Мезличила баянти



страница3/5
Дата20.08.2017
Размер0.58 Mb.
#28375
1   2   3   4   5

2 склонениела существительноеби сар чула актив падежунала ахир – й биубти существительноеби. Масала.

Уйхъу падеж – чи? се? Руслан. Ахъушан. Дарман.

Актив падеж – чини? сели? Руслай. Ахъушай. Дармай.
3 склонениела существительноеби сари чула актив падежла ахир – ли биубти существительноеби. Масала.

Уйхъу падеж – чи? се? Дудеш. Ученик. Бец1.

Актив падеж – чини? сели? Дудешли. Ученикли. Бец1ли.
Существительное ва илала морфологический разбор.
Существительное разборбирух1ели, ишгъунти лишантачи пикри бях1чиаэс г1яг1ниси саби.

1. Гьайла бут1а – существительное. 2. Суал. 3. Существительное бек1 барх1ила форма (Цалихъла уйхъу падеж). 4. Хассил, т1инт1сил. 5. Жинс. 6. Кьадар. 7. Падеж. 8. Склонение.


Масала. Духуси адамлис лебилра баркаллабик1ар.

Адамлис – существительное, чис? ибси суайс жаваб лугули саби, бек1 барх1ила форма – адам, т1инт1си, мурул жинс, цалихъ, Лугу падеж. 3 склонение.

Прилагательное
Прилагательное гъайла бут1а саби, суненира сек1а лишан чебиахъуси ва сегъуна? Чиди? Чила? Села? Чумъибил? Сецад? Чинабси? ибти суалтала цалис жаваб лугуси.

Предложениелизиб прилагательное определениели биубли башар. Ил сунени баянбируси девличил падежлизиб ва кьадарлизиб балбиркур. Масала. Вишт1аси урши. Ришт1аси рурси. Бишт1аси гежба. Бишт1ати дурх1ни. Дишт1ати къачни.

Прилагательноебани сек1улти сегъунти сарил: сегъуна рангла, сегъуна размерла, сегъуна т1емла, сегъуна хасиятла сарил чедиахъу.

Масала. Ц1уба (ранг) дях1и. Мурхьси (размер) кур. Зукьиси (т1ем) нуси. Хамси (хасият) урши.



Прилагательноеби-синонимти

1. Бухъяндеш х1ясибли: гьуни (сегъуна?) бухъянси, г1еркъаси, зузбит1унси, ках1ебурхуси, ахир агарси, дазу агарси, лебг1еб гьарахъси.

2. Ахъдеш х1ясибли: муза (сегъуна?) ахъси, зурбаси, х1улбала х1ер ах1ебиуси, караматси ахъдешла.

3. Халадеш х1ясибли: бит1ак1 (сегъуна?) халаси, зугьаси, дек1си, ахъбуцес х1ейэси, умцла агарси.

4. Хасият х1ясибли: адам (сегъуна?) г1ях1си, валгунси, урк1ец1ичевси, рях1мучевси, сахаватси, малх1ямси, урк1и разиси, пахрубареси, тямях1кардеш агарси, х1илла агарси, гьими-кьяс агарси, кабизалачевси.

5. Бажарди х1ясибли: унра (сегъуна?) серхурси, вялхъя, бажардичевси, сак1убси, азгъиндеш х1едалуси, паргъатдеш х1ебалуси.

6. Г1якьлу х1ясибли: пулан адам (сегъуна?) духуси, г1якьлучевси, багьудичевси, пагьмучевси, пасих1си, пикричевси, пикрикар, г1якьлукар, маслиг1ят бируси, насих1ят бурес балуси.

7. Т1ем х1ясибли: хурег (сегъуна?) бизиси, иштях1духъеси, х1яздухъеси, т1яг1ямласи, муриси.
Прилагательноеби-антонимти

Г1ях1си – вайси, валгунси – валх1еркуси, дигичевси – гьими-кьясси, урк1ец1ичевси – рях1муагарси, сахаватси – кьиркьирси, шадси – пашманси.

Прилагательноела жураби


Прилага-тельноела жураби

Се

иргъахъу

Масала

Отноше-ниела



1.Сек1ал сели-зибад барибсил.

