Slobodno ritmičko izražavanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenima (2)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje i vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Slobodno ritmičko izražavanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenima

Vežbanje (1)

Estetska analiza (1)

VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (2+1)

Vizuelno sporazumevanje (2)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje, odgovarajuća sredstva

Materijali

TEKSTURA (4+1+1)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Materijali (tradicionalni i savremeni) i vrste materijala (2)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Svojstva i vrste teksture (1)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Tekstura - vežbanje (2)

SVETLINA (5+2+1)

Tonske razlike (1)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Svetlo-tamno (1)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Stepen svetline i zatamnjenost (1)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Gradacija svetlosti u odnosu na određenost izvora (1)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Iluzija zaobljenosti i plastičnosti volumena (1)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Svetlina (vežbanje) u raznim tehnikama i materijalima (2)

Estetska analiza (1)

BOJA (8+3+1)

Percepcija i apercepcija

Slikanje, tempera, boje i ostala didaktička sredstva

Tople i hladne boje (1)

Percepcija i apercepcija

Slikanje, tempera, boje i ostala didaktička sredstva

Komplementarne boje (2)

Percepcija i apercepcija

Slikanje, tempera, boje i ostala didaktička sredstva

Kontrast tonaliteta (1)

Percepcija i apercepcija

Slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali.

Slojevito slikanje (2)

Percepcija i apercepcija

Slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Boja - vežbanje (3)

Estetsko procenjivanje

SVET UOBRAZILJE U DELIMA LIKOVNE UMETNOSTI (2+1)

Svet uobrazilje u delima likovne umetnosti (snovi, bajke, mitovi) (2)

Percepcija i apercepcija

Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

Svet uobrazilje u delima likovne umetnosti - vežbanje (1)

ORIJENTACIONI IZBOR LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE

I CELINA: SLOBODNO RITMIČKO IZRAŽAVANJE BOJENIM MRLJAMA, LINIJAMA SVETLINAMA, OBLICIMA I VOLUMENIMA

- Frederik Stead, 1958, Grejs Hartigan (1922)

- Svuda Kapetinzi, 1954, Žorž Matje (1921)

- Monturi Diskus I A, 1953, Vili Baumajster (1898-1955)

- Igra Konkuran, Senegal

- "Besni Ronaldo", Eduard Sangvineti

II CELINA: VIZUELNO SPORAZUMEVANJE

- Reklama za računar

- Ilustracija, Stjuart Mek Kej

- Kompjuterska grafika u boji

III CELINA: TEKSTURA

- Bizon urezan na kosti irvasa, Magdalen

- Poklopac na kovčegu Tutankamona, oko 1360. godina pre nove ere

- Idok iz Kličevca, 100. godina pre nove ere

- Srebrni novac iz Niksona i Sirakuze, V vek pre nove ere

- Tapiserija, Jagoda Bujić (1930)

- Radovanov portal, Trogir, XIII vek

- Ples mrtvaca, Hrastovlje

- Mozaik iz Herakleje Linkestis, detalj, V vek

- Porodica, Henri Mur (1898.)

- Intervju, 1955. Robert Raušemberg (1925)

- Violina i grožđe, 1912, Pablo Pikaso (1881-1973)

- Slika XXI, 1962, Janez Bernik (1933)

- Br-cu-dni, Paul Kle (1879-1960)

IV CELINA: SVETLINA

- Treći maj, Francisko Goja (1746-1828)

- Mrtva priroda, Simeon Šarden (1699-1779)

- Noćna straža, 1642, Rembrant van Rijn (1606-1669)

- Planina Sent-Viktoar, 1904-1906, Pol Sezan (1839-1906)

- Devojka u plavom, 1855, Đura Jakšić (1932-1878)

- Enterijer, Ljubomir Ivanović (1882-1945)

- Ljubavna pesma, 1956, Miljenko Stančić (1926)

- Mrtva priroda s bocom i jabukama, 1972, Ljubica Sokić (1914)

- Dubrovačke letnje igre, 1965, Predrag Milosavljević (1908-1987)

- Ribe, Lazar Ličenoski (1901-1964)

- Crvena kula, 1911, Robert Delone (1885-1941)

- Dinamički hijeroglif Bal Tabarina, 1912, Đino Severini (1883-1966)

- mrtva priroda, 1960, Marko Čelebonović (1902-1986)

