Дарган мезличи хасбарибси методикала пособие



страница6/6
Дата20.07.2018
Размер0.55 Mb.
#76669
1   2   3   4   5   6

Сагати дугьби (интернет, компьютер).

  • Аслу-минала дугьби (кьац1, шин).

  • Г1ерасибти дугьби (кьулгьу, учитель)

  • Дахъал мяг1нубар дугьби (адамла хъяб, дубурла хъяб, гажинна хъяб).


    VI. Удир гибти лексикалашалти мяг1нуби х1ясибли дугьби дургни. Х1янчи 186, бях1 88-89.
    VII. Лексикалашалти мяг1нуби х1ясибли дев белгибирули, кроссворд бирц1ахъни. Х1янчи 191, бях1 89-90.

    VIII. Дарсла итогуни каъни.
    Ишбарх1и нушани аргъира:

    1. Мезлизирти лерилра дугьбала хазналис лексика или бик1ни.

    2. Дугьбани сек1улти, баркьудлуми, сек1ултала лишанти, кьадурти иргъахъни.

    3. Гъайлизиб нушани иргъуси мяг1налис лексический мяг1на бик1ни.

    4. Девла грамматический мяг1нара лебси биъни.

    5. Лексикализи ишдигъунти бут1ни кадурхни: синонимти, антонимти, омонимти, лугъатунала дугьби, саниг1ятла дугьби, дуркьдиубти дугьби, сагати дугьби, аслу-минала дугьби, г1ерасибти дугьби, дахъал мяг1нубар дугьби.


    IХ. Хъули х1янчи бедни. Х1янчи 193, бях1 90-91. Х1янчилизир лексический мяг1нала ва грамматический мяг1нала дугьби даргес.


    30 – ибил тема «Дугьбала гьарси ва чехибси мяг1на».
    Дарсла мурадуни: «Дугьбала гьарси ва чехибси мяг1на» бик1уси тема буч1антази аргъахъни.

    Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: даргала литературный мезличи дурх1нала диги адилкьни.

    Дарсла г1яг1ниахълуми: суратуни, карточкаби, ручка, тетрадь, кьалам, линейка.
    Дарсла каргьни:
    I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
    Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани ахтардибирех1е х1янчи 193, бях1 90-91 ва сагаси тема буч1ех1е.
    II. Дурх1нала багьудлуми ахтардидарни. Илдас кьиматуни кадатни.
    III. Дугьбала диктант.

    Гъалбец1, гъарац1барес, гъармука, гъургъа, гьайбатси, гьарга, гьужум, гьули кьар, г1евдухь, г1инт1, г1улухъа, г1ядаббухъес, г1яжам, г1ялам.


    IV. Диктантлизир къаршидиркути дугьбала мяг1на баянбирни.
    V. «Дугьбала гьарси ва чехибси мяг1на» бик1уси тема буч1антази аргъахъни.

    Учитель. Мезлизирти цацадех1 дугьби гьарси ва чехибси мяг1нализир дузахъу. Масала: шанда барда, шанда урк1и.

    Чиди-биалра дев чехибси мяг1нализиб пайдалабарес багьандан, девла гьарси мяг1нали аргъахъибси девлара чехибси мяг1нали аргъахъибси девлара ургаб сегъуна-биалра мешудеш биэс г1яг1ниси саби. Масала: урчила кьяш ва утала кьяш.

    Имц1аливан адамтала хасиятуни сек1ултачи, сек1ултала биалли адамтачи чехили дузахъули дирар. Масала: х1ерк1 миълиуб лех1кахъиб.
    VI. Удир гибти дугьбала гьарси ва чехибси мяг1на баяндирни. Х1янчи 196, бях1 93.
    VII. Удир гибти дугьбачил предложениеби пикридирни. Х1янчи 197, бях1 93.

    VIII. Дарсла итогуни каъни.
    Ишбарх1и нушани аргъира:

    1. Мезлизирти цацадех1 дугьби гьарси ва чехибси мяг1нализир дузахъни.