2. Сек1ай-чил сунела гъамдеш

1.Мургьила медаль. Арцла кулеха. Урца кьям. Къаркъала юрт.

2. Хайдакьан г1инц. Дурала улка.

Цугбурц-нила



Ца сек1ал цар-

х1ил сек1айчил цугбурцу.

Мургьигъуна адам.Къаркъа-

гъуна урк1и. Туплацад т1ама. Урх1лацад ц1акь.

Качество-ла

Ранг, размер,

т1ем, хасият.

Ц1уба дях1и. Мурхьси кур. Зукьиси нуси. Хамси урши.

Притяжа-тельноела

Чила-биалра

вег1деш.

Сай-вег1си жуз, сари-рег1си бек1,

Саби-бег1си кьяш, саби-бег1ти уми.


Прилагательоела падежуни

У. п. сегъуна? сегъунти? Духуси. Духути.

А. п. сегъунани? сегъунтани? Духусини. Духутани.

Х. п. сегъунала? сегъунтала? Духусила. Духутала.

Л. п. сегъунас? сегъунтас? Духусилис. Духутас.

Б. п. сегъуначил? сегъунтачил? Духуси. Духути.

Гь. п. сегъуначила? сегъунтачила? Духусиличил. Духутачил.

С. п. сегъуначибли? сегъунтачибли? Духусиличибли. (-ачибли)

Гъ. п. сегъуначи? сегъунтачи? Духусиличи. Духутачи.

Б. п. сегъуначибях1? сегъунтачибях1? Духусиличибях1. Духутачибях1.

П. п. сегъуначиб? сегъунтачиб? Духусиличиб. Духутачиб.

Д. п. сегъуначибад? сегъунтачибад? Духусиличибад. (-ачибад)

Прилагательноеби детарни
Морфологический тях1ярли.

1. Суффиксуни: -а, -я, -е, -си, -л, -ал, -ил, ар, -кар, -кан, -ан, -ян, -лихъ, -гъуна, -цад имц1адиубли. Масала. Ц1уба урчи, вялхъя адам, берх1е кьалам, зугьаси сумка, вишт1ал узи, итил дарс, ишил юрт, дахъал арц, г1ямултар гурда, г1якьлукар ухъна, дуг1хъан рурси, сирх1ян урши, лавашакан далайчи, вец1лихъла кагъар, игитгъуна гъабза, хунк1цад хив ва ц.

2. Ца дев тикрарбиубли. Масала. Ахъ-ахъси, г1яш-г1яшси, шалахъ-шалахъси ва ц.

3. К1ел дев цаладикили. Масала. Мургьи+бухъут1а, палда-ранг, пикриагар ва ц.

4. Царка прилагательноела гьала царх1ил дев бак1или. Масала. Хъяб хьанц1а лагьа, мурхь къадурбала къакъба, ахъил х1урхъла хъярхъ келеек.

Морфологический ах1енси тях1ярли. Хас падежла существительное яра царх1ил дев прилагательноеличи шуркабухъи. Масала. Хабарла хив, гьалабла хабар, велкъари кьац1, вамсари х1янчи ва ц.

Таманах1енти прилагательноеби
Суффиксуни: -а, -я, -е, -си, -л, -ал, -ил, ар, -кар, -кан, -ан, -ян, -лихъ, -гъуна, -цад имц1адиубли, детаурти дугьбас таманти прилагательноеби или бик1ар.

Суффиксуни чердушили, детаурти прилагательноебас таманах1енти прилагательноеби или бик1ар. Масала.

Мурхь(-ти) къадурби, хъярхъ(-ти) урчи, хьанц1(-а) миъ, буг1яр(-си) дуги, вай(-си) замана ва ц.

Таманах1енти прилагательноебани сари баяндирути дугьби дарх агарли суайс жаваб гес х1едирар. Масала. Сегъунти? къадурби или суал бедибх1ели, мурхь или лех1кахъес х1ейрар.

