Sl glasnik rs prosvetni glasnik

- ritmičkim i zvučnim efektima kreirati pratnje za pesme, stihove, koristeći pri tom različite izvore zvuka;

- kreiranje pokreta uz muziku koju učenici pevaju ili slušaju;

- smišljanje muzičkih pitanja i odgovora, ritmička dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom, sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva;

- improvizacija melodije na zadati tekst;

- improvizacija dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma.

Preporučeni sadržaji ovog nastavnog predmeta učenicima treba da pruže znanja i informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doživljavali i što bolje procenjivali muzičke vrednosti.

Za uspešnu realizaciju nastave muzičke kulture neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa nastavnim i očiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve učenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni uređaj za slušanje muzike, a poželjni su i kompjuter, uređaj za emitovanje DVD sa pratećom opremom. Očigledna sredstva uključuju: slike pojedinačnih instrumenata, gudačkog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaćih kompozitora i izvođača, kvalitetne snimke primera.

Sadržaji muzičke kulture treba da pruže učenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja će im omogućiti da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih sadržaja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.

Usvajanje znanja učenika zavisi od organizacije časa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv. Učenik treba da bude aktivan na času, a čas muzičke kulture treba da bude doživljaj za učenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Nastavnik je ravnopravni učesnik u svim aktivnostima.

Domaće pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom razredu.

Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muzičkim životom društvene sredine i učestvovati na takmičenjima i muzičkim priredbama.

ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMA

Pesma koju učenik uči po sluhu ili iz notnog teksta ima najviše udela u razvoju njegovog sluha i muzičkih sposobnosti uopšte. Pevanjem pesama učenik stiče nova saznanja i razvija muzički ukus. Kroz izvođenje muzike učenik treba da savlada pojmove iz osnova muzičke pismenosti. Nastava ima zadatak da kod učenika razvija ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju ličnosti učenika, da učenika oplemeni i da mu ulepša život.

Pri izboru pesama nastavnik treba da pođe od psihofizičkog razvoja učenika, od njima bliskih sadržaja, šireći pri tom njihova interesovanja i obogaćujući dotadašnja znanja novim sadržajima. Potrebno je, takođe, da oceni glasovne mogućnosti razreda pre odabira pesama za pevanje.

Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o čemu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici napisana. Za upoznavanje narodne pesme važno je razumeti njeno etničko i geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim običajima ili svakodnevnom životu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i završetak koji odudara od onoga što je učenik saznao kroz osnove muzičke pismenosti - završetak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti pažnju, a ona će ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme.

Nastavnik bira od predloženih pesama, ali mora voditi računa da u njegovom radu budu zastupljene umetničke, narodne, prigodne pesme savremenih dečjih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala dečjeg muzičkog stvaralaštva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takođe, može naučiti učenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi među predloženim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetničke vrednosti.

Posebnu pažnju treba posvetiti izražajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.

U svakom odeljenju postoji jedan broj učenika koji ima veće ili manje poteškoće u pevanju. Takvim učenicima treba dati mogućnost afirmacije kroz sviranje na dečjim muzičkim instrumentima da bi učestvovali u grupnom muziciranju.

U radu koristiti ritmičke i melodijske instrumente. Pošto su učenici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima biće olakšano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono obrađene.

Potrebno je razvijati dečje predispozicije za muzičko oblikovanje i omogućiti im da dožive radost sviranja, čime se bogati ličnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.

Slušanje muzike je aktivni psihički proces koji obuhvata emocionalno doživljavanje i misaonu aktivnost. Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa slušanju muzike je od presudne važnosti za estetski odnos prema muzici, za tumačenje muzičkog dela i njegov doživljaj.

Kompozicije koje se slušaju moraju svojim trajanjem, sadržajem i muzičkim izrazom da odgovaraju mogućnostima percepcije učenika i organizacije časa. One treba da budu kratke, a ravnopravno treba da budu zastupljene vokalne, instrumentalne i vokalno-instrumentalne. Kod slušanja dečjih pesama potrebno je da učenici: uočavaju i objašnjavaju tekst, razumeju funkciju instrumentalne pratnje i načina na koji muzika dočarava tekst.

