Sl glasnik rs prosvetni glasnik

JEZIČKA MATERIJA

Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda. U funkciji subjekta uvežbavati imenice sa osnovnim brojevima.

Obrasci:

Dva dečaka su bili košarkaši.

Dve devojčice su bile balerine.

/Uz imenice u funkciji imenskog dela predikata treba uvežbavati atribut koji se sa imenicama ne slaže formalno u rodu, broju i padežu.

Obrazac:

To su knjige moje sestre.

Ovo je knjiga sa lepim ilustracijama.

Ovo je devojka sa dugom kosom./

Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.

Uvežbavati slaganje predikata sa brojnom konstrukcijom u službi subjekta.

Obrasci:

Dva učenika su stigli.

Dve devojčice su pričale.

Pet mladića su pevali.

Sedam učenica su putovale.

Deset dečaka su se takmičili.

/Uvežbavati i druge mogućnosti slaganja predikata sa brojnom konstrukcijom u funkciji subjekta.

Razlikovanje glagolskog vida koji se realizuje prozodijskim i glasovnim alternacijama.

Obrasci:

Dva učenika su stigla.

Njih petorica su putovala.

Njih petoro je radilo.

Dva plivača i četiri plivačice su trenirali.

On je kupio patike.

Pavle je kupio šljive sa zemlje.

On je bacio loptu.

Dragan je često bacao loptu u koš./

Iskazivanje osobine predmeta i bića

Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.

Obrasci:

Ti si mirnija od moje sestre.

/U funkciji imenskog dela predikata treba uvežbavati komparativ u značenju superlativa.

Obrasci:

Dragan je brži od svih učenika./

Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.

Uz imenice u funkciji objekta (akuzativ, lokativ) treba uvežbavati atribut koji se sa njima slaže u rodu, broju i padežu.

Obrasci:

Vi ste govorili o njoj (o njima);

Poslali smo joj ga.

Ja sam čitao o hrabrom vojniku (o hrabrim vojnicima).

Mi smo organizovali lepu svečanost (lepe svečanosti).

Treba uvežbavati kazivanje objekta uz brojeve od pet pa nadalje; /uz priloge i imenice za količinu. Imenice određivati atributom.

Korišćenje imenica na - lac, - ac.

Obrasci:

Skupio je mnogo starih maraka.

Nabrao je korpu zrelih višanja.

Video je čitaoca (čitaoce).

Pozdravio je novog rukovodioca (nove rukovodioce)./

Iskazivanje prostornih odnosa

Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.

Za iskazivanje mesta treba uvežbavati akuzativ s predlogom kroz. Uz imenicu u funkciji odredbe za mesto (lokativ, akuzativ, genitiv) upotrebljavati i atribute koji se sa njima slažu u rodu, broju i padežu.

Obrasci:

Voz prolazi kroz mračne tunele.

Deca se igraju na zelenoj livadi.

Otišao je u susedno veliko dvorište.

On stanuje pored našeg prvog suseda.

/Za iskazivanje mesta vršenja radnje koristi se instrumental bez predloga i sa predlozima pod, pred, nad i akuzativ sa predlozima uz, niz. Imenice određivati atributom.

Obrasci:

Milan ide putem.

Mačka je pod stolom.

Dečak stoji pred kućom.

Planinari su se penjali strmom stazom.

Sačekali su nastavnika pred školskim dvorištem.

Nad visokim dimnjakom kružile su rode.

On ide uz (niz) strme stepenice./

Upotreba negiranog imperativa i konstrukcije nemoj + infinitiv, odnosno prezent s veznikom da.

Obrazac:

Ne govori tako glasno!

Ne ulazite u učionice pre zvona!

Nemoj obrisati (da obrišeš) tablu.

Nemojte putovati (da otputujete) danas.

Iskazivanje vremenskih odnosa

Dalje korišćenje obrazaca iz prethodnih razreda.

