Литература бик1уси жузличи хасбарибси методикала пособие. Мях1ячкъала Сагаси Къаякент 2010 д


– ибил тема «Дусла дух1нар делч1унти тикрардарни»



страница6/6
Дата11.10.2017
Размер0.96 Mb.
#32107
1   2   3   4   5   6

34 – ибил тема «Дусла дух1нар делч1унти тикрардарни».
Дарсла мурад: дусла дух1нар делч1унти тикрардарни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: даргала литератураличи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: викторинала ва тестла суалти.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни.
Н. Юсуповла биография чеббурни «Х1елуси солдатличила баллада» саркъахъили буч1ни. Х1ергъибти суалти баяндирни.

III. Дарсла тема тетрадунази лук1ни, сагаси тема аргъахъни.

Учитель. Ишбарх1и нушани дусла дух1нар делч1унти тикрардирех1е ва викторинала, тестла суалтас жавабти дургех1е.


  1. Викторинала суалтас жавабти дургни.


Викторина.
1) Сегъуна хабарлизир къаршидиркули ишдигъунти дугьби: "ХIусвай, сулай, къярдуллай?"

2) Чиди авторла сари ишди назмула къяяни:

а)... Дила бузи БяхIцIарай, б) ... Дила дигул лихIбарай,

в) ... Дила далкIа кьяшмарай, г) ... Дила хъула хIулбарай?

3) ХIурхъан Сулайба ГIямарла чидни уршбала уми тамандирути й хIярпличил?

4) Чиди хабарлизирад сари ишди дугьби: "Ва гIежужмай, гIежужмай"



Жавабти: 1) ГуглахIяй. 2) ГI. ГIямаровла "Дукиб ХIяйдарла далай". 3) Батирай, ГIялибей, Билалбей, Даниялбей. 4) Ца гIежара хIябал гежбара.



  1. Тестла суалтас жавабти дургни.



1. «Урхьула урчи» бик1уси хабар сегъуна журализи кадурхара?
А. Сих1рула.

Б. Бек1ахъудила.

В. Миц1ирагличила.

2. «Бяжук хухула бебк1а» бик1уси произведениела автор чи сая?
А. М. Г1ях1мад.

Б. Халкь.

В. Кочхюрлан Сяг1ид.

Г. М-Р. Расулов.
3. «Мурсалханничи ляг1нат» бик1уси далай чили ак1ахъубси?
А. Кочхюрлан Сяг1идли.

Б. С. Г1ябдуллаевли.

В. Халкьли.

Г. З. Зулпукьаровли.
4. Даудлара Кикалара чиди произведениела геройти саби?
А. «Ник1а аршикьянаби».

Б. «Умц1усини бургу».

В. «Мургьила някъбар Нур-Эддин».

Г. «Рурсила г1якьлу».

5. «Ахъдеш дигуси ч1ич1ила» бик1уси произведение литературала сегъуна журализи кабурхара?
А. Далай.

Б. Хабар.

В. Бурала.

Г. Басня.



6. «Гапчи пушяг1» бик1уси басня чини белк1унси?
А. Х1. Наврузовли

Б. С. Рабадановли.

В. Р. Бях1яммадовли.

Г. Г. Бях1яндовли.
7. Дагъиста машгьурси поэт Х1. Ц1адасса сегъуна шилизив ак1убси?

А. Зубанчила шилизив.

Б. Ашагъа-Сталь шилизив.

В. Ц1ада бик1уси шилизив

Г. Мух1ела шилизив.


  1. «Дуклумар гъармука» бик1уси хабар чини белк1унси?


А. Р. Бях1яммадовли.

Б. А. Жафаровли

В. Н. Юсуповли.

Г. М. Х1ямидовли.
Тестла суалтас жавабти: 1. А. 2. Г. 3. А. 4. Б. 5. Г. 6. Б. 7. В. 8. Б.

VI. Сагаси дарс аргъилил ахтардибарни.

VII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.