V CELINA: BOJA

- Podne, 1960, Antoni Karo (1925)

- Autoportret, 1907, Nadežda Petrović (1873-1915)

- Aran, 1964, Viktor Vazareli (1908)

- Akt u crvenoj fotelji, 1932-34, Sava Šumanović (1896-1942)

- Kompozicija, 1961, Petar Lubarda (1907-1974)

- Vino, 1935, Ignjat Job (1895-1936)

- Violinist, 1932, Jovan Bijelić (1886-1964)

- Dum Andre, 1935, Petar Dobrović (1890-1942)

- Pesak i pepeo, 1959, Ordan Petlevski (1930)

- Ples, 1910, Anri Matis (1869-1954)

- Mužjak i ženka, 1942, Džekson Polok (1912-1956)

- Broj 8, 1952, Franc Kline (1910-1962)

- Anđeo na Hristovom grobu, Mileševa 1228. godine

VI CELINA: SVET UOBRAZILJE U LIKOVNIM DELIMA

- Plastika portala i prozora, Dečani, 1328-1335. godine

- Slikanje, 1946, Francis Bekon (1910)

- Torzo s rukavicama, 1967, Fernandez Arman (1928).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Koncepcija programa posebnu važnost pridaje nastavniku koji metodske postupke i oblike rada koncipira usaglašavajući vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u skladu sa vlastitom izraženom potrebom. Različitim primerenim metodama u radu s učenicima treba tumačiti sadržaje programa kako bi učenici postupno i spontano usvajali nova saznanja. U tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, a izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. U procesu pripremanja za rad, temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi preovladale nad sadržajima. Stoga je nastavniku data mogućnost da u skladu sa individualnim sposobnostima bude slobodan u izboru didaktičke pripreme.

Osim sadržaja i kreativnosti, u strukturi programa predviđeni su i medijumi, rezervisani za maksimalnu slobodu i korišćenje svih mogućnosti potencijalne kreativnosti nastavnika. U tom kontekstu primerena je različita i neponovljiva metodička priprema. Sadržaji programa za šesti razred baziraju se na neposrednom opažanju ritma svetlina, boja, teksture i čulne osetljivosti i osećajnosti za vizuelno sporazumevanje i svet uobrazilje u likovnim delima. Prvom celinom Slobodno ritmičko izražavanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenima naglašeno je poimanje pravilnosti u ritmičkom kretanju elemenata, ali i mogućnost da se slobodno, bez geometrijske strogosti, tumači ritam. U ovoj celini unet je nedovoljno zastupljen pojam volumen kojim treba ravnopravno insistirati na vežbanju vajanja.

Imajući u vidu veliki značaj vizuelnih komunikacija i potrebe razvijanja kritičke svesti kod dece, drugom celinom Vizuelno sporazumevanje naznačena je važnost stvaranja i dekodiranja vizuelne šifre. Treba predočavati deci da je vizuelno sporazumevanje ishod neposrednog opažanja svakodnevnog okruženja i da ima obrazovno-vaspitni karakter.

Čitav svet pojavnih vrednosti uslovljen vizuelnom percepcijom manifestuje se dejstvom svetlosti. Osim što vidimo predmete usled osvetljenosti, svetlina postoji kao likovni problem. Stoga je neophodno sistematično obrađivati specifičnosti svake tematske jedinice. Imajući u vidu obrazovni karakter sadržaja predmeta, primereno je na svakom času tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetničkim delom kako bi se vežbanjem odgovarajućim sredstvima kvalitetno usvajala znanja povezana sa praktičnim radom.

Zadatak teksture je da se postigne materijalizacija oblika, njome se ističe osobenost materijala i ona učestvuje kao i drugi elementi u kompoziciji dela. Kao česti nosilac kompozicije, tekstura je utisak vizuelne i taktilne percepcije. Dodirom, odnosno pipanjem, može se utvrditi da li je predmet u neposrednom okruženju gladak ili hrapav. Predmete koji su sjajni ili mat možemo vizuelno opažati.

