Pravilnik o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Od broja prijavljenih učenika zavisiće i organizacija samog časa. Na primer, kada se učenici podele u grupe i svako dobije svoj instrument, pristupa se prvo obradi ritma za svaki instrument postupno. Dok jedna grupa tiho vežba, nastavnik pokazuje drugima njihove deonice. Prilikom sviranja na metalofonu, u toku vežbanja, skrenuti pažnju učenicima da svoje štapiće okrenu naopako i tiho prosviravaju svoju deonicu kako na bi smetali drugima.

U radu ne treba realizovati nove sadržaje ukoliko se uoči problem i isti ne otkloni, bilo da je melodijski, bilo ritmički.

Nesigurnosti i probleme u radu prevazilaziti metodom ponavljanja, sistematičnosti i doslednosti, odnosno upornim ponavljanjem svi učenici savladavaju tehniku i nauče sviranje svoje deonice.

Jedan od mogućih problema može biti pevanje uz sviranje. U takvim situacijama dobro je praviti kombinacije u kojima će se pored slabih izvođača naći neko spretniji u izvođenju koji će im biti siguran oslonac i u pevanju i u sviranju.

Kada je kompozicija tehnički obrađena, pristupa se njenom doterivanju za korektno, tačno, lepo i izražajno izvođenje u odgovarajućem tempu i dinamici. Ako se kompozicija i peva, sviranje treba utišati kada nastupa hor.

Dobro je da svi učenici znaju da sviraju na svim instrumentima Orfovog instrumentarija, pa je zato potrebno da se menjaju učenici ili grupe učenika menjaju izabrane instrumente.

Posle naučene kompozicije trebalo bi je snimiti, a zatim je analizirati i raditi na doradi i usavršavanju.

Najlepše melodije koje su učenici naučili za vreme časova izbornog predmeta mogu se snimiti i povremeno emitovati pre ili posle redovnog časa muzičke kulture. Time se vrši predstavljanje učeničkog rada, a i ostali učenici upoznaju rad izbornog predmeta i dodatno podstiču svoja interesovanja za muzičku umetnost. Ovakvim radom učenici će kroz muziciranje upoznati veći broj muzičkih dela.

U toku školske godine potrebno je izvesti najmanje osam kompozicija.

Za realizaciju potrebno je da sadržaji izbornog predmeta Hor i orkestar obuhvate odgovarajuće priručnike, kao i dela u originalnom obliku prilagođena sastavima učenika konkretne škole, dostupne izvođačkim mogućnostima učenika.

Učenici koji izučavaju izborni predmet predstavljaju svoje stvaralaštvo i svoja dostignuća na takmičenjima i drugim priredbama.

KOMPOZICIJE ZA PEVANJE

Državna himna

Himna Svetom Savi

Školska himna

Božuri

Presvjataja, prečistaja

Nebo je tako vedro

ARANŽMANI KOMPOZICIJA ZA SVIRANJE

Državna himna

Himna Svetom Savi

Školska himna

Valcer iz baleta "Začarana lepotica" - P. I. Čajkovski

Dunavski valovi - J. Štraus

Tema iz simfonije "Udarac timpana" - J. Hajdn

Veseli pataljuk - S. Nikolić

ARANŽMANI KOMPOZICIJA ZA PEVANJE I SVIRANJE

Državna himna

Himna Svetom Savi

Školska himna

Singing all together - T. Gummesson

Marijo, deli bela kumrijo - narodna

Maria me ta kitrina - V. Dimitrion

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Opšti cilj nastave informatike i računarstva jeste da se učenici osposobe za korišćenje računara i steknu veštine u primeni računara u svakodnevnom životu.

Ostali ciljevi i zadaci nastave informatike i računarstva su:

- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;

- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;

- osposobljavanje za rad na računaru;

- podsticanje kreativnog rada na računaru.

