Sl glasnik rs prosvetni glasnik

Na prvom času veronauke potrebno je utemeljiti pravu atmosferu između učenika i nastavnika (veroučitelja). Potrebno je odrediti okvir nastave. Bitno je, da su učenici upoznati sa svime što je potrebno za časove.

- Starozavetni udžbenik i Starozavetna čitanka -

Pedagoška metoda upotrebljena u udžbeniku

Veroučitelj, ali i učenici mogu lako pasti u zamku kada biblijska priča postane pripovetka. Zato se cilj mora konkretno i tačno naznačiti. Da priča postane autentična potrebno je precizno znanje odgovarajućeg teksta. Nove ili tuđe izraze potrebno je unapred razjasniti. Na primer: BETESDA = kuća milosrđa. Dalje, važno je kazivati priču tako, da učenik "vidi" to što čuje.

Razgovor između učenika, i između učenika i veroučitelja je vrlo važan deo časa veronauke. Ova metoda daje mogućnost učeniku da sam pokuša da sastavi i kaže svoje mišljenje i tako postavi razna pitanja. Ili obrnuto, da na veroučiteljevo formulisano pitanje daje odgovor vlastitim rečima. Kao pomoć mogu poslužiti slike, crteži, pitanja, koji se nalaze u udžbeniku. Takođe, tome služe i pripremljeni zadaci, koji se oslanjaju na maštu i ideje učenika.

Udžbenik daje prednost egzistencijalnim pitanjima, koja se oslanjaju na vlastite doživljaje učenika u vezi sa Bogom, koji im se predstavio i njih lično oslovio preko biblijskog teksta.

Učenike treba polako navesti da samostalno osvajaju znanje biblijskog teksta pomoću čitanja. Čitanje teksta ima različite faze: doslovno značenje, preneseno značenje i kritično značenje. Svakako treba omogućiti učenicima slobodan izbor mišljenja, a time i mogućnost pogrešaka (grešaka).

U priručniku za veroučitelje je data i "druga mogućnost" za obradu gradiva. Ova metoda se oslanja na prikazivanje priče. Igranje likova iz priče nije pozorišna izvedba, već posredovanje osećaja, upoznavanje hrišćanskog života punog pitanja. Pokušaj identifikacije sa tim životom.

Pored priče i tekstova neizbežno je korišćenje crteža, slika, kratkih video-filmova sa odgovarajućom tematikom (ne dužim od 10 min.). Ova očigledna nastava pomaže pamćenju, pokreće diskusiju, privlači pažnju. Zato se preporučuje da se koristi na kraju časa, kao očigledan rezime.

Učenici već dobro poznaju evangeličku omladinsku pesmaricu iz tradicionalnih svakogodišnjih omladinskih susreta. Zato skoro na svakom času možemo koristiti i birati pesmu koja je u skladu sa samim gradivom. Veliku pomoć znače i CD ploče i kasete.

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Nastavne celine i jedinice:

1. JEVREJSKE SVETE KNJIGE: Tora, Midraš, Mišna, Gemara, Mišne Tora, Šulhan Aruh.

2. BIBLIJSKO RAZDOBLJE: Epoha patrijarha, Mojsije i Izlazak iz Egipta, Osvajanje Kanaana i epoha Sudija, Šaul, Davidovo carstvo, Solomon, Rascep jedinstvenog carstva, Epoha dvaju carstava, Pad Samarije, Judeja posle pada Izraela, Judeja pod vavilonskom vlašću i pad Jerusalima, Proročka književnost, Vavilonsko ropstvo i "povratak u Cion", Razdoblje persijske vladavine.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koristiti sledeće knjige: Istorija jevrejskog naroda, grupa autora (Ginko, Beograd 1996), Kratka istorija jevrejskog naroda, Simon Dubnov (Izdanje Saveza jevrejskih opština Jugoslavije).

Opšte napomene

Istorijsko pamćenje i istorijska perspektiva je od velikog značaja za razumevanje identiteta i sudbine jevrejskog naroda.

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

- podsticanje i osposobljavanje za aktivno učešće u životu lokalne zajednice;

- razumevanje funkcionisanja nivoa i organa vlasti;

- upoznavanje mera vlasti;

- upoznavanje prava i odgovornosti građana na nivou zajednice;

- razvijanje komunikacijskih veština neophodnih za saradničko ponašanje, argumentovanje stavova i izražavanje mišljenja;

- obučavanje za timski način rada;

- razvijanje sposobnosti kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja.

SADRŽAJ PROGRAMA

UPOZNAVANJE OSNOVNIH ELEMENATA PROGRAMA (6)

- Uvod u program: predstavljanje ciljeva, zadatka i sadržaja programa i upoznavanje učenika sa načinom rada.

- Upoznavanje sa najznačajnijim pojmovima iz programa.