Svakako da je najsloženija celina Boja, koju treba tumačiti u skladu sa uzrastom dece. Učenje po modelu iz prirode i putem umetničke recepcije kao metode u kome nas priroda i umetničko delo uvode u oblik otkrivanja (opažanjem) u ovoj celini najviše može doći do izražaja. Podela na boje i neboje odnosno na hromatski skup (osnovne i izvedene boje) i ahromatski skup, otvara mogućnost ostalih podela. Svaku tematsku jedinicu treba sistematski obrađivati metodom razgovora i vežbanjem, a tumačenju komplementarnih boja, kao ishodu razumevanja ovog likovnog elementa, treba posvetiti posebnu pažnju. Imajući u vidu obrazovni karakter sadržaja, ovu celinu treba na svakom času ilustrovati adekvatnim likovno-umetničkim delom da bi učenici vežbanjem odgovarajućim sredstvima usvajali kvalitetna znanja povezana sa praktičnim radom.

Celinu Svet uobrazilje u likovnim delima treba metodom razgovora tumačiti uz neophodnu ilustraciju umetničkih dela sa fantastičnim, religijskim, mitološkim likovima. U tom kontekstu, nastava mora biti povezana sa ostalim predmetima kroz traganje za zajedničkim motivima, zbog čega treba insistirati na povezanosti sa predmetima kako bi se zajednički pojmovi jasnije i spontanije usvajali. Neophodno je uspostaviti korelaciju sa predmetima: srpski jezik, muzička kultura, istorija. Preporučuje se korišćenje savremenih tehnologija i traganje za savremenim likovno-tehničkim sredstvima.

Programski sadržaji podstiču vizuelnu radoznalost, otvorenost za nova saznanja na osnovama prethodnih iskustava. Istraživanjem neposredne okoline i umetničkog dela, stvaralačkom preradom informacija, podstiču se saznajni procesi. Sadržaji daju mogućnost permanentne otvorenosti za originalno rešavanje problema korišćenjem savremenih likovno-tehničkih sredstava i savremenih medijuma. Njima se podstiče razvoj svih nivoa divergentnog mišljenja u oblasti likovne kulture. U cilju procesa apstrahovanja, izdvajanja bitnih i suštinskih obeležja objekta (fenomena) važno je ozbiljno pojmovno i terminološko određenje. Imajući u vidu obrazovni karakter sadržaja predmeta, neophodno je na svakom času svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetničkim delom. Umetnička dela učenike uvode u tajne različitosti jer razumevanje različitosti kultura, kao i večitih promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema svom umetničkom nasleđu.

Treba, međutim, imati u vidu da umetničko delo nije u funkciji ilustracije motiva, nego je ono rešenje ili primer ilustracije rešenja problema. Detetu je likovno-umetničko delo mogućnost sagledavanja tekovina i poimanja postojećih ostvarenja i mogućnost oslanjanja na svetsko i svoje umetničko nasleđe. Pored toga, delo iz umetničkog nasleđa je mogućnost sagledavanja vertikalne i horizontalne korelacije, kojom učenici imaju mogućnost interdisciplinarnog pristupa. Konkretna demonstracija umetničkog dela podstiče vizuelni doživljaj, objašnjava i razlaže likovni problem. Različitim pristupom učeniku se nudi raznoliko viđenje i doživljaj. Pored toga, delo nudi referentan nivo likovnog mišljenja omogućujući korelaciju sa sadržajima drugih nastavnih predmeta i utiče na motivaciju učenika. U tom pogledu, treba imati u vidu da je poželjno da znanje treba ponavljati, ali ne na isti način, već u različitim oblicima, drugačijim rečima, u drugačijem kontekstu, u drugačijem žanru i u drugačijem simboličkom medijumu od početne verzije (rečju, slikom, grafički, šematski). U prirodi predmeta likovna kultura moguće je ovaj način često primenjivati jer se sadržaji prožimaju. Takva strukturalna veza obrazovno-vaspitno uslovljava razumevanje strukture prirode i sveta.

Treba, takođe, pridavati veliku važnost selektivnosti, kojom se insistira na smislu neke vrednosti. Metodom razgovora treba navoditi učenika da razume zašto nešto treba da zna. Kod učenika treba insistirati na pitanju zašto se uči i koji je smisao nastave likovne kulture. Treba, takođe, težiti otkrivanju suštine putem selekcije i apstrahovanja. Selekcijom sadržaja na principu egzemplarnosti moraju se uzeti oni segmenti modela koji najadekvatnije predstavljaju problem za potencijalni izraz. Nastavnik navodi učenika da vrši selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi ostvario mogućnost pretpostavke razmišljanja u pravcu rešavanja zadatka. Cilj je odvajanje bitnog od nebitnog kako bi se racionalno koristilo vreme školskog časa, koje uglavnom nije dovoljno za velike zahteve. Stoga, priprema nastavnika (pismena, vizuelna) mora biti jasna i izvesna kako bi se ostvario postavljeni cilj.