Za iskazivanje vremena treba koristiti konstrukcije koje odgovaraju na pitanje: Koliko dugo?, genitiv s predlozima od i do i konstrukcije za približno određivanje vremena.

Obrasci:

Sneg je padao nekoliko dana.

Kiša nije padala više meseci.

Ja sam ostao do kraja priredbe.

Jelena je slušala od početka do kraja časa.

Petar odlazi (dolazi) oko 8 časova.

/Za iskazivanje vremena treba uvežbavati instrumental bez predloga i vremenske rečenice s veznikom dok.

Obrazac:

Danima (satima, nedeljama) trenira./

Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.

Obrasci:

Jasna dobro pliva.

Petar bolje pliva.

Gordana veoma dobro piše.

/Uvežbavati uslovne rečenice sa veznikom da i kad.

Obrasci:

Da zna, rekao bi.

Rekao bi kad bi znao./

Iskazivanje uzajamne i zajedničke radnje

Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.

Obrasci:

Otac nije dugo radio zbog teške bolesti.

On nije dugo radio, jer (zato što) je bio veoma bolestan.

/Za iskazivanje uzroka treba uvežbavati i oblike genitiva s predlozima od i iz.

Obrazac:

Nije mogao da uči od galame.

Umorio se od učenja.

Ne vidi od dima.

Ne može da priđe obali od dece.

Jelena je to uradila iz ljubavi.

Petar je to učinio iz neznanja./

GRAMATIKA

Struktura proste i proširene rečenice. Glagolska sintagma, bliži i dalji objekat (ukazivati i na upotrebu naglašenih i nenaglašenih oblika ličnih zamenica), iskazivanje mesta, vremena, načina, sredstva, društva, uzroka, prilozima i padežima, odnosno padeškim konstrukcijama. Imenička sintagma: atribut uz imenicu u navedenim sintaksičkim funkcijama.

Red reči.

TVORBA REČI

Tvorba etnika: Srbin - Srpkinja, Hrvat - Hrvatica, Mađar - Mađarica, Slovak - Slovakinja, Rumun - Rumunka, Rusin - Rusinka, Slovenac - Slovenka, Makedonac - Makedonka, Čeh - Čehinja, Grk - Grkinja, Rus - Ruskinja, Kanađanin - Kanađanka.

Tvorba deminutiva: -ić (nož - nožić, prst - prstić, nos - nosić, komad - komadić, zub - zubić); -čić (prozor - prozorčić, kamen - kamenčić, stan - stančić); -ica (glava - glavica, zvezda - zvezdica, reka - rečica, majka - majčica, knjiga - knjižica); -čica (grana - grančica, cev - cevčica); -ce (jezero - jezerce, zvono - zvonce, selo - seoce, - selce). /Ukazati na obrazovanje pomoću prefiksa: na- (nagluv, nakiseo, natruo); o- (omalen, onizak); pro- (prosed)/.

/Tvorba augmentativa: -ina (komad - komadina, rep - repina, nos - nosina, trbuh - trbušina, junak - junačina, breg - brežina, crep - crepina); -čina (lažov - lažovčina, šamar - šamarčina, prozor - prozorčina); -etina (baba - babetina, jama - jametina, torba - torbetina, ruka - ručetina, noga - nožetina); -urina (kosa - kosurina, trava - travurina, knjiga - knjižurina, glava - glavurina)/.

Tvorba prisvojnih prideva: -ski (grad - gradski, škola - školski, zima - zimski, klub - klupski, Bosna - bosanski, mladić - mladićki, Srbin - srpski, Jugoslavija - jugoslovenski (jugoslavenski), Beograd - beogradski); -čki (socijalizam - socijalistički, turist, turizam - turistički); -ački (Dubrovnik - dubrovački, Srem - sremački); -ji (-i) (koza - kozji, pas - pasji, bog - božji, vuk - vučji, lisica - lisičji)/ -inji (pčela - pčelinji, zver - zverinji/ -aći (kupati - kupaći, pisati - pisaći, šivati (šiti - šivaći)./

PRAVOPIS

Skraćenice tipa: TV, Tanjug, OUN, SAN, Nolit i sl.

