O nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja



страница7/36
Дата01.02.2018
Размер3.17 Mb.
#53195
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   36

Noţiuni literare

Actualizarea noţiunilor literare din anii precedenţi.

Genuri şi specii literare: Pastelul. Legenda. Balada cultă. Schiţa. Povestirea. Nuvela. Comedia. Romanul.

Anecdota. Portretul (fizic şi moral). Hiperbola. Antiteza. Metafora.

Stratul fonetic. Versificaţia. Sintaxa poetică. Tropii şi figurile de stil.

Piciorul metric. Rima. Versul liber.

Folclorul literar.

LIMBA


Originea limbii române. Dialectele şi subdialectele limbii române. Graiurile. Limba vorbită şi limba literară.

Vocabularul limbii române. Structura etimologică a vocabularului - cuvinte moştenite şi împrumutate. Inovaţii lexicale. Procedeele interne de îmbogăţire a vocabularului (actualizare).

Noţiuni de fonetică (actualizare).

Părţile de vorbire flexibile şi neflexibile (actualizare), cu accentul pe verb - diatezele, modurile şi timpurile verbului.

Părţile principale şi secundare ale propoziţiei (actualizare).

Raportul de coordonare în frază (actualizare).

Raportul de subordonare. Propoziţia regentă şi propoziţia subordonată.

Propoziţia subordonată completivă indirectă.

Propoziţiile circumstanţiale de timp, mod şi loc.

Propoziţiile circumstanţiale de cauză şi scop.

Particularităţile stilistice ale propoziţiei. Stilurile funcţionale şi particularităţile acestora. Analiza scrierilor în diferite stiluri.

Noţiuni de ortografie şi ortoepie

Consolidarea materiei parcurse în anii precedenţi.

Exerciţii aplicative.

CULTURA EXPRIMĂRII



Exprimarea orală

Exprimarea gândurilor şi propriilor atitudini în diferite situaţii de comunicare zilnică.

Dezvoltarea atitudinii de empatie culturală şi interculturală.

Identificarea valorilor etice şi culturale într-un text dat şi comentarii pe marginea lor.

Înţelegerea semnificaţiei generale a mesajului oral şi a ideilor exprimate.

Stabilirea legăturii dintre mesajul unei opere literare şi propria experienţă.

Receptarea textului literar şi comentarea lui ca mijloc de dezvoltare a exprimării orale.

Analiza orală a mijloacelor de limbă şi stil în textele literare.

Îmbogăţirea şi nuanţarea vocabularului elevilor pentru o comunicare mai diversificată şi calitativă.

Stabilirea legăturilor corecte dintre elementele unei unităţi gramaticale (propoziţie sau frază), precum şi folosirea corectă a categoriilor gramaticale specifice părţilor de vorbire.

Determinarea sensului unor cuvinte şi explicarea orală a semnificaţiei acestora în diferite contexte.

Observarea diferenţelor valorice dintre o operă artistică şi nonartistică.

Discuţii pe marginea unor cărţi citite, filme, emisiuni audiate şi vizionate.

Exerciţii de însuşire şi definire a noţiunilor - prin activităţi în ateliere.

Exerciţii de îmbogăţire a vocabularului.

Exprimarea în scris

Exprimarea în scris a unui punct de vedere personal.

Folosirea corectă şi creativă a elementelor de comunicare în scris.

Îmbinarea diferitelor forme de expunere (povestire, descriere şi dialog) în compunerile elevilor pe teme libere şi teme date.

Analiza textelor literare citite, rezumatul, caracterizarea personajelor.

Observarea mijloacelor de limbă şi stil în textele literare în versuri şi proză.

Folosirea elementelor de vocabular necesare unei exprimări corecte şi expresive.

Exersarea formelor de comunicare în scris într-unul din stilurile funcţionale.

Identificarea diverselor efecte stilistice într-un text.

Recapitularea prin exerciţii aplicative a materiei învăţate în clasele precedente din domeniul morfologiei şi al sintaxei. Se va insista asupra sintaxei frazei.

Exerciţii de identificare a noţiunilor de teorie literară.

Exerciţii pentru dezvoltarea creativităţii elevilor.

Scrierea diferitelor texte folosind corect regulile ortografice şi normele limbi române literare.

Patru teme pentru acasă şi analiza lor la oră.

Trei lucrări scrise (o oră pentru scriere şi o oră pentru corectare).

MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI

Programa pentru Limba română ca limbă maternă pentru clasa a VIII-a se realizează prin metode tradiţionale prezentate în forma unei succesiuni de etape clar delimitate.