    2. Чиди-биалра дев чехибси мяг1нализиб пайдалабарес багьандан, девла гьарси мяг1нали аргъахъибси девлара чехибси мяг1нали аргъахъибси девлара ургаб сегъуна-биалра мешудеш биэс г1яг1ниси биъни.
    IХ. Хъули х1янчи бедни. Х1янчи 203, бях1 95. Х1янчилизирти предложениебази гьарси ва чехибси мяг1нала дугьби кадатес.

    31 – ибил тема «Дахъал мяг1нубар дугьби».
    Дарсла мурадуни: «Дахъал мяг1нубар дугьби» бик1уси тема буч1антази аргъахъни.

    Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: даргала литературный мезличи дурх1нала диги мурхьдик1ахъни.

    Дарсла г1яг1ниахълуми: суратуни, таблицаби, ручка, тетрадь, кьалам, линейка.

    Дарсла каргьни:
    I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
    Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани ахтардибирех1е х1янчи 203, бях1 95 ва сагаси тема буч1ех1е.
    II. Дурх1нала багьудлуми ахтардидарни. Илдас кьиматуни кадатни.
    III. Дугьбала диктант.

    Г1янт1ик1а, дабагъ, дава (мукукуриагар х1яйван), дугякь, дурзам, дурусбарес, души, дяхънуша.


    IV. Диктантлизир къаршидиркути дугьбала мяг1на баянбирни.
    V. «Дахъал мяг1нубар дугьби» бик1уси тема буч1антази аргъахъни.

    Учитель. Мезлизирти цацадех1 дугьбала дахъал мяг1нуби дирар. Масала: урхьула лут1и, шангла лут1и, урчила лут1и, лут1и кьяшми.

    Ца мяг1нализибцун бузахъуси девлис ца мяг1нала дев бик1ар. Чумал мяг1нализир дузахъути дугьбас дахъал мяг1нубар дугьби или бик1ар.


    VI. Удир гибти дугьби чум мяг1нализир дак1илил баяндирни. Х1янчи 204, бях1 96.
    VII. Удир гибти дугьби жура-журала мяг1нубазир дак1ахъили предложениеби пикридирни. Х1янчи 205, бях1 96.

    VIII. Багьирабас жавабти дургни.
    1. Сунени алавла бурцу, сунела ари чилилра х1ебурцу.

    2. Сунечи челхъуси чилра вирх1ейрар, амма саби гьарилличи чебулхъан.

    3. Ца мерличир делхъ диран, булхъуцад бахъ бабзбик1ан.

    4. Саби гъярц1а, кани умха, сурс т1ярхъубарси, уф дигуси.

    5. Ц1уба къапула г1елаб, ц1яб пукьалаб х1ербирар, селра чех1ебиалра, сунес дигута букар.

    6. Ца кьяшличиб юрт саби, унза-улкьай агарси, гьар хъулиб х1ербирули, мургьи-ранг дурх1ни саби.

    7. Дук1лауб хъалила бег1, хъулиб балгундешла бег1, алавти карц1бируси къугъа далуйтала бег1.

    8. Хъа дураб х1ербирули, хъа бух1набти балтахъан.

    9. Чисалра дигх1ейгуси, лебтас кьадарбируси.

    10. Дуги-х1ери, х1ясратли, бурхличи х1еркабик1ан, сецад ганзкабиралра, гьимбук1ес балх1ебалан.
    Жавабти. 1. Дирихь. 2. Дяг1. 3 Дуруг. 4. Дяд. 5. Лезми. 6. Анк1ила луги. 7. Лагьа. 8. Хя. 9. Х1яб. 10. Ч1ябар.

    IХ. Дарсла итогуни каъни.
    Ишбарх1и нушани аргъира:

    1. Мезлизирти цацадех1 дугьбала дахъал мяг1нуби дирни.

    2. Ца мяг1нализибцун бузахъуси девлис ца мяг1нала дев бик1ни.