Pisanje zapete u nabrajanju reči i uz vokativ.

Pisanje prideva i priloga u komparaciji.

Pisanje proklitike i enklitike.

Ukazivanje na principe fonološkog pravopisa u okvirima usvojene jezičke građe.

GOVORNE VEŽBE

Prepričavanje obrađenog teksta na osnovu plana i slobodno sa izmenom završetka.

Sažimanje i proširivanje teksta.

Prepričavanje odslušanog odlomka, radio i TV - emisija po planu i slobodno.

Sastavljanje plana (u vidu podnaslova, teza).

Pričanje na osnovu datog početka, o doživljajima učenika i događajima iz neposredne i šire okoline.

Opisivanje pejzaža.

Razgovor o samostalno pročitanom tekstu.

Analiza obrađenog teksta.

Dalje osposobljavanje učenika za analizu učeničkih izlaganja.

Obaveštavanje i izveštavanje.

PISMENE VEŽBE

Pismene vežbe vezuju se za sadržaje i oblike obrađene na časovima govornih vežbi.

Prepričavanje obrađenog teksta: na osnovu plana i slobodno, sa promenom stanovišta (lice, broj, rod, vreme).

Skraćivanje i proširivanje teksta.

Zajedničko prepričavanje kolektivnog doživljaja.

Pisanje kraćih izveštaja, telegrama, beleženja telefonskih poruka.

Četiri pismena zadatka u toku školske godine.

ČITANJE

Pitanje tekstova na oba srpska pisma u skladu sa tematikom. Dalje osposobljavanje učenika za samostalno čitanje tekstova različitog žanra i težih tekstova u odnosu na prethodni razred. Upoznavanje kulturnog konteksta koji tekstovi sadrže.

LEKTIRA

Miroslav Antić: Plava zvezda

Veljko Petrović: Ratar

Dobrica Erić: Čudesni svitac

Stevan Raičković: Hvala suncu, zemlji, travi

Narodna pesma: Smrt majke Jugovića

Narodna pripovetka: Mala vila

Ivo Andrić: Aska i vuk

Branko Ćopić: Čudesna sprava

Stevan Raičković: Bajka o dečaku i mesecu

Grozdana Olujić: Zlatoprsta

Kosta Trifković: Izbiračica

Vuk Stefanović Karadžić: Život i običaji naroda srpskog (izbor)

Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program sadrži: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima komunikacije, jezičku materiju, govorne vežbe, čitanje (od II razreda). Svi elementi programa su međusobno povezani i tako ih treba realizovati.

Zadaci nastave sadrže: opšte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i sticanje jezičkih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji.

Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske građe koju učenici treba da savladaju u svakom razredu.

Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadrži nekoliko tematskih oblasti: škola, porodica i dom, bliže i šire okruženje, priroda i društvo, aktuelne teme, slobodno vreme učenika, iz života mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce udžbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih područja.

Uz tematiku su date forme ophođenja (pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje) počev od najjednostavnijih do složenijih koje su potrebne za učenje autentičnog jezika, odnosno ostvarivanje prirodne komunikacije.

U odeljku Gramatika izdvojena je jezička građa koja je u funkciji bržeg savladavanja jezika na produktivnom nivou. U gramatici se pošlo od sintakse, zatim morfologije da bi u završnim razredima (VII i VIII) došlo do sistematizacije znanja o jezičkom sistemu.

U programu je dat i prošireni deo koji se prevashodno tiče sadržaja u odeljku Jezička materija, a u zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa može da varira od škole do škole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj školi, u zavisnosti od nivoa predznanja učenika na koji utiče:

- nacionalni sastav sredine u kojoj učenici žive,

- srodnost nematernjeg jezika i jezika učenika,

- uslovi rada u školi i dr.

