Predviđena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu

U prethodnim razredima osnovne škole učenici su usvajali strani jezik. Učenje je na tom uzrastu bilo pretežno intuitivno: odgovarajućim nastavnim aktivnostima učenici su dovođeni u situaciju da slušaju strani jezik u okviru određenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da naučene iskaze kombinuju da bi se usmeno i pismeno izrazili u sličnim kontekstima.

U petom razredu učenici su počeli da uočavaju prva jezička pravila koja su im olakšavala početno opismenjavanje na stranom jeziku.

Od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, počinje i učenje stranog jezika; reč je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezičkih (i nejezičkih) fenomena i razmišljanjem o njima omogućuje uočavanje određenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.

Gramatički sadržaji predviđeni u prethodnim razredima dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi učenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao složenom sistemu.

Savladavanje gramatičkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika i nastavnicima predlaže da:

1. ohrabruju učenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatička pravila;

2. otkrivena gramatička pravila prikažu na shematizovan način;

3. u primerima i vežbanjima koriste što je moguće više poznatu leksiku;

4. primere i vežbanja kontekstualizuju;

5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najčešćih gramatičkih grešaka svojih učenika;

6. ukazuju učenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguće posledice gramatičke nepreciznosti / netačnosti.

Budući da se na ovom uzrastu gramatička znanja proširuju (sposobnost učenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatička znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti, pre svega, u okviru formativne evaluacije, to jest davanjem kratkih usmenih / pismenih vežbi kojima se proverava sposobnost učenika da primene određeno otkriveno gramatičko pravilo; ispravak je za učenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugodišta i školske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo davati gramatička vežbanja, već bi gramatičku tačnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više elemenata kojim se ocenjuju različite receptivne i produktivne jezičke veštine. Elementi i skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, potrebno je da budu dostupni, poznati i jasni učenicima.

LIKOVNA KULTURA

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave likovne kulture svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave predmeta likovna kultura budu u punoj meri realizovani.

- razvijanje sposobnosti učenika za opažanje kvaliteta svih likovnih elemenata;

- stvaranje uslova da učenici na časovima u procesu realizacije sadržaja koriste različite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;

- razvijanje sposobnosti učenika za vizuelno pamćenje i povezivanje opaženih informacija kao osnove za uvođenje u vizuelno mišljenje;

- razvijanje smisla za estetske likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiču u nastavi, a primenjuju u radu i životu;

- razvijanje motoričkih sposobnosti učenika i navike za lepo pisanje;

- podsticanje interesovanja stvaranje i negovanje potrebe kod učenika za posećivanjem muzeja, izložbi, kao i za čuvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj učenici žive i rade;

- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i društvene pojave;

- omogućavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraženim i u delima različitih područja vizuelnih umetnosti;

- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti.

Operativni zadaci

Učenici treba da se:

- osposobe da opažaju i predstavljaju: slobodne kompozicije, vizuelne metaforike, kontrasta, jedinstva i dominante u prostoru, fantastike;

- formiraju navike za viši nivo kulture rada, kvalitet proizvoda, kulturu života i slobodnog vremena;

- likovno-vizuelno opismene, razviju kreativne sposobnosti, pripremaju za efikasno i savremeno uključivanje u rad odnosno za različita zanimanja.

Struktura:

1. Sadržaji programa

2. Kreativnost

3. Medijumi

SADRŽAJI PROGRAMA

1.1. SLOBODNO KOMPONOVANJE (3+2)

1.1.1. Akciono slikanje (1)

2.1.1. Neposredno prenošenje dinamičnog toka misli u određenom vremenskom intervalu

3.1.1. Slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.1.2. Ritmičko-harmonijska kompozicija čistog odnosa boje i forme (1)

2.1.2. Percepcija - apercepcija

3.1.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.1.3. Sistem nizanja skupova tačaka, linija, boja, oblika volumena prema određenoj shemi (1)