    3. Чумал мяг1нализир дузахъути дугьбас дахъал мяг1нубар дугьби или бик1ни.

    4. Нушала мезла гьарил девличи мурхьси пикри бях1чиаэс г1яг1нили биъни.

    5. Дарган мез дагьес багьандан, илди дигахъес г1яг1нили биъни.


    Х. Хъули х1янчи бедни. Х1янчи 206, бях1 97. Х1янчилизир дахъал мяг1нубар дугьби дек1ардарес ва предложениеби пикридарес.

    32 – ибил тема «Омонимти. Синонимти. Антонимти».

    Дарсла мурадуни: «Омонимти. Синонимти. Антонимти» бик1уси тема буч1антази аргъахъни.

    Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: даргала литературный мезличи дурх1нала диги мурхьдик1ахъни.

    Дарсла г1яг1ниахълуми: суратуни, таблицаби, ручка, тетрадь, кьалам, линейка.

    Дарсла каргьни:
    I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
    Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани ахтардибирех1е х1янчи 206, бях1 97 ва сагаси тема буч1ех1е.
    II. Дурх1нала багьудлуми ахтардидарни. Илдас кьиматуни кадатни.
    III. Дугьбала диктант.

    Жагъал, жанга, закат, занта, зарбаб, зехни, зимбярг1ес, зимха, зиддеш, зурба, зурх1я, икьал, икрам, имкан, имтих1ян, инсаният.


    IV. Диктантлизир къаршидиркути дугьбала мяг1на баянбирни.
    V. «Омонимти. Синонимти. Антонимти» бик1уси тема буч1антази аргъахъни.

    Учитель. Сари цаван лук1ути ва цаван дуч1ути, амма мяг1налашал дек1арти дугьбас омонимти бик1ар. Омонимтала мяг1на белгибируси предложениебазибцун саби. Масала. Партизанна вай ярагъли варшилри. Душмай барибси вай нушани хъумартес дирули ах1енра.
    VI. Омонимти баяндирни.
    1. Беткахъибх1ели сяг1ят, къяйц1ик1и Нух1 к1ел сяг1ят.

    2. Чегиб зугьаси шиша – бячун улкьайла шиша.

    3. Мукьрани дергун сага дик1ар гьар атх1еб сага.

    4. Асира нуни ц1уб арц, харждарили дахъал арц.

    5. Таманбиубмад арх1я, асиб дудешли арх1я ва ц.
    VII. Синонимти баяндирни.
    Учитель. Т1амралашал дек1арти, амма мяг1налашал цаличил ва цугти яра мешути дугьбас синонимти бик1ар. Ца мяг1на аргъахъес багьандан, мезличир цацах1ели чумал дев пайдаладиру. Масала: чарх, кьаркьала, хамха ибти дугьбани иргъахъуси мяг1на ца саби.

    VIII. Синонимти дургни.
    1. Гуж-зулму – … 2. Ц1абилкь – … 3. Дард-шишимти – … 4. Дудешла узи – … 5. Х1ялумц1ни – … 6. Х1яяагардеш – … 7. Камал – … 8. Матъал – … 9. Кабизалачерли – … 10. Жагаси – … 11. Г1ях1гъубзни – … 12. Макрукьуни – … 13. Вера – … 14. Аманат – … 15. Варачан – … 16. Вайерх – … 17. Валликьяна – … 18. Базриган – … 19. Нур – … 20. Кур – … 21. Къур – …
    Жавабти. 1. Ари. 2. Анкъи. 3. Анц1кьи. 4. Адавзи. 5. Ахтарди. 6. Адабагри. 7. Ири. 8. Иткъи. 9. Ибкьли. 10. Исбагьи. 11. Игитуни. 12. Илбисуни. 13. Гав. 14. Васият. 15. Х1ерк1. 16. Дуг1рухъ. 17. Ашна. 18. Вачрукья. 19. Шала. 20. Шакъа. 21. Насаб.

