Литература бик1уси жузличи хасбарибси методикала пособие. Мях1ячкъала Сагаси Къаякент 2010 д



страница3/6
Дата11.10.2017
Размер0.96 Mb.
#32107
1   2   3   4   5   6
тема бек1 мяг1наличил бархбасунси саби. Писательли произведениелизир чедиахъути анц1букьуначила сунела пикруми секьяйда дурулил, уч1аннизи бурес дигуси ва буруси сек1ал сен-сен гьалабирхьулил – ил произведениела бек1 мяг1на саби. Царх1илван буралли, писательли сунела произведениелизиб тема секьяйда арзилил – ил бек1 мяг1на саби. Аминатла хала дудешли бук1уннна саниг1ят х1ялалли, халати дигиличил бузахъни – произведениела бек1 мяг1на саби. Илбагьандан уч1ан произведениела игитуначил варх пикриик1ес, чебиахъусиличи ва игитуначи авторла х1ер, илдас илини кабалтуси кьимат белгибарес илис чебиркур.
IV. Произведениела тема ва бек1 мяг1на къант1ти баянти тетрадунази лук1ни.
V. «Произведениела тема ва бек1 мяг1на» бик1уси текст саркъахъили буч1ни.
VI. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.
Х1якьикьат – г1ямруличила бархьдеш.

Х1ясратбиэсти – сунезибад г1ибрат касести.
VII. Сагаси дарс аргъилил, ахтардибарни. Суалти ва х1янчурби.



  1. Се саби произведениела тема?

  2. Се саби произведениела бек1 мяг1на?

  3. З. Зулпукьаровла «Бурямлизиб» бик1уси хабарлизиб произведениела сегъуна тема ахъбурцули?

  4. «Бурямлизиб» бик1уси хабарлизиб произведениела бек1 мяг1на секьяйда чебаахъли?

  5. Х1ушала х1ушани белч1унси произведениела тема ва бек1 мяг1на баяндарая.



VII. Дарсла итогуни каъни.
Ишбарх1и нушани аргъира:
1. Писательли сунела произведениелизиб селичила бурулил, сегъуна масъала гьала т1ашбалтулил – илис тема бик1ни.

2. Писательли произведениелизир чедиахъути анц1букьуначила сунела пикруми ва секьяйда дурулил, уч1аннизи бурес дигуси ва буруси сек1ал сен-сен гьалабирхьулил – ил произведениела бек1 мяг1на биъни.

3. Произведениела тема бек1 мяг1наличил бархбасунси биъни.

VIII. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.
Хъули х1янчи бедни. «Произведениела тема ва бек1 мяг1на» ибси уличил реферат белк1ес.

14. Тема Р. Рашидов. «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб».
Дарсла мурад: Р. Рашидовла г1ямруличила баянти дурни. «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назму саркъахъили буч1ни ва баянбарни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: дарган миллатла произведениебачи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Дагъиста халкьла г1ямру сипатдирути суратуни, Р. Рашидовла портрет, поэтла жузи.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни. Х1ергъибти суалти баяндирни.
«Произведениела тема ва бек1 мяг1на» ибси уличил делк1унти буч1антала рефератуни х1ердарни ва илдас кьиматуни дедлугни.

III. Сагаси тема аргъахъни.
Даргала машгьурси поэт, прозаик, драматург, переводчик Р. Рашидов ак1убси сай 1928 ибил дуслизив Сергокъалала районна Ванашамахьилизив. Илини Сергокъалала педучилище, 1949 ибил дуслизиб Дагъиста пединститутла исторический факультет таманбариб, г1ур Литературный институтлизирти Чебях1си даражала курсани делч1ун.

Ил С. Стальскийла ва Г1. Батирайла умачилти премиябала лауреат сай. 1980 ибил дуслизиб илис «Г1ях1си барх1и» бик1уси жуз багьандан Г. Х. Андерсенна уличилси халкьани ургабси Х1урматла грамота бедиб.

Поэтла гьалар-гьаларти назмурти дурадухъунтири 40-ибти дусмазир районна ва республикала газетабазир, «Гьалмагъдеш» журналлизир.

