Мезличила баянти



страница2/5
Дата20.08.2017
Размер0.58 Mb.
#28375
1   2   3   4   5


Х1едарибти дугьби

Суффикс

Дарибти сагати дугьби

Далай, къалай, анхъ, делхъ, масхара, бялихъ, тукен, маслиг1ят, садакьа, рушбат.

-чи



Далайчи, къалайчи, анхъчи, делхъчи, масхарачи, бялихъчи, тукенчи, маслиг1ятчи, садакьачи, рушбатчи.


Суффиксуни – ала, - кьяна имц1адарили дарибти дугьби


Х1едарибти дугьби

Суффикс

Дарибти дугьби

Гъай, вяш, гап, вяз, г1ярз, сунт1, симкь, ц1ум, шят1, зигар,

къиж, ч1ям, ч1яр



-ала



Гъайала, вяшъала, гапъала, вязъала, г1ярзъала, сунт1ъала, симкьъала, ц1умъала, шят1ъ-ала, зигаръала, къижъала, ч1ямъала, ч1яръала.




Х1едарибти дугьби

Суффикс

Дарибти дугьби

Арши, мура,

дуки, сукни,

арх1я, г1яяр.


-кьяна



Аршикьяна, муракьяна,

дукикьяна, сукникьяна, арх1яликьяна, г1яяркьяна.





Суффиксуни – ен, - ми, -би имц1адарили дарибти дугьби



Х1едарибти дугьби

Суффикс

Дарибти дугьби

Мик1х1и, Мух1и,

-ен

Мик1х1ен, Мух1ен,




Х1едарибти дугьби

Суффикс

Дарибти дугьби

Дус, ури, г1яра, цура, хъу, ц1а, ги, у, хъи, шури, къири,

-ми



Дусми, урми, г1ярми, цур ми, хъуми, ц1ами, гими,

уми, хъими, шурми,

къирми,








Х1едарибти дугьби

Суффикс

Дарибти дугьби

Умцла, билх1ла,

чилла, дурлама.



-би



Умцлаби, билх1лаби,

чиллаби, дурламаби.




Суффикс – ан имц1абарили

дарибти дугьби


Х1едариб-ти дугьби

Суффикс

Дарибти дугьби

Ахъуша, Х1урехъи, Ц1удхъур, Хайдакь, Муира, Мургук,

Мулебк1и, Х1ямри,

Усиша, Нахки,

Нец1и, Г1ярбук1,

Сурсбук1, Къадар,

Вихъри, Дейбук1.




-ан



Ахъушан, х1урхъан,

ц1удхъран, хайдакьан,

муиран, мургукан,

мулебк1ан, х1ямран,

усишан, Нахкан,

нец1ан, г1ярбук1ан,

сурсбук1ан, къадаран,

вихъран, дейбук1ан.





Царка ва учидяхъ дугьби
Ца х1ячилизирад детаурти дугьбас царка дугьби бик1ар. Масала: муза, х1ябал.

К1ел яра имц1ати аслу цаладикили детаурти дугьбас учидяхъ дугьби бик1ар. Масала: х1яб+музан, х1яб+дарш.

Гьалак+ли – гьалак+бар+ес, миъмиъ+бярг1ес, гъайгъай+ик1ес, пикри пикри+барес, дуц1дуц1+барес, к1ап1их1яб+к1ап1и ва ц.

Учидяхъ дугьби дарх лук1а к1ел яра имц1ати аслу цаладикили, ца сек1айс умили детаурти диалли. Масала. Хъали+барг, х1яб+музан, хъу+баркь, к1и+дарш, Муса+х1яжи, Г1яли+хан, Хасав+юрт, Къая+кент ва ц.

Ишара. Мер-мусала умала гьалабси бут1а хас падеж биалли, дугьби дек1арли лук1а. Масала. Алхилавла махьи, Жангала къада, Кьункьила къада.

Учидяхъ дугьби дефисличил лук1ни


Царка дугьби


Учидяхъ дугьби

Дефисличил лук1-нила правилоби

1. Дуб, мер, гьала, даршал.

