Тестани чебаахъа г1ях1си баркьуди



Дата25.10.2017
Размер136.94 Kb.
#33114
Тестани
1.чебаахъа г1ях1си баркьуди:

А)галгуби удалтни

Б)рухънас кумекбарни

В) вава-кьар заядарни

Г) унрубачил валиркни
2. г1ях1си бярхъ саби:

А)малх1ямдеш лебни

Б) х1янчи дигни

В) адамдеш лерни

Г) кьяркьли,хамли виъни,
3. Рахли хя гаша бубк1алли:

А) хя вайбяхъес

Б) хяличила дурх1нази бурес,

В) хялис къаркъа игьес,

Г) хялис вирусигъуна,
4. Чили дирцес г1яг1нитив Сагал дусла байрамла кьям-к1уц1ул?

А) нешли,

Б) дудешли,

В) хала нешли,

Г) нуни.
5. Дишт1ати дурх1начил арцантала пукьни даргалли се бирида?

А) далтас халадаахъес,

Б) хъули леркис,

В) касили дурх1нази лугас,

Г) телефоннис дех1сурдирис.

6. Юлдашли задача арзес х1ейралли се бирида?

А) тетрадь лугас чеббелк1ахъес.

Б) кумекбирис аргъахъес,

В) учительли хьарбаа»-ирис,Г

Г) «иштях1 агара арзес»-ирис.
7. Вишт1а хъяша диргала ик1алли,се бирида?

А) бяхъили калтас,

Б) диргала х1ейк1ахъес бурис,

В) сунечил х1язтавиркьус,

Г) бишт1атачи урхьис.
8. Рухъна гьунчир черралк1и риалли ,се бирида?

А) царх1илтази чериахъис,

Б) нуни кумекбирис,

В) царх1илтани се бирул х1ерик1ус

Г) царх1ил мерличирад ретухъахъес бурис.
9. Билхъаличиб се бирида?

А) галгала г1ела диг1янвиркус,

Б) цула изусила дирис,

В) царх1илтачил узус,

Г) бузутачив дукарирх1ус.
10. Х!уни улкьайла шиша бячадли ,се бирида?

А) мут1иг1х1ейк1ус,

Б) бархьли бурис,

В) царх1илличи чебуршис,

Г) г1ур х1ябячес къайгъибирис,
11 Нешличил базарличи укьядли,се бирида?

А) бег1ла дурхъати кроссовкаби исахъис,

Б) нешлис се асес дигулил сабурбирис,

В) дахъал бизити сек1ал аса вик1ус,

Г) узби-рузбасра г1яг1нитачила хъумх1ертис.
12 Се саби г1ях1си арадеш?

А) умуси гьава ,шин,

Б) гьар барх1и зарядка,

В)кьакьати дабри,

Г) вег1ла кьаркьала умули бих1ни.

Дарган мезла дарсла план-конспект.

Тема: пяхIдеш, адамдеш адамла гIямрулизир.

Дарсла Мурад: дурхIнала адаблашалси бяркъ ункъбарес, ияхIдешличила, адамдешличила дурхIни пикрибухъахъес.
Дарсла оформление:

Плакатуни:


  1. «МалхIямдешли лерилра унзурби ибхIу».

  2. «Адамдеш – бегIлара халаси ахъдеш».

  3. «БегIлара гIяхIсира чебяхIсира нешличибад бехIбирхIур».


Методикалашалси тяхIурти:

Учительла хабар, текстличилси (белкIличилси) хIянчи, суратуначилси хIянчи;

Компьютер бузахъни: текстани, дурхIначилси ихтилат.

Тестами.


Дарсла план.

Дарсла башри.



  1. Учительла гьала гъай гIяхIдешличила, адамдешличила, нешличила.

  2. Текстличилси хIянчи «Аба»

  1. «Аба».

«АхIерси неш» (Раисат, Заур, Камиль).

  1. «Адамти дигахъен» (Пябдуллагь-«Дила ВатIан)

  2. ТIабигIят ва Адам.

«Галгала гIярзъала»- ПяхIмад

  1. Суратуначилси хIянчи.

Пябдул «Пяяркьянала хабар», хяличила урчиличила.

Имам «Пямарла кумек».

Уч.ль: Обобщение- кагъахъни.

Муслимат: ПяхIдеш.

Мадина: Адамти, адамти!

Мария: АхIерти учительти!- поздравляем.



+ 2 приложение – сценки.

+ тестани.

