1ни, ишбарх1ила дарсличир нушани т1инт1ти ва т1инт1ти ах1енти предложениеби тикрардирех1е. Х1янчи 97, бях1 45-46 х1янчилизир чедаахъибти дугьби пайдаладирули, предложениеби секьяйда черделк1ирал ахтардибирех1е. Ца журала члентар предложениебала хасдешуначила гъайдик1ех1е.
II. Дурх1нала багьудлуми ахтардидарни. Илдас кьиматуни кадатни.
III. Тетрадьлизи сагаси дарсла тема лук1ни ва ил баянбирни.

Учитель. Цацах1ели предложениебазир чумал подлежащее, сказуемое, объект ва ил тях1ярли чумал к1иибил даражала члентира диэс асубирар.

Масала: Ну, х1у,Г1яли, Халдуз ва Кьасум жаг1ялра вац1ализи шадир аркьех1е. Нушани вац1ализир буц1и, гурдни ва г1ямри чедаира. Талих1чебти дурх1ни далайбик1улри, булхъулри ва хъатбик1улри.

Цаибил предложениезир шел подлежащее лер: Ну, Х1у, Г1яли Халдуз ва Кьасум. Илдани чи? Ибси суайс жаваб лугули саби.

К1иэсил предложениелизир биалли се? Ибси суал жаваб лугути буц1и, г1урдни, г1ярми ибти существительноебани иргъахъути х1ябал объект лер.

Х1ябэсил предложениелизир биалли се бирулри? ибси суайс жаваб лугути х1ябал ца журала сказуемое лер: далайбик1улри, булхъулри, хъатбик1улри.



Чуни ца суайс жаваб лугути ва сари ца девличи хъарахъибти предложениела члентас ца ж у р а л а ч л е н т и или бик1ар.

Ца журала члентани предложениебазиб цагъуна х1янчира бузахъули саби.


IV. Физкультминутка.

V. Ца журала члентар предложениебала хасдешуни чедаахъни. Х1янчи 98, бях1 46.

VI. Назмулизир ца журала членти дургни. Х1янчи 99, бях1 47.

VII. Ца журала члентачилти предложениебазир багьлабирнила ишараби кадалтниличила буч1антази баянти аргъахъни.

Предложениебазир ца журала членти запятая кабарули дек1ардирути сари. Масала: Ну, х1у, Халдуз ва Кьасум жаг1ялра вац1ализи шадир аркьех1е.

Запятая кабалтуси саби:

1. –ра, я (яра) – личил сари-ургар дархдасунти к1иличир имц1ати ца журала члентала урга. Масала: Бец1ра, синкара, гурдара, гурднягъра дуг1ла жаниварти сари. Я ца, я к1ел, я х1ябал барх1или тамандирути х1янчи ах1ен ишди.

2. –ну союзлис г1ергъи ва амма союзлис гьала. Масала: Иш жуз х1ела ах1енну, Мусала саби. Нушала ши халаси-дек1ар ах1ен, амма лебг1еб жагаси саби.

Цацах1ели ца журала члентас гьалаб яра илдас г1ергъи дурчу мяг1нала (обобщающий) дев башули бирар.

Дурчу мяг1нала (обобщающий) девли предложениебазирти ца журала члентас кумхаси лишан чебиахъу.



Масала: Х1яйванти: кья, къача, урчи, бугъа кьарли дугар. Бец1ра, синкара, гурдара, гурднягъра – лерилра илди дуг1ла жаниварти сари.
VIII. Дарсла итогуни каъни.
Ишбарх1и нушани аргъира:
1. Цацах1ели предложениебазир чумал подлежащее, сказуемое, объект ва ил тях1ярли чумал к1иибил даражала члентира диэс дирни.

2. Чуни ца суайс жаваб лугути ва сари ца девличи хъарахъибти предложениела члентас ца ж у р а л а ч л е н т и или бик1ни.

3. Ца журала члентани предложениебазиб цагъуна х1янчира бузахъули биъни.

4. Предложениебазир ца журала членти запятая кабарули дек1ардирути диъни.

5. Запятая кабалтуси биъни:

– ра, я (яра) – личил сари-ургар дархдасунти к1иличир имц1ати ца журала члентала урга.

ну союзлис г1ергъи ва амма союзлис гьала.

Цацах1ели ца журала члентас гьалаб яра илдас г1ергъи дурчу мяг1нала (обобщающий) дугьби дашули диъни.

6. Дурчу мяг1нала (обобщающий) девли предложениебазирти ца журала члентас кумхаси лишан чебиахъни.

IХ. Хъули х1янчи бедни. Х1янчилизир чедаахъибти дугьби дурчу мяг1нала (обобщающий) диахъубли, далдикибти дугьби пайдаладирули, предложениеби черделк1ес. Х1янчи 103, бях1 49.

20 – ибил тема «Дугьабиз».
Дарсла мурадуни: дугьабизла хасдешуни чедаахъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: дугьабизличила буч1антази баянти аргъахъни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: дарган мезла жузи, таблицаби, карточкаби, суратуни.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани дурчу мяг1нала (обобщающий) дугьби пайдаладирули, предложениеби секьяйда делк1ирал ахтардибирех1е. Х1янчи 103, бях1 49.
II. Дурх1нала багьудлуми ахтардидарни. Илдас кьиматуни кадатни.
III. Тетрадьлизи сагаси дарсла тема лук1ни ва ил баянбирни.

Учитель. Адам чичи яра селичи дугьаилзулил чебиахъуси девлис яра дугьбала цалабиклис дугьабиз или бик1ар. Дугьабиз предложениела членни биэс х1ебирар.
IV. Дугьабиз чум девли аргъахъилил белгибирни. Х1янчи 106, бях1 50.

V. Дугьабизунала хасдешуни чедаахъни. Х1янчи 109, бях1 51.

Назмулизир дугьабизуни дургни.

VII. Дугьабизуначил багьлабирнила ишараби кадалтниличила буч1антази баянти аргъахъни.

Предложениебазиб дугьабиз илдала бех1бихьудлизиб, ургаб яра ахирлизиб башар.

Запятая кабалтуси саби, эгер дугьабиз предложениела бех1бихьудлизиб яра ахирлизиб бак1или биалли.

Масала: Шамил, ваши хъайг1и. Ваши хъайг1и, Шамил. Ваши, Шамил, хъайг1и.

Эгер дугьабиз урк1ила ц1акьси х1яйчмил ирули биалли, вявла ишара кабалта.



Масала: Шамил! Ваши хъайг1и!
VIII. Дугьабизуни чедиахъули, текст чеблук1ни. Х1янчи 112, бях1 53.
VIII. Дарсла итогуни каъни.
Ишбарх1и нушани аргъира:
1. Адам чичи яра селичи дугьаилзулил чебиахъуси девлис яра дугьбала цалабиклис дугьабиз или бик1ни. Дугьабиз предложениела членни биэс х1ебирни.

2. Предложениебазиб дугьабиз илдала бех1бихьудлизиб, ургаб яра ахирлизиб башни ва ил запятаябачил дек1арбирни.


VIII. Хъули х1янчи бедни. Г1яг1ниси мерличиб запятая кабалтули, предложениеби черделк1ес. Х1янчи 113, бях1 53.

21 – ибил тема «Царка ва учидяхъ предложениеби».
Дарсла мурадуни: царка ва учидяхъ предложениебала хасдешуни чедаахъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: царка ва учидяхъ предложениебачила буч1антази баянти аргъахъни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: дарган мезла жузи, таблицаби, карточкаби, суратуни.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
Учитель. Дурх1ни, ишбарх1ила дарсличир нушани г1яг1ниси мерличиб запятая кабалтули, черделк1унти предложениеби ахтардидирех1е. Х1янчи 113, бях1 53, царка ва учидяхъ предложениебачилара гъайдик1ех1е.
II. Дурх1нала багьудлуми ахтардидарни. Илдас кьиматуни кадатни.
III. Тетрадьлизи сагаси дарсла тема лук1ни ва ил баянбирни.

Учитель. Ца хьулчиличи белшунси ва ца таманси пикри иргъахъуси предложениелис царка предложение или бик1ар. Масала: Дудеш хъули чарухъун. Неш базарличи аррякьун.

К1ел яра чумал царка предложениелизибад бетаурси предложениелис учибяхъ предложение или бик1ар. Масала: Дудеш хъули чарухъун, н еш биалли базарличи аррякьун.

Учибяхъ предложениелизир к1ел яра имц1а грамматикалашалси хьулчи дирар. Масала: Дамрухъя дамлизи вируг1ев вирхъулри, дяднуч1ани ляжуби пушдяг1яхъилри. (И. Х1.)

Хабарра агарли ц1яббиуб ва гьарахълир чиргъми ухесдииб. Сегъуналра г1ях1деш аги: х1ерк1ла т1амали селра х1ергъахъулри.
IV. Учибяхъ предложениебазир багьлабирнила ишараби кадалтниличила буч1антази баянти аргъахъни.

Учибяхъ предложениелизир амма, сенах1енну, эгер союзунала гьала запятая кабалтуси саби; -ну, -гу, -ра союзунала г1ергъи запятая кабалтуси саби.


V. Царка предложениебазирад учидяхъ предложениеби дирни. Х1янчи 120, бях1 58.

VI. Учидяхъ предложениебазирад царка предложениеби дирни. Х1янчи 121, бях1 58-59.

VII. Учидяхъ предложениебазирад цаладикибти царка предложениеби-ургабси бархбас чебиахъни. Х1янчи 122, бях1 59.

VIII. Дарсла итогуни каъни.
Ишбарх1и нушани аргъира:
1. Ца хьулчиличи белшунси ва ца таманси пикри иргъахъуси предложениелис царка предложение или бик1ни.

2. К1ел яра чумал царка предложениелизибад бетаурси предложениелис учибяхъ предложение или бик1ни.

3. Учибяхъ предложениелизир к1ел яра имц1а грамматикалашалси хьулчи дирни.

4. Учибяхъ предложениелизир амма, сенах1енну, эгер союзунала гьала запятая кабалтни; -ну, -гу, -ра союзунала г1ергъи запятая кабалтни.


ХI. Хъули х1янчи бедни. Чеббелк1ес х1янчи 123, бях1 59.

21 – ибил тема «Гьарси гъай».
Дарсла мурадуни: Гьарси гъайла хасдешуни чедаахъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: гьарси гъайличила буч1антази баянти аргъахъни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: дарган мезла жузи, таблицаби, карточкаби, суратуни.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани ахтардибирех1е х1янчи 123, бях1 99 ва сагаси тема «Гьарси гъай» буч1ех1е.
II. Дурх1нала багьудлуми ахтардидарни. Илдас кьиматуни кадатни.
III. Тетрадьлизи сагаси дарсла тема лук1ни ва ил баянбирни.

Учитель. Гьар барх1ила г1ямрулизиб чила-биалра бурибси пикри яра илала гъай гьандушес, тикрардарес х1яжатдеш алк1ули бирар. Гъарац1х1едарили илди гъай дурес вирар к1ел тях1ярли: а) урх1ла гъайлизиб сегъуналра барсдеш ах1ек1ахъубли; б) урх1ла гъайла мяг1на барсх1ебиахъубли, дугьбазибцун барсдеш ак1ахъубли.

Цугдурцех1е ишди предложениби:



1) Нешли набзи ишгъуна бурала буриб: «Дудешли кьяш кац1ибих1ии, уршили бек1 кабирхьу.

2) Нешли набзи, дудешли кьяш кац1ибих1ии, уршили бек1 кабихьес чебси саби или чуйнара-сера бурибсир.
Чузиб селра барсх1ебарили, дархьли дурибти чила-биалра гъайлис гьарси гъай или бик1ар. Предложениелизир гьарси гъайла дурарад авторла гъайра дузахъули дирар.

Гьарси гъайлизи ках1едурхути гъайлис авторла гъай или бик1ар. Масала: ишбарх1и нешли иб: «Калабати шин урхьнази кадиути ах1ен».



Гьарси гъай чедиахъу ишкьяйда «Гь», авторла гъай – ишкьяйда «А».
IV. Предложениеби, гьарси гъай т1амаличирли дек1ардулхъахъули, дуч1ни. Х1янчи 126, бях1 62.
V. Гьарси гъайличилси предложениелизир багьлабирнила ишараби кадалтниличила буч1антази баянти аргъахъни.

Гьарси гъай белк1лизиб халаси х1ярпличил бех1бирхьуси саби ва кавычкабази бурцуси саби.

Эгер гьарси гъай авторла гъайлис г1ергъи бак1или биалли, илис г1ергъи к1ел к1ант1 кадалта.

Масала: Неш набзи мурталра махрик1ар: «Вари халатала х1урмат бирен».

Эгер гьарси гъай авторла гъайлис гьалаб бак1или биалли, илис г1ергъи – тире кабалта.



Масала: «Вари халатала х1урмат бирен», набзи неш мурталра махрик1ар.

VI. Авторла гъайлис г1ергъи гьарси гъай имц1абирули, текст чеббелк1ес. Х1янчи 129, бях1 63.

VII. Гьарси гъайличи авторла гъай имц1адирули, текст белч1ес. Х1янчи 129, бях1 63.

VIII. Дарсла итогуни каъни.
Ишбарх1и нушани аргъира:

1. Чила-биалра бурибси пикри яра илала гъай гьандушес, тикрардарес х1яжатдеш алк1ули биъниличила

2. Гъарац1х1едарили илди гъай дурес к1ел тях1ярли вирниличила: а) урх1ла гъайлизиб сегъуналра барсдеш ах1ек1ахъубли; б) урх1ла гъайла мяг1на барсх1ебиахъубли, дугьбазибцун барсдеш ак1ахъубли.

3. Чузиб селра барсх1ебарили, дархьли дурибти чила-биалра гъайлис гьарси гъай бик1ниличила.

4. Предложениелизир гьарси гъайла дурарад авторла гъайра дузахъули дирниличила ва илди гъайлис авторла гъай или бик1ниличила.