Pre slušanja treba obnoviti znanja iz oblasti muzičkih izražajnih sredstava koja se stavljaju u funkciju izabranog primera. Treba izbegavati utvrđene metodske postupke i tragati za novim pristupom u skladu sa delom koje se obrađuje. Analizu slušanog primera treba raditi kroz dijalog sa učenicima podstičući slobodno izražavanje. Ličnost stvaraoca se predstavlja najuopštenije, sa osnovnim hronološkim podacima, s merom odabranim anegdotama i uz nastojanje da se učenikova znanja iz različitih oblasti povežu i stave u funkciju razumevanja slušanog dela.

U izboru instrumentalnih kompozicija treba koristiti primere najpopularnijih dela, onih koja će svojom upečatljivošću privući pažnju i lako biti prihvaćena.

Elementi muzičkog oblika ne smeju se obrađivati na formalistički način. Objašnjenja u vezi sa formom dela moraju biti u funkciji olakšavanja praćenja muzičkog toka.

Dečje muzičko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muzičkih sposobnosti koje se stiču u svim muzičkim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost: podstiče muzičku fantaziju, oblikuje stvaralačko mišljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pamćenju muzičkih reproduktivnih i stvaralačkih aktivnosti i znanja.

Stvaralaštvo može biti zastupljeno kroz:

- muzička pitanja i odgovore;

- komponovanje melodije na zadati tekst;

- sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva;

- improvizacija pokreta na određenu muziku.

Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvaralačkom angažovanju učenika, a ne prema kvalitetu nastalog dela jer su i najskromnije muzičke improvizacije pedagoški opravdane.

Da bi se ostvario proces praćenja napredovanja i stepena postignuća učenika u nastavi izbornog predmeta, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muzičke sposobnosti svakog učenika.

Praćenje učenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati poseban razvoj svakog učenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umešnost, kreativnost i slično. Nastavnik treba da prati razvoj ličnosti u celini i objektivno određuje stepen na kojem je učenik savladao programske zahteve.

Smisao praćenja nastave izbornog predmeta treba sagledati tako da se svakom učeniku omogući razvoj u okviru vaspitno-obrazovnog rada.

Pevanje u razrednom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti i učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, upoznavanje novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima.

Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u školi.

Mogu se osnovati:

- grupe pevača vokalnih solista;

- grupe solista instrumentalista, sa kojima se uvežbavaju solo pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti i mali kamerni instrumentalni sastavi;

- grupa ljubitelja slušanja muzike - koji će slušati razna muzička izvođenja u školi ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije, muzičke filmove i sl.);

- grupa mladih kompozitora, sa kojima se radi na razvijanju muzičke kreativnosti;

- grupa mladih etnomuzikologa, koji će prikupljati malo poznate, ili gotovo zaboravljene, pesme sredine u kojoj žive.

Vrste aktivnosti koje je moguće osnovati u školi, u odnosu na sposobnosti i interesovanja učenika, određene su interesovanjem učenika.

Nastava orkestra se odvija u grupi do četiri učenika, odnosno od pet do devet učenika kada se radi o blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od mogućnosti i interesovanja učenika, u izbornoj nastavi formiraju se mali muzički sastavi, kao i hor i orkestar u većim sastavima.

Da bi se realizovao program izbornog predmeta, koriste se odgovarajući udžbenici, priručnici i zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagođena sastavima učenika) domaćih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvođačkim mogućnostima učenika.

Učenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuća iz izbornog nastavnog predmeta na školskim i drugim priredbama i takmičenjima.

Za izborni nastavni predmet određuje se 1 čas nedeljno, odnosno 36 časova godišnje.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;

- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;

- podsticanje kreativnog rada sa računarom;

- osposobljavanje za rad na računaru.

Operativni zadaci:

- upoznavanje učenika sa radom sa tabelama u programu za obradu teksta;

- upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti informacija i komunikacija;

- upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programa za grafiku i animaciju;

- upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programiranja;

- upoznavanje učenika sa različitim obrazovnim softverima.