Ишбарх1и нушани аргъира.
Х1уша илди мезличи бурсидарес нуша, учительтанира, диубцад къайгъибирех1е. Амма х1ушала бажардиагарли селра бетх1ерар.

Даргала литературал г1ях1ил багьес багьандан нуша гьарил дарсличи г1ях1ил х1ядурдик1ес, хъули хъардарибти х1янчурбачи х1ядурдирес, х1ергъибси суал лебх1ели мурталра суалдик1ес ва нушала литература бяркъес къайгъилизи диркес г1яг1нили биъни.



Даргала литература саркъибти суратуначил, образуначил, адамтала пикруми, назикти урк1ила х1ялани чедиахъуси литература биъни. Илгъуна литературализир жагали г1ямру чедиахъни.

VIII. Хъули х1янчи бедни. даргала литературный мезличил делк1унти жузи, журналти, газетаби делч1ес.

С. Рабаданов
С. Рабаданов – даргала поэт, прозаик, драматург – акIубси сай Дахадаевла районна Дигбашила шилизив 1932 ибил дуслизив.

Школа БелчIи гIергъи илини Москвализиб М. Горкийла уличилси Литературный институт белчIун.

Ил узули калун Дахадаевла районна «Шила гIямру», областьла «Ленина байрахъ» газетабазив.

1964 ибил дуслизичивад дарган мезли дурабухъуси «Литературала Дагъистан» журнала редакторли узули калун.

С. Рабадановли дураиб «ИмтIихIян», «Убза» ва ц. назмуртала жузи.

С. Рабадановла гIях1цад назмурти урус мезличи шурдатур: Москвализир дурадухъун «Ванзала урк1и», «Мурат» бик1ути жузи.

С. Рабаданов повестунала ва хабуртала жузира дурадухъун: «Лусен», «Мусибатла ахир». Ил драматургиялизивра узули калун.

«Мерс», «Батирай» бик1ути пьесаби даргала театрлизир чедаахъиб.

Дарган мезличи С. Рабадановли шурдатур А. С. Пушкинна, М. Ю. Лермонтовла, Т. Шевченкола, С. Есенина ва царх1илти поэтунала назмурти.

С. Рабаданов Дагъиста халкьла поэт, Х1. Ц1адасала Г1. Батирайла премияла лауреат сай.

С. Рабаданов ук1ец1ичевси, х1ялалси ва хамдеш агарси адам вири. Халабурхути п1ягъниби, гапчиби илис х1ейгахъи. «Гапчи пушяг1» ва «Ахъдеш дигуси ч1ич1ила» бик1ути баснябазиб поэтли тяп илдигъунти адамти пужбирули сай.

Х1ямзат Ц1адасса
Дагъиста машгьурси поэт Х1ямзат Ц1адасса ак1убси сай 1877 ибил дуслизив Хунзахла районна Ц1ада бик1уси шилизив хъубзарла хъалибарглизив. Х1ямзат вишт1али левай илала дудеш Юсупла Мях1яммад вебк1ибсири. Рахъх1и ках1ели нешра ребк1ибсири. Ц1уръа Х1ямзат дудешла узикьарли халаваахъибсири. Ил мижитлизив мутаг1ялим ветаурли, г1яраб мез дяркъур ва дибирли узули калун.

Илала гьалар-гьаларти назмурти сарри сатирала. Фашист гъармукабачилси дявтала амана биалли поэтли «Ват1ан багьандан», «Чеббиц1ес» бик1ути назмуртала жузи дураиб.

Дявти тамандиубли г1ергъи Х1. Ц1адассани лук1ули сай басняби, пьесаби. Поэтла произведениеби урусла ва дахъал царх1илти мезаначи шурдатурли сари.

Х1. Ц1адассани устадешличил к1арахъала мезличи шурдатур А. Пушкинна, И. Крыловла, Жамбулла произведениеби.

