Konstruktorsko modelovanje - Moduli

Program tehničkog i informatičkog obrazovanja se oslanja na dosadašnja iskustva u nastavnoj praksi i na postojeću realnost, a ima za cilj, pored modernizacije predmeta racionalizaciju nastave i rasterećenje učenika, tako da je program evolutivne prirode. Promene u programu tehničkog i informatičkog obrazovanja će se uvoditi po etapama. Realizacija prethodne etape je uslov za prelazak na sledeću.

Nastavni program je modularnog tipa. Moduli predstavljaju programske celine koji omogućuju učenicima kreativnu slobodu; omogućavaju individualizaciju nastave i diferencijaciju prema sposobnostima, polu i interesovanjima učenika, mogućnostima škole, nastavnika i potrebama životne sredine. U pristupu je izbegnuta distribucija nastavnih sadržaja prema vrsti materijala koji se obrađuju. Tako, obrada materijala postaje sredstvo a ne cilj u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja.

Povezanost teorije i prakse postignuto je kroz jedinstvo teorijskih sadržaja, radioničkih i laboratorijskih vežbi koje u realizaciji treba da se prepliću i dopunjuju, a funkcionalno obezbeđuju korelaciju sa srodnim sadržajima iz nastavnih predmeta: fizike, matematike, biologije, hemije i dr.

uvoditi učenike u svet tehnike i savremene tehnologi­je na zanimljiv i atraktivan način, čime se podstiče njihovo interesovanje za tehničko stvaralaštvo

- omogućiti učenicima da iskazuju vlastite kreativne sposobnosti, da traže i nalaze sopstvena tehnička rešenja i da se dokazuju u radu

- nastavne sadržaje treba ostvarivati na spojenim časovima, blok od dva časa

- s obzirom da je nastava tehničkog obrazovanja (tehničkog i informatičkog obrazovanja) teorijsko - praktičnog karaktera, časove treba ostvarivati sa odeljenjem podeljenim na dve grupe, odnosno sa najviše 20 učenika

- učenicima treba obezbediti da na najefikasniji način stiču trajna i primenljiva naučno-tehnološka znanja i da se navikavaju na pravilnu primenu tehničkih sredstava i tehno­loških postupaka

- ne insistirati na učenju i zapamćivanju podataka, manje značajnih činjenica i sličnih teorijskih sadržaja

- radi što uspešnije korelacije odgovarajućih nastavnih sadržaja, usklađivanja terminologije, naučnog osmišljavanja sadržaja i racionalnog sticanja znanja, umenja i navika neophodna je stalna saradnja sa nastavnicima fizike, matematike, hemije, biologije i likovne kulture i dr.

- prilikom konkretizacije pojedinih sadržaja programa, naročito upoznavanja novih i savremenih tehnologija, u obzir treba uzimati specifičnosti sredine i usklađivati ih sa njenim potrebama.

Vaspitno-obrazovni ciljevi su identični za sve škole. Međutim, moduli omogućavaju različite načine za postizanje tih ciljeva. Za njihovu realizaciju potrebno je postupno uvoditi učenike u algoritme konstruktorskog modelovanja pri izradi sopstvenog projekta kao izraza slobodnog izbora ideja, materijala, postupka i dr. Algoritmizovati nastavu znači odrediti precizan sistem pravila i uputstava po kojima će se obavljati sve nastavnikove i učenikove aktivnosti, da bi se najsigurnije i najbrže došlo do postavljenih ciljeva.

Za svaku programsku celinu - modul postoji određen okvir (cilj i zadaci), a nastavni sadržaji se realizuju kao moduli aktivnosti, realizacijom projekta koga izrađuje svaki učenik prema ličnom opredeljenju i izboru. Projekat treba da sadrži ideju (namenu, izgled), materijal (izbor), skicu, tehnički crtež, plan redosleda i postupaka obrade i potrebnog alata i pribora. U projekt se može uključiti i više učenika ukoliko je rad složeniji, odnosno ako se učenici za takav vid saradnje odluče. Na izbor modula aktivnosti može uticati i opremljenost radionica - kabineta alatom i materijalom. Moduli sadržaja će se primenjivati u sledećoj etapi razvoja nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja, kada se u potpunosti ispune uslovi za njihovu primenu.

Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehničkih objekata treba ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehničkih dostignuća, savremenih uređaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje odgovarajući uslovi, učenicima treba prikazivati nastavne filmove odnosno video sekvence, kao i multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova problematika.

Učenicima se ne zadaju domaći zadaci, već sve sadržaje programa - znanje, umenja i veštine treba da usvoje na časovima redovne nastave i korišćenjem odobrenog udžbenika, radne sveske i didaktičkog materijala.

U skladu sa prihvaćenom koncepcijom projektovati etapni razvoj i nabavku nastavnih sredstava i didaktičkog materijala.

S obzirom na različitost funkcija i karaktera pojedinih delova programskih sadržaja, kao i psihofizičkih mogućnosti učenika u pojedinim fazama, u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja se, po pravilu koriste svi postojeći oblici rada, koji su inače zastupljeni u ostalim nastavnim predmetima: frontalni, grupni, rad u parovima i individualni rad.

Frontalni oblik rada primenjuje se najčešće zato što je ekonomičan u pripremanju i održavanju časova i učenicima obezbeđuje postupnost, sistematičnost kao i lakše praćenje i kontrolisanje rada i rezultata rada učenika. Međutim, u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja treba voditi računa i o slabim stranama frontalnog oblika rada kao što je sputavanje inicijativnosti i samostalnosti u radu, nemogućnost angažovanja svih učenika u radu, pojedinci ne mogu da zadovolje svoje sklonosti i razviju svoje sposobnosti tempom koji im odgovara.

Grupni oblik rada se češće koristi u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja, a posebno u realizaciji nastavnih sadržaja kao što su: upoznavanje principa i načina funkcionisanja pojedinih sprava, uređaja, aparata, mašina i sl. Prilikom njihovog rasklapanja i sklapanja; proučavanje pojedinih tehnoloških procesa; primena praktičnih znanja, umenja i veština i dr.

Individualni oblik u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja ima posebnu ulogu u realizaciji modula i konstruktorskog modelovanja. Izrada projekta zahteva od nastavnika individualni rad sa svakim učenikom tako da im omogući rad u skladu sa svojim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima. Ovaj oblik rada se primenjuje kada učenici postignu određena znanja, umenja i veštine i izvesno iskustvo koje mogu primenjivati u samostalnom radu pri realizaciji "projekta".

Izbor metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa, opremljenosti kabineta nastavnim sredstvima i izabranog oblika rada.

Učenike ocenjivati prema rezultatima koje postižu u usvajanju nastavnih sadržaja, uzimajući u obzir i sve njihove aktivnosti značajne u ovoj nastavi (urednost, sistematičnost, zalaganje, samoinicijativnost, kreativnost i dr.). Ne treba odvojeno ocenjivati teorijska i praktična znanja, niti primenjivati klasično propitivanje učenika, već izvoditi ocene na osnovu stalnog praćenja rada učenika.

Očekivani rezultati koji treba da se postignu navedenim načinom realizacije predmeta su specificirani u odnosu na svaki razred:

U VII razredu učenik treba da:

- ume da primenjuje tehničke crteže i da na crtežu pred­stavi jednostavan predmet u ortogonalnoj projekciji;

- zna nazive osnovnih elemenata mašina i njihovu namenu i primenu;

- ume da prikaže svoju ideju skicom i tehničkim crtežom;

- da poznaje konvencionalne i alternativne oblike energije, racionalno je koristi;

- ume da koristi računar u rešavanju jednostavnijih problema u obradi teksta, crteža, za upravljanje na bazi interfejsa.

FIZIČKO VASPITANJE

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Opšti operativni zadaci su:

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave fizičkog vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizičkog vaspitanja budu u punoj meri realizovani

- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela

- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti

- sticanje motoričkih umenja, koja su kao sadržaji utvrđeni programom fizičkog

- vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje

- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja

- definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog područja

- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti

- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u

- svakodnevnim uslovima života i rada

- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, čuvanja zdravlja i zaštiti

- prirode i čovekove sredine.

Posebni operativni zadaci:

- usmereni razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti: brzine, snage, izdržljivosti, gipkosti i koordinacije

- sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja

- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenje i sl.)

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem, grupnim poistovećivanjem i sl.

- estetsko izražavanje pokretom i kretanjima i doživljavanje estetskih vrednosti

- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.

