Литература бик1уси жузличи хасбарибси методикала пособие. Мях1ячкъала Сагаси Къаякент 2010 д



страница5/6
Дата11.10.2017
Размер0.96 Mb.
#32107
1   2   3   4   5   6

Ишбарх1и нушани аргъира.
Даргала поэт, прозаик ва переводчик Амир Гази Дахадаевла районна Зубанчила шилизив 1940 ибил дуслизив акIни. Илини Москвализиб М. Горкийла уличилси Литературный институт таманаъни. Илини Урхьула Дергъла флотлизиб къуллукъбарни.

Илала гьалар-гьаларти назмурти 1958 ибил дуслизир дурадухъни. «Бириз» бик1уси цаибил жуз 1966 ибил дуслизиб дурабухъни.

Даргантас Амир Гъазила «Дила урхьу», «Кьисматла кьяркьдеш» «Урк1илизиб – дунъя» бик1ути жузи тяништи диъни. Амир «Лачин» журналлизив бек1 редакторли узули кални.

Амирла «Чебла», «Адамли калес», «Чугур» бик1ути повестунира дурадухъни.

Илини М.Ю.Лермотовла, Н.А.Некрасовла, С. Стальскийла ва бахъал царх1илти поэтунала назмурти урус мезличирад дарган мезличи шурдатни.

VIII. Хъули х1янчи бедни. Амир Гъазила биография багьес ва «Нешличила баллада» бик1уси назму саркъахъили белч1ес.
27 – ибил тема «Гъ. Юсупов «Телевизор»
Дарсла мурад: Гъ. Юсуповла биография ва «Телевизор» бик1уси хабар руркъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: Гъ. Юсуповла творчестволичи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Гъ. Юсуповла портрет, илала жузи, темаличи далдикибти суратуни.

Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни. Х1ергъибти суалти баяндирни.
Амир Гъазила биография чеббурни ва «Нешличила баллада» бик1уси назму саркъахъили буч1ни. Дурх1нас кьиматуни кадалтни.

III. Гъ. Юсуповла биографияла къант1ти баянти ва «Телевизор» бик1уси хабарла тема тетрадунази лук1ни, сагаси тема аргъахъни.

Даргала прозаик ва переводчик Гъазимях1яммад Юсупов Лавашала районна Ц1удхъурла шилизив 1941 ибил дуслизив акIубси сай. Илини сай ак1убси шила школа, Дагъиста пачалихъла университет таманаиб.

Художественная литературали, пасих1си халкьла девла ц1акьли иличи вишт1али левал1елил заласи асар барибсири. Ил асарли сайри ил белк1ла литературализи кибсира. Студентли вирух1елил илини сунеле хабурти районна ва республикала газетабазир дураибтири.

Гъазимях1яммад Юсуповла «Г1яйиб х1ебирис» бик1уси цаибил жуз 1974 ибил дуслизиб дурабухъун. Илх1ейс ил «Ленинна байрахъ» бик1уси газетала корреспондент ветаур.

Даргантас тяништи сари илала «Гьанагарси гьуни», «Буц1арси барх1и» бик1ути повестунира «Х1ердик1ех1е, х1ер» бик1уси пьесара.

Илини М.Ю.Лермотовла «Нушала манзилла игит», А. Гайдарла «Школа», Г. Х. Андерсенна «Дях1ила издаг», Л. Астридла «Хъалчив х1ерируси Карлсон ва Вишт1аган» бик1ути произведениеби урус мезличирад дарган мезличи шурдатур.


IV. «Телевизор» бик1уси хабар руркъни.
V. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.

Душкьес – иуч1у-гъуч1диэс.

Сиртук – чеди челгьуси палтар.

Шагьи – шел кепек.

Къарапул – к1ел кепек.
VI. Сагаси дарс аргъилил ахтардибарни.


  1. Хъяша се мурадли тукейзи вак1ибсири? (Илди тугъи даргая ва сагадан делч1еная).

  2. Уршилис сегъуна телевизор асес дигулри? (Илди тугъи даргая ва сагадан делч1еная).