În domeniul literaturii se propun următoarele activităţi: recapitularea şi sistematizarea noţiunilor însuşite la limbă şi literatură în clasele anterioare. Sesizarea textelor scrise în diferite stiluri. Dezvoltarea interesului faţă de creaţiile literare în limba română - dezvoltarea creativităţii prin activităţile de atelier şi activităţile individuale. Să formeze criterii pentru analiza şi comentarea operelor literare potrivit vârstei. Identificarea noţiunilor de teorie literară. Redarea textelor epice. Abordarea poeziilor lirice. Abordarea operelor dramatice. Asemănările şi deosebirile dintre operele lirice şi epice.

În domeniul limbii se pune accent pe evaluarea posibilităţilor de exprimare prin expresii şi cuvinte noi în vocabularul activ al elevilor şi sesizarea sensului inovaţiilor lexicale în funcţie de context. Trebuie să identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să aplice regulile de ortografie în scris, să sesizeze abaterile de la normele gramaticale într-un mesaj oral şi scris, să cunoască părţile de vorbire flexibile şi neflexibile. Mesajul pe care elevul îl va comunica în limba română trebuie să fie bazat pe structurile lingvistice în spiritul limbii române, determinate de gândirea în această limbă.

Cultura exprimării orale şi în scris are o importanţă deosebită deoarece reprezintă baza unei comunicări calitative. Din acest motiv în cursul activităţii trebuie insistat asupra îmbogăţirii fondului lexical, exprimarea în mod original a propriilor idei şi opinii. Stabilirea principalelor modalităţi de înţelegere şi interpretare a unor texte scrise în diverse situaţii de comunicare cotidiană - prin activităţi în ateliere. Stabilirea valorilor estetice şi stilistice în toate tipurile de texte şi de situaţii de comunicare. Elevii trebuie să manifeste interes pentru creaţiile literare în limba română literară, să utilizeze corect şi eficient limba română în diferite situaţii de comunicare şi formarea deprinderilor de muncă independentă, astfel se dezvoltă şi creativitatea acestora.

RUSINSKI JEZIK

РУСКИ ЯЗИК

Циль и задатки

Циљ настави руского язика то овладованє з руским кнїжовним язиком у розличних видох його витворйованя, од усней и писаней комуникациї по розуменє уметнїцкого кнїжовного дїла и самостойней литерарней роботи, здобуванє знаньох о язику як универзалним и символичним средству спорозумйованя заснованим на конвенцийох з котрима ше нормативно речулує у форми ґраматики и правопису; розвой способносцох школяра же би замерковал и дожил кнїжовни дїла усней традициї и уметнїцкей творчосци як вирази людского намаганя же би ше описало себе и швет; здобуванє спознаньох о универзалносци язика и кнїжовносци свойого народу и других народох як основох култури; розвиванє позитивного одношеня спрам других язикох и културох; ширенє духовного горизонту и розвой критицкого думаня и творчих способносцох; розвиванє и поспишованє тирвацого интересованя за язик и кнїжовносц и воспитованє за живот, роботу, творчосц и медзилюдски одношеня засновани у духу шлєбоди, гуманизма, солидарносци и толеранциї.

Задатки настави руского язика то:

- поступне и систематичне упознаванє руского язика у розличних його формох усного и писаного витворйованя,

- систематизация знаньох о язику и кнїжовносци и схоипносцох бешедовей комуникациї на руским язику котри здобувани у предходних класох,

- уводзенє школярох до самостойного читаня и анализи кнїжовного дїла,

- уводзенє школярох до самостойного функционалного усного и писаного комуникованя за розлични потреби, од писаня молбох, поглєдованьох, сообщеньох, информацийох и подобне, по самостойни литерарни роботи,

- усвойованє и функционалне хаснованє основних теорийних поняцох з подруча ґраматики, правопису, синтакси, як и кнїжовно-теорийних поняцох.



Оперативни задатки:

- усвойованє и оперативне (функционалне) хаснованє основних поняцох ґраматики, правопису, теориї кнїжовносци,

- усвойованє нових поняцох з подруча лексиколоґиї, спрам програму,

- систематизация кнїжовно-теорийних поняцох о кнїжовних родох и файтох, стилских средствох, як и елементох историї кнїжовносци,

- розликованє правилних и нєправилних формох (кнїжовних и нєкнїжовних) словох, формох и фразеолоґийних виразох и конструкцийох виреченьох,

- розликованє жридлових, аргаичних, странских и пожичених словох и конструкцийох, як и находзенє информацийох о тим,

- оспособйованє за функционалне розуменє и хаснованє текста розличней кнїжовней и фаховей природи и походзеня; хаснованє розличних жридлох информацийох,

- оспособйованє за самостойну писану комуникацию розличней намени, од приватней по урядову.



