Sl glasnik rs prosvetni glasnik

Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti.

1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake

2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)

3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

4. Vežbe slušanja i povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili imenovanje naslova (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)

5. Igre primerene uzrastu

6. Pevanje u grupi

7. Klasiranje i upoređivanje

8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, dogovori i mini-projekti

9. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj / dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)

10. Razumevanje pisanog jezika:

- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...)

- uočavanje ključnih reči i informacija u tekstu

- odgovaranje na pitanja u vezi sa tekstom, tačno / netačno, višestruki izbor

- povezivanje iskaza sličnih značenja

- davanje i odabir naslova kraćim tekstovima

11. Pismeno izražavanje:

- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično) povezivanje teksta sa slikama/ilustracijama

- popunjavanje formulara

- pisanje čestitki, razglednica i kratkih poruka (SMS)

- pisanje kraćih tekstova

12. Uvođenje književnosti za mlade i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.

Medijacija

Jezička medijacija podrazumeva objektivno preoblikovanje usmenog ili pisanog teksta za potrebe trećeg lica kojem taj tekst nije dostupan ili koje ga ne može razumeti. Jezička medijacija - usmena i pismena - podrazumeva (spontano) prenošenje jednostavnih poruka i informacija, sažimanje i parafraziranje tekstova i njihovo prevođenje i tumačenje (uključujući i profesionalno).

U šestom razredu učenici se veoma postupno uvode u aktivnosti jezičke medijacije. Te aktivnosti moraju se odvijati u okviru jasno definisanih komunikativnih situacija (što isključuje, na primer, prevođenje lekcije iz udžbenika).

Tehnike (aktivnosti)

- Sažimanje teksta radi usmenog prenošenja najvažnijih delova poruke / dogovora na maternji ili na ciljni jezik.

Primer prenošenja poruke sa maternjeg na ciljni jezik:

Integralna poruka na maternjem jeziku	Osnovni elementi poruke na ciljnom jeziku
Profesorka: Reci svojoj drugarici da će proslava biti danas posle podne u šest. Ako želi, neka ponese svoje diskove, pa da slušamo muziku koju vole mladi i ....	Učenik/ca: Profesorka je rekla u šest. Danas. Ponesi diskove.

Primer prenošenja poruke sa ciljnog na maternji jezik:

Integralna poruka na ciljnom jeziku	Osnovni elementi poruke na maternjem jeziku
Gost/gošća iz inostranstva: O, hvala na pozivu. Doći ću, ali možda malo kasnije. Poneću diskove.	Učenik/ca: Doći će. Mislim da ne može baš u šest. Poneće diskove.

- Sažimanje teksta radi pismenog prenošenja najvažnijih delova poruke/dogovora na maternji ili na ciljni jezik.

Primer prenošenja poruke sa maternjeg na ciljni jezik:

Primer prenošenja poruke sa maternjeg na ciljni jezik:

S obzirom na to da su operativni zadaci nastave stranih jezika koncipirani prema zadacima po jezičkim veštinama, važno je i da se u nastavi stranih jezika permanentno i istovremeno uvežbavaju sve jezičke veštine. Samo tako učenici mogu da steknu jezičke kompetencije koje su u skladu sa zadatim ciljem.

Stoga je važno razvijati strategije za unapređivanje i uvežbavanje jezičkih veština.

VRSTE ČITANJA

1. Orijentaciono čitanje. Uočiti glavni tok teksta da bi se dobio opšti utisak, da bi se odlučilo za šta i kako upotrebiti tekst. Postupci:

- Brzo čitanje po poglavljima.

- Pratiti raspodelu delova teksta, pre nego njegov linearni tok.

- Ciljati na prepoznavanje suštine: ključnih reči, sadržaja, početaka paragrafa, konektora, elemenata tekstualne kohezije.

2. Intenzivno, odnosno fokusirano čitanje. Razumeti temu i sadržaj teksta. Otkriti šta autor ima nameru da saopšti. Postupci:

- Načiniti smisaonu analizu teksta.

- Postupati po uputstvima (ako ih tekst sadrži)

- Čitati pažljivo i promišljeno sledeći linearni tok teksta, čitati i po sekvencama.

- Uočiti različite elemente teksta (uključujući: jezičke; grafičke; kulturološke; itd.).