Дуб-дубли, мер-мерличир, гьала-гьала, даршал-даршал.


Ца дев тикрарбиубли детаурти дугьби.

2. Ц1яба, х1унт1ена,

мургьи, ранг, шала, шиниша.


Ц1яба-х1унт1ена,

Мургьи-ранг, шала-шиниша.


Ранганала уми.

3. Узи, урши, кьям, к1уц1ул, х1яйван, къача, кьац1, шин, неш, дудеш, шалбар, х1ева, хъали, ц1а.

Узи-урши, кьям-к1уц1ул, х1яйван-къача, кьац1-шин, неш-дудеш, шалбар-х1ева, хъали-ц1а.

к1ел яра имц1ати аслу цаладикили, чула мяг1на т1инт1ли чебиахъути дугьби.




4. К1ел, х1ябал, авал, шел, урегал, верх1ел, гех1ел, урч1емал.



К1ел-х1ябал, авал-шел, урегал-верх1ел, гех1ел-урч1емал.



Ца-ургабла луг1и иргъахъути дугьби.

5. Чуйнара, кьац1, ит, х1у, хъу, тухум.

Сера, дигара, биалра, алав, чуйна, саял, вархли,

Чуйнара-сера, кьац1-дигара, ит-биалра, х1у-алав, хъу-алав, тухум-дигара, чи-дигара, се-дигара, чуйна-саял, чи-саял, иш-вархли

Чула к1иэсил бут1а сера, дигара, биалра, алав, чуйна, саял ибти дугьбазирад цалабикили биалли.


6. Гьалмагъ, унра, чакар, чай, х1яз, т1имир, х1япур ва ц.

Гьалмагъ-хъилан, унра-хунра, чакар-макар, чай-мага, х1яз-х1уз, т1имир-химир, х1япур-чяпур.

Чула к1иэсил бут1а мяг1на агарти дугьбазибад цалабикили биалли.

7. Хямк, вякь, заб, марка, чарх, кьар-кьала, лаг, катх1ел, бетх1ел, сатх1ел, ита, иша, абиз, кабиз.

Хямк-вякь, заб-марка, к1ич1-бул, чарх-кьаркьала, унза-ганзи; лаг-катх1ел, бетх1ел-сатх1ел, дуги-х1ери, ита-иша, абиз-кабиз.

Синонимтили ва антонимтили

диубти дугьби.


Царка ва учидяхъ дугьби


Царка дугьби



Учидяхъ дугьби

Зай, лавшар,

дуц1, к1ант1,

к1ух, халт1,

гьак1ар, хямкар,

вякьяр, вяш,

рамч, мяв,

лап1ар, ляв,

ав, х1ус,

жургъ, гъям.



- бухъун



Зайбухъун, лавшарбухъун,

дуц1бухъун, к1ант1бухъун,

к1ухбухъун, халт1бухъун, гьак1арбухъун, хямкарбухъун, вякьярбухъун, вяшбухъун,

рамчбухъун, мявбухъун, лап1арбухъун, лявбухъун, авбухъун, х1усбухъун, жургъбухъун, гъямбухъун.




Подлежащее
Подлежащее – предложениела бек1 член саби, сунезибад чила-биалра яра села-биалра баркьуди дурабулхъуси. Подлежащеели чи? се? чини? сели? ибти суалтала цалис жаваб луга.

Чи? Се? Чини?

Масала. 1. Дудеш вак1иб. 2. Дяг1 бухъун. 3. Ученикли дарс белч1ун.

Сели? Чихъали?

4. Дяг1ли галга кабикахъиб. Мях1яммадхъали нушачи бак1иб.
Подлежащее аргъахъили бирар существительноели, местоимениели, прилагательноели, числительноели. Масала.

Сущ. Мест. Прил.

1. Рузини далай белч1ун. 2. Нуни задача арзира. 3. Бишт1ати разили

Числ.

саби. 4. Вец1ли шулаби касиб.

Сказуемое
Сказуемое – предложениела бек1 член саби, суненира подлежащеелизибад дурабулхъуси баркьуди яра иличибси х1ял иргъахъуси. Сказуемоели сек1ай cе бариба? сек1ай cе бирули? сек1ай cе биру? Ил се х1яйчиб саби? ибти суалтала цалис жаваб луга. Масала.
Cе бариба? Cе бирули?