2.1.3. Kombinatorika unapred datog skupa geometrijskih bojenih površina, plastičnih elemenata ili lineatura

3.1.3. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.1.4. Slobodno komponovanje - vežbanje (2)

1.2. VIZUELNA METAFORIKA I SPORAZUMEVANJE (5+2)

1.2.1. Amblem, simbol, znak, personifikacija, alegorije, heraldika, boja, oblik kao simbol, piktogrami... (5)

2.2.1. Percepcija i apercepcija

3.2.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.2.2. Vizuelna metaforika - vežbanje (2)

1.3. KONTRAST, JEDINSTVO I DOMINANTA U PROSTORU (10+6)

1.3.1. Kontrast kao sredstvo likovnog izraza (1)

2.3.1. Opažanje i predstavljanje

3.3.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.3.2. Jedinstvo kao osnovna vrednost kompozicije (1)

2.3.2. Opažanje i predstavljanje

3.3.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.3.3. Statično i dinamično jedinstvo (1)

2.3.3. Opažanje i predstavljanje

3.3.3. Crtanje, slikanje, vajanje

4.3.3. Odgovarajuća sredstva i materijali

1.3.4. Jedinstvo i ravnoteža (1)

2.3.4. Opažanje i predstavljanje

3.3.4. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.3.5. Jedinstvo izraza (2)

2.3.5. Opažanje i predstavljanje

3.3.5. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.3.6. Srodnost likovnih vrednosti (2)

2.3.6. Opažanje i predstavljanje

3.3.6. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.3.7. Dominanta kao uslov za povezivanje raznorodnih elemenata (2)

2.3.7. Opažanje i predstavljanje

3.3.7. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.3.8. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru - vežbanje (6)

1.4. SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA (4+2)

1.4.1. Realni oblici u nerealnim odnosima (4)

2.4.1. Apercepcija (zamišljanja, podsticanje imaginacije)

3.4.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.4.2. Slobodno komponovanje i fantastika (2)

ORIJENTACIONI IZBORI LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE

I CELINA: SLOBODNO KOMPONOVANJE

- Kolonijalni enterijer, 1976, Valerio Adami (1935)

- Veliki panoramički vibrirajući zid, 1966, Jesus Rafael Soto (1923)

- Odri I 1965. Kenet Snelson (1927)

- Figure na morskoj obali, 1952, Nikolac de Stal (1914-1955)

- Draži otoka, 1965, Kornel (1922)

- Sve u jednom Lyucra-priboru, 1965, Džim Dajn (1935)

- Je li to Če Ge Vara, 1969, Džo Tilson (1928)

II CELINA: VIZUELNA METAFORIKA I SPORAZUMEVANJE

- Jarac i drvo iz Ura, oko 2600. godine pre nove ere

- Boginja zmija, kritska umetnost

- Dobri pastir, IV vek

- Kralj Milutin, Kraljeva crkva u Studenici, XIV vek

- Mimohod maski koje predstavljaju stilizovane životinje

- Ilustracija, Toni Randal

- Igrač sa maskom iz oblasti Man, Obala Slonovače

- Reklama za računare

- Reklama za boju za kosu

- Video-slika

III CELINA: KONTRAST, JEDINSTVO, DOMINANTA

- Portret majke, 1631, Rembrant van Rijn (1606-1669)

- Šartr, unutrašnjost katedrale

- Oluja, 1505, Đorđone (1478-1510)

- Sloboda na barikadama, Ežen Delakroa (1798-1863)

- Četiri jablana, 1891, Klod Mone (1840-1926)

- Kupačica, Pol Sezan (1838-1906)

- Put sa čempresima i zvezdama, Vinsent van Gog (1853-1890)

- Park kraj Lucerna, 1938, Paul Kle (1878-1940)

- Tri igračice, 1925, Pablo Pikaso (1881-1973)