ЗМИСТИ ПРОГРАМА

ЯЗИК

Творенє словох

Творенє меновнїкох. Творенє прикметнїкох. Творенє дїєсловох.

Лексиколоґия

Лексика и лексиколоґия. Мотивованосц слова. Класификация лексики.

Класификация рускей лексики зоз становиска походзеня. Карпатска и нова лексика. Карпатска лексика - етимолоґийни состав: праславянска и общеславянска лексика. Пожички: мадяризми, ґерманизми, латинизми, грекизми, церковнославянизми, румунизми; други пожички. Нова лексика. Пременки у карпатскей лексики по приселєню. Сербизми; нови ґерманизми и мадяризми; анґлизми. Восточнославянски уплїв.

Творенє нових словох у руским язику. Творенє словох под цудзим уплївом: калки, семантични калки. Творенє нових словох без цудзого уплїву: нукашня деривация, нови слова з руских основох; реактивизация (врацанє до хаснованя) застареней лексики. Розширеносц нових словох у руским бешедним язику.

Фразеолоґия. Фразеолоґизми хтори чуваю мотивованосц; фразеолоґизми хтори страцели мотивованосц. Бешедни и кнїжково фразеолоґизми. Присловки, пригварки и терминолоґийни словозлученя; устаємнєни вирази.

Лексика зоз становиска териториялного хаснованя: общенародна лексика, диялектизми. Лексика зоз становиска социялного хаснованя: общенародна лексика, професионална лексика, жарґон и арґо. Лексика зоз становиска стила: нєутрална лексика, лексика усней бешеди, кнїжкова лексика, експресивна лексика. Лексика зоз семантичного становиска: єднозначни и вецейзначни слова. Гомоними. Синоними. Антоними.



Ономастика. Антропонимия. Руски власни мена. Руски презвиска и назвиска. Топонимия.

Лексикоґрафия. Описни, прекладни, правописни, фразеолоґийни, диялектолоґийни, етимолоґийни, историйни словнїки.

Робота зоз словнїками и енциклопедиями.



Правопис

Систематизация правилох писаня: велькей букви, числох, наводзеня, словох у котрих ше верши гласовна пременка, хаснованя знакох.

КНЇЖОВНОСЦ

Школска лектира

М. Антич, Войводина

Ш. Гудак, На крижних драгох

В. Ґарянски, Бисер и блато

С. Єсенїн, Писня о суки

М. Ковач, Я дуб червоточни

М. Ковач, Ораче

М. Ковач, Путованє чловеково

М. Колошняї, Зарод

Г. Костельник, Цар над слунечнїками

Н. Канюх, Дакеди приду хвильки

И. Г. Ковачевич, Страх

В. Кочиш, Харитон на площи св. Марка

В. Кочиш, Дунайски ґалеб

М. М. Кочиш, Смутку нашому нє хиби причина

Г. Надь, Ґлоса

Г. Надь, Шерцу

З. Няради, Кридла як цо маю ангели

Д. Папгаргаї, Руснак

Д. Папгаргаї, Преклятство Косцелїска

Д. Папгаргаї, Ровняцки соблазнї

Е. Планчак, Михалова дїдовщина

В. Попа, Очох твоїх кед би нє було

М. Рамач, Михалово лєто

С. Саламон, Од шнїгу нєшкабили верхи горох

И. Самоковлия, Ношач Самуил

Є. Солонар, Желєнєє жито

Лю. Сопка, Нови живот

М. Стрибер, Далєко од вас

М. Стрибер, Стретнуца

Ю. Тамаш, Право на бешеду, право на цихосц

Ю. Тамаш, И мешачна ноц

Ю. Тамаш, Спаднєме як роса

И. Франко, Лєси и пасовиска

Я. Фейса, Одламани конар

М. Шанта, Анї мудросц, анї моц

Т. Шевченко, Мнє шицко єдно

Домашня лектира

Руски народни приповедки (зборнїк)

Крижни драги (антолоґия краткей прози, 10 прип. по вибору)

Обробок лектири

Детальна анализа теми, идеї, психолоґиї подобох, композициї дїла, дружтвеного контексту.