1. Узини сурат бариб. 2. Узини суратик1ули сай.

==== ==============

Cе биру?

3. Узини суратик1ар.

=========

Сказуемоебала жураби.
Сказуемоеби дирар царка, учибяхъ ва цалабяхъ журала.

Царка сказуемоеби или бик1ар ца х1ячилизирад цаладикибти сказуемоебас. Масала. Х1еб дак1иб. Ну уч1улра.

====== ======
Учидяхъ сказуемоеби или бик1ар к1ел яра имц1а х1ячилизирад цаладикибти сказуемоебас. Масала. Узи пикриухъун. Дудеш лаг-катх1елухъун.

========= ==============
Цаладяхъ сказуемоеби или бик1ар к1ел яра имц1а девлизирад цаладикибти сказуемоебас. Масала.

Х1у урухк1ули вируд. Итини балуси лебси ах1ен.

============= ===============

Объект
Объект – предложениела бек1 член саби, суненира подлежащеелизибад дурабулхъуси баркьуди сунечи чеббурхули биъни иргъахъуси. объектли чи? се? ибти суалтала цалис жаваб луга ва имц1аливан уйхъу падежла существительноели аргъахъили бирар. Масала.

Чи? Се?

Нешли узи усаахъун. Рузини задача арзиб.

\/\/\/ /\/\/\/\/\/

Подлежащее актив падежла формали, сказуемое биалли чеббурхуси глаголли аргъахъахъибх1елицун, предложениелизиб объект къаршибиркур.



А. п. чини? У. п. чи? Чихъали?

Нушани х1у вагьурри. Нуша дак1ира.

\/\/\/ ========

Уп. чини? У. п. чи? У. п. чи?

Унрани юрт бариб. Нуни унра валас.

\/\/\/\/ ===== \/\/\/\/ =====

Объектла хасдеш
Урус мезлизиб объектла мер бурцуси дев ург1ерти (косвенный) падежуназиб башар. Ил дев дополнениели биубли бирар. Дарган мезлизиб ил дев уйхъу падежлизибцун башар. Существительноела мерлар объектли диубли дашар царх1илти гъайла бут1нира.
А. п. чини? Мест. чи? А. п. чини? Прил. У. п. чихъали?

Рузини ит вагьур. Учительли бишт1атира

\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\

халатира буч1ахъули сай.

\/\/\/\/\/\/\/\/ ===========

А. п. Чини? У. п. Се? Числ. + сущ.

Г1яяркьянани чумал г1яра кадушиб.

/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\ =======

Определение
Сунени сек1а лишан чебиахъуси определение предложениела к1иибил даражала членнис определение или бик1ар. Определениели сегъуна? сегъунти? чиди? ибти суалтала цалис жаваб луга. Масала.

Чила? Сегъуна?

Нушала шилизиб сагаси школа бариб.

\/\/\/\/\/

Определение имц1аливан прилагательноели, баркьудила лишан чебиахъуси девли, местоимениели, числительноели аргъахъили бирар.

Сегъуна?

Хасайли ц1умбик1уси жаниварла т1амала бакьиб. (Баркьудила лишан)

\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/

Сегъунти? Сегъуна?

Ик1ар нушалагъунти маза сари. (Мест.) Цаибил урши ак1уб.(Числ.).

\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/ /\/\/\/\/\/\/

Балбикибси ва балх1ебикибси определение
Сунени баянбируси девличил жинслизиб, кьадарлизиб балбикили биалли, илис балбикибси определение или бик1ар. Масала.

Вархьси адам, рархьси учительница, бархьси пикри, дархьти мисалти.

Халаси (сегъуна?) юрт т1ашли саби. Уч1уси (сегъуна? Чиди?) урши чейулра.. Ит шуибил (Чумъибил?) класслизив уч1ули сай.

Сунени баянбируси девличил жинслизиб, кьадарлизиб балх1ебикили биалли, илис балх1ебикибси определение или бик1ар.