ORGANIZACIONI OBLICI RADA

Cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje se putem sledećih organizacionih oblika rada:

1. časovi fizičkog vaspitanja;

2. korektivno-pedagoški rad;

3. slobodne aktivnosti;

4. aktivnosti u prirodi (krosevi, logorovanja i zimovanja);

5. kursni oblici rada;

5.1. sportskih aktivnosti od značaja za društvenu sredinu;

6. školskih i drugih sportskih takmičenja;

7. priredbi i drugih društvenih aktivnosti škole.

1. ČASOVI FIZIČKOG VASPITANJA

SADRŽAJI PROGRAMA

Programski sadržaji ovog vaspitno-obrazovnog područja usmereni su na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti;

- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika;

- teorijsko obrazovanje.

I. RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posvećuje se pažnja:

- razvijanju fizičkih sposobnosti: brzine, snage, izdržljivosti i gipkosti - u pripremnom delu časa u okviru vežbi oblikovanja ili u drugim delovima časa putem onih oblika i metoda rada koji polaze od individualnih mogućnosti učenika i primereni su deci školskog uzrasta i specifičnim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fizičkog vaspitanja izvodi;

- učvršćivanju pravilnog držanja tela.

II. USVAJANJE MOTORIČKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA

ATLETIKA

1. Tehnika sprinterskog trčanja - poluvisoki start i trčanje u krivini. Trčanje deonica do 60 m. Štafetno trčanje (4 x 60 m).

2. Trčanje na srednjim distancama (800 m). Priprema za kros.

3. Skok u dalj - varijanta tehnike "uvinuće".

4. Skok u vis - prekoračna ("makaze") tehnika. Leđna tehnika "flop" (pod uslovom da postoje odgovarajući uslovi).

5. Bacanje kugle: leđna tehnika; "kružna" varijanta tehnike (za naprednije).

Organizovati međuodeljenska takmičenja u atletskom višeboju (četvoroboj: 60 m, skok uvis).

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

1) Ponoviti vežbe i kombinacije iz šestog razreda; 2) stav na šakama (stav u uporu); 3) most iz ležanja na leđima (učenici i učenice) i most zaklonom i usklon (učenice); 4) prednoženjem premet strance uporom sa okretom za 180^o do stava na jednoj nozi, drugom zanožiti.

Sastaviti kombinaciju vežbi iz akrobatike i ritmike (različiti načini hodanja i trčanja, plesni koraci, poskoci i skokovi, okreti na dve i jednoj nozi, ravnoteže, zamasi i talasi).

Program za naprednije (učenike i učenice)

1) Stav na šakama, kolut napred; 2) zaletom premet strance uporom sa okretom za 180^o do stava na jednoj nozi i pripremne vežbe za rondat.

1) Ponoviti sadržaje preskoka iz šestog razreda; 2) konj u širinu visine 110 cm (uz kvalitetnu dasku visina konja 120 cm): zgrčka i raznoška - usavršavanje faze prvog i faze drugog leta; 3) ukoliko škola ima uslove: skokovi sa trambuline: pruženi uvis, prednožno zgrčeni, prednožno raznožni.

Konj u širinu, visina za učenice 120 cm, za učenike 125-130 cm: zgrčka, raznoška i skolonka, pripremne vežbe za preskoke sa zanoženjem.

1) Ponoviti vežbe i kombinacije iz šestog razreda; 2) kombinacija vežbi (čeono prema gredi): iz mesta ili zaletom naskok u upor odnožno, okret za 90^o upor klečeći na odnožnoj nozi, zanožiti slobodnom nogom (vaga u uporu klečećem - "mala vaga"); klek i spojeno iskorakom zanožne usprav, odručiti; lagano trčanje na prstima, hodanje dokoracima; skok sunožnim odskokom i doskokom na jednu nogu; saskok pruženim telom sa okretom za 90^o ili 180^o.

1) Vežbe: naskoci (u upor čučeći; u upor prednji odnožno; sed "amazon"), različiti načini hodanja, "galop"; "dečiji" poskoci, "mačiji" skok, okreti za 180° na jednoj nozi); saskoci (zgrčeno, prednožno raznožni, sa okretom 360°). 2) Kombinacija vežbi najmanje 2 dužine grede.