Таманах1енти прилагательноеби сарицун дек1арли х1едузахъу. Илди прилагательноеби чуни баяндирути дугьбачил дарх предложениела ца членни дирути сари. Илди падежуни х1ясибли дарсх1едик1ар.

Прилагательное ва илала морфологический разбор.
Прилагательное разборбирух1ели, ишгъунти лишантачи пикри бях1чиаэс г1яг1ниси саби.
1. Гьайла бут1а – прилагательное. 2. Суал. 3. Прилагательное бек1 барх1ила форма (Цалихъла уйхъу падеж). 4. Жинс. 5. Кьадар. 6. Падеж. 7. Жура (Отношениела, цугбурцнила, притя-жательноела, качествола). 8. Таманси, таманах1енси.
Масала. Ишбарх1и ванаси барх1и саби.
Ванаси – гьайла бут1а – прилагательное, сегъуна? ибси суайс жаваб лугули саби, бек1 барх1ила форма – ванаси, жинс агара, цалихъ, уйхъу падеж, качествола, таманси.

Глагол
Сунени баркьуди яра иличибси х1ял чебиахъуси гъайла бут1алис глагол бик1ар. Илини сек1ай се бариба? Се бирули? Се биру? ибти суалтала цалис жаваб луга.

Масала: усаун, усули сай, усалъан. Глаголла лер х1ябал замана: убла, гьаннала ва г1урла. Глаголла лерти сари урегал наклонение: хабарла, шарт1ла, следствиела, амру, дигнила, суалла.

Глагол бях1яни, замана ва луг1и х1ясибли барсбик1ни


Глагол бях1яни

Место- имение

Убла замана

Гьаннала замана

Г1урла замана

Цалихъ

1 бях1


ну


уч1ира


уч1улра


уч1ас

2 бях1

х1у

уч1ади

уч1улри

уч1ад

3 бях1

ит

уч1и

уч1ули сай

уч1ар

Дахълихъ

1 бях1


нуша


дуч1ира


дуч1улра


дуч1ех1е

2 бях1

х1уша

дуч1ада

дуч1улрая

дуч1адая

3 бях1

итди

буч1и

буч1ули саби

буч1ар

Глаголла белгиагар форма
Глаголла белгиагар формали я бях1, я замана чех1ебиахъу. Сари – эс яра – ес суффиксличил тамандирути ва чула бях1ра заманара белгили ах1енти глаголтас белгиагар формала глаголти или бик1ар. Масала. 1. Кьац1 бут1ес, х1янчи белк1ес, хъули вак1ес, палтар дирцес, дарс бурес.

2. Дубуртазивад каэс, парталичи кайэс, нешлизи гъайэс, дудешличи х1еръэс ва ц.

Белгиагар формала глаголти жинс ва луг1и х1ясибли барсдик1ар. Масала. Урши вак1ес, рурси рак1ес, мукьара бак1ес, г1ежа-къяй дак1ес. Дарган мезлизир глаголла белгиагар форма барес х1ейрути чумал дев лер: сай (сари, саби), ах1ен, лев (к1ев, хев, тев).

Глаголла жураби.
Глаголти дирар царка, учибяхъ ва цалабяхъ журала.

Царка глаголти ца х1ячилизирад цаладикибти сари. Масала. Чуду беркун. Ну лук1улра.

====== =======

Учидяхъ глаголти к1ел яра имц1а х1ячилизирад цаладикибти сари. Масала.

Узи пикри+ухъун. Дудеш лаг-катх1ел+ухъун.

========== ================

Цаладяхъ глаголти к1ел яра имц1а девлизирад цаладикибти сари. Масала.

Ну урузк1ули ах1енра. (Се бирулра?) Ихини балули ах1ен.

======= ===== ===== =====

Кумекла глаголти
Кумекла глагол бузуси саби предложениелизиб сказуемое подлежащее бигьес.