SADRŽAJI PROGRAMA

RAD SA TEKSTOM (10)

Rad sa tabelama (kreiranje tabela, unos teksta, formatiranje, rad sa tekstom u tabeli, kretanje po tabeli, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje ćelija, širina i visina redova i kolona). Okviri i senčenje tabele. Umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. Umetanje zaglavlja i podnožja strane, broja strane, datuma i vremena. Prelom strane. Pozadina strane. Podešavanje formata papira i margina. Pregled pre štampanja. Štampanje.

INTERNET (4)

Pojam globalne i lokalne računarske mreže. Povezivanje na Internet. Rad sa osnovnim uslugama Interneta. Pretraživanje Interneta. Preuzimanje teksta i slika sa Interneta. Ponašanje na mreži i zaštita ličnih podataka. Sigurnost na Internetu.

GRAFIKA (10)

Izvori digitalnih slika (crtanje, slikanje ekrana, skeniranje, fotografisanje, preuzimanje sa Interneta). Obrada slika. Tipovi zapisa digitalnih slika. Konverzija između formata. Priprema slika za štampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama.

ANIMACIJA (3)

Osnove animacije. Izrada jednostavne animacije.

IZBORNI MODULI (9)

Odabrana poglavlja iz programiranja ili interaktivne grafike.

Programiranje

Uvod u programiranje. Tipovi podataka i deklarisanje promenljivih. Osnovne komande programskog jezika. Demonstracija mogućnosti programskog jezika.

Upoznavanje učenika sa programima za rad sa grafikom i njihova upotreba u realizaciji i savladavanju gradiva drugih predmeta (matematika, fizika, tehničko i informatičko obrazovanje).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predmet ima status izbornog. Anketiranje učenika vrši se na početku svake školske godine. Ako se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine.

Od prijavljenih učenika na nivou škole, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika.

Preporučuje se da najveći broj učenika po jednom računaru bude dva.

Učenički računari treba da imaju osnovnu konfiguraciju, sa parom slušalica i mikrofonom zbog obrade multimedijalnih sadržaja.

U učionici od tehničke opreme treba da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena veza sa Internetom, skener, štampač i zvučnici.

U skladu sa mogućnostima škole, preporučuje se da svi računari u učionici budu umreženi i da učionica ima jedan video projektor.

Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što optimalnijeg usvajanja znanja preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.

S obzirom da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se moraju tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda da bi se predviđene teme što bolje savladale. Tu se pre svega misli na obradu teksta koja ide od početnog ka naprednom nivou, a zatim na kreiranje i obradu multimedijalnih sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.

Kod tematske celine Rad sa tekstom glavni akcenat treba staviti na rad sa tabelama koje nisu obrađivane u petom razredu. Kroz primere i jednostavne vežbe obraditi pojmove redova i kolona tabele, kreiranje tabele, pojam ćelije, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje ćelija, promenu širine i visine redova i kolona. Obraditi, takođe, kretanje po tabeli, unos teksta u tabelu, formatiranje teksta unutar ćelije, kopiranje i premeštanje teksta. Objasniti postavljanje raznih vrsta okvira i senčenja ćelija tabele, kao i automatsko formatiranje tabela. Zatim treba preći na kompleksnije vežbe sa tabelama i objasniti umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. U okviru iste teme učenici treba da ovladaju naprednijim tehnikama za oblikovanje stranica kao što su: umetanje zaglavlja i podnožja na stranu, umetanje broja strane, datuma i vremena, prelom strane, promena pozadina strane. Nastavnu jedinicu podešavanja formata papira i margina kao i pregled papira pre štampanja i tehniku samog štampanja treba kratko ponoviti, u odnosu na peti razred i kroz zadatu vežbu proveriti koliko su učenici usvojili od prezentovanog sadržaja.

Preporučuje se da se ova tematska celina obradi u programima Microsoft Office Word ili OpenOffice Writer.