Organizacija vaspitno-obrazovnog rada

U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika težište rada prenosi se na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče i razvija jezička umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.

Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi itd.), koordinira radom učenika da bi se što uspešnije ostvarivali postavljeni zadaci.

Nastava mora biti postavljena tako da se svakom učeniku omogući što češće verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem može produktivno ovladati jezikom. Neobično je važno da se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i među učenicima jednog odeljenja.

Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, međutim, ne znači da pri njegovom ostvarivanju nastavnik ne treba da vodi računa o odnosu srpskog jezika i jezika učenika. Mada ne uvek, teškoće će biti veće ukoliko su i strukturne razlike između dva jezika veće. Poželjno je da nastavnik poznaje strukturu jezika učenika, kako bi težište rada (intenzivnijim vežbama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku učenika, a pri čijem usvajanju učenici najviše greše. Naime, pri učenju srpskog jezika javlja se interferencija maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika učenika "teži da gotovo neprimetno naturi šablone akcenta, izgovora i rečenične strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene još u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika isključio, nastava srpskog jezika organizuje se bez učešća maternjeg jezika, direktnom metodom, što znači da je jezik komunikacije na časovima srpski.

U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuća AV - nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u udžbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, keširane slike, članci iz dnevne i nedeljne štampe i sl.).

Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika učenika, poznavanjem prirode i društva, istorije, geografije, muzičke i likovne kulture, tehničkog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta. Uspostavljanje korelacije među ovim predmetima neophodno je jer omogućuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi računa o tome da nove pojmove učenik najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.

Nastavni program od I do VIII razreda čini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I-II, III-VI, VII-VIII razred. Svaka etapa ima svoje specifičnosti.

U I etapi (I i II razred) pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Učenici usvajaju osnovne fonetsko-fonološke odlike jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju, izjavne, upitne i odrične rečenice, osnovne rečenične strukture i osnovni rečenični fond od oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije i proširenog dela programa) leksičkih jedinica u okviru predviđene tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze, da korektno i osmišljeno reaguju na imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korišćenje i variranje usvojenih struktura i leksike u kraćim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije predviđene programom. Nastavnik mora podsticati učenike da se spontano stvaraju što prirodnije situacije u učionici koje se tematski uklapaju u predviđene sadržaje, a koje će biti podsticajne za njihovo verbalno uključivanje.

U II etapi (III-VI razred) nastavlja se rad na razvijanju govornih sposobnosti učenika: savladavaju se elementi izgovora, jezički modeli, koji se proširuju novim elementima, kombinuju se i variraju i nova leksika (900/1600 leksičkih jedinica); koriguju se greške na svim jezičkim nivoima; razvijaju se još dva jezička umenja - čitanje i pisanje (prvo pismo, čiji se grafemi manje razlikuju od grafema maternjeg jezika učenika, usvaja se u III razredu, a drugo se usvaja u IV razredu); stiču se jezička znanja (gramatika od IV razreda) koja su u funkciji bržeg savladavanja jezika, odnosno u funkciji sticanja jezičke kompetencije; učenici se osposobljavaju da koriste usvojene jezičke modele i leksiku u dužoj dijaloškoj i monološkoj formi u odnosu na prethodnu etapu; osposobljavaju se za pismeno izražavanje, da razumeju na sluh komplikovanije jezičke iskaze u skladu sa zahtevima programa, da usvoje i pravilno koriste komunikativne funkcije, osposobljavaju se za samostalno čitanje lektire (od V razreda), upoznaju se sa elementima kulture naroda koji govore srpski, upoznaju se sa najfrekventnijim sufiksima i pravopisnim normama srpskog jezika (od V razreda).

Proces uvežbavanja jezičkih modela treba sprovoditi planski uz dosledno poštovanje principa postupnosti. Jezički modeli se najpre uvežbavaju u čistom obliku jer učenici treba da usvoje osnovne modele u okviru ograničenog vokabulara.

Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U određeni jezički model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi istovremeno unošenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne teškoće i usporilo bi usvajanje određenog jezičkog modela. Kasnije se jezički modeli proširuju, kombinuju i uvode se u rad novi, složeniji.

Ilustrovaćemo to na jezičkom modelu imenovanje predmeta i bića. Na primer, u obrascu Petar je učenik, koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, može se predikativ učenik zameniti drugom imenicom u nominativu - dečak, mladić, fudbaler, stolar i sl, već prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je na predikativu jer se njime otkriva ono što je novo, njime se imenuje lice, a to znači da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati učenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktičnom radu predikativ će se veoma često menjati jer se na početnom stupnju učenja veoma često vrši imenovanje bića i predmeta kad god je potrebno savladati neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.).

Ako se u tom jezičkom modelu želi savladati nova (leksički i morfološki) kopula, subjekt i predikativ treba da su poznati npr.:

je bio,

će biti,

...Petar želi postati učenik,

mora biti.

Subjekat je takođe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar može se upotrebiti svako drugo ime ili zamenica u nominativu, već prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac može poslužiti ne samo za uvežbavanje novih imenica, zamenica i pomoćnih glagola, nego i za uvežbavanje slaganja rodova.

Neposredni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih reči (imenica, pomoćni glagol) i novih oblika (prezent, perfekt i futur pomoćnih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u službi glagolske kopule (želi postati, mora biti, hoće da bude i sl.).

Konačni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste da učenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od novih reči stvore iskaz analogan uvežbanom obrascu.

Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko biće ili predmet, učenici će automatski aktivirati u svesti jezički model imenovanja predmeta i bića, koji se može izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula + imenica dakle uslovnom formulom.

S = P / = k + im.

Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jezičkog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz bio potpun.

Ali ovakav iskaz može imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Pošto se u obrascu mogu javiti dve imenice, obe mogu imati atribut ili čak svaka i po više atributa. Tako se početni obrazac popunjava novim elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji.

Atribut uz imenice u službi predikativa ima tu osobinu da povlači na sebe logički akcenat (npr. Petar je dobar učenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev dobar) i zato ne treba žuriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivanje početnog obrasca.

U tome i jeste prednost ovakvog rada što se početna struktura koja je sintaksičko-semantički i leksičko-morfološki određena, obeležena, posle automatizovanja navike građenja osnovnog obrasca "otvara" i prima "neobavezne" elemente, to se na taj način proširuje, zasićuje se potrebnim semantičkim kvantitetom i ulazi u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika.

Reč je o najprostijoj rečeničkoj strukturi koja služi za imenovanje bića i predmeta, ali treba imati na umu da se njome ne savlađuje samo sintaksička struktura S = P / = k + p /, niti se njome savlađuje samo nova leksika (imenice, pokazne i lične zamenice, pomoćni glagoli sa nepotpunim značenjem), nego se savlađuju i morfološke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna konstrukcija u službi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od opštih morfoloških i sintaksičkih pravila).

Dakle, shematizovanje, uprošćavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u početnom obliku javlja samo na početku vežbanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jezičke materije koriste se raznovrsni tipovi vežbi manipulativnog karaktera. Funkcija tih vežbi je uvežbavanje, učvršćivanje i automatizacija jezičkih modela da bi se učenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa različitim sadržajem u svakodnevnoj komunikaciji.

Manipulativne vežbe su strogo kontrolisane, što znači da pri uvežbavanju pojedinih jezičkih elemenata, nastavnik ispravlja učenika ako greši i ponovo uvežbava nesavladanu jezičku materiju dok je učenik ne usvoji.

U I etapi to su, na primer, vežbe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje pitanja, vežbe supstitucije, vežbe dopunjavanja, vežbe transformacije rečenica (vreme, lice, broj, rod), vežbe sastavljanja rečenica od datih elemenata i datih reči prema modelu, vežbe povezivanja rečenica i dr.