Х1. Ц1адассала пагьмула кьадри Дагъиста литературализиб дебали халаси саби. Пасих1ти назмуртани поэтла у бебк1аагарсили бетаахъур.

IV. «Пилра имиалара» бик1уси басня руркъни.
V. Х1ергъути дугьби бяандарни ва тетрадунази лук1ни.
Сях1бат – шадлихъ.

Зурба – халаси.

Шип1дярг1иб – лех1кахъиб.

Уктемдеш – хамдеш.

VI. Сагаси дарс аргъилил (жузлизирти суалти х1ясибли) ахтардибарни.

VII. Басня ролани х1ясибли буч1ни.
VIII. Дарсла итогуни каъни. Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладирни.

Ишбарх1и нушани аргъира.

Дагъиста машгьурси поэт Х1. Ц1адасса 1877 ибил дуслизив Хунзахла районна Ц1ада бик1уси шилизив хъубзарла хъалибарглизив ак1убси виъни. Х1ямзат вишт1али левай илала дудешра нешра бебк1или, Х1ямзат дудешла узикьарли халаваахъибси виъни. Ил мижитлизив мутаг1ялим ветаурли, г1яраб мез дяркъурли, дибирли узули кални.

Фашист гъармукабачилси дявтала замана поэтла к1ел урши алхни, сунени биалли «Ват1ан багьандан», «Чеббиц1ес» бик1ути назмуртала жузи дураъни.

Дявти тамандиубли г1ергъи Х1. Ц1адасса басняби, пьесаби лук1ули кални.

Х1. Ц1адассани устадешличил к1арахъала мезличи шурдатни А. Пушкинна, И. Крыловла, Жамбулла произведениеби.

IХ. Хъули х1янчи бедни. Х1. Ц1адассала биография ва илала «Пилра имиалара» бик1уси басня саркъахъили белч1ес.
31 – ибил тема Х1. Ц1адассала басня «Маймунра Г1ях1мадра».

Дарсла мурад: Х1. Ц1адассала «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басня саркъахъили буч1ни.

Дурх1нас бяркъ бедлугнила мурад: Х1. Ц1адассала творчестволичи дурх1нала диги адилкьни.

Дарсла г1яг1ниахълуми: Х1. Ц1адассала басняби.
Дарсла башри:
I. Дурх1ни дарсличи х1ядурбирни.
II. Хъули х1янчи ахтардибирни.
Х1. Ц1адассала биография чеббурни ва илала «Пилра имиалара» бик1уси басня саркъахъили буч1ни. Х1ергъибти суалти баяндирни.

III. Х1. Ц1адассала «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басняла тема тетрадунази лук1ни, сагаси тема аргъахъни.
Басня – халаси ах1енси назмула журала произведение саби, сунезирра миц1ираг чедаахъили, адамтала хасиятуни гьаргдируси. Урусла машгьурси басняби лук1ан Иван Андреевич Крыловла произведениебачи хъарахъили, Дагъиста поэт Х1ямзат Ц1адассанира дахъал басняби делк1ун. Илдала луг1илизиб «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басняра.

«Пилра имиалара» бик1уси баснялизиб гъай пилличила диалра, илала мерличив нушани чейулра сунезиб ц1акь лебси, амма г1якьлу агарси, сунечи сунени пахрубируси адам.


IV. «Маймунра Г1ях1мадра» бик1уси басня руркъни.

Маймунра Г1ях1мадра



Гьачам вац1акад маймун

Шадив къунзбик1улих1ели,

Г1ях1мад чеиб сунени

Зехнуби хъяшиули.


Ишабли абит1и,

Итат1иб кабирхъули,

Салубачил Г1ях1мадли

Сари гъяр башухъули.


Маймун чех1ербик1ули

Саби х1яйранбирули

Г1ях1мадла х1янчиличи

Сунела х1яздулхъули.


Г1ях1мад арякъун хъули

Барх1ехъ, батурли х1янчи

Маймун, бузес бак1или,

Абииб зехниличи.