1948 ибил дуслизир Р. Рашидовли дураиб к1ел жуз «Дила талих1» ва Г1яя-кьакьа» бик1ути. Илх1ейчирад поэтла назмуртала ва поэмабала урегц1айчир имц1а жуз дарган, урус ва царх1илти мезаначил Мях1ячкъалализир ва Москвализир дурадухъи сари. Илди бишт1атас, жагьилтас, гьести г1ямрула адамтас багъишладарибти сари.

Р. Рашидовли сунела жузазиб имц1аливан бурули сай духути гьяклучебти ва разити дурх1начила. Илдачила сари «Кавказла дурх1ни», «Г!якьлучевси булхъран», «Ник1а космонавтуни», «Муса халавиули сай», «Агь Ибрагьим, Ибрагьим» бик1ути жузира.

Р. Рашидовли делк1ун г1ях1цад поэмабира. Илдазиб Р. Рашидовли сипатдирули сай дубурлантала г1ямрула г1ях1цад манзилти ва шалуби. Илдигъунти сари «Миъ», «Мекъ бемжурли саби дила шилизиб». «Ч1акнани пукьни урдалтух1ели», «Адамлис деза» ва ц.

Р. Рашидовли белк1ун Батирайла г1ямрулис багъишлабарибси «Далайчила пикруми» бик1уси повестьра.

Р. Рашидовли дурх1нас пьесабира делк1ун. Белк1ун илини С. Кьурба г1ямруличила «Далайчила бебк1а» бик1уси хабарра.

Поэтли даргала литература давлачеббариб, гьалабях1 арбукиб илала творчестволи улкала дахъал миллатунар литературализи белгиси пай кабихьиб.
IV. Р. Рашидовла биографияличила ва творчестволичила къант1ти баянти тетрадунази лук1ни. (1928 ибил дуслизив ак1убси сай)
V. «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назму саркъахъили буч1ни.
VI. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.
Лусенти – шурми.

Сирис – буг1рдешли ванзаличиб, галгубачиб бетаахъурси миъ

Кьябч1диэсли – дячесли.

Пурпи – галга.
VI. Сагаси дарс аргъилил ахтардибарни.


  1. Дусла сегъуна манзил сипатбирули Р. Рашидовли сунела «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назмулизиб?

  2. Поэтли секьяйда сипатбирули янила аргъ? (Илдачила бурути тугъи даргая ва сагадан делч1еная).


VII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.
Ишбарх1и нушани аргъира.
Даргала машгьурси поэт, прозаик, драматург, переводчик Рашид Рашидов 1928 ибил дуслизив Сергокъалала районна Ванашамахьилизив ак1убли виъни. Илини Сергокъалала педучилище, Дагъиста пединститут, Литературный институтлизирти Чебях1си даражала курсани делч1ни.

Ил С. Стальскийла ва Г1. Батирайла умачилти премиябала лауреат сай. Илис «Г1ях1си барх1и» бик1уси жуз багьандан Г. Х. Андерсенна уличилси халкьани ургабси премияла Х1урматла грамота бедни.

Р. Рашидовла назмуртала ва поэмабала урегц1айчир имц1а дурадухъни, дурх1начила илини «Кавказла дурх1ни», «Г1якьлучевси булхъран», «Ник1а космонавтуни», «Муса халавиули сай», «Агь Ибрагьим, Ибрагьим» бик1ути жузи делк1ни.

Р. Рашидовли делк1ун г1ях1цад поэмабира «Миъ», «Мекъ бемжурли саби дила шилизиб». «Ч1акнани пукьни урдалтух1ели», «Адамлис деза» ва ц. делк1ни.

Поэтли даргала литература давлачеббариб, гьалабях1 арбукни ва илала творчестволи улкала дахъал миллатунар литературализи белгиси пай кабихьни.
VIII. Хъули х1янчи бедни. Р. Рашидовла г1ямруличила баянти дагьес. «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назму саркъахъили белч1ес ва баянбарес.

