O nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja



страница1/36
Дата01.02.2018
Размер3.17 Mb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   36

PRAVILNIK

O NASTAVNOM PROGRAMU ZA OSMI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 2/2010, 3/2011 - dr. pravilnik, 8/2013, 5/2014, 11/2016 i 7/2017)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Član 2

Nastavni program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 3

Nastavni program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se počev od školske 2010/2011. godine.

Član 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja


("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 8/2013)

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se od školske 2013/2014. godine.

 

Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja


("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2014)

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".

 

Samostalni član Pravilnika o izmenama
Pravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja


("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2016)

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku" i primenjuje se od školske 2016/17. godine.

 

Samostalni članovi Pravilnika o izmeni
Pravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja


("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2016)

Član 2

Učenici koji u školskoj 2016/2017. godini pohađaju osmi razred, stiču obrazovanje po nastavnom programu predmeta "Informatika i računarstvo" koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog pravilnika.



Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i primenjuje se od školske 2019/2020. godine.

 

Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja


("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 7/2017)

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".

 

NASTAVNI PROGRAM



ZA OSMI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

 

1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA



Svrha programa obrazovanja

- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogućava sticanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu.

- Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju učenika da uspešno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu ličnost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva.

Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:

- sticanje znanja o jeziku, književnosti i medijima relevantnim za buduće obrazovanje i profesionalni razvoj;

- osposobljavanje učenika da koristi standardni maternji jezik, efikasno komunicira u usmenom i pisanom obliku u različite svrhe;

- osposobljavanje učenika da komuniciraju u usmenom i pisanom obliku na teme iz svakodnevnog života na stranom jeziku;

- razvijanje svesti o značaju višejezičnosti u savremenoj višekulturnoj zajednici;

- razumevanje povezanosti različitih naučnih disciplina;

- razumevanje i snalaženje u sadašnjosti i povezanosti društvenih pojava i procesa u prostoru i vremenu (Srbija, Evropa, svet);

- prihvatanje i uvažavanje drugog/druge bez obzira na nacionalnu, versku, rodnu i druge razlike;

- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja fizičkih, hemijskih i bioloških zakona, modela i teorija;

- pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i veština;

- sticanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;

- ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama;

- razvijanje veština i tehnika umetničkog izražavanja;

- poznavanje različitih tehnika, stilova i medija umetničkog izražavanja;

- poznavanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama;

- razvijanje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih.

2. OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA

 

A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI



 

SRPSKI JEZIK

(4 časa nedeljno, 136 časova godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog jezika jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku i pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika na kojem će se usmeno i pismeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tumače književna dela, pozorišna, filmska i druga umetnička ostvarenja iz srpske i svetske baštine i savremene umetnosti.

Zadaci nastave srpskog jezika:

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave srpskog jezika svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave srpskog jezika budu u punoj meri realizovani;

- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapređuje;

- opismenjavanje učenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika;

- postupno i sistematično upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;

- upoznavanje jezičkih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogućnostima srpskog jezika;

- osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u različitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i čitaoca);

- razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u književnoj umetnosti;

- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, tečno, ekonomično i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje, bogaćenje rečnika, jezičkog i stilskog izraza;

- uvežbavanje i usavršavanje glasnog čitanja (pravilnog, logičkog i izražajnog) i čitanja u sebi (doživljajnog, usmerenog, istraživačkog);

- osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tumačenje i vrednovanje književnoumetničkih dela raznih žanrova;

- upoznavanje, čitanje i tumačenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu;

- postupno, sistematično i dosledno osposobljavanje učenika za logičko shvatanje i kritičko procenjivanje pročitanog teksta;

- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se učenici njome samostalno služe kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno korišćenje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne); postupno ovladavanje načinom vođenja dnevnika o pročitanim knjigama;

- postupno i sistematično osposobljavanje učenika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorište, film);

- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozorišne i filmske umetnosti;

- upoznavanje, razvijanje, čuvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;

- razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;

- navikavanje na redovno praćenje i kritičko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji;

- podsticanje učenika na samostalno jezičko, literarno i scensko stvaralaštvo;

- podsticanje, negovanje i vrednovanje učeničkih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezička, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.);

- vaspitavanje učenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti;

- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima.