  3. Дургъбала дяхъурби х1янсадердибси адавзила кьисмат сегъуна сабри? (Илди тугъи даргая ва сагадан делч1еная).



VII. Хабарла жураличила баянти дурни.
Г1ямрулизиб кабикибси яра кабикес биэси ца яра к1ел мяг1ничерти анц1букь чедиахъуси художественное произведениелис хабар или бик1ар.

Гьандиркахъех1е З. Зулпукьаровла «Бурямлизиб», Х1. Наврузовла «Дила мукьара», Р. Бях1яммадовла «Киргъу», Гъ. Юсуповла «Телевизор» бик1ути хабурти. Илар бек1 геройтала дек1ар-дек1арти къилликъуни гьаргдирули сари. Биаллира илди халати произведениеби ах1ен. Илдазиб чебаахъибти геройтира камли саби, манзилра къант1си саби.


VIII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.
Ишбарх1и нушани аргъира.
Даргала прозаик ва переводчик Гъазимях1яммад Юсупов Лавашала районна Ц1удхъурла шилизив 1941 ибил дуслизив акIни. Илини сай ак1убси шила школа, Дагъиста пачалихъла университет таманаъни.

Студентли вирух1елил илини сунеле хабурти районна ва республикала газетабазир дураъни. Гъазимях1яммад Юсуповла «Г1яйиб х1ебирис» бик1уси цаибил жуз 1974 ибил дуслизиб дурабухъни.

Даргантас тяништи диъни илала «Гьанагарси гьуни», «Буц1арси барх1и» бик1ути повестунира «Х1ердик1ех1е, х1ер» бик1уси пьесара.

Илини М.Ю.Лермотовла «Нушала манзилла игит», А. Гайдарла «Школа», Г. Х. Андерсенна «Дях1ила издаг», Л. Астридла «Хъалчив х1ерируси Карлсон ва Вишт1аган» бик1ути произведениеби урус мезличирад дарган мезличи шурдатни.



IХ. Хъули х1янчи бедни. Гъ. Юсуповла биография ва «Телевизор» бик1уси хабар саркъахъили белч1ес.

28 – ибил тема «А. Г1ябдулманапова «Г1ебшни»
Дарсла мурад: А. Г1ябдулманапова биография ва илала «Г1ебшни» бик1уси назму саркъахъили буч1ни. «Телевизор» бик1уси хабар руркъни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: А. Г1ябдулманаповала творчестволичи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: А. Г1ябдулманапова портрет ва илини делк1унти жузи, темаличи далдикибти суратуни.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни. Х1ергъибти суалти баяндирни.

Гъ. Юсуповла биографияла къант1ти баянти ва «Телевизор» бик1уси хабар чеббурни.

III. А. Г1ябдулманапова биографияла къант1ти баянти ва илала «Г1ебшни» бик1уси назмула тема тетрадунази лук1ни, сагаси тема аргъахъни.

Даргала поэтесса Аминат Г1ябдулманапова Дахадаевла районна Хъярбукла шилизир 1946 ибил дуслизир акIубси сари. Илини сари ак1убси шила школа, Дагъиста пединститутла физико-математический институт, Москвализиб М. Горкийла уличилси Литературный институт таманаиб.

Илала неш тухтур рирусири. Амма Аминатли илала агри жявли багьур. Дудеш мегьла уста вирусири. Илини авлахъла х1янчилизивад акьуухъунх1ели, миршби, къялкъни дирутири. Дудешла пушни пушдарес Аминатра рашусири. Дудешличил рарх ил авлахъла х1янчиличира рашусири ва т1абиг1ятла жагати суратуначи тамашарирусири. Х1ера, се рик1улил ил «Х1еб» бик1уси назмулизир.


Х1ебли х1улрук1ахъили,

Гьаргала кариц1улра,

Х1ерсиван чучи дунъя,

Назмуртани лук1улра.


Забра кьутдик1ули сар

Х1ебла гьела делг1ули.

Шиниша кьаламти сар

Авлахъуни рурхьули.


Х1ебла г1ях1ял чат1ара

Саб далуйта буч1ули,

Кьалам касадли дугьби

Нуни дурис бик1ули.