3. Pretraživanje teksta. Pronaći specifičnu informaciju u tekstu. Postupci:

- Brzo pretraživanje teksta se smenjuje sa pažljivijim ispitivanjem delova teksta.

- Nije neophodno pratiti linearni tok teksta.

- Tražiti: specifičnu reč, rečenicu, datum, formulu, broj.

4. Čitanje da bi se naučilo pročitano. Usvojiti sadržaj teksta, odnosno shvatiti odnose između ideja; zapamtiti informaciju i biti u stanju da je reprodukuješ. Postupci:

- Čitati polako, analitički, na produbljen način, sa čestim vraćanjem na prethodne sadržaje.

- Korisni su postupci raznovrsnog obeležavanja/ekstrahovanja teksta (podvlačenje, vođenje beleški i sl.).

5. Sažimajuće čitanje, odnosno čitanje sa sintezom. Utvrditi sadržaje i pojmove da bi se informacija razjasnila i zapamtila. Postupci:

- Ponovljeno brzo čitanje po pasusima, s pažnjom usmerenom više na pojedine delove teksta nego na čitav tekst.

- Korisno je ispisivanje osnovnog koncepta, glavnih teza i sl.

- Posebnu pažnju obratiti na: bitne informacije, ključne reči, elemente koji podvlače koherentnost teksta.

6. Čitanje iz zadovoljstva. Tekst je podsticaj za refleksivno, relaciono i kreativno razmišljanje. Postupci:

- Tekst se čita u celosti, pažljivo i usredsređeno. Moguće je vraćati se na pročitano.

A. OPŠTA STRATEGIJA PRIPREME ZA JEZIČKU PRODUKCIJU GOVOR I PISANJE⁴

1. Osmišljavanje teme. - O čemu bih govorio / pisao? Šta biram za predmet svog govora / teksta? O čemu je reč?

- izbor teme, predmet govora / teksta (u okolnostima kada tema nije zadata, a poznat je povod, cilj, auditorijum)

- upoznavanje sa temom govora (u okolnostima kada je tema konkretizovana, zadata).

2. Uočavanje već poznatog. - Šta o tome već znam (ja i/ili auditorijum)?

3. Traganje za građom. - Kako da saznam više o temi kojom se bavim?

- sticanje novih saznanja o predmetu - strategije pretraživanja različitih izvora informacija

- beleženje prikupljenih informacija

- analiza prikupljene građe.

4. Zauzimanje stava. - Šta ja o tome mislim?

- aktivno razmišljanje o temi, opredeljenje za pristup temi.

5. Postavljanje rezolucije iskaza. - Čemu težim? Šta mi je najbitnije?

- određenje cilja govora/teksta

- selekcija i strukturiranje prikupljene građe u skladu sa ciljem.

6. Izrada skice (plana). - Kako da iskažem ono što želim? Kako da to argumentujem?

- formulisanje glavne teze - poente govora/teksta

- selekcija i strukturiranje podteza

- formulisanje argumentacije koja potkrepljuje izneto mišljenje/stav (argumenti za i protiv).

7. Strukturiranje govora/teksta (u skladu sa temom, koncepcijom i ciljem). - Kojim redosledom da izložim svoje iskaze kako bi moj govor/tekst bio jasan, razložan i efektan?

- uvodni deo govora/teksta

- izlaganje teme; izlaganje činjeničnog stanja

- iskazivanje poente govora/teksta

- iskazivanje sopstvenog stava i iznošenje argumentacije za njega

- zaključak.

____________

B. STRATEGIJE SPECIFIČNE ZA GOVORNU PRODUKCIJU⁵

1. Jezičko uobličavanje govora; stil govora. - Kako da što bolje iskažem ono što sam zamislio?

- adekvatan izbor reči

- jasno, izražajno, skladno, primereno izražavanje

- dobro strukturiranje rečenice

- sugestivnost govora

- ritmičnost govora

- sažetost izlaganja

- duhovitost

- adekvatne stilske intervencije (korišćenje stilskih figura), i sl.

2. Memorisanje govora. - Kako to da zapamtim?

- pamćenje skice govora

- memorisanje uporišnih tačaka besede (formulacija poente) i najlepše osmišljenih iskaza.