U okviru postojećih nastavnih sadržaja, a u vezi sa savremenom tehnologijom u kontekstu vizuelnih informacija u likovnoj kulturi, treba insistirati kod dece na sticanju utisaka bliskosti sa sadržajima koji se oslanjaju na njihova spontana prethodna znanja, koja se zatim transformišu u buduća znanja. Od dece se ne očekuje da samo budu konzumenti, već se likovnom kulturom i njenom obrazovno-vaspitnom funkcijom razvijaju i motoričke sposobnosti, estetsko mišljenje, kritička svest. Permanentan zadatak treba da bude afirmacija deteta kao aktera stvaraoca u skladu sa njegovim preferencijama.

Problemski postavljeni nastavni sadržaji likovne kulture vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda i proizilaze jedan iz drugog. Polazeći od uzrasnih mogućnosti učenika, vodilo se računa o prilagođenosti i spiralnim krugovima sadržaja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, što je i određeno u operativnim zadacima. Takvi sadržaji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stiče u praktičnom, delimično i teorijskom radu putem analiza umetničkih dela i učeničkih radova. Nivo obrazovanosti je u skladu sa specifičnošću ove nastavne oblasti, što podrazumeva i odgovarajuće instrumente za praćenje znanja učenika po razredima. Iz toga proizilazi da učenicima treba pružiti informacije na nivou programa, što podrazumeva i usvajanje znanja. Paralelno sa tim treba ih usmeravati u kreativnom praktičnom radu i procesima igara, gde ponuđene informacije nisu okviri delovanja i definitivne vrednosti.

Sadržaji nastave likovne kulture u osnovnom vaspitanju i obrazovanju mogu da se podvedu pod sledeću šemu informativne strukture:

1. opaziti

2. primiti

3. razumeti

4. postupiti.

Nivo prve dimenzije (opažanja) podrazumeva tri osnovna faktora:

1. kvalitet opažanja u sadržajnom pogledu;

2. brzinu i tačnost percepcije;

3. tačnost opažanja pojedinačnih elemenata u određenoj situaciji.

Nivo druge dimenzije obuhvata elemente razumevanja opaženih i primljenih likovno-vizuelnih kvaliteta.

Nivo treće dimenzije je razumevanje opažene i primljene informacije, tj. neophodno je vođenje razgovora o struktuiranju određene informacije.

Nivo četvrte dimenzije podrazumeva primenu (postupanje) u praktičnom i teorijskom radu.

Ova struktura je orijentacija nastavnicima za vrednovanje nivoa znanja, a odnosi se na sve metodske celine u programu od četvrtog do osmog razreda. Tokom realizacije zadataka u svim metodskim celinama po razredima, gde se nastavnik pojavljuje u ulozi prenosioca znanja i animatora dečjeg stvaralaštva, moguće je proveravati i pratiti nivo i kvalitet procesa i rada učenika po navedenim standardima. Zatim treba imati u vidu činjenicu da se svaki od navedenih nivoa (počev od opažanja preko primanja, razumevanja pa do postupanja) može ocenjivati ocenom od dva do pet. Iz toga proizilazi napomena o kompleksnosti ocene i sugestija za sledeći pristup: dovoljan (2) - usvojenost sadržaja na nivou opažanja; dobar (3) - usvojenost sadržaja na nivou opažanja i primanja; vrlo dobar (4) - usvojenost sadržaja na nivou opažanja, primanja i razumevanja; odličan (5) usvojenost sadržaja na nivou opažanja, primanja, razumevanja i postupanja.

Prilikom ocenjivanja treba imati u vidu da nisu svi učenici na istom nivou opažanja, primanja, razumevanja i postupanja. To su činjenice koje nastavnika upućuju na budnost i realnost polazeći od zahteva programa i psihofizičkih mogućnosti učenika i treba da budu zastupljeni svi nivoi ocenjivanja sa različitim stepenima.