Ил назмурта лук1ес школализир руч1ули лерай рех1рихьибсири. Художественная литератураличи карц1си илала назмурти районна ва республикала газетабазир, «Гьалмагъдеш», «Лачин» бик1ути журналтазир дураибтири.

Даргантас тяништи сари илала «Ах1ерти адамти», «Неш хъайг1ирх1ели», «Унеу», «Хъярбук» бик1ути жузи.

Гьанна ил «Лачин» бик1уси журналла бек1 редактор сари.


IV. «Г1ебшни» бик1уси назму руркъни.
V. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.

VI. Сагаси дарс аргъилил ахтардибарни.


  1. Поэтессали г1ебшнила сипат секьяйда сипатбирули? (Илди тугъи даргая ва сагадан делч1еная).

  2. Назмулизир олицетворениеби даргая ва илди сагадан делч1еная.

  3. Х1ушала шилизир г1ебшни сегъуна дирарал, бурая.



VII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.
Ишбарх1и нушани аргъира.

Даргала поэтесса Аминат Г1ябдулманапова Дахадаевла районна Хъярбукла шилизир 1946 ибил дуслизир акIубси риъни. Илини сари ак1убси шила школа, Дагъиста пединститутла физико-математический институт, Москвализиб М. Горкийла уличилси Литературный институт таманаъни.

Аминатли нешла агри жявли багьни. Дудешли ил авлахъла х1янчи дирахъес, пушни пушдирес бурсирарни.

Ил назмурта лук1ес школализир руч1ули лерай рех1рихьни. Даргантас тяништи диъни илала «Ах1ерти адамти», «Неш хъайг1ирх1ели», «Унеу», «Хъярбук» бик1ути жузи.

Гьанна ил «Лачин» бик1уси журналла бек1 редактор риъни.

Поэтессали г1ебшнила сипат жагали сипатбирни. Назмулизир олицетворениеби лерли диъни.


VIII. Хъули х1янчи бедни. А. Г1ябдулманапова биография ва илала «Г1ебшни» бик1уси назму саркъахъили белч1ес.
29 – ибил тема «С. Стальский «Талих1черти бурх1ни чех1едаира нушани»
Дарсла мурад: С. Стальскийла биография руркъни ва илала «Талих1черти бурх1ни чех1едаира нушани» бик1уси назму саркъахъили буч1ни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: С. Стальскийла творчестволичи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: С. Стальскийла портрет ва илини делк1унти назмурти.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни.
А. Г1ябдулманапова биография чеббурни ва илала «Г1ебшни» бик1уси назму саркъахъили буч1ни. Х1ергъибти суалти баяндирни.

III. С. Стальскийла биографияла къант1ти баянти (1869 – 1937) ва илала «Талих1черти бурх1ни чех1едаира нушани» бик1уси назмула тема тетрадунази лук1ни, сагаси тема аргъахъни.

Лезгибала поэт Сулейман Стальский ак1убси сай 1869 ибил дуслизив Кюрела округла (Гьанна Касумкентский район) Ашагъа-Сталь шилизив мискин хъубзарла хъалибарглизив. Сулейман вишт1али левай илала неш ребк1ибсири. Убай нешлара илини лявварни чех1ебаиб. Дудеш вебк1ибх1ели, илала аги гьат1ира вайт1абикиб. Ц1уръа Сулайбан кьац1ла бут1а баргес, къазакъ виубли, давлачебтачив узусири. Яшав барес ил вякьун Дербентлизи, Бакулизи, Средняя Азиялизи.

Ил далайик1ес вех1ихьибсири г1ямрула балк1деш, къалпдеш чебаибх1ели.

Совет х1укумат чедибикибх1ели, илини сагати г1ямруличила дахъал далуйти цаладяхъиб. 1934 ибил дуслизиб Лебил союзла писательтала 1 съездличиб илала пагьму М. Горькийли ахъли кьиматлабарибсири. Илала г1ергъи поэтла творчество нушала улкала дахъал мезаначи шурбатулсири. Итх1ели С. Стальскийлис халкьла поэтла ура бедибсири.