- Gospođica Pogani, Konstantin Brankusi (1876-1957)

- Mojsije, 1913-15, Mikelanđelo Buonaroti (1475-1564)

- Odmor, 1954, Zora Petrović (1894-1962)

- Atelje, 1960, Nedeljko Gvozdenović (1902)

- Spomen-područje Dudik, Bogdan Bogdanović (1922)

- Sopoćani, XIII vek

- Mileševa, 1228. godina

- Severni portal Šibenske katedrale, detalj

- Sveta Sofija u Carigradu, 523-537. godine

- Morača, 1252. godine

- Serigrafija I, 1966, Miroslav Šutej (1936)

- Krst sa Agilulfove krune, 615. godina

- Portret Karla Velikog, oko 1350. godine

- Katedrala u Pizi, XI-XIII vek

- Trenutak vremena, 1966, Stefan Manevski (1934)

- Vazdušni metro, 1955, Viera da Silva (1908)

- Bogorodičina kapela u Ronšanu, 1955, Le Korbizije (1887-1965)

- Minifestanti, 1957, Drago Tršar (1927)

- Podgarić, Dušan Džamonja (1928)

IV CELINA: SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA

- Osetljiva žica, 1955, Rene Magrit (1898-1967)

- Predskazanje građanskog rata; konstrukcija s kuvanim pasuljom, 1936, Salvador Dali (1904)

- Torzo s krilom, 1932, Milena Pavlović Barili (1909-1945)

- Građanski rat, 1967, Miodrag Dado Đurić (1923)

- Crkva Daščara u Urnesu, IX-X veka

DODATNI RAD

Za dodatni rad od V do VIII razreda opredeljuju se daroviti učenici čija su posebna interesovanja iz oblasti nastave predmeta likovna kultura, odnosno koja žele da svoja znanja iz ove oblasti umetnosti prošire i prodube. Usvajanjem sadržaja dodatnog rada, kod učenika se naročito podstiče razvijanje stvaralačkog mišljenja i estetskog ukusa. Za ovaj oblik nastavnog rada opredeljuju se učenici čija se darovitost izrazitije ispoljava već u I, II i III razredu. Takve učenike prate i podstiču nastavnici razredne nastave, kao i pedagoško-psihološka služba škole sve do V razreda, kada se prvi put organizuje dodatni rad. Važno je da se dodatni rad izvodi tokom cele godine, odnosno sve dok traje realizacija utvrđenog programa. Iako se povremeno, iz objektivnih razloga, ova nastava ne organizuje u kontinuitetu, važno je da se rad sa darovitom decom ne prekida. U tom slučaju, neophodno je podsticati učenike na samostalni rad u drugim formama (pojačanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka i angažovanjem u slobodnim aktivnostima).

Dodatni rad je zasnovan na interesovanjima učenika za nova saznanja, proširivanje i produbljivanje umenja i veština. Neposrednije aktivira učenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu maštu, podstiče stvaralački rad i kreativnost i upućuje ih na samostalnost u traganju različitih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika, učenici u dodatnom radu samostalno biraju odgovarajuće medijume, sredstva za rad i neposrednije izlažu svoj kritičan stav prema vrednostima. Angažovane učenike stoga valja posebno stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje školovanje) i postepeno uvoditi u oblasti profesionalne orijentacije ka širokom polju likovnih delatnosti.

Programom rada obuhvaćeni su segmenti orijentacionih sadržaja programa (zavisno od mogućih interesovanja). Nastavnik u saradnji sa učenikom (eventualno roditeljima i školskim pedagogom-psihologom) sastavlja program dodatnog rada. U realizaciji programa nastavnik vodi razgovor, pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje motivišu učenike. Učenici se samostalno opredeljuju za rad, ali neophodno je proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku. Nastavnik prati konkurse, smotre, takmičenja, izložbe i druga javna predstavljanja, te obaveštava i motiviše učenike u pravcu određene likovne aktivnosti i afirmiše dečje stvaralaštvo. Podržava ih u radu insistirajući na formiranju zbirke radova (mape) i, u saradnji sa roditeljima, u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj deteta. Očuvanjem težnje darovitih učenika ka kreativnom izražavanju, zajedno sa ovladavanjem materijalom (razvoj tehničke spretnosti i senzibiliteta), doprinosi se njihovom daljem likovnom obrazovanju i podsticanju njihove individualnosti.