Балх1ебикибси определениели диубли дашар –а, – ар – кар – ан ( - ян, - ен) –личил тамандирути дугьби.

Ухъна (сегъуна? Чиди?) уста ишбарх1и жявли хъайг1и вак1иб.

Ишгъуна (сегъуна? Чиди?) жуз набра дигулра. Х1у г1ямултар сайри. Г1якьлукар адам. Дарган рурси. Сирх1ян чаба. Мик1х1ен урши.

Дополнение
Дополнение к1иибил даражала член саби, суненира сек1ал чебиахъуси ва сказуемое баянбируси. Дополнениели ург1ерти падежунала суалтас жаваб луга. Дополнениели диубли дашар существительноеби ва местоимениеби. Дополнение мер падежуназибра башар. Масала.

Дубурти кьарли (сели? А. п.) дяхъиб. Вац1а к1арала (села? Х. п.) пях1биуб. Хъябхъяли хъумас (селис? Л. п.) халаси зарал бариб. Ухъна сунела рухъначил (чичил? Б. п.) х1ерирули сай. Х1ела кумекличибли (селичибли? С. п.) шула касира. Ну х1ечи (чичи? Гъ. п.) разивиубра. Неш набчирях1(чичирях1? Гъ. п.) х1ерризур.П1ялп1ялагличиб (селичиб? П. п.) наб бириз имц1али дигахъис. Ну х1езивад (чизивад? Д. п.) дек1арх1еркус.

Ишара. Мер падежла формали чина? Чинабях1? чинаб? чинабад? ибти суалтала цалис жаваб лугули биалли, ил дополнении ах1енну, агикьяйда саби.

Масала. Ну вац1ализи (чина?) вякьунра. Г1яра вац1ализибях1 (чинабях1?) бебшиб. Вац1ализиб (чинаб?) ваналири. Вац1ализизибад (чинабад?) дурх1ни дурабухъун.

Агикьяйда
Агикьяйда к1иибил даражала член саби, суненира баркьуди сегъунти аги-кьяйдализиб, мурт, чинаб кабиркулил баянбируси. Агикьяйдали диубли дашар наречиеби ва ург1ерти падежуназирти существительноеби. Агикьяйдали сен-сен? секьяйда? Чинабях1? мурт? чинаб? чинабад? чина? чуйна? ибти суалтас жаваб луга. Масала.

Сен-сен? Секьяйда?

Уршби къалабали арбякьун. Х1у ахъли гъайик1улри.

Чинабях1? Мурт?

Къача къадалабях1 бебшиб. Ну ишбарх1и х1ушачи лявкьяс.

Чинаб? Чинабад?

Ик1аб ириъ буг1ярлири. Дубурличибад дяг1 кабухъири.

Чина? Чуйна?

Житала дурх1я дивайчи кабиилри. Нуни к1ина дарс белч1унра.

Агикьяйдала жураби


Агикьяйда-

ла жураби



Суалти


Мисалти

1.Баркьудила

куц ва даража чебиахъуси.

Се тях1ярли?

Сен-сен? Секьяйда?

Бакьесли гъайик1ен. Гьалакли ваши! Даршули х1ердиирая! Задача гьамадли арзирив?


2. Мерла.

Чинадях1? мурт? чинаб? чинабад? чина?

Нуша хъулидях1 гьайдиубра. Ишбарх1и унрали чуду хиб! Итаб дила машина теб. Ишабад къаз дурабухъун. Х1у шилизи лявкьяду?


3. Заманала.

Мурт? Сецадх1и?

Жяг1ял тукейзи аркьяс. Ириъ жуз белч1унра. Жявли буг1ярбирар. Г1ях1цадх1и узичив калун.


4. Сабабла.

Сен?

Се багьандан?



Вамсурли х1ед кумекбарес х1ейубра. Азгъиниъни сабабли х1янчи х1ебарира.


5. Мурадла.

Се мурадли?



Ну х1ед г1ях1дешлис гъайик1улра. Ц1уръа разиварес палтар дедира. Ванавиэс х1яка чегьурра.