15 тема. Олицитворение ва метофора

Дарсла мурад: Р.Рашидовла г1ямруличила баянти дурни. «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назму саркъахъили буч1ни ва баянбарни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: дарган миллатла произведениебачи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Дагъиста издательствобизир дурадулхъути жура-журала жузи.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни. Х1ергъибти суалти баяндирни.
Р. Рашидовла г1ямруличила баянти дурни. «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назму саркъахъили буч1ни ва баянбирни.

III. Сагаси тема аргъахъни.
Олицитворение или бик1ар миц1ирси ах1енси сек1айчи, х1яйвантачи, т1абиг1ятличи адамтала лишанти (гъай дални, пикридик1ес бални) хасдирнилис. Олицитворение мурталра бузахъу халкьла хабуртазиб, баснябазиб. Олицитворение бузахъу поэтунанира. Р. Рашидовла «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назмулизиб олицитворениелис мисалти леер: буг1ярдешли гьуни агар мерличиб гуми бариб, буг1ярдешли х1ерк1 ахъиб, гьарзал ганзли буг1ярдеш унхъразибад гьайбиуб.

Метофора – мез жагадируси художественный г1яг1ниахъала саби. Сунезиб чехибси мяг1на лебси ца сек1а лишан царх1илличи мешубарили бурнилис метофора бик1ар. метофорали диэс дирар жура-журала дугьби.

Масала: шанда урк1и, иг1яйла цулби.

Произведениелизир дек1арти гъайцун ах1и, лебилра назмура метафораличил каргьес бирар. Илгъуна метафора чебиулра нушани Р. Рашидовла «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назмулизиб. Илаб буг1ярдеш адамличи мешубарили саби. Ил адам кьяйда г1ясибиубли, ц1умбухъи, къапула бух1набулхъули саби, илини юргъан бях1ихъули саби.

Метофорали мез саркъибтили жагатили детарахъули сари.


IV. Олицитворениеличила ва метофораличила баянти тетрадунази лук1ни.
V. «Хъяганагличила далай» бик1уси назму саркъахъили буч1ни ва баянбарни.
1. Назмулизиб гьанбушибси анц1букь се заманализиб кабикибсири?

2. «Хъяганагличила далай» бик1уси назмулизиб вишт1аси г1ях1гъабза алхниличил бархбасунси дец1 потли сегъунти дугьазиб чебаахъили?


V. Образличила баянти тетрадунази лук1ни.
Художественная литературализиб, искусстволизиб сегъуна-биалра анц1букь гьарли-марли х1улбала гьалаб лебсиван чебаахънилис образ или бик1ар. «Хъяганагличила далай» бик1уси назмулизивси урши ч1умаси урши сайливан халати устадешличил сипатварили сай. Ил игитла бебк1али убк1ули сай. Илгъуна образ даргала литературалиб суратлизибван жагали чебаахъибси образ саби.

VI. Сагаси дарс аргъилил ахтардибарни.
VII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.
Ишбарх1и нушани аргъира.
1. Олицитворение или бик1ни миц1ирси ах1енси сек1айчи, х1яйвантачи, т1абиг1ятличи адамтала лишанти хасдирнилис.

2. Р. Рашидовла «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назмулизиб олицитворениелис мисалти лерни: буг1ярдешли гьуни агар мерличиб гуми бариб, буг1ярдешли х1ерк1 ахъиб, гьарзал ганзли буг1ярдеш унхъразибад гьайбиуб.



3. Метофора – мез жагадируси художественный г1яг1ниахъала биъни. Сунезиб чехибси мяг1на лебси ца сек1а лишан царх1илличи мешубарили бурнилис метофора бик1ни. Масала: шанда урк1и, иг1яйла цулби.

4. Художественная литературализиб, искусстволизиб сегъуна-биалра анц1букь гьарли-марли х1улбала гьалаб лебсиван чебаахънилис образ или бик1ни. «Хъяганагличила далай» бик1уси назмулизивси урши ч1умаси урши сайливан халати устадешличил сипатварили чебаахъибси образ биъни.



