Pravilnik o nastavnom programu za sedmi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Kroz obradu ove tematske celine učenici će se upoznati sa ulogom i značajem novca i banaka u životu ljudi i razvoju svih društava do danas. Aktivnosti treba tako organizovati da učenici shvate psihološki i socijalni aspekt novca i njegovu pozitivnu i negativnu ulogu.

Proučavanje ove teme može da započne analizom novca koji je sada u upotrebi, razgovorom o smislu postojanja brojnih banaka koje se bave prometom novca i o pojavama kao što su inflacija, štednja, krediti, falsifikovanje novca...

Ukoliko učenici imaju interesovanja, mogu se organizovati debatne grupe koje bi napadale i branile postojanje novca (kako bi se živelo bez njega - za i protiv) i koje bi upoređivale mesto i ulogu novca u prošlosti i sadašnjosti... Cilj je da učenici shvate zašto je novac oduvek bio jedan od glavnih "organizatora" društva.

Važno je ukazati na materijale koji su se koristili za izradu novca (posebno kovanog) i na estetski aspekt novca. Učenici mogu i sami pregledom izabranog novca iz prošlosti i sadašnjosti (u tu svrhu mogu se koristiti pravi novac, ali i fotografije) da identifikuju simbole koji su se koristili i da pokušaju da tumače njihovo značenje. Deo aktivnosti se može posvetiti i ličnostima prikazanim na novcu i identifikovati po čemu su oni poznati, odnosno zašto su zaslužili takvu počast (vladari, vojskovođe, naučnici, umetnici...).

Posebnu pažnju treba posvetiti analizi srpskog novca kroz istoriju.

Numizmatička vrednost zbirki starog novca može se pojasniti učenicima organizovanjem posete ustanovama koje poseduju takve zbirke u lokalnoj sredini ili u Beogradu (Narodni muzej, Narodna banka Srbije). Učenici mogu doneti stari novac koji imaju u svojim kućama i pripremiti priču o njegovoj starosti, poreklu, izgledu, vrednosti...

Učenicima mogu biti interesantne teme o funkciji novca na narodnoj nošnji nekih zemalja, ili o tome kako se novac čuvao kad nije bilo banaka, kako su izgledali novčanici i čime su se ukrašavali (muški i ženski novčanici, vrećice za novac...). Moguće je i analizirati nazive koje novac ima u različitim delovima sveta, ili otkriti poreklo reči dinar i u kojim se sve zemljama on koristi. Učenicima, takođe, može biti atraktivna aktivnost na osmišljavanju novca za neku hipotetičku državu, a od radova se može napraviti izložba.

Nastavni sadržaji preporučeni u ovoj temi daju mogućnost učenicima da steknu jasniju sliku o periodu novog veka. Najveći deo prošlosti pripada običnim ljudima, koji su nam po mnogo čemu veoma bliski. Taj "običan" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) čini zapravo istoriju sveta, koju klasična istorija, politički i događajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju država, vladara i vladajućih elita. Upoznavanjem sa ljudskom svakodnevicom u novom veku, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj epohi, učenicima će se ukazati brojne sličnosti i razlike s današnjim vremenom.

Uočavanje sličnosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, učenicima će se apstraktnost istorijske nauke o istorijskim procesima i iščezlim državama i kulturama približiti kroz "konkretizaciju" prošlosti u pojavi svakodnevice običnih ljudi prošlih vremena. Time se kod učenika stvara svest da je prošlost nekada bila nečija sadašnjost, kao što i naša svakodnevica veoma brzo postaje prošlost. Drugo, u dijalogu sa različitim i drugim, učenici će moći da potpunije sagledaju neposredno okruženje i društvo u kome žive, kao i sebe same. Na taj način, doći će do proširivanja stečenih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o samom sebi i okolnom svetu biće upotpunjen saznanjem o razvoju i usavršavanju kulturnih odlika različitih zajednica, koje najčešće odgovaraju promenama njihovih društveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod učenika podstakne razvoj veštine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritičkog sagledavanja njegovog sopstvenog okruženja i sadašnjice.