- Mere i rešenja: proučavanje uvodnog teksta, razmena mišljenja, uočavanje problema u zajednici, predlozi mogućih rešenja određenih problema.

- Pravila i zahtevi timskog rada: upoznavanje učenika sa karakteristikama i pravilima timskog rada.

- Upoznavanje sa koracima kroz koje se realizuje program.

- Studija odeljenja: upoznavanje učenika sa izradom razredne studije, načinom prikupljanja materijala i priloga za prezentaciju i dokumentaciju za četiri dela studije.

PRVI KORAK - UOČAVANJE PROBLEMA U ZAJEDNICI (4)

- Uočavanje problema u društvenoj zajednici: učenici kroz diskusiju identifikuju česte probleme zajednice i u grupama popunjavaju "Upitnik za uočavanje i analizu problema".

- Podela učenika u grupe za prikupljanje podataka o pojedinim problemima i upućivanje u način korišćenja "Upitnika za prikupljanje podataka".

- Prikupljanje podataka:

- razgovor sa roditeljima, nastavnicima i drugim članovima zajednice,

- korišćenje štampanih izvora i informacija iz medija.

- Izveštavanje i diskusija o prikupljenim podacima svake grupe.

DRUGI KORAK - IZBOR PROBLEMA (1)

- Procenjivanje prikupljenih podataka, diskusija o problemima i izbor zajedničkog problema.

TREĆI KORAK - SAKUPLJANJE PODATAKA O IZABRANOM PROBLEMU (8)

- Identifikovanje izvora informacija: upoznavanje sa izvorima podataka.

- Upoznavanje sa tehnikama i postupcima prikupljanja informacija: razmatranje sa učenicima "Uputstava za dobijanje i dokumentovanje podataka", sadržaja upitnika i drugih postupaka prikupljanja podataka na terenu (posete bibliotekama, telefoniranje, zakazivanje sastanaka, pisanje zahteva...).

- Podela na istraživačke timove i priprema potrebnih materijala: priprema učenika za prethodnu najavu posete osobama u organizacijama i institucijama kojima će postaviti pitanja iz "dokumentacionih upitnika".

- Sakupljanje podataka o izabranom problemu (može i kao domaći zadatak): posete učenika različitim organizacijama i institucijama i organizovanje gostovanja osoba iz organizacija ili institucija koje se bave rešavanjem izabranog problema.

- Razgovor o prikupljenim podacima.

ČETVRTI KORAK - IZRADA STUDIJE (12)

- Podela učenika na četiri studijske grupe: upoznavanje sa delovima studije i zadacima studijskih grupa na osnovu "Uputstava za studijske grupe".

- Razvrstavanje i klasifikovanje sakupljenih materijala prema zahtevima delova studije.

- Kriterijumi za izradu studije: upoznavanje učenika sa merilima za izradu i procenu studije.

- Izrada studije: učenici rade na dva dela studije - pokazni deo (pano) i dokumentacioni deo.

- Priprema za javnu prezentaciju: učenici se upoznaju sa ciljevima javnog predstavljanja i pripremaju prezentaciju u skladu sa uputstvom (simulacija prezentacije).

PETI KORAK - JAVNA PREZENTACIJA STUDIJE (1)

- Javno predstavljanje razredne studije: učenici pred žirijem i publikom predstavljaju svoje delove razredne studije i odgovaraju na pitanja.

ŠESTI KORAK - OSVRT NA NAUČENO (4)

- Razgovor o tome šta su učenici i kako naučili: učenici samostalno procenjuju iskustva i veštine koje su stekli tokom programa.

- Izrada kratkog pisanog osvrta na naučeno kao deo dokumentacije: učenici beleže utiske o ličnom i zajedničkom radu i napredovanju.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Cilj programa građanskog vaspitanja za VI razred je osposobljavanje učenika za aktivno i odgovorno učešće u životu društva, proširivanjem praktičnih znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima. Fokus programa građanskog vaspitanja usmeren je na lokalnu sredinu i donošenje odluka od značaja za život zajednice u kojoj učenici žive.

Programske sadržaje bi trebalo realizovati tako da se učenicima omoguće: sloboda izražavanja mišljenja i stavova o otvorenim pitanjima i problemima koje su sami identifikovali kao značajne; razumevanje i razmatranje različitih mera koje se u školi/lokalnoj zajednici preduzimaju u cilju rešavanja problema; unapređenje veština komunikacije u različitim socijalnim situacijama (u školi, na nivou vršnjačke grupe i sa nastavnicima, kao i van škole, sa predstavnicima javnih institucija, organizacija i drugim učesnicima u životu lokalne zajednice); razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja, argumentovanja i zalaganja za sopstvene stavove; povezivanje vlastitog iskustva sa potrebama školske/lokalne zajednice i aktivno angažovanje.