VIII. Хъули х1янчи бедни. Р. Рашидовла «Далайчила бебк1а» бик1уси хабар саркъахъили белч1ес ва баянбарес.
III – ибил четверть
16. Тема М. Х1ямидов «Ник1а аршикьянаби»

Дарсла мурад: М. Х1ямидовла г1ямруличила баянти дурни. «Ник1а аршикьянаби» бик1уси назму саркъахъили буч1ни ва баянбарни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: М. Х1ямидовла произведениебачи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Дагъиста халкьла поэт М. Х1ямидовла г1ямру сипатдирути суратуни, илала портрет, поэтла жузи.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни. Х1ергъибти суалти баяндирни.
Дагъиста халкьла поэт М. Х1ямидовла г1ямру сипатдирути баянти дурни, илала суратуни, портрет, поэтла жузи х1ердарни ва буч1антас кьиматуни дедлугни.

III. Сагаси тема аргъахъни.

IV. М. Х1ямидовла биографияличила ва творчестволичила къант1ти баянти тетрадунази лук1ни. (1930 – ибил дуслизив ак1убси сай).

М. Х1ямидов – Дагъиста халкьла поэт, республикала С. Стальский уличилси премияла лауреат ва общественный деятель сай. Ил ак1убси сай Сергокъалала районна Буцримахьи шилизив 1930 – ибил дуслизив. Шила школа, г1ур Сергокъалала педагогическое училище делч1и г1ергъи М. Х1ямидовли сунела багьудлумала гьуни С. Стальскийла уличилси педагогический иститутлизиб даимбариб ва илаб мезла ва литературала факультет таманбариб.

Институт белч1и г1ергъи, ил дахъал дусмазив республикала «Колхозла байрахъ» газетализив переводчикли, культурала отделла заведующийли узули калун. Илала г1ергъи ил историяла г1илтуртала кандидат ветаур, чумилра г1ях1ти къуллукъуначив калун.

Илис г1ергъити дусмазир илини поэзиялашал сааркъибти ва хъумх1ертести образуна дух1надиц1ибти назмуртала ва поэмабала г1ях1цад жузи поэзия дигантачи даахъиб: «Дуклуми», «Хьаникъада», «Дубуртира нушара».
V. «Ник1а аршикьянаби» бик1уси назму саркъахъили буч1ни.
VI. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.
VII. Сагаси дарс аргъилил ахтардибарни.

VIII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.
Ишбарх1и нушани аргъира.
М. Х1ямидов – Дагъиста халкьла поэт ак1убси виъни Сергокъалала районна Буцримахьи шилизив. Шила школа, г1ур Сергокъалала педагогическое училище, С. Стальскийла уличилси педагогический иститутлизиб даимбарили г1ергъи, ил историяла г1илтуртала кандидат ветаъни, чумилра г1ях1ти къуллукъуначив кални.

Илис г1ергъити дусмазир илини поэзиялашал сааркъибти ва хъумх1ертести образуна дух1надиц1ибти назмуртала ва поэмабала г1ях1цад жузи поэзия дигантачи даахъни: «Дуклуми», «Дубуртира нушара».


VIII. Хъули х1янчи бедни. М. Х1ямидовла г1ямруличила баянти дурес. «Ник1а аршикьянаби» бик1уси назму саркъахъили буч1ес ва баянбарес.

17 – ибил тема «Г1. Абу-Бакар»
Дарсла мурад: Г1. Абу-Бакарла г1ямруличила баянти дурни. «Умц1усини бургу» бик1уси пьеса ролани х1ясибли буч1ни ва баянбарни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: Г1. Абу-Бакарла произведениебачи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Дагъиста халкьла писатель, драматург, режиссёр ва поэт Г1. Абу-Бакарла г1ямру сипатдирути суратуни, илала портрет, Г1. Абу-Бакарла жузи.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни. Х1ергъибти суалти баяндирни.
М. Х1ямидовла г1ямруличила баянти дурни. «Ник1а аршикьянаби» бик1уси назму саркъахъили буч1ни ва баянбарни. Дурх1нала жавабти х1ердарни ва илдас кьиматуни дедлугни.