Ил кабизур ург1ебли

Гъяр сунечи барили,

Бех1бихьиб саби бузес

Зехниличи мурдали.


Г1ях1мадли биран бири

Буциб сала, ч1ях1бариб

Илаб илала къуйрукъ

Зехнили къац1кабуциб


Къуйрукъла изудешла,

Маймун ч1ярбик1есбииб,

Абит1ес зузик1ули,

Къагъбиубли кабикиб.


Илкъяйда кабизурли

Маймун баргиб Г1ях1мадли,

Саби битиб илини –

Къуйрукъ хъумартахъули.




***

Вег1ли балх1ебалуси

Ах1ен х1янчи бируси,

Г1яг1ниагарта виркьайс

Ил саби бетаруси.





Мях1яммад-Расул Расулов
Даргала пагьмучевси писатель Мях1яммад-Расул Расулов ак1убси сай 1936 ибил дуслизив Г1ярбук1ла шилизив мургьи-арцла устала хъалибарглизив. Гьарил сек1ал багьес бажардичевси, сак1убси, масхурти дигуси М. Расуловли ДГУ таманаили, сай ак1убси шилизив муг1яллимли узули калун. К1инайс илини Москвализиб М. Горкийла уличилси Литературный институтлизирти Чебях1си даражала курсани делч1ун.

Гьанна ил Дагъиста жузала издательствола директор сай.

Сунела произведениебазир М. Расуловли мургьи-арцла устнала г1ямру сипатдариб. Г1ямру г1ях1лашал дарсдирниличи сунела хьул чебаахъиб.

Мях1яммад-Расулли имц1аливан дурх1начила ва жигьилтачила лук1ули сай. Илала «Бяжук хухула бебк1а» бик1уси хабар, «Чанкур» бик1уси повесть, «Дубурла михик1 вава», «Черрерхи, неш» буч1антас дебали г1ях1дизурти произведениеби сари.


Мунги Г1ях1мад
Даргала далайси Мунги Г1ях1мад ак1убси сай 1863 ибил дуслизив Г1ярбук1ла шилизив мургьи-арцла устала хъалибарглизив. Гьар сек1ал багьес дигуси, сак1убси, масхурти дигуси урши лебтасалра дигахъи. Бег1тани илизи устадешличил барх динна багьудира касахъес кьасбарибсири. Амма далуйти цах1надирхъес пагь лебси уршили далуйтачил чула шанти разибирулри.

Вишт1али вирух1елил, 5 дус виубх1ели, илала неш ребк1ибсири. Илала дудеш царх1ил хьунуйчи хъайчикайибмад, Г1ях1мадлис кьут1кьути г1ямру дех1дихьибтири. Кьац1ли велкъес имканагарси ц1уръа уршили бег1 гьалаб ишгъуна далай цах1набяхъибсири.

Убай абала кьяркьдеш,

Дудешлара сукъурдеш.

Иш кьац1ара бишт1адеш,

Нусилара бук1улдеш.

Халаваибх1ели, ил гьарли-марси мургьи-арцла уста ветаур. Амма халкьла урк1базив далайла машгьурси уста сайливан калун.

Сунела далуйтазиб Мунги Г1ях1мадли мургьи-арцла устнала г1ямру сипатдариб ва бархьдеш агарси дунъя бат1ун, ил г1ях1лашал барсбирниличи сунела хьул чебаахъиб.



Кочхюрлан Сяг1ид
Кочхюрлан Сяг1ид – лезгибала машгьурси ашуг – поэт сай. Ил ак1убси сай Кюрила ханстволизибси (Гьанна Курахла районнизибси) Кочхюр бик1уси шилизив. Ил уч1ахъес мадрасализи вархьибсири, амма илис ил таманбарес имканх1ебак1иб: бег1ти бебк1или, ил ц1уръавиуб. Беркеси кьац1 баргес багьандан ил Азербайджайзи ваиб. Илабти ашугуначил тянишиуб.