С. Стальскийла пагьмула кьадри Дагъиста литературализиб дебали халаси саби. Пасих1ти назмуртани поэтла у бебк1аагарсили бетаахъур.

IV. «Талих1черти бурх1ни чех1едаира нушани» бик1уси назму руркъни.
V. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.
Ц1ябдеш – ишаб: багьуди агни.

Кулак – ишаб: урх1ла къиян букуси хъубзара.

Зулму – адамличи гуж бирни.

Анталра – селра, камсилра.

VI. Сагаси дарс аргъилил (жузлизирти суалти х1ясибли) ахтардибарни.

VII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.
Ишбарх1и нушани аргъира.

С. Стальский ак1убси виъни 1869 ибил дуслизив Кюрела округла (Гьанна Касумкентский район) Ашагъа-Сталь шилизив мискин хъубзарла хъалибарглизив. Ц1уръа Сулайбан кьац1ла бут1а баргес, къазакъ виубли, давлачебтачив узули кални. Яшав барес ил Дербентлизи, Бакулизи, Средняя Азиялизи укьни. Ил далайик1ес вех1ихьни г1ямрула балк1деш, къалпдеш чебаибх1ели.

1934 ибил дуслизиб Лебил союзла писательтала 1 съездличиб илала пагьму М. Горькийли ахъли кьиматлабарни.

С. Стальскийла пагьмула кьадри Дагъиста литературализиб дебали халаси саби. «Талих1черти бурх1ни чех1едаира нушани» бик1уси назмули ва илдигъунти царх1илти назмуртани пасих1си поэтла у бебк1аагарсили бетаахъни.


VIII. Хъули х1янчи бедни. С. Стальскийла биография ва илала «Талих1черти бурх1ни чех1едаира нушани» бик1уси назму саркъахъили белч1ес.
30 – ибил тема «Х1. Ц1адасса басня «Пилра имиалара».
Дарсла мурад: Х1. Ц1адассала биография руркъни ва илала «Пилра имиалара» бик1уси басня саркъахъили буч1ни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: Х1. Ц1адассала творчестволичи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Х1. Ц1адассала портрет ва илини делк1унти назмурти.

Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни.
С. Стальскийла биография чеббурни ва илала «Талих1черти бурх1ни чех1едаира нушани» бик1уси назму саркъахъили буч1ни. Х1ергъибти суалти баяндирни.

III. Х1. Ц1адасса биографияла къант1ти баянти (1877 – 1951) ва илала «Пилра имиалара» бик1уси басняла тема тетрадунази лук1ни, сагаси тема аргъахъни.

Дагъиста машгьурси поэт Х1ямзат Ц1адасса ак1убси сай 1877 ибил дуслизив Хунзахла районна Ц1ада бик1уси шилизив хъубзарла хъалибарглизив. Х1ямзат вишт1али левай илала дудеш Юсупла Мях1яммад вебк1ибсири. Рахъх1и ках1ели нешра ребк1ибсири. Ц1уръа Х1ямзат дудешла узикьарли халаваахъибсири. Ил мижитлизив мутаг1ялим ветаурли, г1яраб мез дяркъур ва дибирли узули калун.

Илала гьалар-гьаларти назмурти сарри сатирала. Фашист гъармукабачилси дявтала амана биалли поэтли «Ват1ан багьандан», «Чеббиц1ес» бик1ути назмуртала жузи дураиб.

Дявти тамандиубли г1ергъи Х1. Ц1адассани лук1ули сай басняби, пьесаби. Поэтла произведениеби урусла ва дахъал царх1илти мезаначи шурдатурли сари.

Х1. Ц1адассани устадешличил к1арахъала мезличи шурдатур А. Пушкинна, И. Крыловла, Жамбулла произведениеби.

Х1. Ц1адассала пагьмула кьадри Дагъиста литературализиб дебали халаси саби. Пасих1ти назмуртани поэтла у бебк1аагарсили бетаахъур.