+ мультфильм.


Учитель: ДурхIни!

Се саби гIяхIдеш?

малхIямдеш

адамличи диги?



Уч.к: ПяхIдеш неш – дудешла, узи уршила, юлдашунала, унрубала, барх бучIути дурхIнала, учительтала, тIабигIятла хIурмат бирни саби.
Уч.ль: Сен илцадра ахъяли кьиматла бируси гIяхIдеш, адамдеш?

Чи сая гIямрулизив гIяхIдешла, адамдешла цаибил гIиниз.


Уч.к: ПяхIдешли, адамдешли гIямру жагадирули сари.
Уч.ль: Пямрулизиб бегIлара гIягIниси секIал саби адамдеш, малхIямдеш.
Урусла невяхIси писатель Л.Н.Толстой ли сунела халаси лебилра ванза бедибсири ил ванзали чиб бузути хъубзурас. Хъубзурала дурхIнас илини 19 школа дарибсири, илди школабас программабира цаладяхъибтири.

100 – личир имцIякь гIяхIдешличин ла хабар делкIун.

Бахъал халкьли къияндикибсилис кумекбирули саби.

Адамдеш – бегIлара халаси ахъдеш.

Раисат: Эй, Адам, карцIи хIейгив?

БяхI 13. Текст «Адамти дигахъен».

(Ца ученикли бучIа текст).


Уч.ль: 1. Иш текст сабив?

2. Селичила саби иш текст?

3. БекI мягIна сегъуна сабив?
Уч.к: Иш текст саби.

Адамличили дигиличила.

Адам дигни бегIлара гIяхIcи баракьуди саби.
Уч.ль: Адамличи диги адилкьули сари нешли.

Неш – бекI гIиниз гIяхIдешла, адамдешла.

Хакьала бурала леб «Неш кьапIаличир ахъси сари».

Дагъиста халкьала поэтунани ва писательтани лергIер пагьмучерти произведениеби делкIун.

Р. ХIямзатовали поэма «нешани мяхIкамбарая», Р.Рашидовали «Нешлис», С. Рабадановали «АхIерси неш». БяхI 103/5кл. Д/лит.

(ДурхIнас дутIес хIядурти текстани «Аба»).

(1-3-ученикли текст бугIа).
Уч.ль: Иш текст сабив?
Уч.к: Иш текст саби.

Уч.ль: Селчибли багьуррав ши текст биъни?
Уч.к : Лерилра предложение абачила сари.
Уч.ль: Иш бурала селис гIягIнилив ишаб.
Уч.ца: Буралали гьатIира мягIна цIакьбирули саби текстла.
Уч.ль: Гьар ученикли ши текст лизир даргая гIяхIдешличила, дигиличила,

адамдешличила гъайдикIути дигьби.


Уч.к: Мурили, дигиличил байдикIулил, давла-лигIматуни,ранганала цахIнабси жагадеш, берхIила ванадеш, хIебла малхIямдеш кадурхули сари, бархIила шала, гIатIира жагадирар,гIяхIтили кабилзан, Дурхъаси дев саби аба.

(ГIур компьютерлизиб текс чебаахъес).


Уч.ль: Даргая текстлизир цугбурцни ла дугьби.
Уч.к: БегIлара ванатигъунти, шалатигъунти, малхIямтигъунти.
Уч.к: ….Бизитигъунти, жагатигъунти.
Уч.ль: Нушала даргала поэт Сулайбан Рабадановли белкIунси назму «АхIерси неш» селичила сабил лехIдизирая.
Раисат: АхIерси неш.

1. Лебил хIела жагадеш,

Неш, гибсири нушази,

ХIела михъирлизирад

Ниъ дерхъиб лачинтази.


2. ХIуни нушаб гибти Сар

ГIямру, дуклуми, шала,

ХIела уркIи тимхъбикIар

Михъиртазиб нушала.




  1. Неш, хIела някъ буцили,

Цаибси Ганз кацIира

Нушазир акIахъубри

Дигира уркIецIира.

Заур :


  1. Чуйна нургъби душкири

Ах1ерси неш ,нушала?

Амма чех1едаира

Нургъби х1ела х1улбазир.



  1. Адамдешра ламусра

Се сарил дагьахъурри,

Гьалмагъдешра цадешра

Нушазир дебшладарри.



  1. Чуйна г1яшриубри х1у

Бишт1аси сириличи?

Лех1дизес дигахъираб

Буч1уси лайлаличи.