Класични (традиционални) и модерни прозни вираз - розликованє на основи поровнованя обробених текстох.

Стилска анализа дїла на уровню лексики и синтакси.

Систематизованє основних поняцох о приповедней прози (роман, приповедка, драгопис, дньовнїк).

Цалосна анализа лирскей писнї.

Систематизованє основних поняцох о лирскей поезиї. Файти лирики, композиция писнї и основи версификациї.

Читанє

Усовершованє виразного читаня з вимогами яки були у предходних класох. Розвиванє особного тона при читаню и гутореню.

Усовершованє технїки швидкого читаня у себе з напредок поставеним задатком. Вежбанє дияґоналного (на прескаковацо) читаня у себе з цильом швидкого находзеня информацийох.

Поняца

Усвоюю ше шлїдуюци поняца: Творенє словох, лексика, лексиколоґия, лексикоґрафия, класификация лексики, калк, фразеолоґия, ономастика. Тема, идея, мотив, фиґура, попатрунок на швет. Роман, приповедка, новела, мемоари, драгопис, есей, поема, балада, рефлексивна писня.



КУЛТУРА ВИСЛОВЙОВАНЯ

Усне висловйованє

Приповеданє о власних и цудзих дожицох з ефектним початком и законченьом.

Описованє: зложених предметох, зложених роботних поступкох, виражованє прецизносци; гумористични опис, наукови опис, урядови опис, розлики у ниянсох як розлики у значеню, интонация.

Портретованє: подоба зоз филмского, сценского витвореня, на основи фабули и диялогу; точносц и приблїжносц у висловйованю о звуку, фарби, руху, природним зявеню, характерних прикметох особох.

Висловйованє складаня, процивеня, обаваня, жаданя на директни и поштредни способ.

Розправянє з предходним вибором тезох, уводзенє до способох зазберованя податкох як арґументациї з рижних жридлох. Хаснованє енциклопедиї, словнїкох, приручнїкох, лексиконох и подобних жридлох у друкованей и електронскей верзиї.

Критицки приказ новей кнїжки, филма, концерту. Збиванє розличних думаньох о истим зявеню з толкованьом причинох за таке або иншаке становиско, думанє або дожице.

Комуникация: Виражованє порозуменя и нєпорозуменя. Виражованє ниянсох. Интонация и пременка значеня.

Схопносц згваряня: Обачованє, розуменє, менованє и виражованє подобносцох и розликох (ґенерацийних, полних, возростних, образовних, социялних, националних, вирских).

Виражованє становискох: Особних (я-ти), ґрупних (ми-ви), спознаюцих (хасновите-чкодлїве), фахових (точне-нєточне), естетичних (красне-нєкрасне), моралних (добре-зле).



Писане висловйованє

Преприповедованє, приповеданє и описованє (систематизованє).

Портретованє на основи фабули и диялогу. Автобиоґрафия и цурицулум витае (CV).

Кратки приказ кнїжки, филму, концерту, представи.

Форми новинарского висловйованя. Запис, вистка, интервю, репортажа.

Мотивованє школярох на самостойну творчосц. Самостойни роботи школярох.

Молба, записнїк, поволанка, информация.

Осем домашнї задатки и анализа на годзинох.

Штири писмени задатки (єдна годзина за писанє и два за виправок).

СПОСОБ ВИТВОРЙОВАНЯ ПРОГРАМА

Осма класа обовязного основного образованя то остатня етапа у циклусу та є по природи стварох источасно тота класа у котрей ше закончує и систематизує будова предвидзена за основне образованє. У цеку осем етапох як осем медзисобно повязаних класох по вертикали, програмски змисти нарастали по лоґики звекшаня количества очекованого знаня ускладзено з возростнима можлївосцами, ускладзено зоз нарастаньом наукових спознаньох о швеце и ускладзено зоз медзисобним преплєтаньом змистох розличних дисциплинох. Зоз становиска предмета мацерински язик, у тим случаю руски язик, крайнї смисел того осемкласового циклуса то здобуванє спознаня же язик то символични систем, же кнїжовносц то уметносц словох, а же култура висловйованя то схопносц комуникациї заснована на розуменю ниянсох.