    IХ. Антонимти баяндирни.
    Учитель. Мяг1налашал цаличил цалачи ца къаршити дугьбас антонимти бик1ар. Масала. Ахъси – г1яшси, кункси – дек1си.

    Антонимтани гъайлис саркъибдеш, г1ячихъдеш бедлуга ва бируси мяг1на цакьбиру.


    Х. Ранг, баркьуди, замана иргъахъути антонимти дургни. Х1янчи 217, бях1 101.
    ХI. Дарсла итогуни каъни.
    Ишбарх1и нушани аргъира:

    1. Сари цаван лук1ути ва цаван дуч1ути, амма мяг1налашал дек1арти дугьбас омонимти бик1ни.

    2. Т1амралашал дек1арти, амма мяг1налашал цаличил ва цугти яра мешути дугьбас синонимти бик1ни.

    3. Мяг1налашал цаличил цалачи ца къаршити дугьбас антонимти бик1ни.


    Х. Хъули х1янчи бедни. Х1янчи 218, бях1 101. Х1янчилизир чедаахъибти дугьби г1ибратлизирван делк1ес.
    33 – ибил тема «Ахтардила диктант».
    Дарсла мурадуни: ахтардила диктант белк1ни.

    Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: а) ахтардила диктант лук1нила кьяйдурти мурхьдик1ахъни; б) буч1антази улелъала пайдаличила ихтилат барни.

    Дарсла г1яг1ниахълуми: Дарган мезла диктантуни бик1уси А. Г1. Кьадиевла пособие, улелъала сурат.
    Дарсла каргьни:
    I. Дурх1ни диктантличи х1ядурбарни. Ахтардила диктантунала тетрадуни дурт1ни.
    Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани диктант лук1ех1е ва улелъала пайдаличила гъайдик1ех1е.
    II. Текст чебетаахъили буч1ни.
    Г1ях1ялдешла ц1акь
    Нуша ца г1ярбук1анна мекъличи кайилри.

    Нуша х1урматла г1ях1ли сарри, илбагьандан тавханализи кадатурра. Кьалтинтала чеди т1инт1дарибти ранг-рангла скатертуначир бизити хурегуни сарри. Диъла чудухинк1и, нусила чудни, тарумла кьац1, мазала нуси, делхьунти ва дерц1ибти диъби… Лерилра илди г1ярбук1ла делк1унти кьумуртазир, чинила т1алх1янализир сарри. Бак1ибтас къуллукъбирути т1ашкьянаби, чис се х1ебиулил, чис се х1яжатлил, итмадан гьалакабирхьули, сак1убли ва чебетаили вяшбик1улри. Цаличи цали дерхъаб дирули, шадси къушум гьавлизибри. Ишар чархараби къант1аби дирар. Цацах1ели биалли г1еркъакабит1ахъи вег1ла урк1и бурулира бирар.

    (И. Шамов, 73 дев)
    III. Доскаличи х1ергъути дугьби лук1ни ва илди баянбирни.

    Тавхана – г1ях1ли кабалтуси хъали.

    Тарум – кьац1 дуц1уси кур.

    Чини – фарфор.

    Т1ашкьянаби – берклуми дихути адамти, тямадаби.

    Г1еркъакабит1ахъи – гьар сек1ал чедетаахъили.
    IV. Текст предложениеби х1ясибли лук1ни.

    V. Белк1унси диктант ахтардибирни.

    VI. Тетрадуни дурчни.

    VII. Хъули х1янчи бедни. Омонимти. Синонимти. Антонимти тикрардарес.


  • 34 – ибил тема «Делч1унти тикрардарни».
    Дарсла мурадуни: дусла дух1нар делч1унти тикрардарни.

    Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурадуни: гъайла бут1ни ва илдала лишанти тикрардарни.

    Дарсла г1яг1ниахълуми: суратуни, таблицаби, ручка, тетрадь, кьалам, линейка.