U tom cilju, sledeće oblasti će se realizovati u dodatnoj nastavi:

UMETNIČKO NASLEĐE

Idejne osnove evropske umetnosti XX veka. Ekspresionizam, Kubizam, Futurizam, Nadrealizam. Pojava apstraktne umetnosti. Ruska umetnost početkom XX veka. Škola industrijskog dizajna - Bauhaus. Moderna umetnost - društveni i umetnički okviri epohe u Srbiji. Umetnost između dva rata. Posleratna umetnost u Srbiji. Savremena umetnost.

FILM

Specijalnost filmskog jezika i načina filmskog izražavanja; način snimanja - kadar, gro-plan, uglovi snimanja, kretanje kamere; montaža; tehnički problemi filma; tehnologija razvijanja filma; idejna strana filma; kratka istorija filma; praktični zadaci - lakši zadaci u realizaciji.

Animiranje kolaž-tehnikom, animiranje pomoću crteža, izrada kraćih dokumentarnih filmova.

ARHITEKTURA

Teorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje, najosnovniji oblici u arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u realizaciji arhitektonskih ideja, tehničko crtanje - perspektiva (upoznavanje).

OBLIKOVANJE I ZAŠTITA SREDINE

Čovek radom menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. Korišćenje energije i oblikovanje materijala dovodi do otpadaka gasovite, tečne i čvrste prirode koje zagađuju čovekovu sredinu. Ergonomija, kao nauka o prilagođavanju čoveka koji radi i njegovog rada, ima za cilj, putem projektovanja, inženjeringa i tehnologije, uzajamno prilagođavanje čoveka i njegovog rada. Razumevanje zakonitosti u ekologiji, u pogledu biološke ravnoteže permanentan je cilj obrazovanja dece. U skladu sa ovim poimanjem, tj. razumevanjem prirode, jasno se izdvaja jedan od značajnih ciljeva likovne kulture koji se odnosi na osposobljavanje učenika za stvaralačko prenošenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-društvena naučna područja i samim tim na razvijanje interesovanja za zaštitu prirode i smisao za unapređivanje kulture življenja.

VAJANJE

Teorijske poruke

Volumen i prostor su opšta orijentacija u vajarskim oblastima, odnosno funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru.

Sadržaji i ideje u vajarskim delima su nezamenljiv didaktički materijal kao primer rešenja likovnog problema koga je moguće realizovati u različitim varijantama.

Meki materijal - glina, gips, priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom kašom.

Nanošenje gline ili gipsa.

Gipsana kaša sa usporenim vezivanjem.

Finalna obrada i sušenje radova.

Izrada jednostavnih alata za rad.

Opremanje i čuvanje izvajanih radova.

Pečenje glinenih predmeta.

Korišćenje primerenih tvrdih materijala koji se obrađuju postupkom oduzimanja.

Drvo i vajarski radovi od drveta, puna plastika u drvetu, reljef, upotreba raznovrsnih dleta, noževa, struga i alata za glačanje.

Izbor drveta i njegova obrada.

Kuvanje drveta, sečenje, struganje, glačanje, lakiranje i patiniranje.

Opremanje i konzerviranje vajarskih radova.

Vajanje u metalu, kovačka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listića i lima.

Sečenje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), bušenje, izvlačenje i poliranje.

Zaštita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova.

Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovarajućem kamenu.

Izrada svih oblika plastike koje dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen).