Камиль: 7 Някъ буцили дукира

Х1уни школализи

Бег1ла гьалаб белк1унра

Х1ела у тетрадьлизи.



8.Чуйна бисали ,симкьли

Гьанк1 бемц1ахъура х1ела?

Чех1еахъес нушази

Илди диг1яндиради


9.Х1у ретаурри нушаб

Нешлира дудешлира.


Уч.ль: 1. Поэтли неш сегъунали чериахъули?

2. Нешла сен халаси хIурмат барес гIягIниси?

3. назмулизир даргая неш дигиличил ва хIурматличил сипатрирути тугъи.
Уч.к: 1. МалхIямсили, адабчерсили, уркIецIичерсили.

Неш бегIлара дурхIнас марси Адам сари.


Уч.ль: ДурхIни! ВегIла неш-дудеш,

ВегIла ВатIан,

вегIла мер-муса дигахъни адамла бегIлара гIяхIси къиликъ саби.

ВатIан дигахъни- ил тIабигIят мяхIкамбарнилизиб саби.



2. Дила ВатIан-ГIябдул.

Нушала Дагъистанна адамтала дахъал гIяхIти гIядатуни лер.

Юрт бируси адамлис лебилра шанти билхъа барили кумекличи башули саби.

(Билхъа- субботник)

Билхъа галгуби удатесра дурабуркIу.

Нушала интернатлизирра мурталра билхъализир жигарла бутIакьяндеш диру: галгуби удалта, азбар-гIяя ушку, интернат алавси мер-муса умудиру.

ХIушани балулрая дурхIни гIяхIси арадеш саби.

Урусла чевяхIси писатель А.П.Чеховли.



Чеховли удатуртири 4000 азир галга, илдазирад 2000-цад жияла сарри.

Илала цаибил санигIят тухтурла

Сабри. Чехоткали изусилис илини, чеббатурли, сунела свитер бедибси ри.

А.П.Чехов викIусири: «ГIар адамли сай вирусигъуна гIяхIдеш биралри сай хIерируси мерличиб, сегъуна жагаси бетарил иш дунъя».

ГIай-гьайра тIабигIят диганти дебали бахъал саби, амма леб тIабигIятла гъармукабира, чус селалра мягIни агарти, пикрихIебулхъути я тIабигIятличиб, я адамличиб.

Илгъунабтас саб Рашид Рашидовла ши назму:

ГIяхIмад. Галгала гIярзъала.


    1. Хъимази билзулри

Бара жагьси жяр.

ВакIиб хIеркIла дубла

Ца вшитIал хIяжар.


    1. Бикахъиб бардали

ПIакьасахъили.

Жяр нургъба кIантIбикIар,

децIагахъили:
- Занзи къизбикалра

АйикIаргу сай,

Сен гьатIли иш хIяйчи

Буршура инсай!


Уч.ль: Арцанти, мицIираг. Илдасра гIягIнили саби адамли дебали уркIецIибирули. Илдира нушала тIабигIят сари.
Суратуначилси хIянчи:

ГIябдул: ГIяяркьянала хабар:

БерхIи гIелабикес

Балбизурлири,

Нуни ца чIянкIличиб

Багьлабарилри.
КIел дурхIяра сабра

бакIили гIяра,

Лишанаса ибсин

Кабизур, хIера.


ДурхIни тапаниван

ДянгдикIули сар.

ЛихIби, цаагили,

ГIакIдирули сар.


ДуцIдикIар, ласдикIар,

КIарли къибдикIар.

Неш – гIяра гьар шайчи

Сахъли хIербикIар.


Датурра, хIулкIули

хIязтадиркьахъес.

Датурра, хIулкIули

Халадаахъес


Уч.ль : ГIяяркьяна сегъуна Адам саю?
Уч.к : ГIхIси, уркIецIичевси.
Уч.ль: Дигахъидаяв хIушаб мицIираг?
Уч.к : Дила хъулир житара хяра тер.
Уч.ль: Марлира дурхIни хяли адамлис тамашала мардеш дирули сари.

«Хурас нуша имцIали дигулра, сари чичир (Хурачир),»- викIусири Чарлз Дарвин.

Хяли адамлис халаси кумек бирули саби:

Маза дихIули сари, уголовный розысклизир кумекдикIули сари.

