O nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

- У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писмену комуникацију стандардним босанским језиком.

- Ради континуитета у настави језика неопходно је неке наставне јединице, које се изучавају од петог разреда, уврстити и у план за осми разред. Наставници ће према потреби за обнављање, на пример, врста речи, службе речи у реченици, падежа, гласовних промена итд. издвојити 1-2 часа, зависно од наставне јединице.

- За обнављање неких наставних јединица потребно је више од једног или два часа, али и ту се даје слобода наставницима да према потреби сачине свој план.

- Правопис се савлађује путем систематских вежбања, елементарних и сложених, која се организују често, разноврсно и различитим облицима писмених вежби. Поред тога, ученике врло рано треба упућивати на служење правописом и правописним речником (школско издање).

- Путем стилских вежби, које се организују по потреби, ученици ће обогатити свој речник.

- Садржај и процес учења, а посебно резултати учења, битно су условљени начином учења, односно како ученици требају учити, а наставници их поучавати и помагати им у стицању одговарајућих знања и развијању њихових вештина и способности. То ће свакако утицати на њихове вредности, ставове и понашање. Ученици ће учити самостално и у групи, планирати свој рад и рад групе. Проводиће истраживања и решавање проблема путем истраживања и добијене резултате презентовати путем индивидуалног и тимског рада. Све активности ученици ће вршити у школи и код куће користећи се додатним изворима информација. Амбијент у којем се ученици осећају добро и сигурно, уз добро руковођење свим активностима у наставном процесу је неопходан услов добрих резултата. То се постиже комбиновањем традиционалних наставних метода и облика рада са коришћењем и применом метода активног учења и интерактивне наставе: проблемска, хеуристичка, програмирана, истраживање, пројекат, практични радови. Поступци за реализацију наведених наставних метода су: питања и одговори, разговор, расправа, демонстрација, ученички извештаји, мали истраживачки пројекти, програмирани текст, итд. Препоручује се наставницима да инсистирају на ученичким забелешкама, јер њихове су забелешке уствари дневници рада који их уче реду, раду и систематичности. Редослед поучавања појединих тема није обавезујући. На наставнику је одговорност да распоређује наставне садржаје и обрађује их у оквиру плана.

- Напредовање ученика треба континуирано пратити и оцењивати, водећи рачуна о индивидуалним могућностима, вештинама, способностима и склоностима. Ученике треба пратити и оцењивати током извођења активности и развијати њихове способности за самопроцењивање. За праћење, оцењивање и напредовање ученика треба користити различите поступке и инструменте (способност и вештине ученика у индивидуалном и тимском раду, усменог и писаног извештаја и др; учествовање и допринос при раду у групама, ученичким пројектима, истраживањима, решавању проблема; решавање задатака објективног типа и других испитних поступака).

- Да би се остварили захтеви у настави које нам намеће савремена књижевна и педагошка знаност, требало би посебну пажњу поклонити избору књижевних текстова.

- У интерпретацији књижевних текстова потребно је уважавати наведене критеријуме и на њима темељити изградњу методичких поступака који омогућавају откривање универзалних естетских вредности до којих се долази од контакта ученика са текстом до читања текста, а потом долази адекватна рецепција. У интерпретацији ових текстова уважавале су се интелектуалне и емоционалне могућности, те књижевна искуства ученика. За детаљно понирање у интерпретацију књижевног текста потребно је, пре анализе, отклонити све нејасноће везане за текст.

- За побуду учениковог емоционалног света потребне су адекватне методичке одреднице. Само методички вођеном инструкцијом ученици могу учити о вредностима које пружа књижевни текст. Поучавање правилној интерпретацији зависи од узраста ученика, сложености наставног градива и других фактора. Интерпретација укључује мотивацијску фазу, фазу интерпретативног читања и фазу тумачења и поучавања.

- У наставном плану предвиђени су одломци из појединих књижевних дела, као и она дела која је потребно обрађивати као целине. Непотребна је подела на школску и домаћу лектиру, већ се поред обавезних дела наставнику даје могућност избора неких наставних садржаја.

- Наставник има могућност да понуђене текстове прилагођава наставном процесу, стога му је дата обавезна могућност избора из антологија народне књижевности.

- Наставнику је дата и могућност допунског избора у складу са потребама наставног процеса и ученичких афинитета.

- Ученици се оспособљавају за самостално читање књижевне лектире, за интерпретацију и вредновање прочитаних дела. У настави се треба користити различитим методама рада: методом читања, методом разговора, методом писања, методом самосталног рада на тексту или одломку, методом обраде теме из различитих перспектива, методом писања састава на темељу задатих појмова.

- За обликовање говора битно је да се ученици усмере на везани текст. У овом предметном подручју постоје три темељна типа везаног текста.

- За описивање као тип везаног текста битан је просторни развој без сижеа. За приповедање је битан временски развој и временски след догађаја, а за расправљање логички развој мисли и логички след.

- Ученике је потребно поучити да је за описивање карактеристична паралелна веза међу реченицама и истородност предиката, за приповедање важан временски суоднос предиката и ланчана веза, а за расправљање ланчана веза међу реченицама.

- Специфичност ових облика изражавања омогућава да се развију и специфичне способности.