III. . Г1. Абу-Бакарла биографияличила ва творчестволичила къант1ти баянти тетрадунази лук1ни. (1931 – 1991).

IV. Сагаси тема аргъахъни
Г1ях1мадхан Абу-Бакар – даргала машгьурси писатель, поэт, драматург ва режиссер ак1убси сай Дахадаевла районна Кубачила шилизив, 1931 ибил дуслизив. Илини Уркухъла урга даражала школа таманаили, Москвализибси Максим Горькийла уличилси Литературала институт таманаиб ва дахъал дусмазив «Гьалмагъдеш» бик1уси журналлизив узули калун.

Прозаик сайливан илини «Даргала рурсби», «Х1унт1ена г1инцбала манзил», «Дила Сельминазлис жавгьарла духури», «Чехьери», «Варъала шурми» бик1ути произведениеби делк1ун. Ил сай «Синка мях1камбарая», «Магьила къалиян», «Нешла бебк1а» бик1ути хабуртала автора.

Драматург сайливан, Г1ях1мадхан Абу-Бакарли делк1ун «Умц1усини бургу» ва «Мургьила някъбар Нур-Эддин» бик1ути пьесабира.

Режиссёр сайливан, Г1ях1мадхан Абу-Бакарли «Гъагултани зак бархьбалтули саби», «Дях1ила адам», «Чехьери» бик1ути кинофильмабира далкьаахъур.

Мургьи-арцла ши сабливан машгьурси Г1ярбук1ла ши илини сунела литературала произведениебачилра чебях1бариб.
V. «Умц1усини бургу» бик1уси пьеса ролани х1ясибли буч1ни ва баянбарни.

VI. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.
Чадур – кьадубачир дашути ц1едеш (ежевика).

Зиза – чадур.
VII. Сагаси дарс аргъилил ахтардибарни.

VIII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни. Илдас баркалла багьахъни.
Ишбарх1и нушани аргъира:
Даргала машгьурси поэт, прозаик, драматург, переводчик ва режиссер Г1ях1мадхан Абу-Бакар ак1убси виъни Дахадаевла районна Кубачила шилизив, 1931 ибил дуслизив. Илини Москвализибси Максим Горькийла уличилси Литературала институт таманаъни ва дахъал дусмазив «Гьалмагъдеш» бик1уси журналлизив узули кални.

Драматург сайливан, Г1ях1мадхан Абу-Бакарли делк1ни «Умц1усини бургу» ва «Мургьила някъбар Нур-Эддин» бик1ути пьесабира.

«Умц1усини бургу» бик1ути пьесализивси Дауд, Бикала вишт1ал узи, вац1ализив чеввалк1ни. Кика бик1уси синкала дурх1яра сунела нешличибад гьарахъбикни. Бикара Кикара вац1ализиб къаршибикни. Кикали, г1яралара ярмалара г1ердирули, Дауд верцахъни.
IХ. Хъули х1янчи бедни. Г1. Абу-Бакарла г1ямруличила баянти дурес. «Умц1усини бургу» бик1уси пьесала цаибил ан1букь белч1ес ва баянбарес.
18 – ибил тема «Г1. Абу-Бакарла «Умц1усини бургу» бик1уси пьесала к1иибил анц1букь».
Дарсла мурад: Г1. Абу-Бакарла г1ямруличила баянти тикрардарни. «Умц1усини бургу» бик1уси пьесала к1иибил анц1букь ролани х1ясибли буч1ни ва баянбарни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: Г1. Абу-Бакарла произведениебачи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Г1. Абу-Бакарла г1ямру сипатдирути суратуни, илала портрет, Г1. Абу-Бакарла жузи.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни. Х1ергъибти суалти баяндирни.
Г1. Абу-Бакарла г1ямруличила баянти тикрардарни. «Умц1усини бургу» бик1уси пьесала цаибил анц1букь ролани х1ясибли чеббурни.

Дурх1нала бажардилис кьиматуни дедлугни.



III. Сагаси тема аргъахъни.

IV. «Умц1усини бургу» бик1уси пьесала к1иибил анц1букь ролани х1ясибли буч1ни ва баянбарни.

V. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.
Жунаб – кизил.
VI. Сагаси дарс аргъилил ахтардибарни.