Korišćenje dleta, sekača, noža i čekića, brušenje, glačanje i patiniranje. Oprema i čuvanje vajarskih radova.

PLASTIČNE MASE

Odlivci (gips, plastika, metal) i umnožavanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje mase za odlivke i skidanje kalupa.

Oblikovanje u peščanom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patiniranje i opremanje odlivaka.

KERAMIKA

Uvod u keramiku, svojstva keramičke gline. Istorija keramike, keramički proizvodi, tehnologija keramike.

Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom.

Mešanje, gnječenje, dodavanje i oduzimanje mase gline.

Plastične forme.

Ispupčenje i udubljenje forme, puni i prazni prostor u raznim funkcijama (cigla sa šupljinama i slično).

Elementarno upoznavanje reljefa i razlika između reljefa i pune plastike u prostoru.

Obrada površina, upoznavanje crta i utiskivanjem drugih oblika ili reljefnim dodacima.

Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta.

Proces sušenja i kontrola sušenja, slaganje - punjenje peći predmetima, nadgledanje pečenja, hlađenje i pražnjenje peći.

Slikanje pečenih predmeta. Pečenje i kontrolisanje pečenja i slikanje glaziranih predmeta.

Oslikavanje keramičkih pločica emajlom i glazurom.

Izrada kalupa i livenje keramičkih predmeta (broševi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu).

PRIMENJENA GRAFIKA

Osnovi primenjene grafike.

Korišćenje reproduktivne grafike u industriji.

Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu.

Grafika u dve boje - nacrt za plakat.

Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolažu).

Grafika i grafički slog (korišćenje grafike letraset-slova).

Grafika - skica za poštansku marku.

Grafika i ambalaža (kutije - nacrt i finalni rad).

Plakat - izvođenje visokom štampom. Plakat - nacrt - skica kolažom.

TAPISERIJA

Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku.

Tapiserija u 18. i 19. veku.

Savremena tapiserija.

Izražajna sredstva tapiserije.

Tehnika tapiserija.

Materijali za tkanje; način tkanja.

Boje (biljne i mineralne) i načini bojenja.

Praktični rad. Izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama.

SLOBODNE AKTIVNOSTI

Crtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; kostim; keramika; tapiserija; zidno slikarstvo; vizuelne komunikacije; pantomima; istorija umetnosti i teorijsko izučavanje kulturnog nasleđa; praćenje savremenog likovnog života (izložbe i druge likovne manifestacije).

Formiranje i čuvanje zbirki (individualnih ili zajedničkih kolekcija): crteža, slika, grafika, figura (originala ili reprodukcija), vrednih stvari (delovi nošnje, stare pegle, stari satovi itd), interesantnih oblika iz prirode (korenje, kamen itd), umetničkih fotografija (crno-belih i u boji).

U toku školske godine članovi likovne sekcije učestvuju u estetskom uređivanju škole i njene okoline, kao i u pripremanju i opremi izložbi i raznih drugih manifestacija u organizaciji obrazovno-vaspitnog rada u okviru kulturne i javne delatnosti škole i šire. Uloga nastavnika je veoma značajna u podsticanju, okupljanju i angažovanju učenika.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastavni program likovne kulture za osmi razred podrazumeva postojanje određenog fonda znanja koji su učenici sticali od prvog razreda i pretpostavlja da se njegovo puno ostvarenje postiže u korelaciji sa drugim nastavnim predmetima (srpski jezik, muzička kultura, biologija, hemija, istorija, fizika, matematika) i različitim vannastavnim aktivnostima. Imajući u vidu da je u pitanju završni razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja neophodno je izvršiti sistematizaciju naučenog, kao i pripremu za izbor odgovarajuće stručne škole. U tom pogledu nastavnik treba da ukaže učenicima na široki spektar obrazovnih profila u kojima je obrazovanje u oblasti likovne kulture od velikog značaja. To je istovremeno razlog da se ukazuje na važnost predmeta.