3. Priprema za čin izlaganja. - Kako da moje izlaganje bude tečno i efektno?

- tehnika i ritam disanja pri govoru

- modulacija glasa (obim, boja, jačina)

- pravilna artikulacija

- dikcija (pravilno akcentovanje, logički akcenat, melodija i ritam govora).

4. Izraz lica, gestikulacija, držanje i stav tela - Gde da gledam? Šta ću sa rukama?

- usmerenost pogleda

- prikladni prateći gestovi

- odgovarajuće držanje.

_______________

C. JEZIČKO UOBLIČAVANJE TEKSTA

Jezičko uobličavanje teksta obuhvata: poštovanje pravopisnih konvencija, ispravnu upotrebu morfoloških oblika reči, poštovanje sintaksičkih pravila, uspostavljanje koherentnosti i kohezije u tekstu, kao i upotrebu odgovarajućih leksičkih i stilskih sredstava.

1. Pravopis. Obratiti pažnju na dosledno poštovanje pravopisnih konvencija.

2. Morfologija. Obratiti pažnju na ispravnu upotrebu različitih morfoloških oblika

3. Sintaksa. Obratiti pažnju na:

- slaganje reči (kongruenciju)

- pravilnu upotrebu glagolskih vremena

- pravilno strukturiranje rečenice

- jasnost, nedvosmislenost rečenice

- adekvatnu upotrebu zavisnih rečenica

- adekvatan red reči u rečenici

- ispravnu upotrebu korelativa i veznika unutar jedne rečenice, kao i između rečenica.

- informacije i argumente iznositi postepeno i u logičnom sledu

- tekst oblikovati tako da predstavlja semantičku celinu i da svi njegovi delovi doprinesu uspostavljanju te celine.

5. Kohezija. Poštovati logičko-semantičke veze između različitih delova teksta. Obratiti pažnju na:

- adekvatnu upotrebu zamenica i zameničkih reči

- adekvatnu upotrebu veznika i konektora

- ispravnu upotrebu reči i izraza kojima se upućuje na neki drugi deo teksta.

- odabir leksike koja treba da bude u saglasnosti sa registrom (formalnim, neformalnim, itd.)

- primernu upotrebu ustaljenih metafora

- odgovarajuću upotrebu kolokacija i frazeologizama

- semantičko-leksičko nijansiranje

- sigurnu i pravilnu upotrebu terminologije.

- izbor registra (treba da odgovara nameni teksta)

Tipovi i vrste tekstova (govornih i pisanih)

Medijacija je istovremeno i receptivna i produktivna jezička aktivnost. U okviru medijacije primenjuju se strategije za unapređenje i uvežbavanje razumevanja govora, razumevanja pisanog teksta, usmenog izražavanja i pismenog izražavanja - u skladu sa vrstom zadatka.

U šestom razredu učeniku treba ukazati na specifičnosti ove jezičke aktivnosti, to jest na potrebu da uoči/izdvoji:

- najbitnije odlike situacije u kojoj se medijacija ostvaruje;

- osnovne karakteristike teksta i njegove najbitnije elemente;

- osnovne karakteristike primaoca poruke.

Kada je ciljni jezik u pitanju, učenik može na objektivan način da prenese najbitnije elemente poruke ukoliko se osloni na:

- prethodno stečena jezička znanja;

- znanja iz oblasti maternje i ciljne kulture;

- znanja iz drugih jezika i kultura;

- iskustvo stečeno u sličnim situacijama;

- značenje neverbalnih elemenata komunikacije, i slično.

Korisno je, takođe, uputiti ga da proveri:

- da li je on sam dobro razumeo poruku;

- da li je njegov sagovornik/treće lice dobro razumelo njega.

U slučaju nesigurnosti, učenik treba da na to skrene pažnju (Nisam siguran/sigurna, ali mislim da je rekao/rekla ...; Mislim da me nisi dobro razumeo/razumela; pokušaću da objasnim drugačije: ....). Može, takođe, da zamoli sagovornika da ponovi, ukoliko je prisutan (Nisam razumeo/razumela, možeš li da ponoviš?).

U slučaju zastoja u komunikaciji, učenik treba da potraži pomoć ili da konsultuje rečnike i druge izvore znanja. Preporučuje se da nastavnik uputi učenike u način korišćenja rečnika i druge priručne literature.