Operativni zadaci

- upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti tabelarnih proračuna i izradi grafikona;

- upoznavanje učenika sa fazama izrade problemskih zadataka na računaru;

- upoznavanje učenika sa osnovama jezika za izradu jednostavnih prezentacija na mreži;

- upoznavanje učenika sa mogućnostima specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži;

- osposobljavanje učenika za samostalnu izradu projekta primenom računarskih tehnologija.

SADRŽAJI PROGRAMA

TABELARNI PRORAČUNI (10)

Radna sveska i radni list. Unos podataka. Formatiranje ćelija. Rad sa formulama. Korišćenje ugrađenih funkcija. Rad sa grafičkim objektima. Izrada grafikona. Štampanje.

IZBORNI MODULI (10)

Odabrana poglavlja iz Programiranja ili Prezentacije na mreži.

Programiranje

Postupci za rešavanje problemskih zadataka. Rešavanje problemskih zadataka.

Osnovni elementi jezika HTML. Boja i slika za pozadinu. Rad sa tekstom. Rad sa slikom. Hiperlink. Rad sa tabelama. Specijalizovani programi za izradu veb stranica.

IZRADA SAMOSTALNOG PROJEKTA (14)

Izbor teme. Izrada plana rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju projekta. Izrada projekta. Vrednovanje projekta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predmet ima status izbornog. Anketiranje učenika vrši se na početku svake školske godine. Ako se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine. Anketiranje učenika za sledeću školsku godinu može se izvršiti i na kraju tekuće školske godine.

Od prijavljenih učenika na nivou razreda, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika.

Preporučuje se da po jednom računaru bude najviše dva učenika.

Potrebno je da učenički računari imaju zvučnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade multimedijalnih sadržaja) a poželjna je i kamera.

U učionici je neophodno da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena veza sa internetom, skener, štampač i zvučnici. Preporučuje se da svi računari u učionici budu povezani u mrežu i da učionica ima računarski projektor.

Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što boljeg usvajanja znanja, preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.

S obzirom na to da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se moraju tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda, kako bi se predviđene teme što bolje savladale. Tu se, pre svega, misli na teme koje se tiču interneta, a zatim na pravljenje i obradu multimedijalnih sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.

U tematskoj celini TABELARNI PRORAČUNI obraditi teme na sledeći način:

Radna sveska i radni list. Objasniti radno okruženje i osnovne elemente prozora. Objasniti pojmove: radna sveska, radni list, ćelija, redovi, kolone, adresa ćelije. Obraditi kroz vežbu rad u radnoj svesci (čuvanje, brisanje, premeštanje i kopiranje, otvaranje nove i postojeće radne sveske), kretanje kroz radni list (pomoću miša i tastature), ubacivanje novog radnog lista, brisanje radnog lista, promenu imena, kopiranje i pomeranje radnih listova. Pokazati selekciju ćelije, reda, kolone i celog radnog lista. Vežbati selekciju susednih i nesusednih ćelija, redova i kolona. Vežbati promenu širine redova i kolona.

Unos podataka u ćeliju. Objasniti koji se tipovi podataka mogu unositi u ćeliju. Vežbati unos tekstualnih, brojčanih i datumskih podataka, njihovo brisanje, izmenu, kopiranje i premeštanje.

Formatiranje ćelija. Objasniti kako se formatom ćelije određuju načini prikaza podataka u obliku teksta, broja, datuma i vremena. Vežbati formatiranje podataka (vrsta, veličina, stil i boja slova). Pokazati kako se mogu bojiti pozadina i okviri ćelije.

Rad sa formulama. Objasniti pojam formule, način njenog unosa, koncept povezivanja ćelija unutar formula preko adresa ćelija. Vežbati na jednostavnim primerima.

Korišćenje ugrađenih funkcija. Objasniti pojam funkcije i način njenog unosa. Obavezno obraditi osnovne funkcije za sabiranje, prosek, minimum i maksimum. Pokazati mogućnost "pametnog" kopiranja formula. Vežbati na jednostavnim primerima. Pokazati da jedna formula može da se sastoji od više ugrađenih operacija.