Operativni zadaci:

- dalje ovladavanje znanjima iz gramatike, stilistike, leksikologije, istorije književnog jezika, dijalektologije;

- razvijanje pozitivnog odnosa prema dijalektima (svom i drugima), kao i potrebe da se usvaja, neguje i razvija književni jezik;

- dalje usvajanje ortoepske, ortografske, gramatičke, leksičke i stilske norme srpskog jezika;

- razvijanje kritičkog odnosa prema jeziku i sadržini tekstova iz svakodnevnog života; razvijanje osetljivosti na manipulaciju jezikom (naročito u vidu birokratskog jezika i jezika reklama);

- formiranje kriterijuma za samostalan izbor, analizu i procenu umetničkih dela pristupačnih ovom uzrastu;

- sistematizacija znanja o književnoteorijskim pojmovima;

- ovladavanje raspravom kao oblikom usmenog i pisanog izražavanja;

- obnavljanje i sistematizovanje znanja iz svih područja.

SADRŽAJI PROGRAMA

JEZIK

Gramatika

Srpski jezik među drugim slovenskim jezicima. Dijalekti srpskog jezika (osnovni podaci). Narodni jezik (jezik kao skup dijalekata) i književni jezik. Pojam normiranja.

Razvoj srpskog književnog jezika: srpskoslovenski, ruskoslovenski, slavenosrpski, Vukova reforma jezika, pisma i pravopisa, književni jezik Srba od Vuka do danas (osnovni podaci). Razvoj leksike srpskog jezika (osnovni podaci).

Jezici nacionalnih manjina (osnovni podaci).

Jezik svakodnevne komunikacije - govoreni i pisani. Glavne osobine tipičnog govorenog jezika: oslanjanje na kontekst i govornu situaciju; funkcija gestova i mimike; kratke, eliptične i nedovršene rečenice, emocionalnost, neformalnost. Glavne osobine tipičnog pisanog jezika u javnoj komunikaciji: eksplicitnost, potpunost rečenica, intelektualnost, formalnost. Fokusiranje rečeničnih članova pomoću rečeničnog akcenta (u govorenom jeziku) i pomoću reda reči (u pisanom jeziku). Glavne osobine pisanih stilova javne komunikacije - publicističkog, naučnog, administrativnog.

Sintagme - pridevske, priloške, glagolske.

Zavisne predikatske rečenice: obeležja (zavisni veznici, veznički spojevi i dr.); vrste: izrične (izrične u užem smislu i zavisnoupitne), odnosne, mesne, vremenske, uzročne, uslovne, dopusne, namerne, posledične i poredbene; konstituentska funkcija u okviru više rečenice (nezavisne ili zavisne) ili sintagme. Interpunkcija u vezi sa zavisnim rečenicama. Naporedni odnosi među zavisnim rečenicama (sastavni, rastavni, suprotni).

Iskazivanje rečeničnih članova zavisnom rečenicom i predloško-padežnom konstrukcijom. Izražavanje pomoću glagola (Očekivali su da avion poleti; Avion je poleteo iako je bila magla) i glagolskih imenica (Očekivali su poletanje aviona; Avion je poleteo uprkos magli). Preimućstva imeničkog načina izražavanja (u nekim slučajevima ono je preciznije i ekonomičnije) i njene mane (slikovitost se gubi, a rečenica teže prati).

Osnovne funkcije i značenja glagolskih oblika (obnavljanje i proširivanje znanje). Upotreba glagolskih oblika u pripovedanju.

Građenje reči - obnavljanje; kombinovano građenje, građenje pretvaranjem. Glasovne promene u vezi sa građenjem reči (samo skretanje pažnje na normativna rešenja).

Jednoznačne i višeznačne reči; homonimija. Prikazivanje polisemije i homonimije u velikim jednojezičnim rečnicima. Metafora i metonimija kao načini da reč stekne nova značenja (krilo (ptice) → krilo zgrade - metafora; Moja škola je blizu → Cela škola ide na izlet - metonimija).