У програмским подручу язик, поглєдованє и очекованє програма то же би школяр звладал основи писменосци и же би през ученє и розуменє ґраматичних правилох здобул свидомосц о язику як ґлобалним систему людсйей комуникациї. За розлику од давних методикох ученя язика по лоґики деклинацийох и конюґацийох латинского язика, уж вецей як сто роки преовладує фахова свидомосц же ше язик жридлово учи без ґраматики, же дзецко чечно бешедує и у бешеди подполно розликує прешли, терашнї и будуци час, а аж о дзешец роки после хаснованя рижних конструкцийох дозна же ше то вола ґенитив. На тей лоґики, од Де Сосира по тераз, вельо утемелєнше думанє же школярови треба помагац же би звладал схопносц комуникациї як потрафяц припадки. Ученє ґраматики, значи, нє циль сам по себе алє є унапрямене на розвиванє свидомосци при школярови же єст цошка цо постої и дїйствує як зложени систем зоз своїм описом и фахову терминолоґию, же знука того система єст причиново вязи цо оможлївює установйованє законїтосцох а самим тим ґраматику квалификує як науку о язику Ґраматика, значи, то хасновита наука котра допомага же би ше похопело язик як систем и нє циль є сама по себе алє є на уровню основней школи множество систематизованих и доцильних знаньох. Прето ґраматику, без огляду же є у програму видвоєна як окремне програмске подруче, у добрей наставней пракси нїґда нє учиме окреме и саму за себе алє вше и обовязно на добрих и одвитуюцих прикладох кнїжовного язика. Нє мож учиц кнїжовни язик без кнїжовносци. Крайнї циль то розвита способносц же би ше информацию розумело и же би ше информацию пренєсло у комуникацийним каналу без завадзаньох. Прето ше у настави руского язика у осмей класи очекує же школяр на основи шицких предходних знаньох спозна же язик зложени систем алє и же за добру комуникацию потребни софистицироване ремесло а то множество словох, або, як ше узвичаєло повесц - то активни и пасивни словнїк. Пре тоти причини лексиколоґия ше у осмей класи зявює як централна часц наставней материї у подручу язик. Шицки предходни усвойовани знаня обдумани так же би школяр по штварту класу научел шицки файти словох, шицки часи и основи синтакси. З концентричнима кругами то преширене у пиятей, шестей и седмей класи так же ше основа система язика у ствари закончує зоз седму класу, осма класа то финеси, систематизация и отверанє нового горизонта спрам скорей вихабених або нєменованих подручох у науки о язику.

Програмске подруче котре тримаме за окреме важне то култура висловйованя котрому ше у наставней пракси придава часточно менша увага цо, як нам ше видзи, условене и зоз кадровскима школами бо наставнїки на своїх факултетох жридлово закончели або на студийней чрупи за язик або на студийней ґрупи за кнїжовносц. У тим ше програмским подручу обєдинюю шицки поняца котри характеризую културу бешеди, нє лєм як имаґинарну красоту висловйованя алє скорей шицкого як способносц же би ше на найлєпши способ з язичнима средствами виниянсованей бешеди на найлєпши способ пренєсло думку котру собешеднїк так похопи як бешеднїк жадал. Очекує ше же тото програмске подруче у наставней пракси будзе витворйоване прейґ лексичних и других вежбох як язична пракса.

Кнїжовносц то уметносц словох и заснована є на чловековим намаганю же би описал и пренєсол свойо розуменє швета и живота, цо значи же ма цалком рационалну подлогу гоч за тото хаснує дзекеди ирационални средства. Кнїжовне дїло вше пробованє же би ше спознало швет и живот або же би з часци направело нови швет, як викрок з постояцого. Кед би то нє було так, кнїжовносц як и други уметносци нє мала би смисла у одношеню на точносц и зложеносц слики котру нам оможлївюю нашо чула. Прето нєпотребне вичерпйованє енерґиї на ученє писньох напамят окрем практичного або манифестацийного смисла. Школярох у основней школи ище лєм уводзиме до розуменя швета кнїжовного дїла та прето школярови указуєме на средства з котрима автор витворює свою намиру або указує свойо думки и чувства. Кнїжовносц на уровню основней школи ма даяку функцию та у складзе зоз задуману функцию прави ше вибор кнїжовних дїлох Тот вибор вше подредзени функциї, од поучуюцей по естетичну. За дожице кнїжовного дїла, окрем шицкого другого, потребна и атмосфера у котрей шицки димензиї дїла годни ше указац у своєй подполносци. Без доброго методичного пририхтованя як предходних условийох, чежко же дїло найдзе гевти чула з котрима треба дожиц уметнїцке дїло. Кнїжовне дїло вше треба указац як уметносц словох.