Strukturu programa čine:

1) nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanje sadržaja likovne kulture, poznavanje dela iz umetničkog nasleđa i elemenata likovne pismenosti;

2) kreativnost - razvijanje percepcije i apercepcije, podrška učenicima da otkrivaju i dolaze do novih rešenja; pretpostavka za podsticanje kreativnosti su motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika, koji obuhvataju:

- domen učeničkih doživljaja,

- domen korelacije sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima.

3) medijumi (tradicionalni i savremeni) i sredstva - korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju, kao i prošireni medijumi.

Nastavni program likovne kulture tako je koncipiran da posebnu važnost pridaje učeniku. Nastavnik koncipira metodičke postupke i oblike rada usaglašavajući obrazovno-vaspitne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika, tako da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u skladu sa vlastitom izraženom potrebom. Različitim (primerenim) metodama rada treba tumačiti sadržaje programa kako bi učenici postupno i spontano usvajali nova znanja. U tom smislu, uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, a izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno, konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema.

Nastavni sadržaji likovne kulture, problemski postavljeni, vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda i proizilaze jedan iz drugog. Polazeći od uzrasnih mogućnosti učenika, vodilo se računa o prilagođenosti i spiralnim krugovima sadržaja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, što je i određeno u operativnim zadacima. Takvi sadržaji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stiče u praktičnom (delimično i u teorijskom radu) putem analiza umetničkih dela i estetskim procenjivanjem učeničkih radova. Nastavni programi ovog predmeta organizovani su na principu kumulativnog širenja znanja o pojmovima i pojavama planiranim za upoznavanje i izučavanje u ovoj oblasti u skladu sa uzrastom. Iz razreda u razred se širi opseg znanja i produbljuje njegovo usvajanje na saznajnom, iskustvenom i praktičnom (delatnom) nivou. Učenike je potrebno usmeravati ka kreativnim potencijalima uvažavanjem individualnih sposobnosti prema praktičnom radu gde ponuđene informacije nisu apsolutno obavezujući okviri delovanja i definitivne vrednosti. Podsticanjem kreativnosti učenika isključuje se gotovo rešenje i rad po šablonu. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. U procesu pripremanja za rad, neophodno je posvetiti pažnju realizaciji nastavnih tema kako ne bi preovladale nad sadržajima. Stoga je nastavniku data mogućnost da, u skladu sa individualnim sposobnostima učenika, bude slobodan u izboru didaktičke pripreme.

Imajući u vidu obrazovni karakter sadržaja predmeta neophodno je na časovima svaku tematsku jedinicu ilustrovati karakterističnim likovno-umetničkim delom iz različitih epoha. Metodom demonstracije učenike navoditi da uočavaju, upoređuju i razlikuju umetnička dela iz različitih kultura i perioda.

Imajući u vidu racionalno korišćenje vremena, umetničko nasleđe za osmi razred treba obraditi kroz povezivanje teorije oblikovanja sa praktičnim radom. Iz umetničkog nasleđa treba izdvojiti umetnička dela koja najpotpunije ilustruju teoretske probleme koji se obrađuju. Učenici će stoga istovremeno usvajati saznanja iz teorije oblikovanja i umetničkog nasleđa, koja će povezivati u praktičnom radu. Neophodno je imati u vidu i estetsko procenjivanje, koje se vrši u funkciji praktičnih likovnih aktivnosti i didaktičko-metodičke opravdanosti.

Programski sadržaji za osmi razred su organizovani u četiri tematske celine i za svaku od njih je preporučen broj časova koji se smatra optimalnim za realizaciju. Naravno, svaki nastavnik u skladu sa konkretnom situacijom (predznanjem i interesovanjima učenika, itd.) pri izradi operativnih planova može napraviti izvesne izmene u broju časova, vodeći računa da se ne naruši celina nastavnog programa i da svaka tema dobije adekvatan prostor.