Tematsku celinu Internet demonstrirati na primerima. Ukoliko škola nema tehničke mogućnosti za Internet konekciju, rad sa Internetom pokazati na nekoliko stranica smeštenih na hard disku, u offline režimu. Pojam globalne i lokalne računarske mreže objasniti što je moguće jednostavnije. Povezivanje na Internet objasniti više teorijski, a ukoliko postoji mogućnost pokazati i praktično. Ne zadržavati se na tehničkim detaljima. Cilj ove teme je da stvori sliku kod učenika o Internetu i pravilnim načinima korišćenja. Kroz praktičan rad po zadatku objasniti rad sa servisima Interneta (Web i elektronska pošta), načine efikasnog korišćenja sajtova za ciljano pretraživanje Interneta, kao i načine preuzimanja teksta i slika sa Interneta i njihovo skladištenje na memorijske jedinice. Posebnu pažnju posvetiti objašnjavanju strukture Web i elektronske adrese. Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, načinima kreiranja, čuvanja, brisanja, čitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu. Posebnu pažnju posvetiti sigurnom i bezbednom pretraživanju interneta i sigurnoj i bezbednoj komunikaciji. Obavezno učenicima objasniti značaj zaštite ličnih podataka pri radu na Internetu i pravila ponašanja na nepoznatim Web sajtovima. Posebno istaći opasnost od otkrivanja ličnih podataka nepoznatim sagovornicima na Internetu. Uputiti učenike da pitaju roditelje i nastavnike za savet u slučaju da nisu sami u stanju da odluče da li je neka aktivnost na Internetu bezbedna ili ne.

U okviru tematske celine Grafika učenicima treba predstaviti različite izvore digitalnih slika. Početi od kreiranja jednostavnih crteža, zatim objasniti slikanje ekrana i obradu tako dobijenih slika. Nakon toga treba demonstrirati postupak skeniranja i fotografisanja digitalnim fotoaparatom. Omogućiti svim učenicima da steknu praktično iskustvo u radu sa skenerom i digitalnim fotoaparatom. Ponoviti kroz vežbu preuzimanje slika sa Interneta. Posebnu pažnju posvetiti načinima obrade slika i detaljno objasniti promenu dimenzija i rezolucije slike, selekciju, kopiranje i odsecanje delova slike, podešavanje osvetljenja i kolorita slike. Za obradu ove teme suštinski je važno da učenici usvoje saznanja o tipovima zapisa digitalnih slika. Razjasniti pojmove bitmapirana i vektorska grafika i osobine pojedinih formata. Obavezno učenike naučiti da razlikuju različite tipove zapisa digitalnih slika i da vrše konverziju iz jednog formata u drugi. Kroz vežbu pokazati učenicima kako se vrši priprema slika za štampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama.

Preporučuje se nastavniku da bitmapiranu grafiku obradi u programima PhotoShop ili Gimp, a vektorsku grafiku u programima Corel Draw ili InkScape. Treba, takođe, uključiti i druge programe koji se uklapaju u temu.

Za obradu pojma Animacija izdvojeno je svega tri časa i treba ih efikasno iskoristiti na definisanje samog pojma, demonstraciju nekoliko primera i izradu jednostavne animacije na zadatu temu. Nastavniku se preporučuje rad sa programima Gif Creator, Gif animator ili Microsoft Photo Story.

U okviru poslednje tematske celine pruža se mogućnost nastavnicima i učenicima koji su zainteresovani za nastavu Programiranja da počnu sa izučavanjem nekog od aktuelnih programskih jezika. Nastavnicima se preporučuje da programske sadržaje obrade u jednom od sledeća tri programska jezika: C#, Java ili Visual Basic. U izabranom programskom jeziku potrebno je objasniti učenicima tipove podataka sa deklaracijom promenljivih, kao i linijsku i razgranatu strukturu programa. Naredbu uslova (IF-THEN-ELSE) i cikličnu strukturu (FOR petlja) predstaviti preko primera.