SLOVAČKI JEZIK

SLOVENSKÝ JAZYK

Cieľ a úlohy

Cieľom vyučovania slovenského jazyka a literatúry je, aby žiaci zvládli a poznali materinský jazyk jednak kvôli posilneniu svojho jazykového vedomia, jednak aby sa prostredníctvom jazyka dostali aj k prameňom slovenskej literatúry a celkovej slovenskej kultúry a vedy.

Pri vyučovaní slovenského jazyka sa v našich podmienkach musí prihliadať nielen na vzťah spisovnej podoby slovenského jazyka a našich nárečí, ale tiež na vzťah medzi slovenským jazykom a srbským jazykom, ktorý používame na mimoetnické dorozumievanie.



Úlohy vyučovania slovenského jazyka sú:

- viesť žiakov k poznávaniu jazyka ako štruktúrovaného a uceleného systému;

- rozvíjať komunikačné schopnosti žiakov, aby získali kvalitnú jazykovú kompetenciu;

- pestovať u žiakov lásku k materinskému jazyku a vedomie jazykovej príslušnosti k istému etniku, pocit jazykovej príbuznosti a spolupatričnosti s inými etnikami;

- prostredníctvom jazyka viesť žiakov k poznávaniu histórie a kultúry vlastného národa a k získavaniu iných poznatkov;

- prehlbovať estetické cítenie žiakov;

- rozvíjať etické cítenie žiakov;

- naučiť žiakov uplatňovať získané vedomosti v praxi.



ÔSMY ROČNÍK

Čiastkové úlohy:

- rozvíjať u žiakov kladný postoj k slovenskému spisovnému jazyku ako nevyhnutnému základu jazykovej kultúry a k národnému jazyku ako dôležitej zložke národnej kultúry a histórie; s tým súvisí aj rešpektovanie iných národných jazykov;

- zopakovať, aktualizovať a zároveň rozšíriť poznatky o tom, čo sa žiaci naučili z jazyka v predchádzajúcich ročníkoch;

- naučiť žiakov vhodne, výstižne a jazykovo správne sa vyjadrovať v konkrétnych spoločenských komunikačných situáciách t. j. so zreteľom na funkciu (cieľ) prejavu a na adresáta, a to v hovorených i písaných prejavoch;

- tvoriť jazykové prejavy hovorové (bežnej komunikácie), administratívne, náučné (odborné), rečnícke, prípadne aj umelecké; informačné, rozprávacie, opisné, výkladové a úvahové;

- skvalitniť rečovú kultúru žiakov a pravopisnú správnosť ich písomných prejavov,

- vypestovať zručnosť a návyk v používaní výkladových a synonymických slovníkov, jazykových príručiek a rozličných encyklopédií;

- rozvíjať estetické cítenie najmä rozborom, hodnotením, citovaním a výrazným prednesom textov spisovateľov a publicistov, sústavnou starostlivosťou o estetiku vlastného ústneho a písomného prejavu;

- interpretovať a hodnotiť jazykové prejavy a texty cudzie i vlastné, zaznamenať a citovať;

- odôvodniť výber jazykových prostriedkov vo vlastnom prejave, argumentovať;

- estetickým a výchovným pôsobením literatúry formovať charakter žiakov: rozširovať vedomosti a poznatky žiakov o živote, ľuďoch, prírode a spoločnosti.

NÁPLŇ UČEBNÝCH OSNOV


Каталог: wp-content -> uploads -> 2018
2018 -> Монтанска област дата/период Времетраене Населено място Засегнат район /улици, квартал, упи, пи
2018 -> И н т е р п р о д ж е к т e о о д
2018 -> С т а н о в и щ е от подп доц д-р инж. Станчо Георгиев Станчев
2018 -> Великден в малта директен полет от София 06. 04 – 09. 04. 2018
2018 -> Област Монтана Дата/период Времетраене Населено място Засегнат район /улици, квартал, упи, пи
2018 -> 1. Хомеостаза. Нервни и хуморални механизми на телесната хомеостаза. Видове регулаторни системи
2018 -> Почивка в кампания 2018 Бая Домиция, Неапол Giulivo 4
2018 -> Конкурс за детска рисунка 17. 30, Народно читалище „Съгласие 1862" фоайе Вечерен бал с маски 19. 00, зала „Съвременност" в Културно-информационен център „Безистен"
2018 -> Великден в рим – вечният град директен полет от София


Сподели с приятели:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   36




©obuch.info 2024
отнасят до администрацията

    Начална страница