Gramatički sadržaji u šestom razredu

U prvom i drugom razredu osnovne škole učenici su usvajali strani jezik. Učenje je na tom uzrastu bilo pretežno intuitivno: odgovarajućim nastavnim aktivnostima učenici su dovođeni u situaciju da slušaju strani jezik u okviru određenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da naučene iskaze kombinuju da bi se usmeno izrazili u sličnim kontekstima.

U trećem i četvrtom razredu učenici su počeli da uočavaju prva jezička pravila koja su im olakšavala početno opismenjavanje.

Počev od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, počinje i učenje stranog jezika; reč je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezičkih (i nejezičkih) fenomena i razmišljanjem o njima omogućuje uočavanje određenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.

Gramatički sadržaji predviđeni u petom i šestom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi učenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao složenom sistemu. Savladavanje gramatičkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika i nastavnicima predlaže da:

- ohrabruju učenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju jezičke zakonitosti i pravila;

- otkrivene jezičke zakonitosti i pravila prikažu na shematizovan način;

- u primerima i vežbanjima koriste što je moguće više poznatu leksiku;

- primere i vežbanja kontekstualizuju;

- dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najčešćih gramatičkih grešaka svojih učenika;

- ukazuju učenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguće posledice gramatičke nepreciznosti / netačnosti.

Budući da se na tom uzrastu stiču tek početna gramatička znanja koja će se dalje utvrđivati i proširivati (sposobnost učenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatička znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene/pismene vežbe kojima se proverava sposobnost učenika da primene određeno otkriveno gramatičko pravilo; ispravak je za učenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugođa i školske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo davati gramatička vežbanja, već bi gramatičku tačnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više elemenata kojim se ocenjuju različite receptivne i produktivne jezičke veštine. Elementi i skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni učenicima.

Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama.

Načini provere moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima.

Elementi za proveru i ocenjivanje:

- razumevanje govora

- razumevanje kraćeg pisanog teksta

- usmeno izražavanje

- pismeno izražavanje

- usvojenost leksičkih sadržaja

- usvojenost gramatičkih struktura

- pravopis

- zalaganje na času

- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi)

- u šestom razredu nije predviđeno ocenjivanje sposobnosti medijacije.

Predviđena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.

Prethodni

LIKOVNA KULTURA

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

- razvijanje sposobnosti učenika za opažanje kvaliteta svih likovnih elemenata;

- stvaranje uslova da učenici na časovima u procesu realizacije sadržaja koriste različite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;

- razvijanje sposobnosti učenika za vizuelno pamćenje i povezivanje opaženih informacija kao osnove za uvođenje u vizuelno mišljenje;

- razvijanje osetljivosti za likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiču u nastavi, a primenjuju u radu i životu;

- razvijanje motoričkih sposobnosti učenika i navike za lepo pisanje;

- podsticanje interesovanja i stvaranje potrebe kod učenika za posećivanjem muzeja, izložbi, kao i za čuvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj učenici žive i rade;

- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i društvene pojave;

- omogućavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraženim i u delima različitih područja umetnosti;

- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti.

Učenici treba da:

- razvijaju likovno-estetski senzibilitet (osetljivost) za spontani ritam bojenih mrlja, linija, teksturu, svetlinu, boju i čulnu osetljivost i osećajnost za vizuelno sporazumevanje i svet uobrazilje u likovnim delima;

- pokažu interese i sposobnosti za samostalno otkrivanje vizuelnih pojava i zakonitosti sveta oblika: svetlo-tamno, oblik-boja, prostor, kompozicija;

- posmatraju i estetski doživljavaju dela likovnih umetnosti;

- razvijaju ljubav prema likovnom nasleđu;

- osposobljavaju se za stvaralačko prenošenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-društveno naučna područja i tako razviju interesovanje za oplemenjivanje i zaštitu prirode i smisao za unapređivanje kulture življenja;

- razvijaju sposobnosti za kreativno i apstraktno mišljenje;

- razvijaju sposobnosti saradnje i samopouzdanja u timskom radu;

- razvijaju individualno istraživanje odnosa likovnih elemenata na primerima nacionalnog i svetskog likovnog umetničkog nasleđa.

SADRŽAJI PROGRAMA

SLOBODNO RITMIČKO IZRAŽAVANJE BOJENIM MRLJAMA, LINIJAMA SVETLINAMA, OBLICIMA I VOLUMENIMA
(2+1+1)