Glavna pravila standardne akcenatske norme i sistematizovanje znanja o akcentima iz prethodnih razreda.

Obnavljanje i sistematizovanje gradiva iz prethodnih razreda radi pripreme za završni ispit.

Ortoepija

Proveravanje pravilnog izgovora samoglasnika i suglasnika. Intonacija proste i složene rečenice. Variranje intenziteta, tempa i pauza u govoru i u tekstovima različitog sadržaja.



Pravopis

Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika. Pisanje polusloženica.

Genitivni znak.

Sistematizovanje sadržaja iz pravopisa: upotreba velikog slova, interpunkcija, spojeno i rastavljeno pisanje reči; pisanje skraćenica; rastavljanje reči na kraju reda.

KNJIŽEVNOST

LEKTIRA


Lirika

Narodna pesma: Srpska djevojka



Ljubavne narodne lirske pesme (izbor)

Đura Jakšić: Otadžbina

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići (izbor), Svetli grobovi

Frančesko Petrarka: Kanconijer (LXI sonet)

Desanka Maksimović: Proletnja pesma ili Opomena

Miloš Crnjanski: Lament nad Beogradom (odlomak)

Vasko Popa: Očiju tvojih da nije

Oskar Davičo: Srbija

Sergej Jesenjin: Pismo majci

Rajner Marija Rilke: Ljubavna pesma

Izbor iz savremene srpske poezije

Epika

Narodna epsko-lirska pesma: Ženidba Milića barjaktara



Narodne epsko-lirske pesme (izbor)

Narodna pesma: Početak bune protiv dahija



Narodne epske pesme novijih vremena (tematski krug o oslobođenju Srbije i Crne Gore)

Vuk Stefanović Karadžić: Srpski rječnik (izbor); O narodnim pevačima

Narodna pripovetka: Nemušti jezik ili Usud

Teodosije: Žitije svetog Save (odlomak)

Prota Mateja Nenadović: Memoari (odlomak)

Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac (izbor kratkih odlomaka)

Ljubomir Nenadović: Pisma iz Italije (odlomci)

Simo Matavulj: Pilipenda

Laza Lazarević: Sve će to narod pozlatiti

Petar Kočić: Kroz mećavu

Miloš Crnjanski: Seobe I (odlomak)

Ivo Andrić: Most na Žepi, izbor pripovedaka o deci

Dobrica Ćosić: Deobe (odlomak)

Isidora Sekulić: Carsko dostojanstvo jezika (odlomak) ili esej po izboru

Izbor iz savremene srpske proze

Drama

Branislav Nušić: Sumnjivo lice

Danilo Kiš: Noć i magla

Viljem Šekspir: Romeo i Julija

Molijer: Građanin plemić (odlomak)

Dopunski izbor

Borisav Stanković: Uvela ruža

Rastko Petrović: Afrika (odlomci)

Grozdana Olujić: Glasam za ljubav

Milorad Pavić: Predeo slikan čajem (odlomak o putovanju Atanasija Svilara na Svetu goru)

Matija Bećković: Priča o Svetom Savi

Dušan Kovačević: Ko to tamo peva

Borislav Mihajlović: Banović Strahinja



Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike

Robert Grevs: Zlatno runo (odlomci)

Džon Selindžer: Lovac u žitu

Dejvid Gibins: Atlantida

Ernest Hemingvej: Starac i more

Sa predloženog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu.



Naučnopopularni i informativni tekstovi

Petar Vlahović: Srbija - zemlja, ljudi, život, običaji (izbor)

Miodrag Popović: Vuk Stefanović Karadžić (odlomci)

Eva Kiri: Marija Kiri (odlomak)

Š. Kulišić, Ž. Petrović, N. Pantelić: Srpski mitološki rečnik (izbor)

D. Srejović, A. Cermanović: Rečnik grčke i rimske mitologije (izbor)

Mile Nedeljković: Godišnji običaji u Srba (izbor)

Dragomir Antonić: Običajni bonton (izbor)

Jasminka Petrović: Bonton (ili odlomci iz ovakve knjige nekog drugog autora)

Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu i omladinu.

Sa navedenog spiska, obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu.