ODABRANA LITERATURA:

D. Bandić, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 2004.

F. Brodel, Materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam od XIV do XVIII veka, Knj.1: Struktura svakodnevice: moguće i nemoguće, Novi Sad 2007.

E. Buhari, Napoleonova gardijska konjica, Beograd 2006.

A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.

P. Vilar, Zlato i novac u povijesti1450-1920, Beograd 1990.

A. Vuletić, J. Mijailović, Između posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.

Ž. Delimo, Strah na zapadu od XIV do XVIII veka: opsednuti grad, Vrnjačka Banja 1982.

S. Dimitrijević, Srednjovekovni srpski novac, Beograd 1997.

K. Kanduri, Veliko istraživanje - istorija, Beograd 2005.

R. Ljušić, Istorija za treći razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera, Beograd 2007, 81–83, 114–117, 231–234.

R. Ljušić, Istorijska čitanka i radna sveska za treći razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera, Beograd 2007, 140–145.

R. Ljušić, Ljubavi srpskih vladara i političara, Niš 2000.

R. Mandru, Opsednutost đavolom i vradžbine u XVII veku, Novi Sad 1988.

B. Miljković-Katić, Struktura gradskog stanovništva sredinom XIX veka, Beograd 2002.

Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.

Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba, priredio A. Fotić, Beograd 2005.

Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, priredili Ana Stolić i Nenad Makuljević, Beograd 2006.

Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.

Stari Beograd - iz putopisa i memoara, priredio Đuro Gavela, Beograd 1951.

Ž. Stojanović, Papirni novac Srbije i Jugoslavije, Beograd 1996.

A. Fotić, U Osmanskom carstvu (XV-XVIII vek), Beograd 2007.

Prethodni

CRTANJE, SLIKANJE I VAJANJE

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

- korišćenje svih likovnih elemenata

- likovni stvaralački rad

- korišćenje različitih materijala i medijuma

- usvajanje estetskih kriterijuma i za kreativno mišljenje

- doživljavanje likovnih umetničkih dela u okviru kulturne baštine za prepoznavanje savremenih kretanja u umetnosti svog i drugog naroda

- vizuelnu percepciju i apercepciju

- kritičko mišljenje

- oplemenjivanje životnog radnog prostora

- aktivno stvaralačko delovanje u kulturnom i umetničkom životu sredine

- aktivno estetsko unapređivanje svoje okoline i očuvanje prirode i baštine zavičaja i domovine

- negovanje ukupnih ljudskih dostignuća

- buduća zanimanja, profesionalnu orijentacijiu

- emancipaciju ličnosti učenika

- kulturu rada.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- proširuju iskustva u likovnom izražavanju i razviju likovno-estetski senzibilitet za: arabesku, proporcije, kompoziciju i prostor, objedinjavanje pokreta igre i zvuka, fotografiju i performans

- upoznaju osnovne elemente likovne organizacije i pripreme se za samostalno i kolektivno preoblikovanje određenog prostora

- se osposobe da povezuju likovni rad s literarnim scenskim izrazom, zvukom i pokretom

- upoznaju vrednosti spomenika kulture i svoju kulturnu baštinu.

SADRŽAJI PROGRAMA

CRTANJE (8+3+1)

Proporcije.

Percepcija.

Crtanje - prirodni ugljeni štapići, olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri...

Proporcije - vežbanje i estetska analiza.

Komponovanje veličina u prostoru.

Percepcija.

Crtanje - prirodni ugljeni štapići, olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri...

Komponovanje i stepenovanje oblika u prostoru.

Percepcija - apercepcija.

Crtanje; odgovarajuća sredstva i materijali.

Arabeska.

Percepcija - apercepcija.

Crtanje, slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali.

Arabeska - vežbanje.

Estetska analiza.

SLIKANJE (8+3+1)

Ravnoteža oblika i boje u prostoru

Percepcija - apercepcija

Crtanje, slikanje − odgovarajuća sredstva i materijali

Kontrast, svetlina, površina i oblika u određenom prostoru

Percepcija - apercepcija

Crtanje, slikanje; odgovarajuća sredstva i materijali.

Srodnost likovnih vrednosti u određenom prostoru.