Realizacija programa se zasniva na korišćenju interaktivnih i istraživačkih metoda rada.

Interaktivno učenje podrazumeva složen postupak koji teži da imitira proces saznavanja kakav se odvija u autentičnim životnim okolnostima, i vodi jednom celovitom iskustvenom doživljaju, upotrebljivom i trajnom. U interaktivnom procesu učenja ostvaruje se saradnja između nastavnika i učenika i to u obliku zajedničke konstrukcije novih znanja i u vidu aktivnosti nastavnika i učenika koje su komplementarne, odnosno koje se dopunjuju. Kod ovog načina rada to se postiže kroz planirano, vođeno i vremenski skraćeno prolaženje ključnih faza ovakvog učenja:

- učenici se najpre uvode u kontekst teme kojom želimo da se bavimo;

- kreira se situacija koja svima omogućava da aktivno učestvuju u istraživanju i iznalaženju rešenja za postavljeni problem;

- kroz diskusiju se razmenjuje, objašnjava, precizira i uobličuje iskustvo;

- uspostavlja se veza sa postojećim znanjima i prave se različite generalizacije.

Osnovna teza koje bi nastavnici sve vreme trebalo da se pridržavaju je da učenike učimo ne šta da misle, nego kako da misle. Učenici aktivno i ravnopravno učestvuju u svim aktivnostima. Uloga nastavnika je da inicira i održava dvosmernu komunikaciju sa učenicima, da podstiče iznošenje njihovih zapažanja, mišljenja i pogleda na probleme, kao i da kreira atmosferu na času pogodnu za razmenu i argumentovanje ideja i mišljenja među učenicima. U tom smislu, interaktivni metod rada bi trebalo da se odvija kroz sledeće forme: kooperativni rad nastavnik-učenici; kooperativni rad u malim grupama učenika; timski rad.

Kooperativni rad nastavnik- učenici polazi od pretpostavke da učenici poseduju određena znanja iz vanškolskog životnog iskustva i da kroz partnersku interakciju sa nastavnikom, kao osobom sa većim iskustvom i kognitivnom zrelošću, izgrađuju nova znanja. Glavne aktivnosti nastavnika u ovoj formi rada su: osmišljavanje celine situacije učenja kod uvođenja novih pojmova, kao što su, na primer, pojam mere vlasti; planiranje toka časa; kreiranje problemske situacije za učenike; organizovanje grupe učenika.

Kooperativni rad u malim grupama učenika je potrebno koristiti da bi se u procesu učenja iskoristile prednosti različitosti među učenicima u nivou, kvalitetu i vrsti znanja i nivou saznajne razvijenosti. Učenike je potrebno podeliti u male radne grupe tako da u svakoj od grupa bude zastupljeno što više postojećih različitosti jer to omogućava da se dođe do produktivnog saznajnog konflikta i da se ispolji komlementarnost saznanja kao uslov za unapređenje znanja cele grupe.

Timski rad je poseban oblik rada u malim grupama čija je specifičnost podela uloga među članovima tima, tako da svako obavlja samo određeni vid aktivnosti, a svi zajedno doprinose rešenju problema na kome tim radi. Aktivnosti nastavnika su da organizuje, nenametljivo usmerava proces rada i da bude partner u diskusiji o identifikovanim problemima, potencijalnim prioritetima u školskoj/lokalnoj zajednici, prikupljenim podacima itd.

Najpogodnije tehnike za postizanje interaktivnosti u procesu učenja su: "mozgalica" ili "moždana oluja", različiti oblici grupne diskusije, simulacija i igranje uloga. "Mozgalica" ili "moždana oluja" je tehnika pomoću koje se stimuliše osmišljavanje novih ideja. Kod primene ove tehnike važno je da se poštuju pravila koja podstiču nastajanje novih ideja: svako od učesnika slobodno iznosi ideje i predlaže rešenje problema; ne dozvoljava se kritika u toku iznošenja ideja; sve iznete ideje se beleže onako kako su saopštene. Ova tehnika je prvenstveno vezana za tematska područja sa otvorenim pitanjima, kontroverzama, većim brojem mogućih rešenja, stvaranjem planova, na početku grupnog rada pre diskusije.

U toku rada uloga nastavnika je da:

- motiviše učenike za rad tako što će razvijati i održavati njihova interesovanja za život i rad u školi/lokalnoj zajednici i davati lični primer pozitivne zainteresovanosti za sva pitanja koja su važna za unapređenje kvaliteta života;

- organizuje nastavu tako što će postaviti ciljeve rada, planirati sadržaje, sredstva i opremu, nastavne oblike i metode rada, kao i vreme potrebno za realizaciju;

- razvija i održava partnersku komunikaciju sa učenicima, tako što će postavljati pitanja, zahteve, davati svoje mišljenje, podsticati učenike da oni iznose svoja gledišta, podsticati interakciju, pružati povratnu informaciju itd.;

- uvažava i reaguje na potrebe grupe i pojedinaca, deli odgovornost, demokratski upravlja razredom.