Rad sa grafičkim objektima. Pokazati mogućnosti rada sa gotovim grafičkim objektima, njihovo umetanje na radni list i formatiranje (slike, dijagrami, gotovi oblici, okviri za tekst, ukrasna slova, simboli i drugi objekti). Povezati sa stečenim znanjima.

Izrada grafikona. Objasniti način izrade grafikona na osnovu unetih podataka. Pokazati i preporučiti određene tipove grafikona. Vežbati izradu grafikona, izmenu podataka i formatiranja na izrađenom grafikonu kao i umetanje grafikona na isti i na poseban radni list.

Štampanje. Objasniti postupak pregledanja radnog lista pre štampe i postupak štampanja. Takođe, objasniti mogućnosti formatiranja stranica za štampu, tj. određivanja veličine i orijentacije papira, kao i podešavanje margina. Skrenuti pažnju na mogućnosti odabira štampača, štampanja određene stranice i određenog broja kopija, kao i na mogućnost štampanja cele radne sveske.

U tematskoj celini IZBORNI MODUL nastaviti obradu zadataka iz programiranja ili predstaviti učenicima način izrade prezentacija na mreži. Teme realizovati na sledeći način:

Preporučuje se nastavniku da osam časova posveti izradi zadataka u programskom jeziku koji je izučavan u VI i VII razredu. Zadaci za vežbu mogu biti neke od sledećih tema: sortiranje, evidencija prisustva, prosečna ocena, fiskalni račun itd. Preporučuje se nastavnicima da sa učenicima urade neki od sledećih primera:

1. Slogovi (ili klase, zavisno od programskog jezika) - Grupisanje srodnih podataka u jedan tip podataka. Primer: definisati tip sloga (klasu) koji predstavlja učenika i sadrži ime, prezime, datum rođenja, adresu, razred i odeljenje.

2. Potprogrami - Napraviti potprogram (proceduru ili metod, zavisno od programskog jezika) koji sa tastature učitava podatke u slog učenika i drugi potprogram koji ispisuje podatke o učeniku na ekranu.

3. Nizovi - Pomoću rešenja prethodnih zadataka sačiniti program koji učitava podatke o svim učenicima u odeljenju, a zatim ispisuje podatke samo učenike koji su rođeni određenog dana ili samo za učenike iz određenog mesta ili odeljenja.

4. Napredne operacije sa nizovima - Sortirati uneti niz učenika po prezimenu ili po datumu rođenja.

5. Ukoliko je moguće, obraditi neki od prethodnih primera u grafičkom okruženju, tj. razviti program koji za unos i prikaz podataka koristi prozore, tastaturu i miša.

Preostala dva časa posvetiti teorijskoj obradi faza izrade problemskih zadataka na računaru. Ova celina će kod učenika zaokružiti sva znanja stečena iz programiranja kroz ponavljanje i razjašnjavanje niza koraka koji se preduzimaju prilikom rešavanja problemskih zadataka na računaru. Time se kod učenika razvija sposobnost da sagledaju ceo proces izrade programa, a da pojam programiranja ne povezuju samo sa jednom njegovom fazom (najčešće se pojam programiranja povezuje sa fazom pisanja programskog koda). Dakle, učenicima objasniti da se proces programiranja ili projektovanja softvera sastoji iz nekoliko faza i svaku od njih rastumačiti: projektovanje zahteva, analiza zahteva, pravljenje modela sistema (pomoću algoritma ili na neki drugi način), definisanje zahteva i njihovo zapisivanje, izbor softvera i alata za rad, izrada programa (pisanje programskog koda), dizajn, testiranje rešenja, analiza grešaka, dorada, završna faza pisanja dokumentacije u vidu tehničkog uputstva. Naglasiti da se u realnom vremenu neke od navedenih faza prepliću i ponavljaju a da je za izradu ozbiljnog softvera potrebno imati čitav tim u kome su uloge učesnika tačno podeljene.