Кумекла глаголти сари ишди: сай, сари, саби, ах1ен. Масала. Амир уч1ули сай. Аминат руч1ули сари. Радио буч1ули саби. Иш хъяр г1ях1си ах1ен. Кумекла глаголти жинс, луг1и ва бях1 х1ясибли дарсдик1ар.
Ну уч1ули сайра. Нуша дуч1ули сарра

Х1у уч1ули сайри. Х1уша дуч1ули саррая

Ит уч1ули сай. Итди буч1ули саби.
Кумекла глаголла мяг1налис дузахъути царх1илти глаголтира лерти сари. Масала: вирар, х1ейрар, бирар, х1едирар, калун, лев, лер, леб. ва ц. Дудеш узули вирар. Г1ях1ял итдачи вашули х1ейрар. Рурсби х1ечи разили бирар. Шутни-къунби г1ях1ти х1едирар. Нух1 вахъх1и узули калун. Унра укули лев, Саят рукули лер. Дурх1ни букули леб.

Чердурхути ва черх1едурхути глаголти.
Предложениелизиб глагол я чеббурхусили я чебх1ебурхусили бирар. Чеббурхуси глаголли актив падежла формали аргъахъибси подлежащеелизибад дурабулхъуси баркьуди иргъахъу ва уйхъу падежлизиб объект т1алаббиру. Масала.

А. п. Чини? У. п. Чи? А. п. Чини? У. п. Се?



Нешли узи усаахъун. Дудешли газета белч1ун.

======= ======

Чебх1ебурхуси глаголли уйхъу падежла формали аргъахъибси подлежащеелизибад дурабулхъуси баркьуди иргъахъу объектра т1алабх1ебиру. Масала.

У. п. мест. У. п. сущ. У. п. мест. У. п. сущ.

Нуша дак1ира. Узи усаун. Ну релх1унра. Унра узули сай.

====== ==== ======== =======
Глаголла жураби
Глаголти дирар таманси ва таманах1енси журала.

Таманси журали иргъахъу бухъянх1ебит1унси, таманбиънила ахир, дазу лебси баркьуди: бергун, биг1ун, арзиб.

Таманси журала лерти сари к1ел замана: убла (кабихьира, вак1ира), г1урла (кабирхьис, лявкьяс).
Таманах1енси журали иргъахъу бухъянбит1унси, таманбиънила ахир, дазу агарси баркьуди: вашира, уч1ира, узира.

Таманах1енси журала лерти сари х1ябал замана: убла (кабирхьира, вашира, усалъира), гьаннала (кабирхьулра, вашулра, усалъулра), г1урла (кабирхьис, вашус, усалъас).

Глаголла таманах1енси жура бетарар таманси журализибад





Правилоби

Масала

1.

Приставкализибси жинсла г1яламат чеббикили:

Витес – итес.

Бирц1ес – ирц1ес.

2.

Приставкализибси абхьибси т1ама барсбиубли:

Балк1ес – булк1ес. Арзес – ирзес. Арцес – урцес.

3.

Инфикс (Р, Л т1амри) имц1абиубли:

Буцес – бурцес.

Бацес – балцес.

4.

Приставкализибси абхьибси т1амара барсбиубли, кьяп1сира кабикили:

Беркес – букес. Бержес – бужес. Берц1ес – буц1ес.

5.

Кьяп1си т1ама кабикили:

Бирцес – ицес. Диркьес – икьес. Бирзес – изес.

6.

Х1ячила т1ама барсбиубли:

Вак1ес – вашес.

Багьес – балес.

7.

Приставка имц1абиубли:

Хес – бихес. Кес – викес. Эс – ирес. Гес - лугес

8.

Т1амрани чула мерани дарсдарили:

Белк1ес – лук1ес.

Белгьес – лугьес.

Чеббируси глагол
Чебх1ебурхуси глаголличи суффикс – ахъ- имц1абарах1елли, чеббируси глагол бетарар.

Масала. Узи усаун. Рузини узи усаахъун.

Чеббурхуси глаголличи суффикс – ахъ – имц1абарах1елли, илини гъамдешла падежла формаличил подлежащее дополнениеличи шурбалта, царх1ил подлежащеера т1алаббиру.

Масала. Нешли далай белч1ун. Нешлизи адамтани далай белч1ахъун.

Суффикс – ахъ – личил барибси глагола формалис чеббируси глагол бик1ар.