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) vratilo doskočno: njihanje u visu prednjem sa povećavanjem amplitude, u zanjihu saskok; 3) vratilo dohvatno: iz upora prednjeg saskok podmetno; 4) vratilo dočelno: upor prednji premah odnožno desno, premah odnožno levo - naglasiti upor stražnji.

Uzmak iz visa stojećeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok iz upora prednjeg zamahom (zanjihom) do stava na tlu.

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) kombinacija: licem prema n/p - sunožnim odskokom naskok u upor prednji, premah odnožno desnom, premah odnožno levom - naglasiti upor stražnji, prehvat na v/p, prednjih i spojeno saskok u prednjihu.

Dvovisinski razboj (vratilo): uzmak iz visa stojećeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok zamahom nogama unazad (zanjihom) do stava na tlu.

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) kombinacija (iz položaja bočno): naskok u upor, prednjih u zanjih, prednjihom prednoška sa okretom (180°) prema pritki do stava na tlu.

Kombinacija (iz položaja bočno): naskok u upor i spojeno prednjih i zadnjih u uporu; prednjihom upor sedeći raznožno pred rukama, prehvat kroz uzručenje do upora sedećeg za rukama, zanoženjem snožiti; iz potpora prednjihom upor do seda raznožno, njihanje u potporu; saskok: prednjihom prednoška sa okretom (180°) ili zanjihom zanoška.

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) kombinacija: iz upora prednjeg na hvataljkama, premah odnožno desnom napred van, premah odnožno desnom nazad i spojeno premah odnožno levom napred van, premah odnožno levom nazad, saskok nazad ili provlakom nogu između hvataljki saskok napred.

Metanja: premasi odnožno u sva tri upora: prednji, jašući, stražnji, kolo odnožno, saskok: odbočka premahom odnožno iz upora jašućeg, zanoška (ili odbočka) iz upora jašućeg van.

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) iz visa stojećeg zgibom vis uzneto, vis strmoglavi, vis uzneto, saskok kroz zgib u visu prednjem (uz pomoć)

Kombinacija: iz zamaha prednjihom vis uzneto, vis strmoglavi izdržaj, vis uzneto, vis stražnji i sp. saskok (uz pomoć).

Predviđene kombinacije izvesti bez pomoći.

ODBOJKA

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri odigravanju lopte prstima.

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima.

Odigravanje lopte "čekićem".

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri odigravanju lopte "čekićem".

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem".

Servis

Školski servis

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvođenju donjeg servisa.

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem", s tim što nadigravanje počinje donjim servisom.

"Lelujavi" servis.

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvođenju "lelujavog" servisa.

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem", s tim što nadigravanje počinje "lelujavim" servisom.

- Udarac po lopti za izvođenje smeča bez mreže.

- Udarac po lopti za izvođenje smeča na mreži, ali bez skoka.

- Zalet i naskok za smeč.

- Tehnika smeča u celini.

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem", s tim što nadigravanje počinje "lelujavim" servisom, a u igri se koristi i smečiranje, kao sastavni deo odbojkaške igre.

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvođenju blokiranja.

- Učenje koraka u pripremnoj fazi blokiranja (dokorak, prekorak, ukršteni korak i trčanje pored mreže).

- Kontakt šake i lopte.

- Jedinačni blok.

- Grupni blok (dvojni i trojni).

- Igra preko mreže u tri kontakta - uz primenu svih elemenata odbojkaške igre.

Igra

- Elementi odbojkaške igre - faza igre I (igra počinje servisom, a nastavlja se blokom i odbranom i kontranapadom).

- Elementi odbojkaške igre - faza igre II (igra počinje prijemom servisa, a nastavlja se dizanjem lopte za napad i napadom).

- Igra sa zadatkom 1:1, 2:2, 3:3, 4:4 i kombinacije 3:2, 4:2.

Organizovati odeljenska i međuodeljenska takmičenja sa primenom osnovnih pravila.

RITMIČKA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGRE

Estetsko oblikovanje pokreta trupa vežbama za kičmeni stub i karlicu. Dalje usavršavati estetsko oblikovanje pokreta nogu i ruku. Ponoviti elemente rada sa vijačom; obavezni sastav sa vijačom.