Хъули чарухъунх1ели, Сяг1идли ханани, давлачебти пужбири, илдани мискинтачи дирути гуж-зулмурти чедиахъи.

Илала далуйти г1ях1х1едизур Кюрила вег1бек1 Сурхай ханнис. Кочхюрлан Сяг1идли сунела назмуртазир Сурхай ханна зулмукардеш ва х1иллакардеш чедаахъиб. Илбагьандан ханни буйрукъбарили, сунечи ашуг кахъибсири ва илала х1улби адит1унтири.

Сяг1ид ханнис мут1иг1х1ек1иб ва «Мурсалханничи ляг1нат» бик1уси назму цалабяхъиб. Ил образ ца Сурхай ханнацун ах1ен. Лебилра итх1елила хананала образ саби, илбагьандан назмулис ашугли «Мурсалханничи ляг1нат» бик1уси у бедили сай.



Расул Мусаевич БяхIяммадов
Россияла писательла Союзла член, Дагъистан Республикала культурала урибси хIянчизар ва РФ-ла цахIнабси багьудила ХIурматла хIянчизар Расул Мусаевич БяхIяммадов акIубси сай 1932 ибил дуслизив Дахадаевла района Меусишала шилизив. Илала дудеш Мусаев БяхIяммакьади гIяраб гIилму делчIунси, шилизив гъай бузуси адамцунра ахIи, алавчарти шимала ва цархIилти миллатунала халкъли-булан валуси адам вири.

Расул виштIали левалли, неш-дудеш бебкIибтири. Школализив ил дебали ункъли учIусири. Илис имцIаливан дигахъи халкьла хабурти ва далуйти, дахъал халкьла далуйти илини уркIиличир дали.

Расулли Сергокъалала педучилище ва Дагъиста пачалихъла университет тамандариб. Дахадаевла района КIишала ва Зилбачила школабазив мугIяллимли ва директорли узули калун, гIур – Меусишала шилизив школала директорли ва завучли, шила Советла исполкомла председательли, «Маяк» совхозла парткомла секретарьли узули, гьар журала бузерила адамтала, бучIантала гIямру гIяхIил дяркъур ва ил сабабли илала произведениеби халкьла гIямруличи гъамти ва кьиматчерти детаур.

Халкьла хабурти дурчес ва илкьяйда сунени хабурти цахIнадирхъес Расул вехIихьибсири университетла студент вирухIейчивадал. Илала гьалар-гьаларти хабурти дурадулхъутири газетабазир ва журналтазир. Фольклорист сайливан, Расулли 1977 ибил дуслизиб сунени дучибти халкьла далуйтазибад цалабяхъибси «Даимси лами» бикIуси жуз дураиб. Гьанна илра бархли Расулла урегал жуз лер.

Ил лугIилизир «Адамдешла умцла» (1981), «Жавгьар» (1982), «Зиланти» (1991), «Къяббердибси гьуни» (1995), чузира писательла повестунира хабуртира кадерхурти.

«Кьисмат» бикIуси назмуртала жузлизир (2001). «Къяббердибси гьуни» ва «Ласбулхъ» бикIути повестуназир 70-ибти дусмачирад ишбархIиличи бикайчи дубурлантала гIямрулизир кадикибти мягIничерти анцIбукьуни сипатдарили сари, цацабехI хIякимтала къалпдеш, рушбат сайсни ва хIиллакардеш далтIули сари.

МягIналашал давлачебси саби Р. БяхIяммадовла сатира. Мулкличи, давлаличи гъаргъдешли адам уркIецIиагарси ва ряхIмуагарси ветарахъни сабаб агарли адамличи гIяйибтабиркьни, шутIни-къунби, держличи мусаллаткабирни ва дахъал цархIилти гIямрула зиддешуни пуждирули сай.