Морфология
Морфология гъайла бут1ни ва илдала грамматикалашалти лишанти руркъуси мезличила гъайбик1уси г1илмула ца бут1а саби.

Дарган мезлизир, урус мезлизирван, 10 гъайла бут1а лерти сари. Илдазирад 6 гъайла бут1а бек1лидиубти сари.

Илди сари: существительное, прилагательное, глагол, наречие, местоимение, числительное.

Лерти сари 3 къуллукъла гъайла бут1ара: союзуни (ва, амма, сенк1ун, биалли), кесекуни (чи-биалра, се-дигара), послелогуни (хъа гьала, хъа г1ела, хъа бух1на).

Лебси саби междометие бик1уси гъайла бут1ара (Агь, угь!).

Существительное
Существительное гъайла бут1а саби, суненира чи? ва се? ибти суалтас жавабли диубти сек1ултала уми иргъахъуси.

Существительноеби х1ябал жинсличи дурт1ути сари: мурул жинс – (узи, урши, учитель дудеш), урга жинс – (х1ева, х1яка), хьунул жинс – (неш, рурси, рузи, хала неш).

Существительноеби луг1и ва падежуни х1ясибли дарсдик1ар. Масала. Рурси – рурсби, урши – уршби, муза – музурби, ута - утни.

Существительноеби детарар морфологический тях1ярли.

1. Суффиксуни имц1адиубли. Масала. Бек1деш, бамсри, г1ярбачи, башни, т1ашкьяна, берцуди, вархкья, изала.

2. Т1ама яргабиубли. Масала. Вянкь – винкь, зянкъ – зинкъ, вях – вих ва ц.

3. Дугьби цаладикили. Масала. Гьала+ и//йхъан, хяса+суп1, ц1а+дирхъ ва ц.

Морфологический ах1енси тях1ярли. Масала. Бях1ц1а, Хъула, Барскъа, Вишт1ал.

Существительоела падежуни

Дарган мезлизир вец1ну цара падеж лер. Илдазирад верх1ел г1ядатла падеж сари, авал мер падеж сари. Гьар падежли ца белгиси суайс жаваб луга.



Уйхъу падеж – чи? се?

Актив падеж – чини? сели?

Хас падеж – чила? села?

Лугу падеж – чис? селис?

Барх падеж – чичил? селичил?

Гьалабихь падеж – чичила? селичила?

Сабаб падеж – чичибли? селичибли?

Гъам падеж – чичи? селичи?

Бях1чибиз падеж – чичибях1? селичибях1?

Паргъатдешла падеж – чичиб? селичиб?

Дак1арбикла падеж – чичибад? селичибад?
Существительоела падежуни ва склонениеби

1 склонениела существительноеби сари чула актив падежла ахир – ни биубти существительноеби. Масала.

Уйхъу падеж – чи? се? Узи. Рузи. Г1яли. Шин.

Актив падеж – чини? сели? Узини. Рузини. Г1ялини. Шинни.
Каталог: http schools -> 1721 -> Novokayakent -> admin -> ckfinder -> core -> connector -> php -> connector.phpfck user files -> files
files -> Кьурбанова Дарган мезла кружок бирнила методика Мях1ячкъала 2010 д
files -> Литература бик1уси жузличи хасбарибси методикала пособие. Мях1ячкъала Сагаси Къаякент 2010 д
http schools -> Рабочая программа По учебному курсу «Родного языка» 6 класс «Дагъистан Республикаялъул лъайкьеялъул ва г1елмияб министерствоялъ тасдикъ гьабураб»
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 8 класса 2014-2015 учебный год 8 класс (68 саг1ат) 8 калам цебет1езаби
http schools -> Театрализованная игра: «Шамилил хъала»
http schools -> Старшая группа
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 11 класса 2014-2015 учебный год программаялъе баян
files -> 1. Нешличила пикруми
files -> Г1яйша Кьурбанова Халкьла мух1лила пагьму
files -> Дарган мезличи хасбарибси методикала пособие


Сподели с приятели:
1   2   3   4   5




©obuch.info 2024
отнасят до администрацията

    Начална страница