Posebno je važno da nastavnik kontroliše svoju procenjivačku ulogu, da ne bude previše ili premalo kritičan prema učenicima i da svojom ukupnom komunikacijom doprinosi podsticanju svesti o pravima i mogućnostima učenika da aktivno učestvuju u menjanju svog okruženja.

Prostor u kojem se izvodi nastava, učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje u krug i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika). Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i da se mogu izložiti u učionici.

Za realizaciju predmeta potreban je priručnik za nastavnike i učenike, četvorodelna tabla dimenzija 100x80 za izradu razredne studije, a od potrošnih materijala: flomasteri, bojice, selotejp, lepak, makaze, listovi A4 formata beli i u boji.

STRANI JEZIK

Druga godina učenja

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama učenika koje se ostvaruju ovladavanjem komunikativnih veština i razvijanjem sposobnosti i metoda učenja stranog jezika.

Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, učenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja će mu omogućiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, učenje istog ili drugih stranih jezika na različite načine i u svim okolnostima koje život stvori.

Učenje drugog stranog jezika, oslanjajući se na iskustva i znanja stečena učenjem prvog stranog jezika, pospešuje sticanje višejezičke i višekulturne kompetencije i razvijanje svesti o jezičkom bogatstvu užeg i šireg okruženja.

Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Pored toga, učenik uočava značaj ličnog zalaganja u procesu učenja stranog jezika.

Učenik razume jednostavnu usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, ne dužu od dve do tri minute; i to na nivou globalnog razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruke), na nivou selektivnog razumevanja (pronalaženje tražene informacije). Razumevanje treba da se odnosi na različite vrste usmenih poruka (monolog, kraći razgovor, kratka informacija).

Učenik čita sa razumevanjem kraće pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama, sadržajima i komunikativnim funkcijama.

U okviru programom predviđene jezičke građe, učenik je u stanju da iskaže jednostavnu usmenu poruku, ispriča lični doživljaj, sadržaj razgovora ili narativnog teksta, samostalno ili uz pomoć nastavnika.

U okviru programom predviđene jezičke građe, učenik piše poruke i kratke tekstove.

Učenik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa poznatim temama, sadržajima i komunikativnim funkcijama.

Prepoznaje osnovne principe gramatičke i sociolongvističke kompetencije.

Na kraju šestog razreda, učenik treba da:

- razume izraze koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad i drugo;

- razume kratke dijaloge i monološka izlaganja do osam rečenica, koje nastavnik iskazuje prirodnim tempom, drugi učenici ili ih čuje preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom petog i šestog razreda;

- razume jednostavne pesme u vezi sa obrađenom tematikom;

- razume i reaguje na odgovarajući način na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času.

Učenik treba da:

- upozna i, kada je u pitanju poznata jezička građa, savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;

- dalje upoznaje pravila grafije i ortografije;

- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i radnim listovima;

- razume smisao kraćih pisanih poruka i ilustrovanih tekstova o poznatim temama (oko 70 reči);

- izdvaja osnovne informacije iz kraćeg prilagođenog teksta u vezi sa nekom osobom ili događajem (ko, šta, gde, kada...).

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- razgovetno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju pri spontanom govoru i čitanju;

- stupi u dijalog i u okviru šest - sedam replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom petog i šestog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, ali uz nastavnikov podsticaj, u desetak rečenica predstavi sebe ili drugoga, uz pomoć pitanja saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše sliku, lice, predmet, životinju i situaciju;

- interpretira kratke, tematski prilagođene pesme i recitacije.

Učenik treba da:

- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom situacijom;

- postavlja jednostavna pitanja i odgovara na njih;

- izražava dopadanje ili nedopadanje;

- učestvuje u komunikaciji na času (u paru, u grupi, itd.);

- traži razjašnjenja kada nešto ne razume.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje pravila grafije, ortografije i interpunkcije;

- dopunjava i piše reči i kratke rečenice na osnovu datog modela, slike ili drugog vizuelnog podsticaja;

- piše prigodne čestitke, poruke i elektronska pisma koristeći model;

- piše svoje lične podatke i podatke drugih osoba (ime, prezime i adresu);

- odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se odnose na obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;

- pravi spiskove s različitim namenama (kupovina, proslave rođendana, obaveze u toku dana...).

- prepoznaje šta je novo naučio;

- shvata značaj poznavanja jezika;

- uviđa mogućnosti pozitivnog transfera znanja i strategija stečenih učenjem prvog stranog jezika;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.