IV. «Пилра имиалара» бик1уси басня руркъни.
V. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.
Сях1бат – шадлихъ.

Зурба – халаси.

Шип1дярг1иб – лех1кахъиб.

Уктемдеш – хамдеш.

VI. Сагаси дарс аргъилил (жузлизирти суалти х1ясибли) ахтардибарни.

VII. Басня ролани х1ясибли буч1ни.
VIII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.

Ишбарх1и нушани аргъира.

Дагъиста машгьурси поэт Х1. Ц1адасса 1877 ибил дуслизив Хунзахла районна Ц1ада бик1уси шилизив хъубзарла хъалибарглизив ак1убси виъни. Х1ямзат вишт1али левай илала дудешра нешра бебк1или, Х1ямзат дудешла узикьарли халаваахъибси виъни. Ил мижитлизив мутаг1ялим ветаурли, г1яраб мез дяркъурли, дибирли узули кални.

Фашист гъармукабачилси дявтала замана поэтла к1ел урши алхни, сунени биалли «Ват1ан багьандан», «Чеббиц1ес» бик1ути назмуртала жузи дураъни.

Дявти тамандиубли г1ергъи Х1. Ц1адасса басняби, пьесаби лук1ули кални.

Х1. Ц1адассани устадешличил к1арахъала мезличи шурдатни А. Пушкинна, И. Крыловла, Жамбулла произведениеби.

IХ. Хъули х1янчи бедни. Х1. Ц1адассала биография ва илала «Пилра имиалара» бик1уси басня саркъахъили белч1ес.
31 – ибил тема Х1. Ц1адассала басня «Маймунра Г1ях1мадра».

Дарсла мурад: Х1. Ц1адассала «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басня саркъахъили буч1ни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: Х1. Ц1адассала творчестволичи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Х1. Ц1адассала басняби.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни.
Х1. Ц1адассала биография чеббурни ва илала «Пилра имиалара» бик1уси басня саркъахъили буч1ни. Х1ергъибти суалти баяндирни.

III. Х1. Ц1адассала «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басняла тема тетрадунази лук1ни, сагаси тема аргъахъни.
Басня – халаси ах1енси назмула журала произведение саби, сунезирра миц1ираг чедаахъили, адамтала хасиятуни гьаргдируси. Урусла машгьурси басняби лук1ан Иван Андреевич Крыловла произведениебачи хъарахъили, Дагъиста поэт Х1ямзат Ц1адассанира дахъал басняби делк1ун. Илдала луг1илизиб «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басняра.

«Пилра имиалара» бик1уси баснялизиб гъай пилличила диалра, илала мерличив нушани чейулра сунезиб ц1акь лебси, амма г1якьлу агарси, сунечи сунени пахрубируси адам.


IV. «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басня руркъни.
Маймунра Г1ях1мадра


Гьачам вац1акад маймун

Шадив къунзбик1улих1ели,

Г1ях1мад чеиб сунени

Зехнуби хъяшиули.


Ишабли абит1и,

Итат1иб кабирхъули,

Салубачил Г1ях1мадли

Сари гъяр башухъули.


Маймун чех1ербик1ули

Саби х1яйранбирули

Г1ях1мадла х1янчиличи

Сунела х1яздулхъули.


Г1ях1мад арякъун хъули

Барх1ехъ, батурли х1янчи

Маймун, бузес бак1или,

Абииб зехниличи.

Ил кабизур ург1ебли

Гъяр сунечи барили,

Бех1бихьиб саби бузес

Зехниличи мурдали.


Г1ях1мадли биран бири

Буциб сала, ч1ях1бариб

Илаб илала къуйрукъ

Зехнили къац1кабуциб


Къуйрукъла изудешла,

Маймун ч1ярбик1есбииб,

Абит1ес зузик1ули,

Къагъбиубли кабикиб.


Илкъяйда кабизурли

Маймун баргиб Г1ях1мадли,

Саби битиб илини –

Къуйрукъ хъумартахъули.




***

Вег1ли балх1ебалуси

Ах1ен х1янчи бируси,

Г1яг1ниагарта виркьайс

Ил саби бетаруси.



V. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.