Percepcija - apercepcija.

Crtanje, slikanje − odgovarajuća sredstva i materijali.

VAJANJE (10+2+1)

Oblikovanje masa i volumena dodavanjem i oduzimanjem.

Percepcija - apercepcija.

Vajanje; odgovarajuća sredstva i materijali.

Ornamenti (trodimenzionalni)

Percepcija-apercepcija.

Vajanje - odgovarajuća sredstva i materijali.

Vajarski materijali, odlivanje (negativ, pozitiv)

Percepcija - apercepcija.

Vajanje − gips i odgovarajuća sredstva i materijali.

Performans.

Percepcija - apercepcija.

Odgovarajuća sredstva i materijali.

Estetska analiza.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Programski sadržaji omogućavaju prepoznavanje i razvoj darovitosti učenika i njihovih indidividualnih sposobnosti i postepeno uvođenje učenika u oblast profesionalne orijentacije.

S obzirom da koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku darovitoj deci, koja imaju mogućnost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-časovnom sistemu, stoga je za izradu ovog programa stručna komisija oslonce tražila pre svega u programu obaveznog predmeta likovna kultura kako bi se nastavila korelacija i produbila započeta realizacija sadržaja.

Imajući u vidu obrazovni karakter nastavnog predmeta likovna kultura, neophodno je na svakom času svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetničkim delom. U realizaciji ove nastave treba, u skladu sa mogućnostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na većoj afirmaciji tematskih jedinica u oblasti crtanja. Celinom kompozicija i prostor treba insistirati na razvijanju osetljivosti za shvatanje kompozicije u prostoru. Iako je kompozicija organizacija (raspored) odnos raznih elemenata, ona je zapravo struktura umetničkog dela. U tom kontekstu, važno je učenicima ilustrovati najtipičnija dela umetničkog nasleđa u kojima su na različit, karaterističan način rešeni kompozicija i prostor. S obzirom na to da se organizacija elemenata komponuje u datom prostoru, neophodno je da se kompozicija poveže na znanja iz celine proporcije, i da se deci predoči potpojam prostor. Važno je naglasiti linearnu, vazdušnu i inverznu perspektivu i tumačiti razliku prostora u vizantijskom i renesansnom slikarstvu, ali i na primerima slikarstva moderne umetnosti treba ukazati na veću spontanost i subjektivnost i individualno poimanje komozicije i prostora. Treba naglasiti korišćenje svih vrsta linija, kako bi se postepeno obogaćivalo linearno grafičko izražavanje, i naglasiti pojedinosti do kojih se dolazi na osnovu opserviranja ili prethodnog vežbanja rada po prirodi. Neophodno je analizirati perspektive (ptičje, žablje, linearne). Tematskom celinom proporcija (razmera, srazmera) treba uspostaviti korelaciju sa matematikom, fizikom i biologijom uz tumačenja primera iz umetničkog nasleđa. Učenicima treba ponuditi inicijative i sadržaje za nova kretanja u savremenoj umetnosti kako bi razvijali osetljivost za nove umetničke materijale i medijume.