Dodatni rad

Za dodatni rad od V do VIII razreda opredeljuju se daroviti učenici sa posebnim interesovanjima za oblasti iz predmeta likovna kultura, odnosno za produbljivanje i proširivanje znanja i razvijanje stvaralačkog mišljenja. To su učenici čija se darovitost izrazitije ispoljava već u I, II i III razredu. Takve učenike prate i podstiču nastavnici razredne nastave i pedagoško-psihološka služba škole sve do V razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad. Važno je da se dodatni rad izvodi tokom cele godine, sve dok traje realizacija utvrđenog programa. Iako se povremeno, iz objektivnih razloga, ne organizuje ova nastava, važno je da se rad sa darovitom decom ne prekida. U tom slučaju treba da se podstiču na samostalni rad u drugim formama (pojačanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka i angažovanjem u slobodnim aktivnostima).

Dodatni rad je zasnovan na interesovanjima učenika za proširivanje i produbljivanje umenja i veština. Neposrednije aktivira učenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu maštu, podstiče ih na stvaralački rad i upućuje na samostalnost u traganju različitih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika, učenici u dodatnom radu samostalno biraju odgovarajuće medijume, sredstva za rad i neposrednije izlažu svoj kritičan stav prema vrednostima. Angažovane učenike stoga treba stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje školovanje) i postepeno ih uvoditi u oblasti profesionalne orijentacije ka širokom polju likovnih delatnosti. Programom rada obuhvaćeni su segmenti orijentacionih sadržaja programa (zavisno od mogućih interesovanja). Nastavnik u saradnji sa učenikom (eventualno roditeljima i školskim pedagogom-psihologom) sastavlja program dodatnog rada. U realizaciji programa nastavnik vodi razgovor, pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje motivišu učenike. Učenici se samostalno opredeljuju za rad i neophodno je proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku. Nastavnik treba da prati konkurse, smotre, takmičenja, obaveštava i motiviše u pravcu određenog likovnog problema i afirmiše dečje stvaralaštvo. Podržava ih u radu insistirajući na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj deteta. Očuvanjem težnje darovitih učenika ka kreativnom izražavanju, zajedno sa ovladavanjem materijalom (razvoj tehničke spretnosti i senzibiliteta), doprinosi daljem likovnom obrazovanju.

U tom cilju predložene su oblasti koje će se realizovati u dodatnoj nastavi.

CRTANJE

Postepeno obogaćivanje pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnim vežbama rada po prirodi.

Uvođenje u bojene vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju.

GRAFIKA

Obogaćivanje linearnog izraza grafičkih površina, sa postepenim svesnijim kompozicionim rešenjima.

Starohrišćanska umetnost. Umetnost u doba seobe naroda, romanska i gotska umetnost. Vizantijska umetnost, arhitektura i slikarstvo. Srpska umetnost kraja XII i XIII veka. Postvizantijska umetnost na tlu Srbije XV-XVII vek. Islamska umetnost - karakteristike i spomenici u Srbiji. Renesansa u Italiji i drugim evropskim zemljama.

FILM

Teorija filma

Specijalnost filmskog jezika i načina filmskog izražavanja; način snimanja - kadar, gro-plan, uglovi snimanja, kretanje kamere; montaža; tehnički problemi filma; tehnologija razvijanja filma; idejna strana filma; kratka istorija filma; praktični zadaci - lakši zadaci u realizaciji.

Animiranje kolaž-tehnikom, animiranje pomoću crteža, izrada kraćih dokumentarnih filmova.

ARHITEKTURA

Teorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje, najosnovniji oblici u arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u realizaciji arhitektonskih ideja, upoznavanje sa tehničkim crtanjem - perspektiva.

OBLIKOVANJE I ZAŠTITA SREDINE

Čovek radom menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. Korišćenje energije i oblikovanje materijala dovodi do otpadaka gasovite, tečne i čvrste prirode koje zagađuju čovekovu sredinu. Ergonomija, kao nauka o prilagođavanju čoveka koji radi i njegovog rada, ima za cilj, putem projektovanja, inženjeringa i tehnologije, uzajamno prilagođavanje čoveka i njegovog rada. Razumevanje zakonitosti u ekologiji, u pogledu biološke ravnoteže permanentan je cilj obrazovanja dece. U skladu sa ovim poimanjem odnosno razumevanjem prirode jedan je od ciljeva likovne kulture da se učenici osposobe za stvaralačko prenošenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-društvena naučna područja i tako razviju interesovanje za zaštitu prirode i smisao za unapređivanje kulture življenja.