Tumačenje teksta

Osposobljavanje učenika za samostalnu analizu književnoumetničkog dela (lirska i epska pesma, lirsko-epska pesma, pripovetka, roman, drama i književnonaučne vrste) uz pomoć razvijenog plana i teza. Procenjivanje idejno-estetskih, jezičko-stilskih i drugih vrednosti umetničkog dela.

Sticanje pouzdanog kriterijuma za izbor, analizu i procenu književnog teksta. Upućivanje učenika u korišćenje odabrane i pristupačne literature o delima i piscima. Podsticanje i razvijanje kritičkog odnosa u problemskom pristupu delu i piscu.

Sistematizovanje znanja o narodnoj i autorskoj književnosti (na primerima iz lektire).



Književnoteorijski pojmovi

Lirika

Stilska sredstva: metonimija, refren, antiteza, asonanca i aliteracija.

Lirske vrste: ljubavna narodna lirika; ljubavna narodna i autorska pesma.

Sonet.


Epika

Epsko-lirske vrste: poema, balada, romansa.

Spev.

Putopis. Memoari.



Esej.

Drama

Tragedija. Tragično (pojam).

Protagonist i antagonist.

Razrešenje sukoba. Katarza.

Scenski znakovi. Režija.

Televizijska drama.



Sistematizacije književnoteorijskih pojmova

- Sistematizacija književnih rodova i vrsta u narodnoj i autorskoj književnosti.

- Sistematizacija oblika kazivanja (formi pripovedanja) u književnoumetničkim tekstovima: naracija (pripovedanje u

1. i 3. licu); hronološko i retrospektivno pripovedanje; deskripcija (portret, pejzaž, pojam enterijera i eksterijera), narativna deskripcija; dijalog; monolog, unutrašnji monolog.

- Jezičkostilska izražajna sredstva (sistematizacija).

- Struktura umetničkog teksta (kompozicija, odnos fabule i sižea, dramski elementi: ekspozicija, zaplet, kulminacija, peripetija, rasplet).

- Vrste karakterizacije (sociološka, psihološka, jezička ...).

- Motivi: dinamički, statički, narativni, opisni, internacionalni...).



Funkcionalni pojmovi

Podsticanje učenika na shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova:

- romantičarsko, romantično, realistično, realno;

- dokumentovano, racionalno, teza, činjenica;

- etičko, estetsko;

- refleksija, memorija;

- kreativno, doživljajno, sugestivno, plastično;

- apsurd, provokacija, protivurečnost, doslednost;

- samokritičnost, samoinicijativa;

- agresivnost, sebičnost (egoizam), licemerje, oportunizam;

- nezavisno, samostalno, zavisno, zavidno.

Čitanje

Usavršavanje izražajnog čitanja (sa zahtevima kao u prethodnim razredima). Razvijanje ličnog tona pri čitanju i kazivanju napamet naučenih proznih i poetskih celina.

Vežbanje u "letimičnom" čitanju poznatog teksta, radi nalaženja određenih informacija i uvođenja učenika u "letimično" čitanje nepoznatog teksta, da bi utvrdili da li ih tekst interesuje i da li će ga čitati u celini (novinski članak, nepoznata knjiga i sl.).

JEZIČKA KULTURA



Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja

Pričanje o doživljaju sa efektnim početkom i završetkom.

Interpretativno prepričavanje književnoumetničkog teksta.

Rasprava (argumentativni tekst) i propagandni tekst. Objektivno i pristrasno prikazivanje činjenica.

Reklame kao vrsta propagandnih tekstova. Jezičke osobine reklama. Manipulativnost reklama.

Popunjavanje različitih obrazaca.



Reportaža kao novinarski žanr.

Usmena i pismena vežbanja

Vežbanja u pričanju o doživljajima (sa efektnim početkom i završetkom).

Vežbanja u interpretativnom prepričavanju književnoumetničkih tekstova.

Vežbe na argumentativnom tekstu: sažimanje teksta, pisanje rezimea, pronalaženje ključnih reči u tekstu. Razlikovanje stava autora od drugih stavova iznesenih u tekstu. Izdvajanje iz teksta argumenata u prilog nekoj tezi (stavu) i argumenata protiv nje; izvođenje zaključaka zasnovanih na tekstu. Davanje naslova tekstu i podnaslova delovima teksta.