Obnoviti sa učenicima pojmove kao što su servisi interneta, prezentacije na internetu, mapa i struktura prezentacija na mreži, pojam sajta, preuzimanje materijala sa drugih prezentacija, autorska prava na internetu i drugo. Izradu prezentacija na mreži započeti radom sa jezikom HTML. Objasniti osnove jezika HTML. U okviru nastavnih jedinica koje slede napraviti jedostavnu prezentaciju na mreži.

Obradu jezika HTML i izradu jednostavne prezentacije na mreži podeliti na sledeće celine:

- Osnovni elementi jezika HTML (pojam tagova sa primerima osnovnog kostura programa, koncept kreiranja strane, pogled iz veb čitača).

- Boja i slika za pozadinu.

- Rad na tekstu (unos teksta, izmena, brisanje, prelazak u novi red, razmak između reči, specijalni znaci, centriranje, font, veličina, boja, stil).

- Rad na slici (umetanje slike na stranu, promena dimenzije slike, pozicioniranje na ekranu, postavljanje i pozivanje izvora slika).

- Hiperlink (tekst, slika, E-mail).

- Kreiranje tabela (definisanje tabela, redova i kolona, spajanje redova, spajanje kolona, okviri za tabelu, rad sa tekstom i slikama).

Na kraju demonstrirati mogućnosti specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži (MS Publisher, MS Front Page, Dreamweaver, Joomla itd). Pričati sa učenicima o kriterijumima za vrednovanje veb stranica.

Podsticati učenike na kritičko vrednovanje informacija dostupnih na mrežnim prezentacijama. Pričati sa učenicima o utvrđivanju vrednosti prezentacije postavljanjem sledećih pitanja: Da li je sadržaj korektan i aktuelan? Da li je sadržaj prezentacije u skladu sa uzrastom učenika? Da li su kvalitetni tekstualni, grafički i multimedijalni elementi (ako postoje)? Da li postoji preporuka neke relevantne ustanove za korišćenje prezentacije? Da li je lako kretanje (navigacija) kroz prezentaciju? Da li svi linkovi u prezentaciji funkcionišu? Da li prezentacija sadrži biografiju autora i njegovu elektronsku adresu? Da li je autor veb prezentacije poznato ime u svojoj oblasti? Da li postoji link do posmatrane prezentacije sa neke prezentacije u koju već imamo poverenja? Da li se navode potpuni bibliografski podaci u citatima, kako bi se mogli pronaći originalni izvori? Da li posmatrana prezentacija ima obeležen datum postavljanja i datum poslednjeg ažuriranja? Da li je to bitna karakteristika kvalitetne prezentacije?

Teme za IZRADU SAMOSTALNOG PROJEKTA su deo sadržaja nekog predmeta koji se izučava tokom školovanja ili su slobodne. Kao cilj treba postaviti izradu projektnog zadatka. Za realizaciju projektnog zadatka učenici koriste znanja stečena u okviru predmeta Informatika i računarstvo. Projekat može biti realizovan individualno ili u grupi do 3 učenika. Ukoliko se radi u grupi, za svakog učenika jasno definisati zadatke i celine koje treba samostalno da uradi.

Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

- ovladaju normama standardnog maternjeg jezika, što podrazumeva gramatičku, leksičku, ortografsku i ortoepsku normu,

- razviju jezičke sposobnosti u govornoj i pisanoj upotrebi standardnog jezika i razviju i obogate leksički fond novim pojmovima,

- upoznaju nacionalnu kulturu svog naroda,

- razvijaju pozitivno vrednovanja svog maternjeg jezika i nacionalne kulture,

- razviju svest o značaju upotrebe svog jezika,

- steknu zainteresovanost prema nacionalnoj književnosti i neguju literarne sposobnosti,

- razviju ljubav prema čitanju nacionalne književnosti, kao i književnosti drugih naroda i nacionalnih manjina sa ovog prostora.