Obruč: ponoviti vežbe i povezati bacanja i hvatanja sa izdržajima u sunožnom usponu, koracima u usponu i istezanjem tela, sa poskocima i skokovima, vrtenjem; kotrljanje po tlu povezati sa okretom za vreme kotrljanja ili galopom i skokom; vrtenje obruča na tlu oko uzdužne ose i za vreme vrtenja okret ili izdržaj.

Vijača: ponoviti elemente iz predhodnih razreda i povezati u kombinacije.

Ples: polka, vranjanka i jedna igra iz kraja u kojoj se škola nalazi.

- za učenice: obavezni sastav sa obručem,

- za učenike: kompleks vežbi oblikovanja,

- za učenice i za učenike: jedno kolo uz muzičku pratnju.

III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE

Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu procesa vežbanja, zakonitosti razvoja mladog organizma, sticanje higijenskih navika kao i potrebu da briga o vlastitim fizičkim sposobnostima bude sastavni deo života u procesu odrastanja i kasnije, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba ostvariti. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima i na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika.

2. KOREKTIVNO-PEDAGOŠKI RAD

Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti, oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i lošim držanjem tela i to:

- sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadržaja, u skladu sa propisanim programom, ali i njihovim individualnim mogućnostima, kao i na razvijanju fizičkih sposobnosti, uglavnom gipkosti, snage, brzine i izdržljivosti;

- sa učenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom - specijalistom, koji određuje vrstu vežbe i stepen opterećenja;

- sa učenicima koji imaju loše držanje tela ili deformitete rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom-fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen odstupanja od normalnog držanja tela i lakših slučajeva telesnih deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti; teži slučajevi telesnih deformiteta se tretiraju u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.

Svi učenici, koji se upućuju na korektivno-pedagoški rad, prema posebnom programu vežbaju na redovnim časovima i najmanje jedanput nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program, koji je primeren zdravstvenom stanju učenika, sačinjavaju nastavnik i lekar-specijalista. Na taj način praktično nema učenika koji su oslobođeni nastave fizičkog vaspitanja, već se njihovo vežbanje prilagođava individualnim mogućnostima.

3. SLOBODNE AKTIVNOSTI

Rad se odvija u sportskim sekcijama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu učenika. Nastavnik sačinjava poseban program, uzimajući pritom u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika, kao i takmičarski program za školsku populaciju.

4. AKTIVNOSTI U PRIRODI

Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi i kursne oblike rada:

Obavezni program:

- dva krosa - jesenji i prolećni (dužinu staze određuje stručno veće)

- zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta: obuka smučanja, klizanja, kraći izleti na smučkama ili sankama.

5. KURSNI OBLICI RADA

Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi i kursne oblike rada:

Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da se za njihovu realizaciju traže specifični materijalni uslovi, ovu nastavu treba organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.

5.1. SPORTSKA AKTIVNOST OD ZNAČAJA ZA DRUŠTVENU SREDINU

Iz ukupnog fonda časova za zajednički programski sadržaj škola može da, kao kursni oblik rada, planira 12 časova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaćena ovim zajedničkim programom, a za koju sredina u kojoj škola radi ima interesovanja (stoni tenis, borilački sportovi, veslanje i kajakarenje i drugo).

6. ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIČENJA

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja, prema planu stručnog veća obavezna unutarškolska i međuodeljenjska takmičenja u:

- gimnastici (u zimskom periodu)

- atletici (u prolećnom periodu)

- najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).

Stručno veće sačinjava plan i program unutar-školskih i sportskih takmičenja učenika Srbije, kao mogući deo plana rada škole, na početku školske godine i sprovodi ga tokom cele godine, u skladu sa materijalnim i prostornim uslovima rada.

Plan i program vančasovnih i vanškolskih aktivnosti se, na predlog stručnog veća, usvaja kao deo godišnjeg programa rada škole.

7. PRIREDBE I DRUGE DRUŠTVENE AKTIVNOSTI ŠKOLE

Mnoštvo raznovrsnih sadržaja, koji se putem fizičkog vaspitanja realizuju, mogu biti izvanredni deo programa, koji se pripremaju povodom obeležavanja važnih događaja u školi i okruženju.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

I . OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

Programska koncepcija fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu nastavnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.