Суффикс – ахъ – имц1абарес х1ейрути глаголтира дирар. Масала: сай, сари, саби, ах1ен, лев, леер, леб, агара.

Суффикс – ахъ – мурталра -а- личил (-я- личил) лук1уси саби. Масала: вак1-ахъ-ес, бат-ахъ-ес, бяхъ-яхъ-ес.

Глаголла наклонениеби
Х1якьикьатличилси баркьудила бархбас чебиахъуси глаголла формалис наклонение бик1ар. Глаголла лер х1ябал замана: убла, гьаннала ва г1урла. Глаголла лерти сари урегал наклонение.

Хабар наклонениела глагол, баркьуди иргъахъули, бях1яни, замана ва луг1и х1ясибли барсбик1ар. Беркунра, букулра, букас.

Шарт1 наклонениела глагол учибяхъ предложениела чебедибси бут1ализиб башар. Следствиела – бек1 предложениелизиб. Х1уни белк1адри, нуни белч1иши.

Амру наклонениеби дирар: 1. хъарбирути: бура, багьи, узен; 2. къадаъабирути: мабурид, мабалгьад, мавзуд.

Дигнила наклонениела сегъуна-биалра баркьуди биубли дигни иргъахъу ва к1ел формаличил башар: 1. ч1янк1 форма – ара-сагъли рат; 2. таманси форма – ара-сагъли ратаби.

Суал наклонениели хьарбаъни, суравасни иргъахъу ва ил бетарар глагол формаличи –а, -в, -у, -ара, -ра, -л, -ал имц1адиубли: чи вак1иба? Задача арзибу? Неш ляркьянара? Багьес вируду, юлдаш лявкьянал.

Глаголла наклонениеби


Накло-нениеби

Хабар

Шарт1

Следствии-ела

Амру

Дигнила

Суалла



Се ир-гъахъу

Убла, гьан- нала ва г1урла зама нализиб би-убси, бирули лебси яра г1ур бируси

баркьуди.

Царх1ил баркьудилис

(анц1букь-лис) саби шарт1ли бируси баркьуди.

Шарт1 аг-ни багьан-дан бетх1е-урси яра шарт1 би-алли бета-эс бируси баркьуди.

Хъарбар-ни, тила-дибарни, масли-г1ятбар-ни.

Гъайи-к1уси адамлис сегъуна-биалра баркьуди биубли дигни.

Хьар-

баъни,

сурав-

асни


Масала


Нешли чудни дерц1иб. Нешли чудни дуц1ули сари. Нешли чудни дуц1у.


Набчи лех1изадли, сек1ал иргъид.


Х1у вак1ад-ри, нура ва-к1иши.

Х1у лук1а-дли, нура лук1иша.


Иша ва-ши. Ду-хули вя-шик1ен. Къяна мабурид.


Х1у арали ват! Х1ела мурад баъ!

Узи ва-

к1ибу?

Х1у лук1ул-рив?



Каталог: http schools -> 1721 -> Novokayakent -> admin -> ckfinder -> core -> connector -> php -> connector.phpfck user files -> files
files -> Кьурбанова Дарган мезла кружок бирнила методика Мях1ячкъала 2010 д
files -> Литература бик1уси жузличи хасбарибси методикала пособие. Мях1ячкъала Сагаси Къаякент 2010 д
http schools -> Рабочая программа По учебному курсу «Родного языка» 6 класс «Дагъистан Республикаялъул лъайкьеялъул ва г1елмияб министерствоялъ тасдикъ гьабураб»
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 8 класса 2014-2015 учебный год 8 класс (68 саг1ат) 8 калам цебет1езаби
http schools -> Театрализованная игра: «Шамилил хъала»
http schools -> Старшая группа
http schools -> Рабочая программа по родной литературе для 11 класса 2014-2015 учебный год программаялъе баян
files -> 1. Нешличила пикруми
files -> Г1яйша Кьурбанова Халкьла мух1лила пагьму
files -> Дарган мезличи хасбарибси методикала пособие


Сподели с приятели:
1   2   3   4   5




©obuch.info 2024
отнасят до администрацията

    Начална страница