    Дарсла каргьни:
    I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбарни.
    Учитель. Ишбарх1ила дарсличир нушани тикрардирех1е омонимти, синонимти, антонимти. Гьандиркахъех1е дусла дух1нар делч1унти темаби.
    II. Дурх1нала багьудлуми ахтардидарни.
    III. Существительноеличила делч1унти тикрардарни.
    Учитель. Существительное или селис дик1ех1е ва сегъунти сари илала грамматикалашалти лишанти?
    Дурх1нани буру. Существительное гъайла бут1а саби, суненира чи? ва се? ибти суалтас жаваб лугуси.

    Существительноеби х1ябал жинсличи дурт1ути сари: мурул жинс – (узи, урши, учитель дудеш), урга жинс – (х1ева, х1яка), хьунул жинс – (неш, рурси, рузи, хала неш).

    Существительноеби луг1и х1ясибли дарсдик1ар. Масала. Рурси – рурсби, урши – уршби.

    Существительноеби падежуни х1ясибли дарсдик1ар. Масала.

    У. п. Рурси

    А. п. Рурсили

    Х. п. Рурсила ва ц.

    Существительное ва илала разборла гьаб-г1ергъидеш.

    1. Гьайла бут1а – существительное.

    2. Существительное бек1 форма (Цалихъла уйхъу падеж буру).

    3. Хассил, т1инт1сил.

    4. Жинс.


    5. Кьадар.

    6. Падеж.

    7. Склонение.
    IV. Прилагательноеличила делч1унти тикрардарни.
    Учитель. Прилагательное или селис дик1ех1е ва сегъунти сари илала грамматикалашалти лишанти?
    Дурх1нани буру. Прилагателньное гъайла бут1а саби, суненира сек1а лишан чебиахъуси ва сегъуна? Чиди? Чила? Села? Чумъибил? Сецад? Чинабси? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.

    Предложениелизиб прилагательное определениели биубли башар.

    Прилагательное сунени баянбируси девличил падежлизиб ва кьадарлизиб балбиркур. Масала. Вишт1аси урши. Ришт1аси рурси. Бишт1аси урчи. Бишт1ати дурх1ни. Дишт1ати къачни.
    V. Наречиеличила делч1унти тикрардарни.
    Учитель. Наречие или селис дик1ех1е ва сегъунти сари илала грамматикалашалти лишанти?
    Дурх1нани буру. Сунени баркьудила, лишан замана, мер, кьадар чебиахъуси гъайла бут1алис наречие бик1ар.

    Наречиела разборла гьаб-г1ергъидеш:

    1 Савли – наречие.

    2. Ил барсх1ебик1уси дев саби.

    2. Илини замана чебиахъули саби: мурт? ибси суайс жаваб лугули саби.

    З. Предложениелизиб ил аги-кьяйда саби.



    VI. Местоимениеличила делч1унти тикрардарни.
    Учитель. Местоимение или селис дик1ех1е ва сегъунти сари илала грамматикалашалти лишанти?
    Дурх1нани буру. Сек1ал, илала лишан яра луг1и гьанх1ебушили, илдала мерлаб бузахъуси гъайла бут1алис местоимение бик1ар.

    Масала: Халид нушала унраличив х1ерули сай. Ил гьар барх1и физкультурали виркьули вирар.

    Разборла гьаб-г1ергъидеш: нуниместоимение, бек1 барх1ила форма – ну, цаибил бях1ла местоимение, жинс агара, цалихъ, актив падеж.



    VIII. Глагол ва наречие лук1ни ва ил баянбирни. (Ихтилат).

    Учитель. Сунени баркьуди яра иличибси х1ял чебиахъуси гъайла бут1алис глагол бик1ар. Илини сек1ай се бариба? Се бирули? Се биру? ибти ва илдигъунти царх1илти суалтала цалис жаваб луга. Масала: усаун, усули сай, усалъан.