Program fizičkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizičkih sposobnosti i sticanje mnoštva raznovrsnih znanja i umenja, učenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u krajnjem, za korišćenje fizičkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast učenika, a program se ostvaruje kroz sledeće etape: utvrđivanje stanja; određivanje radnih zadataka za pojedince i grupe učenika; utvrđivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praćenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.

Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim časovima, i kroz vančasovne i vanškolske organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmičenja, korektivno-pedagoški rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.

Da bi fizičko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama učenika, koji se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, nastavnik će svakog učenika ili grupe učenika, usmeravati na smanjene ili proširene sadržaje, koji su predviđeni nastavnim planom i programom, u časovnoj vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada.

Program polazi od činjenice da se cilj fizičkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog učešća učenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviđa sticanje određenih teorijskih znanja, koja omogućavaju učeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizičko vežbanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklađeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su učenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviđaju se posebni časovi, već se koriste razne mogućnosti da se u toku vežbanja učenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.

Učenicima koji, usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizičkih ili funkcionalnih sposobnosti, lošeg držanja tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program obezbeđen je i korektivno-pedagoški rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.

Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoričke aktivnosti koje čine osnov za sticanje trajnih navika za vežbanje i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmička gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motoričke aktivnosti koje nisu obuhvaćene obaveznim programom, predviđaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.

Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, određenim zakonskim regulativima, precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih društvenih interesa u školskom fizičkom vaspitanju.

II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Proces fizičkog vaspitanja usmeren je na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti

- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika

- teorijsko obrazovanje.

Ove komponente čine jedinstven i veoma složen proces fizičkog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci prožimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.

U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - gipkosti, snage, brzine, izdržljivosti, okretnosti i preciznosti na svim časovima, vančasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspešno sticanje motoričkih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog držanja tela.

Program za razvijanje fizičkih sposobnosti sačinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi putem vežbi oblikovanja, frontalno, najčešće u pripremnom delu časa. U toku rada nastavnik treba postepeno da usmerava učenike na samostalno izvođenje vežbi kako bi njegova pažnja bila usmerena na ispravljanje grešaka. U ovom delu časa mogu se, takođe, koristiti i vežbe koje, kao delovi biomehaničke strukture osnovnog zadatka na glavnom delu časa, služe za obuku i uvežbavanje konkretnog programskog zadatka. Učenicima, koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane vežbe, potrebno je obezbediti mesto za vežbanje u ovom delu časa. Zatim, program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega, gipkosti, snage, brzine i izdržljivosti. Najpogodnije metode za školsko fizičko vaspitanje prilagođene iz sportskog treninga su: metoda ekstenzivnog i intenzivnog rada i metoda trajnog rada. Nastavnik, za svakog učenika, sačinjava radni karton, sa programom vežbi i individualnim opterećenjem za svaku vežbu.

Nastavnik može da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.

U programu su dati samo ključni programski sadržaji, ali ne i veći izbor vežbi pomoću kojih treba da se ostvare. To je učinjeno da bi nastavnik fizičkog vaspitanja mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna rešenja i bira vežbe pomoću kojih će tok fizičkog vežbanja da prilagođava individualnim mogućnostima učenika (diferencirani pristup) i prostornim i materijalnim uslovima rada.

Programom se predviđaju aktivnosti koje su od interesa za sredinu u kojoj škola živi i radi (stoni tenis, veslanje, borilački sportovi i druge). Ove aktivnosti se smatraju integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da su za njihovu realizaciju potrebni specifični materijalni uslovi, ova nastava se organizuje na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilački sportovi...) u drugim objektima, ali u suprotnoj smeni od redovne nastave.

Od ostalih organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju umenja i navika koje su od značaja za svakodnevni život, program se realizuje u vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviđa:

- upućivanje učenika na samostalno vežbanje

- korektivno - pedagoški rad

- slobodne aktivnosti

- krosevi

- zimovanja

- takmičenja.

Predmetni nastavnici treba da upućuju učenike da, u slobodno vreme, samostalno vežbaju. Iako se programski sadržaji, u najvećoj meri, savladavaju na časovima fizičkog vaspitanja, za razvoj motoričkih sposobnosti potreban je obim rada, koji se ne može postići samo na časovima fizičkog vaspitanja. Zbog toga se uputstva na samostalan rad odnose, kako na učenike čije motoričke sposobnosti nisu na potrebnom nivou, tako i na ostale učenike, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanje. U tom smislu, tokom časova fizičkog vaspitanja, nastavnik treba da učenicima prikaže i objasni vežbe koje oni treba kod svojih kuća, samostalno, ili uz pomoć drugih, da savladaju za određeno vreme. Posle izvesnog perioda nastavnik na redovnim časovima kontroliše rezultate učenika

Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima koji imaju loše držanje tela (posturalni poremećaji). Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti. Teži slučajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.

Svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja, vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program sačinjavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju učenika.

Zahtev da se cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u vančasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagođavanje celokupne organizacije i režima rada škole, te će se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj način, čitav proces fizičkog vaspitanja u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biće jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstručnijeg društveno-vaspitnog faktora kako bi se sačuvala osnovna programska koncepcija nastave fizičkog vaspitanja.

ČASOVI FIZIČKOG VASPITANJA - ORGANIZACIJA I OSNOVNI DIDAKTIČKO-METODIČKI PRINCIPI

Osnovne karakteristike časova fizičkog vaspitanja treba da budu: jasnoća nastavnog sadržaja; optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova časa - unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost učenika tokom časa - motorička i misaona; vizualizacija pomoću savremenih tehničkih sredstava.

Časovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktičkoj četvorodelnoj podeli treba da budu sadržaji predviđeni nastavnim programom. Zatim, predmetni nastavnik treba da prati tok rada i ukazuje na greške. Od metoda preovladava metod žive reči, praktični prikazi zadatka od strane nastavnika, kao i prikazi prigodnih sadržaja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju časa, predmetni nastavnik, prigodnim rečima treba da da ocenu rada tokom proteklog časa i učenike upozna sa narednim sadržajem.

Prilikom izbora oblika rada, predmetni nastavnik treba da uzmu u obzir prostorne uslove rada, broj učenika na času, broj sprava i rekvizita, dinamiku obučavanja i uvežbavanja nastavnog zadatka, što znači da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obično primenjuje u početnoj fazi obučavanja i kada je obezbeđen dovoljan prostor i broj rekvizita u odnosu na broj učenika (trčanje, vežbe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa različitim zadacima primenjuje se u fazi uvežbavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima učenika (homogenizirane), a koje i čine osnov u diferenciranom pristupu izboru sadržaja u odnosu na te individualne sposobnosti. Radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadrže i pomoćne sprave za uvežbavanje delova biomehaničke strukture glavne vežbe (predvežbe), kao i one vežbe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvođenje glavne vežbe (najviše tri vežbe). Radno mesto je po sadržaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad primenjuje se za učenike manjih sposobnosti, kao i za učenike natprosečnih sposobnosti.

Prilikom izbora metodskih postupaka obučavanja i uvežbavanje motoričkih zadataka, nastavnik treba da odabere vežbe takve obrazovne vrednosti koje će za raspoloživ broj časova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.

Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna uz korišćenje savremenih audio-vizuelnih sredstava.

III. PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Nastava fizičkog vaspitanja se organizuje sa po 2 časa nedeljno. Nastavnik treba da izradi:

- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu;

- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviđeni za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima, ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj časova po ciklusima i služi kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;

- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj časova i redni broj časova) i metodske napomene.

Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili u četiri ukoliko se za taj razred predviđa kursni oblik. To su:

- jedan ciklus za atletiku;

- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama;

- jedan ciklus za sportsku igru;

- jedan ciklus za kursni oblik.

Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u časovnoj organizaciji rada, onda se planira četvrti ciklus, tako što se po četiri časa oduzimaju od prva tri ciklusa.

Nastavno gradivo po ciklusima može da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vežbe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prolećnom) ili u dva perioda (npr. trčanje i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanje u prolećnom periodu).

IV. PRAĆENJE I OCENJIVANJE

Ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva.

Praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine:

- stanje motoričkih sposobnosti

- usvojene zdravstveno-higijenske navike

- dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim mogućnostima

- odnos prema radu.

Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskih sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period, a zbog njihove pozitivne transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.

Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a takođe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.

Stepen savladanosti motoričkih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.

Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.

Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu Pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole "Službeni glasnik RS", broj 93 od 17. VIII 2004. i na osnovu savremenog didaktičko-metodičkih pristupa.

V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIČKI MATERIJAL

Obavezna pedagoška dokumentacija je: