Дарган мезличи хасбарибси методикала пособие



страница2/6
Дата20.07.2018
Размер0.55 Mb.
#76669
1   2   3   4   5   6

IХ. Хъули х1янчи бедни. Х1янчи 27, бях1 11. Существительное ва илала разбор тикрардарес.




6 – ибил тема «Прилагательное».
Дарсла мурадуни: прилагательноеличила делч1унти тикрарадарни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: ) сек1ултала лишантачила ва илдала журабачила багьудлуми мурхьдиахъни; б) дарган мезличи буч1антала диги алк1ахъни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: дарган мезла жузи, карточкаби, суратуни.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
Учитель. Делх1унраяв, дурх1ни! Ишбарх1ила дарсличир нушани хъулиб белк1ахъес хъарбарибси х1янчи 27, ахтардибирех1е. Существительное ва илала разбор тикрардирех1е.
II. Хъули х1янчи ахтардибарни.
III. Тетрадьлизи дарсла тема «Прилагательное» лук1ни ва ил баянбирни. (Ихтилат).

Учитель. Прилагателньное гъайла бут1а саби, суненира сек1а лишан чебиахъуси ва сегъуна? Чиди? Чила? Села? Чумъибил? Сецад? Чинабси? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.

Предложениелизиб прилагательное определениели биубли башар. Ил сунени баянбируси девличил падежлизиб ва кьадарлизиб балбиркур. Масала. Вишт1аси урши. Ришт1аси рурси. Бишт1аси урчи. Бишт1ати дурх1ни. Дишт1ати къачни.



Прилагательноебани сек1улти сегъунти сарил: сегъуна рангла, сегъуна размерла, сегъуна т1емла, сегъуна хасиятла сарил чедиахъу.

1. Бухъяндеш х1ясибли: гьуни (сегъуна?) бухъянси, г1еркъаси, зузбит1унси, ках1ебурхуси, ахир агарси, дазу агарси, лебг1еб гьарахъси.

2. Ахъдеш х1ясибли: муза (сегъуна?) ахъси, зурбаси, х1улбала х1ер ах1ебиуси, караматси ахъдешла.

3. Халадеш х1ясибли: бит1ак1 (сегъуна?) халаси, зугьаси, дек1си, ахъбуцес х1ейэси, умцла агарси.

4. Г1ях1си хасият х1ясибли: адам (сегъуна?) г1ях1си, валгунси, адамтачи дигичевси, урк1ец1ичевси, рях1мучевси, сахаватси, малх1ямси, разиси, пахрубареси, тямях1кардеш агарси, х1илла агарси, гьими-кьяс агарси, кабизалачевси, барибси г1ях1деш хъумх1ертуси, лебтачила пикриик1уси, урх1ла дард сунелайзи буйг1уси, алавтас разидеш бихуси, дунъяличи шадси, лебтасалра дигеси, урк1и гьаргси, дях1 шаласи, кьясдеш агарси, кабизалачевси.

5. Бажарди х1ясибли: серхурси, вялхъя, бажардичевси, сак1убси, азгъиндеш х1едалуси, паргъатдеш х1ебалуси.

6. Г1якьлу х1ясибли: духуси, г1якьлучевси, багьудичевси, пагьмучевси, пасих1си, пикрикар, г1якьлукар, маслиг1ятчи адам.

7. Т1ем х1ясибли: бизиси, иштях1духъеси, х1яздухъеси, т1яг1ямласи, муриси.

IV. Дарсла тема саркъахъни. Х1янчи 31, бях1 13.

V. Х1янчилизир къаршидиркути буч1антани х1ергъути дугьбачи пикри бях1чииъни ва илди баяндирни.

VI. Х1яз «Антонимти дургни».
Бишт1аси – нясси…., араси…, гъалагси…, гъярц1а…., кьакьаси…, чевях1си…, дяг1янаси…, жагьси…, пергерси…, мурхьси,… буркьа…, кьут1кьуси, х1ял бумкьахъуси, т1яг1ямагарси, зе агарси.

Жавабти. Халаси, умуси, хъябшси, хъабхъси, буршуси, гьарзаси, увях1си, ашкарси, ухънаси, бат1еси, сяйси, сагаси, муриси, т1абиг1ят г1ях1си, бизиси, зуйси (зукьиси).

VII. Темала итогуни каъни.
Ишбарх1и нушани аргъира:
1. Сек1ултала лишанти ва илдала жураби иргъахъути дугьби дарган мезлизир дебали дахъал лерти диъни.

2. Сек1ултала лишанти ва илдала жураби чедиахъути мяг1нализир цаличи ца гъамти ва мяг1нализир цаличи ца къаршити прилагательноеби даргес вируси виъни.

VII. Хъули х1янчи бедни. Сек1ултала лишанти ва илдала жураби чедиахъути дугьби тикрарбарес. Х1янчи 33, бях1 14 чеббелк1ес.


7 – ибил тема «Глагол ва наречие».
Дарсла мурадуни: глаголличила ва наречиеличила делч1унти тикрарадарни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: баркьуди иргъахъути дугьбачила баянти мурхьдик1ахъни; б) буч1антас баркьуди иргъахъути дугьбала г1яжаибдеш гьаргбирни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: дарган мезла жузи, карточкаби, суратуни.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
Учитель. Делх1унраяв, дурх1ни! Ишбарх1ила дарсличир нушани хъулиб белк1ахъес хъарбарибси Х1янчи 33, бях1 14 ахтардибирех1е ва глаголличила ва наречиеличила гъайдик1ех1е.
II. Хъули х1янчи ахтардибарни.
III. Тетрадьлизи дарсла тема «Глагол ва наречие» лук1ни ва ил баянбирни. (Ихтилат).

Учитель. Сунени баркьуди яра иличибси х1ял чебиахъуси гъайла бут1алис глагол бик1ар. Илини сек1ай се бариба? Се бирули? Се биру? ибти ва илдигъунти царх1илти суалтала цалис жаваб луга. Масала: усаун, усули сай, усалъан.

Сари – эс яра – ес суффиксличи тамандирути ва чула бях1ра заманара белгили ах1енти глаголтас белгиагар формала глаголти или бик1ар. Масала: бут1ес, каэс ва ц.


IV. Сек1ултала баркьуди чедиахъути дугьби дуч1ни. Х1янчи 36, бях1 15. Глаголти к1елра шайчидях1 делч1ес вирниличи пикри бях1чииъни ва илдазирад белгиагар формала глаголти дирни.
Учитель. Глагол бях1яни, замана ва луг1и х1ясибли барсбик1ар.
1 бях1: ну уч1ира, уч1улра, уч1ас.

2 бях1: х1у уч1ади, уч1улри, уч1ад.

3 бях1: ит уч1и, уч1ули сай, уч1ар.
1 бях1: нуша дуч1ира, дуч1улра, дуч1ех1е.

2 бях1: х1уша дуч1ада, дуч1улрая, дуч1адая.

3 бях1: итди буч1и, буч1ули саби, буч1ар.

V. Баркьудила лишан замана, мер, кьадар чебиахъути дугьбачила ихтилат барни.
Учитель. Баркьудила лишан замана, мер, кьадар, сабаб чебиахъуси гъайла бут1алис наречие бик1ар. Наречиеличи секьяйда? чина? чинаб? мурт? сен-сен? се багьандан? ибти суалти кадалта.
VI. Баркьудила лишан замана, мер, кьадар чебиахъути дугьбачи суалти кадалтни. Х1янчи 43, бях1 16.

VII. Наречиеби к1елра шайчидях1 делч1ес вирниличи пикри бях1чииъни. Х1янчи 46, бях1 17.
VIII. Дек1ардарибти дугьби чиди гъайла бут1ни сарил бурни. Х1янчи 47, бях1 17.
IХ. Дарсла тема саркъахъни. Х1янчурбазир къаршидиркути буч1антани х1ергъути дугьбачи пикри бях1чииъни ва илди баяндирни.

Х. Темала итогуни каъни.
Ишбарх1и нушани аргъира:
1. Дарган мезра царх1илти мезаниван баркьуди чебиахъути дугьбачирли давлачерти диъни.

2. Баркьуди чебиахъути дугьбани мез саркъахъес ва ункъли дяркъес кумекбирули диъни.

3. Нешла мезличи дугьбала хазналичи рух1ла мурхьси давлаличиван х1ерик1ес г1яг1ниси биъни.
Хъули х1янчи бедни. Глаголличила ва наречиеличила делч1унти тикрарбарес. Х1янчи 48, бях1 17 чеббелк1ес.




8 – ибил тема «Ахтардила диктант».
Дарсла мурадуни: ахтардила диктант белк1ни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: ахтардила диктант лук1нила кьяйдурти мурхьдик1ахъни; б) буч1антази улелъала пайдаличила ихтилат барни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Дарган мезла диктантуни бик1уси А. Г1. Кьадиевла пособие, улелъала сурат.
Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни диктантличи х1ядурбарни. Ахтардила диктантунала тетрадуни дурт1ни.
Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани диктант лук1ех1е ва улелъала пайдаличила гъайдик1ех1е.
II. Текст чебетаахъили буч1ни.

Улелъа
Улелъа Дагъиста лерилра-сера районтала мер-мусаличир къаршидиркур. Илди имц1аливан духъули дирар вац1ала ч1янк1личир, дубуртала бях1яназир, дибг1янти кьадубала ургар.

Улелъа, дахъал царх1илти кьарван, дармайс пайдаладиру. Дармайс илала к1ари ва гугби дурчу. К1ари ва гугби дурчути сари савли, кьарличибси марка берубмад. К1арира гугбира дях1ц1илар ва гьаргси гьаваличир дурахъу. Дерубти к1ари гавлагуназир, улелъала гугби умути ящикуназир мях1камдиру.

Улелъала к1ари ва гугби г1ях1цад излумас дармандирар. Сагати улелъа дулк1ла, урцецунала излуми арадирнилис пайдаладиру, илдазирти къаркъуби диц1ахъу. Илди пайдаладиру варгла излумачи къаршилира.


III. Доскаличи х1ергъути дугьби лук1ни ва илди баянбирни.

Ч1янк1личир – вац1а-ургабси гьаргси мерличир.

Гугби – улелъала ц1едеш.

Дях1ц1илар – берх1и х1ебулхъуси мерличир.

Варгла – кани-рудала
IV. Текст предложениеби х1ясибли лук1ни.

V. Белк1унси диктант ахтардибирни.

VI. Тетрадуни дурчни.

VII. Хъули х1янчи бедни. Глаголличила ва наречиеличила делч1унти тикрардарес.


9 – ибил тема «Хат1абачил х1янчи».
Дарсла мурадуни: белк1унси ахтардила диктант баянти буч1антази аргъахъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: а) ахтардила диктантлизир хат1аби х1едирнила кьяйдурти аргъахъни. б) буч1антачил жагати хат1личил хат1аби агарли диктантуни лук1нила кьадриличила ихтилат барни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Дарган мезла диктантуни бик1уси А. Г1. Кьадиевла пособие. Г1. Кьурбановала «Г1яжаибси азбука» бик1уси жуз.

Дарсла каргьни:
I. Дурх1ни хат1абачил х1янчиличи х1ядурбарни.
Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани диктантлизир дарибти хат1абачила, илди г1ур х1едарес кумекли детарути правилобачила гъайдик1ех1е.
III. Акьуси замана пайдалабарили, дацIти кьунби дирцIахъни.
1) УрхIлис къазакъдеш диран. 2) Ил агарли хъали бетхIерар. 3) ЧедивяхI аркьусини ихъу. 4) Ил ваяхI дакес ису. 5) ХIебяркъурси тяйла дирар дахъал тIяхI ва... 6) ГербикIуси хIулала дирар дахъал. 7) ДягI бухъалли, аршила дирар дахъал. 8) Душмай зума-зумали биру... 9) ХIурхъи-ургаб хIербирар. 10) Урхьназиб бирар. 11) Прибалтикализив хIерирар. 12) ДурхIя усаахъес бучIа. 13) ЗурхIяб-рангла хъябла бегI арцан. 14) ЦIа. 15) Чарх-бекI мегьла, кьапIа шишала, набтли супIванбикIули – улкан, лихIи ласбаралли – билшан. 16) УрхIлис гIяхIдешлис биру. 17) Разидеш, тIягIям. 18) КецIа. 19) Камси манзиллис дурхIни хIербируси мер. 20) ГIясихIели газала камхIейрар.


7

л

а



























8

л

а




























9

л

а




























10

л

а
















1

л

а




11

л

а













2

л

а







12

л

а










3

л

а










13

л

а







4

л

а










14

л

а







5

л

а







15

л

а










6

л

а




16

л

а






















17

л

а






















18

л

а






















19

л

а






















20

л

а



























7

л

а



























8

л

а




























9

л

а




























10

л

а
















1

л

а




11

л

а













2

л

а







12

л

а










3

л

а










13

л

а







4

л

а










14

л

а







5

л

а







15

л

а










6

л

а




16

л

а






















17

л

а






















18

л

а






















19

л

а






















20

л

а



























Жавабти: 1) лагъ; 2) лац; 3) лаг; 4) лак; 5) лар; 6) лас; 7) лавшар; 8) ламарт; 9) лачин; 10) лабар; 11) латыш; 12) лайла; 13) лагьа; 14) лами; 15) лампа (чирагъ); 16) ламус; 17) лазат; 18) лакьай; 19) лагерь; 20) лар-кьацI.

Каталог: http schools -> 1721 -> Novokayakent -> admin -> ckfinder -> core -> connector -> php -> connector.phpfck user files -> files
files -> Мезличила баянти
files -> Кьурбанова Дарган мезла кружок бирнила методика Мях1ячкъала 2010 д
files -> Литература бик1уси жузличи хасбарибси методикала пособие. Мях1ячкъала Сагаси Къаякент 2010 д
http schools -> Гъалбац1ги Г1анк1ги
http schools -> Рабочая программа По учебному курсу «Родного языка» 6 класс «Дагъистан Республикаялъул лъайкьеялъул ва г1елмияб министерствоялъ тасдикъ гьабураб»
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 8 класса 2014-2015 учебный год 8 класс (68 саг1ат) 8 калам цебет1езаби
http schools -> Театрализованная игра: «Шамилил хъала»
http schools -> Старшая группа
files -> 1. Нешличила пикруми
files -> Г1яйша Кьурбанова Халкьла мух1лила пагьму


Сподели с приятели:
1   2   3   4   5   6




©obuch.info 2024
отнасят до администрацията

    Начална страница