Пагьмучевси педагог ва писатель виъни сабабли Р. БяхIяммадовла творчестволизиб хасси мер буцили саби дурхIнас хасдарибти хабуртани «Залум», «Тигрик», «Гурда», «Дудешличил ихтилат», «Къиргъу», «Миъла гIями», «Таргьа» ва цархI.

«Жавгьар», «ГIянтIикIа» бикIути пьесабала авторра ил сай.

Р. БяхIяммадовла «ГIянтIикIа» бикIуси пьеса хIясибли ГI. Батирайла уличилси Даргала театрли спектакль кабихьиб.



Зулпукьар Зулпукьаров
Даргала машгьурси писатель З. Зулпукьаров ак1убси сай 1927 ибил дуслизив, Мях1ячкъала шпгьарлизив къуллукъла адамла хъалибарглизив. Илини «Дубуртазиб савлила шала» бик1уси жуз белк1унсири, сабира дарган, лезгин, азербайджан ва урус мезаначил дурабухъунсири. Илис г1ергъи дарган мезличил дурабулхъуси «Гьалмагъдеш» бик1уси журналлизир «Сунела хъалибарглизиб», «Дубурлантала ламус» бик1ути повестуни ва хабурти дурадухъун. Илини делк1унтири «Арзибси г1янд», «Гьалмагъунала урк1би» пьесабира.

З. Зулпукьаров чумал дус спортла, «Труд» обществола тренерли узули калунсири. Сунес дебали спортра спортли биркьути адамтира дигух1ели, илини Дунъяла чемпионти Сали-Сулайбайчила ва Г1яли Г1ялиевличила повестуни делк1ун.

З. Зулпукьаровли белк1унси сай «Бурямлизиб» бик1уси хабарра.

Мях1яммад Х1ямидов
М. Х1ямидов – Дагъиста халкьла поэт, республикала С. Стальский уличилси премияла лауреат ва общественный деятель сай. Ил ак1убси сай Сергокъалала районна Буцримахьи шилизив 1930 – ибил дуслизив. Шила школа, г1ур Сергокъалала педагогическое училище делч1и г1ергъи М. Х1ямидовли сунела багьудлумала гьуни С. Стальскийла уличилси педагогический иститутлизиб даимбариб ва илаб мезла ва литературала факультет таманбариб.

Институт белч1и г1ергъи, ил дахъал дусмазив республикала «Колхозла байрахъ» газетализив переводчикли, культурала отделла заведующийли узули калун. Илала г1ергъи ил историяла г1илтуртала кандидат ветаур, чумилра г1ях1ти къуллукъуначив калун.

Илис г1ергъити дусмазир илини поэзиялашал сааркъибти ва хъумх1ертести образуна дух1надиц1ибти назмуртала ва поэмабала г1ях1цад жузи поэзия дигантачи даахъиб: «Дуклуми», «Хьаникъада», «Дубуртира нушара».

Г1ях1мадхан Абу-Бакар
Г1ях1мадхан Абу-Бакар – даргала машгьурси писатель, поэт, драматург ва режиссер ак1убси сай Дахадаевла районна Кубачила шилизив, 1931 ибил дуслизив. Илини Уркухъла урга даражала школа белч1и, Москвализибси Максим Горькийла уличилси Литературала институт таманаиб ва дахъал дусмазив «Гьалмагъдеш» бик1уси журналлизив узули калун.

Прозаик сайливан илини «Даргала рурсби», «Х1унт1ена г1инцбала манзил», «Дила Сельминазлис жавгьарла духури», «Чехьери», «Варъала шурми» бик1ути произведениеби делк1ун. Ил сай «Синка мях1камбарая», «Магьила къалиян», «Нешла бебк1а» бик1ути хабуртала автора. Драматург сайливан, Г1ях1мадхан Абу-Бакарли делк1ун «Умц1усини бургу» ва «Мургьила някъбар Нур-Эддин» бик1ути пьесабира.