1. Се тях1ярли Г1ях1мадхан Абу-Бакарли сипатдирули жаниварти, илдачи адамтала сегъунти х1ял-т1абиг1ят хасдирули?

2. Сегъуна мешудеш леба Даудлара Кикалара ургаб?

3. «Умц1усини бургу» ибти дугьбала мяг1на х1ушани секьяйда иргъулрая?

«Умц1усини бургу» бик1уси пьесали сегъуна мяг1на бух1набуцили?

VII. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни. Илдас баркалла багьахъни.
VIII. Драмаличила багьуди бедлугни.
VIII. Дарсла итогуни каъни.
Ишбарх1и нушани аргъира:

«Умц1усини бургу» бик1ути пьесализивси Дауд, Бикала вишт1ал узи, вац1ализив варгни. Кика бик1уси синкала дурх1яра сунела нешличи чарбухъни. Бикара Кикара вац1ализиб къаршибикни. Кикали, г1яралара ярмалара г1ердирули, Дауд верцахъни. Бец1лис вайси бетаэс анц1букьни, лини г1ях1си бетаэс къайгъибарни.


VIII. Хъули х1янчи бедни. Г1. Абу-Бакарла г1ямруличила баянти тикрардарес. «Умц1усини бургу» бик1уси пьесала к1иибил ан1букь белч1ес ва баянбарес.
19 – ибил тема «С. Рабадановла назму «Ах1ерси неш».
Дарсла мурад: С. Рабадановла г1ямруличила баянти дурни. «Ах1ерси неш» бик1уси назму саркъахъили буч1ни ва баянбарни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: дарган миллатла произведениебачи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Дагъиста халкьла поэт С. Рабадановла сурат, илини делк1унти жузи.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни. Х1ергъибти суалти баяндирни.

Г1. Абу-Бакарла «Умц1усини бургу» бик1уси пьесала к1иибил ан1букь, чеббурули, баянбарни.


III. Сагаси тема аргъахъни.
С. Рабаданов – даргала поэт, прозаик, драматург – акIубси сай Дахадаевла районна Дигбашила шилизив 1932 ибил дуслизив.

Школа БелчIи гIергъи илини Москвализиб М. Горкийла уличилси Литературный институт белчIун.

Ил узули калун Дахадаевла районна «Шила гIямру», областьла «Ленина байрахъ» газетабазив.

1964 ибил дуслизичивад дарган мезли дурабухъуси «Литературала Дагъистан» журнала редакторли узули калун.

С. Рабадановли дураиб «ИмтIихIян», «Убза» ва ц. назмуртала жузи.

С. Рабадановла гIях1цад назмурти урус мезличи шурдатур: Москвализир дурадухъун «Ванзала урк1и», «Мурат» бик1ути жузи.

С. Рабаданов повестунала ва хабуртала жузира дурадухъун: «Лусен», «Мусибатла ахир». Ил драматургиялизивра узули калун.

«Мерс», «Батирай» бик1ути пьесаби даргала театрлизир чедаахъиб.

Дарган мезличи С. Рабадановли шурдатур А. С. Пушкинна, М. Ю. Лермонтовла, Т. Шевченкола, С. Есенина ва царх1илти поэтунала назмурти.

С. Рабаданов Дагъиста халкьла поэт, Х1. Ц1адасала Г1. Батирайла премияла лауреат сай.

С. Рабаданов ук1ец1ичевси, х1ялалси ва хамдеш агарси адам вири. Халабурхути п1ягъниби, гапчиби илис х1ейгахъи. «Гапчи пушяг1» ва «Ахъдеш дигуси ч1ич1ила» бик1ути баснябазиб поэтли тяп илдигъунти адамти пужбирули сай.
IV. С. Рабадановла биографияличила ва творчестволичила къант1ти баянти тетрадунази лук1ни. (1932 – 1995)

IV. «Ах1ерси неш » бик1уси назму саркъахъили буч1ни.
V. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.
Лачин – ч1ака журала арцан.

Ламус – Г1ях1баркь, г1ях1деш.

Симкь – бисала чебудуси т1ама.
VI. Сагаси дарс аргъилил ахтардибарни.