    Сари – эс яра – ес суффиксличи тамандирути ва чула бях1ра заманара белгили ах1енти глаголтас белгиагар формала глаголти или бик1ар. Масала: бут1ес, каэс ва ц.


    . Сек1ултала баркьуди чедиахъути дугьби дуч1ни. Глаголти к1елра шайчидях1 делч1ес вирниличи пикри бях1чииъни ва илдазирад белгиагар формала глаголти дирни. Х1янчи 36, бях1 15.
    Учитель. Глагол бях1яни, замана ва луг1и х1ясибли барсбик1ар.
    1 бях1: ну уч1ира, уч1улра, уч1ас.

    2 бях1: х1у уч1ади, уч1улри, уч1ад.

    3 бях1: ит уч1и, уч1ули сай, уч1ар.
    1 бях1: нуша дуч1ира, дуч1улра, дуч1ех1е.

    2 бях1: х1уша дуч1ада, дуч1улрая, дуч1адая.

    3 бях1: итди буч1и, буч1ули саби, буч1ар.

    Х. Дарсла итогуни каъни.
    Ишбарх1и нушани аргъира:

    1. Существительное гъайла бут1а суненира, суненира чи? ва се? ибти суалтас жаваб лугуси. Существительноеби х1ябал жинсличи дурт1ути диъни: мурул жинс, урга жинс, хьунул жинс. Существительноеби луг1и ва падежуни х1ясибли дарсдик1ни. Существительноеби хасси ва т1инт1си журала дирни.

    2. Прилагателньное гъайла бут1а биъни, суненира сек1а лишан чебиахъуси ва сегъуна? Чиди? Чила? Села? Чумъибил? Сецад? Чинабси? ибти суалтала цалис жаваб лугуси. Предложениелизиб прилагательное определениели биубли башни. Прилагательное сунени баянбируси девличил падежлизиб ва кьадарлизиб балбиркни.



    3. Сунени баркьудила лишан, замана, мер, кьадар чебиахъуси гъайла бут1алис наречие бик1ни. Наречие – барсх1ебик1уси дев биъни. Предложениелизиб ил аги-кьяйда биъни.

    4. Сек1ал, илала лишан яра луг1и гьанх1ебушили, илдала мерлаб бузахъуси гъайла бут1алис местоимение бик1ни. Местоимение ишкьяйда разбор бирни: нуни – местоимение, бек1 барх1ила форма – ну, цаибил бях1ла местоимение, жинс агара, цалихъ, актив падеж.

    5. Сунени баркьуди яра иличибси х1ял чебиахъуси гъайла бут1алис глагол бик1ни. Илини сек1ай се бариба? Се бирули? Се биру? ибти ва илдигъунти царх1илти суалтала цалис жаваб лугни.
    ХI. Хъули х1янчи бедни. Каникултала замана дарган мезличил делк1унти жузи, журналти, газетаби делч1ес.
    Каталог: http schools -> 1721 -> Novokayakent -> admin -> ckfinder -> core -> connector -> php -> connector.phpfck user files -> files
    files -> Мезличила баянти
    files -> Кьурбанова Дарган мезла кружок бирнила методика Мях1ячкъала 2010 д
    files -> Литература бик1уси жузличи хасбарибси методикала пособие. Мях1ячкъала Сагаси Къаякент 2010 д
    http schools -> Гъалбац1ги Г1анк1ги
    http schools -> Рабочая программа По учебному курсу «Родного языка» 6 класс «Дагъистан Республикаялъул лъайкьеялъул ва г1елмияб министерствоялъ тасдикъ гьабураб»
    http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 8 класса 2014-2015 учебный год 8 класс (68 саг1ат) 8 калам цебет1езаби
    http schools -> Театрализованная игра: «Шамилил хъала»
    http schools -> Старшая группа
    files -> 1. Нешличила пикруми
    files -> Г1яйша Кьурбанова Халкьла мух1лила пагьму


    Сподели с приятели:
    1   2   3   4   5   6




    ©obuch.info 2024
    отнасят до администрацията

        Начална страница