Халис Парижлизиб памятник тIашбатурли саби 40 адам дяхIила бурямлизибад берцахънилис Эдинбурглизиб (Шотландия) хя сунела вегI вебкIибхIели, 5 дус илала хIябличиб, саби бебкIайти , хIербиубли саби.

Токиолизиб (Япония) хя сунела вегI хапли вебкIили гIергъира,



10 дус ил вашуси гьуйчи башули калун.

Дявтала замана хурани бяхъибти бургутири, 700000 адам 4000000 мина даргибсири , хя –бегIлара марси адамла юлдаш саби.

Дагъистайзиб халаси кьиматкьадри бирули саби урчилара.

ЧевяхIси ГIямарла Батирайли чихъли кьиматлабирули сай гIяхIгъвабзала урчи:


Курбан: ХIябкуб чум дакьаслира,

ХIябкуб кункил урчилис,

Си дела уркIилишир

Дикьул гъвабзайла Мурад.



Уч.ль : ГIай – гьайра гIахIдеш саби

неш-дудеш, тIабигIят,

арцанти, мицIираг.

ХIушала гIямрула дурхIялис бугIлара гIяхIси сай гIхIси кумекчи, гIяхIси патриот ветаэс кьас саби.

Илгъуна дурхIяли бегIтира разибиру, сунес сунени бяркъра луга, гьар адамлисра ил вайси виэс хIейрар.

ПяхIдешличила, адамдешличила чIярикIес хIяжатдеш агара. ГIягниси адамлис кумекбирни иличиб гIяхIси се бирара?



Уч.к : ГIямарла кумек.

  1. ГIямарли гIяхIдеш бариб,

Дагкьяйда ишбархIира:

ЗягIиприкиб гIяйнила.


2. Шинни дахун гIаргIнира,

Хиб гIинзирадли шинра,

ГIяргриубси ГIайшатла

Балбарахъиб гIяйсара.


Уч.ль: Я сагаси технологиями, я халаси давлали адамла гIямру тIалихIчерхIедирахъу.

ХIушагъунти дурхIнани аргъес гIягIнили саби чIянкIли гIяхIдеш бируси адамцун виэс вирар талихIчевли хIериэс иш дунъяличив.

ПяхIси, адабчевси хIейалли адамли се дигара вайдеш бирули сай адамли.

Терактуналичила Бесланнизир, Каспийсклизир, Москвализир, МахIячкалализир диубти мурткIал хъумартес асухIебирар.

Ил вайдеш саби.
Муслимат: ГIяхдеш.


  1. Байрибси гIяхIдеш, узи,

БетхIейхъур гIямрулизиб,

ХIечи чархIебухъалли,

Чарбулхъан ил дурхIначи.

2.ГIяхIдешла лерти сари

ХIячмира кьялубира,

Вавнадирхъути сари

ГIяхIдешла галгубира.



3.ГIяхIдеш ,барес вирули,

Ватаби, дила узи,

ГIяламли гапирули,

ЛукIану тарихлизи.

ГI.Абу-Бакар.


Мадина: Адамти, адамти!

УрузмакIудая гIяхIдешлизирад

Адамти, адамти!

Абхъая хIушала шалати уркIби.


Мария: АхIерти учительти

ХIурматла гIяхли!

Мубаракдирулрая

Челябкьуси дусличил.


Шаддараб Сагал дусли

ХIушала шалати дяхI.

ГьуцIли диаб мурталра

УркIурбира гьаладяхI.



Сценка «Кьанси гIяхIял».

ГIяхIялдеш дубурлантани дебали ахъли кьиматладирули сари.



  1. Арадешличиб халаси давла лебси ахIен ГIяхяйчив дурхъаси адам левси ахIен.

  2. ГIяхял аллагьличивад вакIибсигъуна адам сай.

Сценка. 1948-дус.

(Унзализи кьутIдирхъу, дуцIрухъи рурсили унза абхьили, дура хIеръиру).


Рурси: Неш, нушачи иш кьанси замана вакIили гIяхIял тев.

Неш , се бирусив? Нушала берекси – бержеси агара, декь агара.

Неш , наб цIахбилзули сабину, гIяхIяйзи ирис:

- Неш хъулир агара, ацIес асухIебирак (нешли дура хIеръили, гIяхIял тIашизахъес буру).


Неш : Вари, дила рурси, дебали уркIма-рулхъад, ца хIечилацун пикририкIес, ца хIечилацун пикририкIес асухIебирар.

ЦIахси хабаргу пулан хъалибаргли пулан шилизив гIяхIял хура-хIерибсила.