5. Гьарси гъай ишкьяйда чедиахъниличила: «Гь», авторла гъай – ишкьяйда «А».

6. Гьарси гъай белк1лизиб халаси х1ярпличил бех1бирхьниличила си саби ва кавычкабази бурцниличила.

7. Эгер гьарси гъай авторла гъайлис г1ергъи бак1или биалли, илис г1ергъи к1ел к1ант1 кадалтниличила.

8. Эгер гьарси гъай авторла гъайлис гьалаб бак1или биалли, илис г1ергъи – тире кабалтниличила.

VIII. Хъули х1янчи бедни. Чеббелк1ес х1янчи 131, бях1 64.

22 – ибил тема «Диалог».
Дарсла мурадуни: диалогла хасдешуни чедаахъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: диалогличила буч1антази баянти аргъахъни. Поэзиялизиб диалогла жура бузахъниличил дурх1ни тянишбарни;

Дарсла г1яг1ниахълуми: маскаби, стенд, альбом, суратуни, Г1. Кьурбановала «Г1яжаибси азбука», «Дарган мезла кружок бирнила методика», «Агь, жан датла дарскъаби» бикIути жузи, таблицаби.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани ахтардибирех1е х1янчи 131, бях1 64 ва сагаси тема «Диалог» буч1ех1е.
II. Дурх1нала багьудлуми ахтардидарни. Илдас кьиматуни кадатни.
III. Тетрадьлизи сагаси дарсла тема лук1ни ва ил баянбирни.

Учитель. К1ел яра чумал адамла ургабси ихтилатлис диалог или бик1ар. диалоглизир гьарилла гъай сагаси къяйлизирад дех1дихьили лук1ути сари. Диалоглизир кавычкаби кадалтути ах1ен.
IV. Мез гьаладях1 ардикни. Дурх1ни саркъахъили гъайбик1ахъес бурсибарни. Ролани дузахъни.
Гъурша хяра Гъанира.


Гъям – гъям – гъям!
– Дугели, я х1ерели,

Т1ама билшх1ебилшули,

Сен илцад гъямбик1улри?

Бурагу, се биубли?


Гьалаб диъба балхули,

Гьанна кьац1цун лугулри,

Бес диъли т1емдик1ути

Нергъалра ках1ерт1улри...
– Х1ябилра г1ях1ил лугас, –

Дуц1ухъун Гъани хъули. –

– Ма хинк1ала халдари,

Дигуцад буген, бузи.


Белкъи, мух1ли лямбариб Шадбиубси Гъуршани.

Г1урра гъямбик1есбииб

Гьалабичибра ахъли:
Гъям – гъям – гъям!
– Селис зигарбик1улри,

Белкъи г1ергъи азихъли?

Набчиван дурсри делч1ес

Хъарх1едарили г1ергъи...


Чех1ебиулрив, дила

Хъяб рахажли ишхъули...

Кец1ах1еливан х1уни

Шадибра х1ебикули...

Арзиб Гъанили рахаж

Ц1умбик1уси Гъуршала.

Азаддеш бикибх1ели,

Гъямъала дишун хяла.



V. Диалогла жураличил делк1унти назмуртала инсценировка чебиахъни. Дурх1ни гъайбик1ахъес бурсибирни.

Гегуг.

Дегъси аргълизиб х1ебла

Иргъулри цунси т1ама.

Ге-гуг!

– Х1у чинабри? Х1у сери?

Дец1лизибрив х1у, марли?

Ге-гуг!

– Бархкья беткахъахъилрив,

Сен илцад ц1умбик1улри?

Ге-гуг...

– Пукьализи х1еръагу,

Ери-юрт агув, гьат1и?

Ге-гуг.

– Мурталра х1у илкьяйда

Цунни кавладу, гъари?

Ге-гуг...

Ге-гуг! Ге-гуг! Ге-гуг!



Ге-гуг! Ге-гуг! Ге-гуг!

– Разибиубри кьалли,

Дурх1ни ак1ублив, бузи?

Ге-гуг! Ге-гуг! Ге-гуг!



Ге-гуг! Ге-гуг! Ге-гуг!



VI. Дурх1нази ролани х1ясибли назмурти дуч1ахъни.
Дянгбик1уси тапра Даудла лякьирра.


– Журугси тап!

Дянг-дянг?

– Х1яз бирех1ев?

Дянг-дянг.

– Арцахъишив?

Дянг-дянг!

– Лайбак1ишив?

Дянг-дянг...

– Дикахъишав?

Дянг-дянг...

– Гьимбурк1уду?

Дянг-дянг.

– Се бик1уда?

Дянг!Дянг!

– Се баллада?

Дя-я-янг! Дя-я-я-янг!



1   2   3   4   5   6




©obuch.info 2024
отнасят до администрацията

    Начална страница