Зехни – дехь (бревно).

Сала – ишхъяла (щепка).

Виркьайс – виркьусилис.
VI. Сагаси дарс аргъилил (жузлизирти суалти х1ясибли) ахтардибарни.

VII. Басня ролани х1ясибли буч1ни.
VIII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.
Ишбарх1и нушани аргъира.

Басня – халаси ах1енси назмула журала произведение биъни, сунезирра миц1ираг чедаахъили, адамтала хасиятуни гьаргдируси. Басня имц1аливан назму тях1ярли белк1унси, насих1ят г1еббуруси, дукелц1и дух1наси произведение саби.

Баснялизиб имц1аливан диалог бузахъу. Басня х1ябал бут1аличи бут1или бирар: произведениела бут1акьянчибани дирути анц1букьлумачила хабар, авторли илди анц1букьлумас бедлугуси кьимат ва насих1ят. Дагъиста литературализиб баснябас хьулчи кабихьибси саби Х1. Ц1адассали. Урусла машгьурси басняби лук1ан Иван Андреевич Крыловла произведениебачи хъарахъили, Дагъиста поэт Х1ямзат Ц1адассанира дахъал басняби делк1ни.



IХ. Хъули х1янчи бедни. Х1. Ц1адассала биография ва илала «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басня саркъахъили белч1ес.

32 ибил тема «А. Жафаров «Дуклумар гъармука»
Дарсла мурад: А. Жафаровла биография аргъахъни ва «Дуклумар гъармука» бик1уси хабар саркъахъили буч1ни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: А. Жафаровла творчестволичи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: А. Жафаров «Дуклумар гъармука» хабарла текст. Писательла портрет.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни.
Х1. Ц1адассала биография чеббурни ва илала «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басня саркъахъили буч1ни. Х1ергъибти суалти баяндирни.

III. А. Жафаров «Дуклумар гъармука» бик1уси хабарла тема тетрадунази лук1ни, сагаси тема аргъахъни.
Табасарантала поэт, прозаик ва дратург Абумуслим Жафаров ак1убси сай 1909 ибил дуслизив Хивла района Хивла шилизив мискин хъубзарла хъалибарглизив. Ил учительли, г1ур Дагъиста писательтала союзлизив узули калун.

1933 ибил дуслизиб илала назмуртала бег1 гьалабси жуз «Цаибти гунзри» дурабухъун. Илала «Ц1ябдешличибад шалаличи» бик1уси пьеса конкурсличиб республикала премияличи лайикьбикиб. Г1урилти дусмазир илала поэмаби «Рузи» «Г1ямру багьандан», «Жяг1яйзи гьуни» бик1ути произведениеби дурадухъун.

Табасарантала литература гьалабях1 арбукьяхъес Жафаровли халаси пай кабихьиб.илини «Табасарантала поэзияла антология», «Литературала Табасаран» альмахуни цаладяхъиб. Дагъиста ва урусунала писательтала дахъал произведениби табасаран мезличи шурдатурсири.
IV. А. Жафаров «Дуклумар гъармука» бик1уси хабарла буч1ни.
V. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.

VI. Сагаси дарс аргъилил (жузлизирти суалти х1ясибли) ахтардибарни.

VII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.
Ишбарх1и нушани аргъира.

Табасарантала поэт, прозаик ва дратург Абумуслим Жафаров ак1убси виъни 1909 ибил дуслизив Хивла района Хивла шилизив мискин хъубзарла хъалибарглизив. Ил учительли, г1ур Дагъиста писательтала союзлизив узули калун.

1933 ибил дуслизиб илала назмуртала бег1 гьалабси жуз «Цаибти гунзри» дурабухъун. Илала «Ц1ябдешличибад шалаличи» бик1уси пьеса конкурсличиб республикала премияличи лайикьбикни. Г1урилти дусмазир илала поэмаби «Рузи» «Г1ямру багьандан», «Жяг1яйзи гьуни» бик1ути произведениеби дурадухъни.