U području slikanje, treba insistirati na obogaćivanju skale pojedinih boja i njihovog kompozicionog odnosa i uvođenju u bojene vrednosti procesom rada po prirodi. Umetnička dela učenike uvode u tajne različitosti jer razumevanje različitosti kultura, kao i večitih promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema vlastitom umetničkom nasleđu. Pri tome ne treba zanemariti ni mogućnosti učenja iz prirode i putem umetničke recepcije kao metode u kome nas priroda i umetničko delo uvode u oblik otkrivanja (opažanjem) u cilju opšte i likovne kulture. Imajući u vidu da je u programu obaveznog predmeta likovna kultura dato uputstvo koje se odnosi i na obavezni predmet, u izbornom predmetu treba naglasiti samo one specifičnosti koje karakterišu ovaj program. Za izradu ovog programa stručna komisija je tražila oslonce pre svega u programu obaveznog predmeta likovna kultura, kako bi se nastavila korelacija i produbila započeta realizacija sadržaja. Celina objedinjavanje pokreta, igre i zvuka predstavlja nužan uslov za vezu minulih vremena sa savremenim tokovima umetnosti u kojima se brišu granice umetničkih područja i najavljuju savremene koncepcije. Stoga je u ovom programu predviđen performans kojim se nastavlja i produbljuje program obaveznog predmeta. Performansom se ukazuje na suprotstavljanje predstavi o umetnosti kao robi, trajnom robnom proizvodu, kao i na prolaznost života i umetničkog dela. Neophodno je metodom razgovora ukazati na odlike proširenih medijuma (performans). Akcije, pokreti i procesi u ovoj predstavi su u središtu pažnje. Svaki događaj u školi može biti podsticaj za rad i imati motivacioni karakter ukoliko izaziva i podstiče emocionalni i intelektualni stav i doživljaj učenika. U vidu improvizacije, pozorišne predstave, plesa, uz korišćenje audio-muzičkih efekata treba omogućiti učenicima da realizuju svoju kreativnost. Tom prilikom učenicima treba dati mogućnost korišćenja fotografije, kamere kako bi zabeležili datu situaciju. S obzirom da su medijumi u strukturi programa rezervisani za maksimalnu slobodu i korišćenje svih mogućnosti potencijalne kreativnosti nastavnika, ova celina predstavlja mogućnost da se koriste savremena sredstva i svi medijumi kao likovni izraz.

U oblasti vajarstva obratiti pažnju na osnovna svojstva vajanja, na teksturu, taktilni tretman forme, čvrste i meke forme, konveksno-konkavno, otvoreno-zatvoreno. Treba imati u vidu osnovne geometrijske oblike i odnos između organske i neorganske forme, kao i odnose između predmeta i sagledavanje proporcija. Učeniku treba naglasiti vrednosti i funkcije plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru, primenjenom vajarstvu. Kod učenika treba afirmisati i sitnu plastiku, dekorativnu skulpturu, ornament, vajarske materijale. Treba ukazati na postupak dodavanja i oduzimanja vajarskog materijala i na primerima iz umetničkog nasleđa demonstrirati karakteristična dela. Bitno je naglasiti važnost alata za primereno korišćenje materijala pri izradi vajarskog rada i predočiti osnovne mogućnosti umnožavanja vajarskih radova. Primereno je realizovati livenje u gipsu manjih reljefa, ornamenta i u negativu načiniti moguću doradu, kako bi se u pozitivu otkrivali neočekivani efekti. Izborni predmet je mogućnost da se uvode novi sadržaji i sagledaju inovacije u ovoj oblasti. Na postojeće nastavne sadržaje, a u vezi sa savremenom tehnologijom u kontekstu vizuelnih informacija u likovnoj umetnosti, treba imati u vidu grafički dizajn, video i kompjutersku sliku, umetničku instalaciju, lumino objekte, industrijski dizajn, arhitekturu i urbanizam i etnoumetnost u prostoru.

Izborna nastava odmerenim zadacima sistematično razvija različite psihičke i likovne sposobnosti učenika, a naročito one sposobnosti koje podstiču njihovo individualno i kreativno izražavanje. Ona dodatno motiviše likovne pedagoge na usavršavanje i primenu savremenih metoda učenja (oslanjajući se i na savremena iskustva dečije psihologije) radi podsticanja spontanog i slobodnog izražavanja učenika. Zbog toga ova nastava omogućava prepoznavanje i razvoj darovitosti učenika i njihovih indidividualnih sposobnosti i omogućava postepeno uvođenje učenika u oblast profesionalne orijentacije ka širokom polju likovnih delatnosti.

S obzirom da postoje inicijative za većom podrškom darovite dece ovim predmetom, stvorena je mogućnost da se na vreme podstiče prepoznavanje ove dece u čemu bi učestvovali roditelji i vaspitači (pedagozi, psiholozi) u skladu sa indidividualnim sposobnostima i njihovom didaktičko-metodičkom tretmanu.