Рахли дудеш хъулив виалри, сен децIигибал хIела илгъуна гъай дудешлис.

Ил цIахдеш хIела бегIтасра, шилисра, шантасрагу.

Камси беръуб диъла бутIа кIебси саби бурхлиу чебяхIкахъили, рахли дудеш кьанни чарухъес гу или.

Шангра печьличи чебихьили, урцулла цIабикьурсли, хинкIи дарес музарухъен. ХIяжила хьунуй бетура луга, ХIяжини дуги беркIахъес гIяхIялра сунечи арку.

Мурул Адам агарси хъулив сай гIяхIялра кахIевлан.

Нушачи бра чебси саби хала бегIтала гIядатуни дузахеъес.

(Унрубира, гIяхIялра бархбархван абицIур.

Мурул адамтани яхши-хуш диру, ХIяжила хьунуй, буркьунза дакIес дикIули лертири или, гъайрикIули рурсилизи бету гьадурцу).


Неш : Нуша хъумхIертурли, хIяхIладли вакIнилис баркалла хIед, МахIяммад.

ГIяхIял: Сен сарраяв, сегъуналра гIур хабар агарав ГIяличибад?
Неш ; ГIяхIличи хулдикIули хIердирулра кьат- кьанни чарбулхъантира лебхIели:

ЦабехIти ясирлизи бикили, цабехIти госпитальзилиб бахъхIи калунти декIли бяхъили.

(Лебилра абилзан, дурабухъес хIядурбирули).
Неш: Азир гIяхI дакIаб хIушачи, дурхIнани разидарабая нушачи гуни хъумхIертнилис, гIяхIладли дакIнилис.

Лебилра : Дуги гIяхIбираб!

ГIяхIси хабарла бикьаб!



Сценка : Хала нешла хIурматбарни.

(Лебилра хъалибарг хъулиб саби. Дудешли газета бучIули сай. Нешли столличи беркала кабирхьули сари).

Нешли лебилра столичи жибирули сарию

Хала нешли някъби зердикIули сари, мурталра илини беркала кабиркахъули сари.


Неш : (Муруйзи) ретIили сари наб хIела неш, лебилра чIябар кьацIла бутIнани бирцIахъули сари, гIявати нергъ дурхъати кьалтиначи тIутIудирули сари.
Дудеш : нешли рухъна раили сари, гIямалагар риубли сари, чебиули ахIен, някъбани селра буцес цIакьагара рухънаси нешлизи ну сейкIес вирусив?
Неш: Наб аргъес дигули ахIенра хIуни дурути.

Дунъя пашкайхъулив ил декIарли караталли?!

Ишбархiли нуни ил гIямзила каралтас.
Внук : (Хала нешла мякьла кайрар)

Дила ахIерси хала неш,

ХIела Жан дат!

Се барадлира, нура мякьлав левли шибархи бячен ил нергъ куртIуси кьям.


Хала : се пикрибарилри дила ахIерси?
Внук: Хала неш, гIур баладну, ну викIуси бара.

(Хала неш ца гIямзилар сари, лебилра цархIилти ца стол алав саби.

Кьям кабикиб – неш рургъесрииб).
Внук : Хала неш, хIела Жан дат.

Селис бячунрив ит кьям?

Наб дигусири ши дила неш, рухънараибхIели, илизирад ралхес.

(Неш уркIрухъун, тIашризур, пикрирухъун. Аргъили сунела хатIа хала нешла гала тIашризур).


Неш : Черрерхи, ну пикрихIерурхъи хатIарикилра.
Каталог: files -> publications
files -> Правила за реда за ползване, стопаниване и управление на стадион "христо ботев" благоевград глава първа общи положения
publications -> Код по продагро-2008 Наименование на позицията
publications -> Studying of development of green universities at the international level
publications -> Кostov I., Rumen Мishkov, Оptimal control of a two-input nonlinear system, Journal of the Technical University at Plovdiv, 2008, vol. 13 pp. 5-16, issn 1310-8271
publications -> Териториално статистическо бюро русе русе 2014 съдържание
publications -> Програма 09. 00 09. 30 Регистрация 09. 30 10. 30. Встъпителен панел
publications -> Програма 09 юни 2013 г. /неделя/ Сцена „Пламена" 09. 00 10. 00 Соу «Христо Ботев» гр. Брусарци оу "


Сподели с приятели:




©obuch.info 2024
отнасят до администрацията

    Начална страница