VAJANJE

Teorijske poruke

Volumen i prostor su opšta orijentacija u vajarskim oblastima, odnosno funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru.

Sadržaji i ideje u vajarskim delima su nezamenljiv didaktički materijal kao primer rešenja likovnog problema koga je moguće realizovati u različitim varijantama.

Meki materijal - glina, gips, priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom kašom.

Nanošenje gline ili gipsa.

Gipsana kaša sa usporenim vezivanjem.

Finalna obrada i sušenje radova.

Izrada jednostavnih alata za rad.

Opremanje i čuvanje izvajanih radova.

Pečenje glinenih predmeta.

Korišćenje primerenih tvrdih materijala koji se obrađuju postupkom oduzimanja.

Drvo i vajarski radovi od drveta, puna plastika u drvetu, reljef, upotreba raznovrsnih dleta, noževa, struga i alata za glačanje.

Izbor drveta i njegova obrada.

Kuvanje drveta, sečenje, struganje, glačanje, lakiranje i patiniranje.

Opremanje i konzerviranje vajarskih radova.

Vajanje u metalu, kovačka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listića i lima.

Sečenje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), bušenje, izvlačenje i poliranje.

Zaštita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova.

Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovarajućem kamenu.

Izrada svih oblika plastike koji dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen). Korišćenje dleta, sekača, noža i čekića, brušenje, glačanje i patiniranje. Oprema i čuvanje vajarskih radova.

PLASTIČNE MASE

Odlivci (gips, plastika, metal) i umnožavanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje mase za odlivke i skidanje kalupa.

Oblikovanje u peščanom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patiniranje i opremanje odlivaka.

KERAMIKA

Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom.

Mešanje, gnječenje, dodavanje i oduzimanje mase gline.

Plastične forme.

Ispupčenje i udubljenje forme, puni i prazni prostor u raznim funkcijama (opeka sa šupljinama i slično).

Elementarno upoznavanje reljefa i razlika između reljefa i pune plastike u prostoru.

Obrada površina, upoznavanje crta i utiskivanjem drugih oblika ili reljefnim dodacima.

Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta.

Proces sušenja i kontrola sušenja, slaganje - punjenje peći predmetima, nadglednje pečenja, hlađenje i pražnjenje peći.

Slikanje pečenih predmeta. Pečenje i kontrolisanje pečenja i slikanje glaziranih predmeta.

Oslikavanje keramičkih pločica emajlom i glazurom.

Izrada kalupa i livenje keramičkih predmeta (broševi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu).

PRIMENJENA GRAFIKA

Osnovi primenjene grafike.

Korišćenje reproduktivne grafike u industriji.

Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu.

Grafika u dve boje - nacrt za plakat.

Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolažu).

Grafika i grafički slog (korišćenje grafike letraset-slova).

Grafika - skica za poštansku marku.

Grafika i ambalaža (kutije - nacrt i finalni rad).

Plakat - izvođenje visokom štampom. Plakat - nacrt - skica kolažom.

TAPISERIJA

Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku.

Tapiserija u 18. i 19. veku.

Savremena tapiserija.

Izražajna sredstva tapiserije.

Tehnika tapiserija.

Materijali za tkanje; način tkanja.

Boje (biljne i mineralne) i načini bojenja.

Praktični rad. Izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama.

SLOBODNE AKTIVNOSTI

Crtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; kostim; keramika; tapiserija; zidno slikarstvo; vizuelne komunikacije; pantomima; istorija umetnosti i teorijsko izučavanje kulturnog nasleđa; praćenje savremenog likovnog života (izložbe i druge likovne manifestacije).

Formiranje i čuvanje zbirki (individualnih ili zajedničkih kolekcija): crteža, slika, grafika, figura (originala ili reprodukcija), vrednih stvari (delovi nošnje, stare pegle, stari satovi itd), interesantnih oblika iz prirode (korenje, kamen itd), umetničkih fotografija (crno-belih i u boji).

U toku školske godine članovi likovne sekcije učestvuju u estetskom uređivanju škole i njene okoline i u pripremanju i opremi izložbi i raznih drugih manifestacija u vaspitno-obrazovnoj organizaciji u okviru kulturne i javne delatnosti. Uloga nastavnika je veoma značajna u podsticanju, okupljanju i angažovanju učenika.