- upoznavanje učenika sa jezikom, gramatikom i normama maternjeg jezika kroz učenje o raznim pojavama upoređujući ga sa jezikom, odnosno gramatikom, srpskog jezika;

- osposobljavanje učenika za slušanje, govor, čitanje i pisanje na svom maternjem jeziku;

- osposobljavanje učenika za govornu i pisanu komunikaciju, za izražajno čitanje, čitanje po ulogama i dramatizaciju književnih tekstova;

- upoznavanje, bogaćenje i razvijanje rečnika;

- usvajanje osnovnih ortografskih i ortoepskih normi jezika;

- upoznavanje i usvajanje fonološkog, morfološkog i sintaksičkog sistema jezika;

- proučavanje književnih dela nacionalne književnosti i književnosti naroda iz svog okruženja;

- razvijanje svesti o vlastitim korenima i identitetu, kulturi, običajima i tradiciji;

- upoznavanje, poštovanje i razvijanje vlastitoga nacionalnog i kulturnog identiteta;

- razvijanje osećanja za poštovanje osnovnih ljudskih vrednosti;

- razvijanje odgovornog ponašanja prema sebi i drugima, osposobljavanje učenika za procenu ljudskih vrednosti;

- razvijanje odgovornosti prema radu, obavezama, razvijanje samostalnosti u radu;

- razvijanje spremnosti za pomoć svojim drugovima, za saradnju i zajedništvo, razvijajući i negujući toleranciju među njima;

- osposobljavanje učenika za istraživački i stvaralački način učenja.

BOŠNJAČKI JEZIK

BOSANSKI JEZIK

Zadaci nastave bosanskog jezika su:

- razvijanje ljubavi prema svom maternjem jeziku i razvijanje potrebe da se on njeguje, čuva i unaprjeđuje;

- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izražavanju;

- postupno i sistematično usvajanje znanja iz gramatike i pravopisa;

- upoznavanje i njegovanje kulturne baštine Bošnjaka;

- upoznavanje bogate riznice narodnog stvaralaštva Bošnjaka (krajišnice, balade, sevdalinke…);

- sticanje znanja iz historije Bošnjaka;

- uočavanje međusobnih kulturnih uticaja u zajednici i širem okruženju;

- njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama;

- isticanje važnosti interkulturalnog dijaloga i poštivanje različitosti.

- obnavljanje, sistematizovanje i djelimično proširivanje znanja iz književnosti i jezika obrađenih u prethodnim razredima;

- upoznavanje historijskog razvoja bosanskog jezika i razvoja pisma kojim se služio i služi bosanski jezik (arebica, bosančica, ćirilica i latinica);

- formiranje kriterijuma za samostalan izbor, analizu i procjenu književnih umjetničkih djela primjerenih njihovom uzrastu;

- sistematizacija gradiva iz svih programskih oblasti ovog nastavnog predmeta.

SADRŽAJI PROGRAMA

1. JEZIK

- historijski razvoj bosanskog jezika;

- leksikologija - leksema, rječnici - leksikoni, leksika moga kraja;

- stvaranje riječi i poetska leksika;

- ponavljanje gradiva iz oblasti jezika obrađenog u prethodnim razredima.

Gramatika

- naglasak (akcenat): naglašene i nenaglašene riječi; vrste naglaska po tonu i trajanju; priroda i funkcija naglasaka; pravila raspodjele naglasaka;

- obnavljanje i proširivanje znanja iz fonetike - glasovne promjene: jednačenje suglasnika po zvučnosti i jednačenje po mjestu tvorbe, ispadanje suglasnika, nepostojano a, I i II palatalizacija / sisilarizacija, jotovanje, prelazak l u o, refleksi glasa jat;

- tvorba riječi: korijen, tvorbena osnova i tvorbeni afiks; načini tvorbe - izvođenje i slaganje;

- sintaksa: višestrukosložena rečenica, red riječi u rečenici…

- alternacija JE/IJE;

- pregled usvojenog gradiva.

Pravopis

- razlike u srpskoj i bosanskoj pravopisnoj standardizaciji;

- pregled i utvrđivanje prethodno obrađenog gradiva iz pravopisa.

2. KNJIŽEVNOST