  1. Иш назмулизиб сегъуна тема ахъбуцили?

  2. Поэтли неш сегъунали чериахъули? (Илдачила бурути тугъи даргая ва сагадан делч1еная).

  3. Сен нешла мурталра х1урматбирес г1яг1ниси?

  4. Х1ушани х1ушала нешанала сегъуна х1урмат бирулрал бурая.



VII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни. Илдас баркалла багьахъни.
Ишбарх1и нушани аргъира.
С. Рабаданов – даргала поэт, прозаик, драматург Дахадаевла районна Дигбашила шилизив 1932 ибил дуслизив акIни. сай. Илини Москвализиб М. Горкийла уличилси Литературный институт белчIни.

Ил «Шила гIямру», «Ленина байрахъ» газетабазив узули кални, «Литературала Дагъистан» журнала редакторли узули кални.

С. Рабадановли «ИмтIихIян», «Убза» ва ц. назмуртала жузи дураъни, Москвализир дурадухъун «Ванзала урк1и», «Мурат» бик1ути жузи, повестунала ва хабуртала жузи: «Лусен», «Мусибатла ахир» дурадухъни. Илала «Мерс», «Батирай» бик1ути пьесаби даргала театрлизир чедаахъни.

Дарган мезличи С. Рабадановли А. С. Пушкинна, М. Ю. Лермонтовла, Т. Шевченкола, С. Есенина ва царх1илти поэтунала назмурти шурдатни.

С. Рабаданов Дагъиста халкьла поэт, Х1. Ц1адасала Г1. Батирайла премияла лауреат виъни.

VIII. Хъули х1янчи бедни. С. Рабадановла г1ямруличила баянти дурес. «Ах1ерси неш» бик1уси назму саркъахъили буч1ес ва назмула 5 тахта урк1илимир делч1ес. Суратик1ес балусини нешла сурат барес.
20 – ибил тема С. Рабадановла басня «Ахъдеш дигуси ч1ич1ала».
Дарсла мурад: С. Рабадановла баснябачила баянти дурни. Ахъдеш дигуси ч1ич1ила» бик1уси басня руркъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: даргала С. Рабадановла баснябачи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Ч1акала ва ч1ич1а суратуни.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни. Х1ергъибти суалти баяндирни.
С. Рабадановла г1ямруличила баянти чердурни. «Ах1ерси неш» бик1уси назму саркъахъили буч1ни ва назмула 5 тахта урк1иличир дуч1ни. Суратбик1ес балутани дарибти суратуни х1ердарни.

III. Сагаси тема аргъахъни.
Басня – халаси ах1енси назмула журала произведение саби, сунезирра миц1ираг чедаахъили, адамтала хасиятуни гьаргдируси.

Урусла машгьурси басняби лук1ан Иван Андреевич Крыловла ва бахъал царх1илттала произведениеби руркъули, Дагъиста поэтунанира дахъал басняби делк1ун. Сулайбан Рабадановли «Ахъдеш дигуси ч1ич1ала», «Гапчи пушяг1» бик1ути басняби буч1антас гьаладихьиб.



Каталог: http schools -> 1721 -> Novokayakent -> admin -> ckfinder -> core -> connector -> php -> connector.phpfck user files -> files
files -> Мезличила баянти
files -> Кьурбанова Дарган мезла кружок бирнила методика Мях1ячкъала 2010 д
http schools -> Рабочая программа По учебному курсу «Родного языка» 6 класс «Дагъистан Республикаялъул лъайкьеялъул ва г1елмияб министерствоялъ тасдикъ гьабураб»
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 8 класса 2014-2015 учебный год 8 класс (68 саг1ат) 8 калам цебет1езаби
http schools -> Театрализованная игра: «Шамилил хъала»
http schools -> Старшая группа
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 11 класса 2014-2015 учебный год программаялъе баян
files -> 1. Нешличила пикруми
files -> Г1яйша Кьурбанова Халкьла мух1лила пагьму
files -> Дарган мезличи хасбарибси методикала пособие


Сподели с приятели:
1   2   3   4   5   6




©obuch.info 2024
отнасят до администрацията

    Начална страница