Usmene i pisane rasprave na zadate aktuelne teme iz savremenog života.



Kritički prikaz nove knjige, filma, radijske, televizijske emisije i koncerta.

Sintaksičke vežbe: izražavanje pomoću zavisnih rečenica i pomoću sredstava rečenične kondenzacije (glagolski prilozi, glagolske imenice: Dok se vraćao kući, razmišljao je o svemu - Vraćajući se kući...; Obradovao ih je time što je pristao - Obradovao ih je svojim pristankom). Zamena glagolima neumesno upotrebljenih glagolskih imenica.

Prepoznavanje birokratskog jezika kao oblika manipulacije ljudima pomoću jezika (da bi se prikrila informacija, istakla sopstvena učenost, ublažile neprijatne činjenice). "Prevođenje" sa birokratskog na običan jezik.



Leksičke vežbe: prikladna upotreba apstraktnih reči i reči iz intelektualnog rečnika radi preciznog i efikasnog izražavanja tokom rasprave. Upotreba slikovitih reči radi efektnog izražavanja u reportaži. Korišćenje rečnika srpskog jezika.

Korišćenje indeksom, pojmovnikom i bibliografijom.



Čitanje i razumevanje nelinearnih elemenata teksta: dijagrami, grafikoni.

Letimično čitanje (radi brzog pronalaženja važnih informacija).

Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora samoglasnika i suglasnika, rečeničnog (logičkog) akcenta. Proveravanje stepena usvojenosti srpskog književnog akcenta i organizovanje akcenatskih vežbi. Korišćenje rečnika s akcentovanim rečima. Pravilan izgovor ijekavskog refleksa dugog jata (ije) i prenošenje akcenta na proklitiku u izražajnom čitanju književnih tekstova (posebno u vezi s dijalekatskom osnovom).

Osam domaćih pisanih zadataka i njihova analiza na času.

Četiri školska pismena zadatka (jedan čas je za izradu i dva za analizu zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava).

DODATNI RAD



Jezik i jezička kultura

Sintaksička analiza komplikovanijih rečenica.

Usmeno raspravljanje na teme iz svakodnevnog života. Pisanje argumentativnih tekstova s korišćenjem literature.

Vežbe u govorništvu. Kratko, sadržajno i jezgrovito izlaganje o određenoj temi za određeno vreme, pred auditorijumom.

Analiza reklama s televizije, iz novina i časopisa, s reklamnih panoa.

Samostalno pronalaženje primera birokratskog jezika i njegovo "prevođenje" na običan jezik.

Samostalno sastavljanje dijagrama i grafikona.

Proučavanje lokalnog govora. Samostalni radovi učenika o lokalnom govoru (čitanje odgovarajuće literature; sakupljanje građe; pisanje rada i njegovo objavljivanje u školskim glasilima).



Каталог: wp-content -> uploads -> 2018
2018 -> Монтанска област дата/период Времетраене Населено място Засегнат район /улици, квартал, упи, пи
2018 -> И н т е р п р о д ж е к т e о о д
2018 -> С т а н о в и щ е от подп доц д-р инж. Станчо Георгиев Станчев
2018 -> Великден в малта директен полет от София 06. 04 – 09. 04. 2018
2018 -> Област Монтана Дата/период Времетраене Населено място Засегнат район /улици, квартал, упи, пи
2018 -> 1. Хомеостаза. Нервни и хуморални механизми на телесната хомеостаза. Видове регулаторни системи
2018 -> Почивка в кампания 2018 Бая Домиция, Неапол Giulivo 4
2018 -> Конкурс за детска рисунка 17. 30, Народно читалище „Съгласие 1862" фоайе Вечерен бал с маски 19. 00, зала „Съвременност" в Културно-информационен център „Безистен"
2018 -> Великден в рим – вечният град директен полет от София


Поделитесь с Вашими друзьями:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   36


База данных защищена авторским правом ©obuch.info 2019
отнасят до администрацията

    Начална страница