VIII. Хъули х1янчи бедни. А. Жафаровла биография ва «Дуклумар гъармука» бик1уси хабар чердурес.

33 – ибил тема «Н. Юсупов «Х1елуси солдатличила баллада»
Дарсла мурад: Н. Юсупов «Х1елуси солдатличила баллада» саркъахъили буч1ни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: Н. Юсуповла творчестволичи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Н. Юсуповла сурат, илини делк1унти жузи, дургъбала ва илаб алхунти солдатунала суратуни.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни.
Х1. Ц1адассала биография тикрарбарни ва илала «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басня саркъахъили буч1ни. Х1ергъибти суалти баяндирни.

III. Н. Юсупов «Х1елуси солдатличила баллада» бик1уси тема тетрадунази лук1ни, сагаси тема аргъахъни.
Нурутдин Юсупов булугунала поэт акIубси сай Лакла районна К1улушац1 шилизив 1931 ибил дуслизив. Илини ДГУ ва Москвализир М. Горкийла уличилси Литературный институтла Черях1ти курсани, СССР-ла кинематографияла курсани таманаиб.

Н. Юсупов булугунала мезличил дурабулхъуси «Гьалмагъдеш» журналла редакторли, Дагъиста писательтала Союзла жавабла секретарьли ва консультантли узули калун.

Н. Юсуповли дурх1нас дахъал жузи делк1ун: «Дубурла дурх1ни», «Пагьливан ак1убси барх1и», «Х1ед чи бик1ара?» ва д. ц.

Поэтли булеги мезличи шурдатур А. С. Пушкинна, М. Ю. Лермонтовла, В. Б, Короленкола, А. Твардовскийла произведениеби.

1971 ибил дуслизив Н. Юсупов «Ца, к1ел, х1ябал» бик1уси жуз багьандан республикала С. Стальскийла уличилси премияла лауреат ветаур.
IV. «Х1елуси солдатличила баллада» саркъахъили буч1ни.

V. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.

VI. Сагаси дарс аргъилил (жузлизирти суалти х1ясибли) ахтардибарни.

VII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.

Ишбарх1и нушани аргъира.

Н. Юсупов булугунала поэт акIубси виъни Лакла районна К1улушац1 шилизив 1931 ибил дуслизив. Илини ДГУ ва Москвализир М. Горкийла уличилси Литературный институтла Черях1ти курсани, СССР-ла кинематографияла курсани таманаъни.

Н. Юсупов булугунала «Гьалмагъдеш» журналла редакторли, Дагъиста писательтала Союзла жавабла секретарьли ва консультантли узули кални.

Н. Юсуповли дурх1нас дахъал жузи делк1ни: «Дубурла дурх1ни», «Пагьливан ак1убси барх1и», «Х1ед чи бик1ара?» ва д. ц.

1971 ибил дуслизив Н. Юсупов «Ца, к1ел, х1ябал» бик1уси жуз багьандан республикала С. Стальскийла уличилси премияла лауреат ветаъни.
VIII. Хъули х1янчи бедни. Н. Юсуповла биография чеббурес «Х1елуси солдатличила баллада» саркъахъили буч1ес.


Каталог: http schools -> 1721 -> Novokayakent -> admin -> ckfinder -> core -> connector -> php -> connector.phpfck user files -> files
files -> Мезличила баянти
files -> Кьурбанова Дарган мезла кружок бирнила методика Мях1ячкъала 2010 д
http schools -> Рабочая программа По учебному курсу «Родного языка» 6 класс «Дагъистан Республикаялъул лъайкьеялъул ва г1елмияб министерствоялъ тасдикъ гьабураб»
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 8 класса 2014-2015 учебный год 8 класс (68 саг1ат) 8 калам цебет1езаби
http schools -> Театрализованная игра: «Шамилил хъала»
http schools -> Старшая группа
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 11 класса 2014-2015 учебный год программаялъе баян
files -> 1. Нешличила пикруми
files -> Г1яйша Кьурбанова Халкьла мух1лила пагьму
files -> Дарган мезличи хасбарибси методикала пособие


Сподели с приятели:
1   2   3   4   5   6




©obuch.info 2024
отнасят до администрацията

    Начална страница