Izvanredna postignuća ili mogućnosti za velika postignuća uglavnom se koriste pod nazivom darovitost (opšti potencijal) i talentovanost (manifestovana darovitost), pod kojima se podrazumeva bistrina, izuzetnost, superiornost, briljantnost, sposobnost lakog i brzog učenja. U redovnim vaspitno-obrazovnim institucijama nastavnik ima ravnopravan didaktičko-metodički odnos prema zainteresovanim i talentovanim učenicima, oslanjajući se na savremena iskustva psihologije koja insistira na razvoju individualnih sposobnosti, što se odnosi i na obrazovanje darovite dece.

Koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku darovitoj deci koja imaju mogućnost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-časovnom sistemu. U realizaciji ove nastave treba u skladu sa mogućnostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na većoj afirmaciji primenjenih umetnosti i vizuelnih komunikacija.

Nastavnici su dužni da prate darovito dete i da ga podržavaju u radu insistirajući na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vode dnevnik i prate razvoj deteta. Očuvanjem težnje darovitih učenika ka kreativnom izražavanju zajedno sa ovladavanjem materijalima (razvoj tehničke spretnosti i senzibiliteta) doprinosi se daljem likovnom obrazovanju.

Vrste plana:

- godišnji plan,

- operativni plan rada (polugodišnji, mesečni).

Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj časova predviđenih za određene sadržaje.

Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razrađen i da sadrži sledeće rubrike: mesec − osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima; sredstva i medije i primedbe u koje se ubeležavaju promene. Planiranje nastave je neophodno kako bi nastavnici adekvatno razmatrali nastavni program i imali uvid u moguće napredovanje i podizanje kvaliteta nastavničke prakse. U pogledu planiranja treba imati u vidu primereno pripremanje. Pripremanjem nastavnik osmišljava vreme od jednog časa kako bi lakše i sigurnije tumačio sadržaje. Pripremanje nastavnika je neophodno (pismena, vizuelna priprema) kako bi raealizacija časa bila jasna i izvesna i kako bi se ostvario postavljeni cilj.

Ostvarivanje sadržaja:

Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti:

1. Primanjem (učenjem), tako što će učenicima biti omogućeno da stiču znanja iz oblasti likovne kulture, savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru određenih sredstava savremenih materijala i medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;

2. Davanjem (stvaranjem) putem podsticanja učenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanja i jačanja likovne osetljivosti).

Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodičkih oblika usmerenosti obrazovno - vaspitnog procesa u pravcu bogaćenja dečijeg estetskog iskustva, određeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.

Ovako koncipiranim programom crtanja, slikanja i vajanja naglašena je usmerenost obrazovno - vaspitnog procesa u svim njegovim vremenskim segmentima-pojedini časovi, ciklusi časova, problemski krugovi operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva - ka jačanju likovnih sposobnosti učenika, zatim ka bogaćenju likovnog jezika, a takođe ka formiranju pozitivnih navika i bogaćenju vlastite sfere estetskog iskustva.

Pretpostavka kreativnosti učenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima učenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik koncipira usaglašavajući vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative, odnosno formiranoj vlastitoj izraženoj potrebi. U tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, dok izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema.

Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. U procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi ovladale sadržajima (što je do sada pokazala nastavna praksa). Kao i u mnogim drugim pristupima i u ovom slučaju se očekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema. Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim oblastima i to pomoću razgovora sa učenicima.

U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka.

Strukturu programa čine:

1. Nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadržaja likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;

2. Kreativnost - predstavlja sposobnost da se nađu nova rešenja za jedan problem ili novi načini umetničkog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nužno novog i za druge), za koju je pretpostavka za podsticanje, motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika koji obuhvataju:

- domen učeničkih doživljaja

- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim područjima.

3. Likovni medijumi i sredstva - korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju, prošireni medijumi.

U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika, kao i metodički kvalitet u pogledu opredeljenja komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi smanjenjem opterećenosti učenika naglašavanjem savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti.

HOR I ORKESTAR

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Opšti cilj nastave izbornog predmeta hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muzičku umetnost i upoznavanje muzičke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.

Zadaci

- negovanje sposobnosti izvođenja muzike (pevanje/sviranje)

- podsticanje kreativnosti u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje muzike)

- upoznavanje osnova muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti

- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost škole

- upoznavanje zanimanja muzičke struke.