U realizaciji sadržaja treba imati u vidu da je za njegovu obradu predviđeno (okvirno) 60% časova, dok je za vežbanje predviđeno 40%. Pod obradom se podrazumeva neposredna prva realizacija tematske jedinice. Pod vežbanjem se podrazumeva produbljivanje iste tematske jedinice u drugom medijumu (drugi, novi materijali i tehnike, utvrđivanje, ponavljanje, sistematizacija). Na časovima vežbanja, takođe, treba vršiti estetsku analizu umetničkih radova, estetsko procenjivanja učeničkih radova, vrednovanje i ocenjivanje. Neophodno je težiti otkrivanju suštine likovnih pojava putem selekcije i apstrahovanja. Nastavnik navodi učenika da vrši selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi razmišljao u pravcu kvalitetnog rešavanja likovnog zadatka. Odvajanje bitnog od nebitnog višestruko je celishodno i iz razloga racionalnog korišćenja vremena školskog časa. U programu likovne kulture za osmi razred nastavniku se nude moguća rešenja kojima se preporučuje opažanje i uočavanje neponovljivosti prirode, kao i prirodnog i veštačkog čovekovog okruženja. Mogućnosti učenja po modelu iz prirode i putem umetničke recepcije je samo jedna od metoda kojima nas priroda i umetnička dela uvode u oblike otkrivanja.

Na osnovu stečenog znanja iz sedmog razreda treba uspostaviti povezanost sa pojmom kompozicija i obraditi prvu celinu Slobodno komponovanje. Nastavnik treba da ima u vidu da su učenici skloni ovakvim aktivnostima kojima se često pristupa bez unapred određenog plana. Kao ishod stečenog likovnog iskustva i obrazovanja učenik treba da razume oslobađanje likovnog dela od opisa predmeta i figure. Stoga je neophodno celinu ilustrovati slikarstvom Vasilija Kandinskog i istovremeno je povezati sa teorijom oblikovanja.

Tematska celina Vizuelna metaforika i sporazumevanje se odnosi na karakteristike savremene komunikacije i tehnologije bliske uzrastu učenika. Potrebno je uspostaviti povezanost sa iskustvom iz šestog razreda i ukazati na karakter sadržaja u funkciji masovne komunikacije. U tom pogledu važno je istaći značaj ove celine kroz tumačenje amblema, simbola, znaka, personifikacije, alegorije, heraldike, piktograma i stilizacije u likovnom rešenju. Sadržaje treba povezivati sa nastavnim predmetom istorija.

Celina Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru pretpostavlja odgovarajući nivo stečenih znanja kako bi se razumele likovne pojave, posebno one u oblasti savremene umetnosti. U obradi ove celine potrebno je pojmovno određenje kontrasta kao suprotstavljanja kvaliteta istih ili različitih likovnih elemenata. Učenicima treba ukazivati na aspekte dominacije maksimalne razlike veličina (veliko-malo, visoko-nisko, kratko-dugo), oblika (oblo-ugaono, jednostavno-složeno, puno-šuplje), boja (svetlo-tamno, komplementarni kontrast, toplo-hladno), linija (uske-široke, prave-krive,...), položaja (vodoravno-koso). U pogledu trodimenzionalnog oblikovanja takođe treba imati u vidu konveksno-konkavno, otvoreno-zatvoreno, itd. Pod harmonijom podrazumevati međusobni sklad elemenata kompozicije. Pojmovno određenje dominante u likovnom delu treba tumačiti kao naglašenu vrednost, isticanje najbitnijeg, onog što je u centru pažnje ili što predstavlja dominirajuće karakteristike kompozicije. Pojam jedinstva tumačiti sagledavanjem postupaka koji dovode do ujedinjenja svih likovnih elemenata u kompoziciju. Učenicima demonstrirati karakteristična dela iz savremene umetnosti.