U odabranom programskom jeziku odraditi sledeće jednostavne vežbe:

1) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje njihovog zbira i razlike;

2) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje većeg (manjeg) od njih;

3) Unos dva cela broja a i b, a zatim, pomoću petlje, ispis svih celih brojeva koji se nalaze između datih brojeva;

4) Kalkulator koji omogućava izvođenje operacija nad unetim brojevima, kako osnovnih aritmetičkih (sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje) tako i drugih koje kalkulator omogućava (izračunavanje recipročne vrednosti, kvadratnog korena, stepena). Ovaj zadatak se može realizovati kao Windows program, uz upotrebu dugmića (Button) i polja za unos teksta (TextBox).

Za učenike koji ne žele da se bave programiranjem, ponuđene su zanimljive nastavne teme iz oblasti Interaktivne grafike. Ovde učenicima treba demonstrirati rad sa grafikom u različitim programima, naročito onim koji su besplatni. Preporučuju se programi GeoGebra (primena programa u geometriji) i Google SketchUp (primena u tehničkom crtanju i arhitekturi). Za realizaciju ove nastavne teme potrebno je prezentovati učenicima radno okruženje programa i uraditi jednostavne primere. Od učenika zahtevati samostalnu izradu vežbi koja je tematski povezana sa gradivom matematike, fizike ili tehničkog i informatičkog obrazovanja koje izučavaju tokom školske godine.

Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.

MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

BOŠNJAČKI JEZIK

BOSANSKI JEZIK

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Cilj nastave Bošnjačkog/bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste sticanje znanja o osobenostima bosanskog jezika, književnosti i kulture Bošnjaka, kao i razvijanje svijesti o sopstvenom nacionalnom identitetu, te svijesti o tome da ih nacionalne osobenosti ne čine manje vrijednim subjektima šire zajednice u kojoj i sa kojom žive.

Kod učenika treba probuditi interesovanje da čitaju, zapisuju, prikupljaju i sistematizuju leksiku svoga maternjeg jezika, da upoznaju, prihvate i afirmišu osobenosti svoje kulture, običaja i načina života, kao i da uočavaju i upoređuju sličnosti i razlike na nivou jezika, religije, običaja i kulture.

Operativni zadaci

- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izražavanju

- njegovanje i bogaćenje jezičkog i stilskog izraza

- upoznavanje leksike svojstvene usmenom izražavanju sandžačkih Bošnjaka

- upoznavanje, njegovanje i afirmisanje kulture Bošnjaka

- upoznavanje učenika sa bogatom riznicom narodnog stvaralaštva Bošnjaka (epske pjesme - krajišnice, balade, sevdalinke, hićaje)

- sticanja znanja iz historijske Bošnjaka

- uočavanje kulturnih uticaja drugih na formiranje sopstvene kulture

- njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama

- isticanje važnosti interkulturalnog dijaloga

PLANIRANI SADRŽAJI

1. JEZIK

- Govor mog kraja - riječi iz mog zavičaja

- lokalizmi, varvarizmi, tuđice

- osnovno i preneseno značenje riječi

- homonimi i sinonimi

- alternacija JE / IJE

- rečenica: prosta, proširena, složena

Pravopis i ortoepija

Pravopisni znaci: tačka, zarez, dvotačka, tačka-zarez

- odvajanje apozicije, pisanje vokativa

- izgovor i pisanje NE uz glagole

- pisanje naziva ulica, trgova, naselja

- izgovor i pisanje riječi uz počasti

- udvojeni glasovi

Historija bosanskog jezika

- prvi pisani spomenici

- natpisi na stećcima

- glagoljica, ćirilica, bosančica

- alhamijado tekstovi - književni i drugi

2. KULTURA IZRAŽAVANJA

- razgovor: prijateljski, službeni, poslovni

- prepričavanje, sažimanje fabule, stvaralačko prepričavanje

- pričanje

- razvijanje kulture slušanja različitih tekstova ili usmenog izlaganja

- izražajno čitanje (visina i jačina glasa, brzina izgovaranja, boja glasa, pauza)

- usmjereno čitanje

- čitanje u sebi sa provjerom razumijevanja pročitanog teksta

- pismeno prepričavanje teksta

- opis lika (portret)

- opis pejzaža (slikanje riječima)