Режиссёр сайливан, Г1ях1мадхан Абу-Бакарли «Гъагултани зак бархьбалтули саби», «Дях1ила адам», «Чехьери» бик1ути кинофильмабира далкьаахъур.

Мургьи-арцла ши сабливан машгьурси Г1ярбук1ла ши илини сунела литературала произведениебачилра чебях1бариб.




Х1ябиб Г1ялиев
Х1. Г1ялиев – даргала поэт, прозаик, драматург Сергокъалала районна Х1урхъила шилизив 1940 ибил дуслизив акIубси сай. Илини 1964 ибил дуслизиб Дагъиста университетла филологияла факультет таманаили г1ергъи, Дагъиста учебникуни дуракайуси издательстволизив, радиолизив узули калун.

Х1. Г1ялиевла назмуртала ва хабуртала дахъал жузи дурадухъун. Илала назмурти «Гьалмагъдеш» журналлизирра дурадухъун.

«Г1янт1ик1а», «Лех1дешла т1амри», «Дусла авалра манзил», «Дила сих1рула инсан» бик1ути назмула журала произведениебани даргала литература чебиц1ахъиб.

Х1. Г1ялиевла «Ургубала урши» бик1уси поэма литературала шайчибси С. Стальскийла премияличи лайикьбикиб. назмуртала ва хабуртала дахъал жузи дурадухъун

Писательла «Г1ела г1ебшнила бурх1ни», «К1ел дудешла ца рурси», «Гага-хаха», «Ц1умдик1ути дях1ц1урби» бик1ути повестуни ва «Х1ябчялмук» бик1уси роман авторли г1ямру г1ях1ил далниличирли дек1ардулхъути сари.

Х1. Наврузов
Х1. Наврузов – даргала прозаик, драматург Дахадаевла районна Дигбашила шилизив 1932 ибил дуслизив акIубси сай. Илини Ереваньна театральный институтла Даргала студия, Москвализиб М. Горкийла уличилси Литературный институтла Черях1ти курсани таманаиб. Къуллукъбариб Урхьула дергъла флотлизиб. Ил Г1. Батирайла уличилси драматический театрла директорли, Дагъиста писательтала Союзлизив, «Ленинна байрахъ» газетализив узули калун.

Х1. Наврузовли 1958 ибил белк1унсири цаибил пьеса. «Жибарибти г1ях1ли», «Унруби», «Багьадуртала наслу», Багъатирла Г1ялибег» ва царх1илти пьесаби «Гьалмагъдеш» журналлизир ва «Искусство», «Советская Россия» издательствобазир дураиб. Илала дахъал пьесаби даргала театрлизир чедаахъиб.

Х1. Наврузовла назмуртала ва хабуртала жузира дурадухъун.

Дубурла шилизив халакаибси илис хъа миц1ираг дебали дигахъи. Дурх1нас илини «Дила мукьара» бик1уси хабарра белк1унсири.





Каталог: http schools -> 1721 -> Novokayakent -> admin -> ckfinder -> core -> connector -> php -> connector.phpfck user files -> files
files -> Мезличила баянти
files -> Кьурбанова Дарган мезла кружок бирнила методика Мях1ячкъала 2010 д
http schools -> Рабочая программа По учебному курсу «Родного языка» 6 класс «Дагъистан Республикаялъул лъайкьеялъул ва г1елмияб министерствоялъ тасдикъ гьабураб»
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 8 класса 2014-2015 учебный год 8 класс (68 саг1ат) 8 калам цебет1езаби
http schools -> Театрализованная игра: «Шамилил хъала»
http schools -> Старшая группа
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 11 класса 2014-2015 учебный год программаялъе баян
files -> 1. Нешличила пикруми
files -> Г1яйша Кьурбанова Халкьла мух1лила пагьму
files -> Дарган мезличи хасбарибси методикала пособие


Сподели с приятели:
1   2   3   4   5   6




©obuch.info 2024
отнасят до администрацията

    Начална страница