- Уз ово се веже моћ посматрања и запажања. Уз приповедање, веже се способност памћења, а уз расправљање веже се моћ логичког мишљења, закључивања. Све ово потребно је прилагодити узрасту ученика.

- Развијање језичке културе један је од најважнијих задатака наставе матерњег језика. Ова целина, иако је програмски замишљена као засебна, у нераскидивој вези је са наставним целинама из области језика и књижевности.

- Неопходно је да ученици уоче разлику између говорног и писаног језика. У говорном језику обично се употребљавају краће и стилски неуређене реченице.

- Настава језичке културе упућује ученике на квалитетну комуникацију, у којој се поштују правила културнога разговора, те им омогућава спознају да је слобода говора основно људско право сваке особе.

- Ученике треба оспособити у подручјима говора, слушања, читања и писања. Настава изражавања углавном се обрађује у склопу садржаја наставе језика и књижевности. Тако се остварује корелација унутар свих наставних подручја унутар предмета.

- Настава је употпуњена морфолошким, лексичким и семантичким вежбама које су у корелацији са наставним садржајима из области језика и књижевности.

- Теме писмених задатака морају пратити садржаје из књижевности и језичке културе.

ПЛАНИРАНИ САДРЖАЈИ

Категорија	Број часова	%
Језик	54	39,70
Књижевност	55	40,44
Култура изражавања	27	19,85
Укупно	136	100

 

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog jezika jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da produktivno ovladaju srpskim jezikom u okviru predviđene jezičke i leksičke građe, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za sporazumevanje, druženje i zbližavanje sa pripadnicima većinskog naroda i drugih nacionalnosti.

Zadaci nastave srpskog jezika jesu da učenici:

- produktivno ovladaju govornim jezikom u okviru osnovnih jezičkih struktura i rečnika od oko 2000/3000¹ frekventnih reči i izraza;

- razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog života;

- usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izražavanju i čitanju;

- osposobljavaju se za razgovor o temama iz svakodnevnog života;

- savladaju dva srpska pisma i osnove pravopisa radi korektnog pismenog izražavanja u granicama usvojenih jezičkih struktura i leksike;

- upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika;

- razumeju tekstove različitog žanra u okviru predviđene tematike;

- upoznaju se sa osnovnim karakteristikama kulture naroda čiji jezik uče;

- stiču navike samostalnog korišćenja rečnika i jezičkih priručnika i osposobe se za informisanje, obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku;

- razviju interesovanja i motivaciju za učenje srpskog jezika i tako steknu veću komunikativnu kompetenciju i sposobnost razmišljanja na njemu.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- stiču jezičku i komunikativnu kompetenciju usvajanjem novih znanja o srpskom jeziku putem nastave gramatike i bogaćenjem rečnika od oko 250/400 novih reči i izraza;

- razumeju na sluh novi tekst u okviru tematike;

- koriguju greške koje se javljaju na svim jezičkim nivoima;

- samostalno čitaju duže tekstove, u odnosu na prethodni razred, različitog žanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta;

- dalje se osposobljavaju za analizu teksta;

- dalje se osposobljavaju za sadržajnu i estetsku analizu teksta;

- osposobe se za korektno pismeno izražavanje u okviru jezičke i leksičke građe;

- osposobe se da koriste jezičke priručnike i rečnike.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEMATIKA

GRAMATIKA

Glagoli. Glagolski vid (svršeni i nesvršeni, najčešći prefiksi i sufiksi u tvorbi glagola i njihova uloga u promeni glagolskog vida. Prozodijske i glasovne alternacije u promeni glagolskog vida; glagolski rod - prelazni i neprelazni glagoli, povratni glagoli).

Pregled obrazaca promene glagolskih oblika: lični i bezlični glagolski oblici (infinitiv, glagolski pridevi). Tvorba glagolskih priloga (Ukazivati na prateće glasovne i prozodijske promene).

Osnovno značenje prezenta, perfekta, futura I, futura II, potencijala, imperativa i infinitiva. Upotreba glagolskih priloga.

Upotreba reči se (Povratni glagoli).

Složena rečenica: nezavisna složena rečenica; zavisno-složena rečenica (objekatska, atributska, načinska, namerna, vremenska, mesna, uzročna, pogodbena).

Red reči u rečenici. Redosled rečenica u složenoj rečenici.

PRAVOPIS

Sistematizacija pravopisnih pravila usvojenih u prethodnim razredima uz isticanje različitih ortografskih rešenja koja se primenjuju u maternjem jeziku i u nematernjem.

GOVORNE VEŽBE

Prepričavanje slušanog teksta, iznošenje ličnog stava u vezi sa pročitanim tekstom.

Razgovori: na datu temu, o samostalno pročitanom tekstu, o pozorišnoj predstavi i dr.

Analiza tekstova. Književno - estetska analiza tekstova.

Analiza učeničkih izlaganja.

PISMENE VEŽBE

Kao i u prethodnim razredima.

Pisanje podsetnika za vođenje sastanka i učešće u diskusiji.

Dva pismena zadatka u toku školske godine.

ČITANJE

Napomena: Nastavnik slobodno bira književne i druge tekstove za sva područja programa, izuzev za područje Lektira.

LEKTIRA

Narodna pesma: Srpska djevojka

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići (izbor)

Desanka Maksimović: Proletnja pesma

Vasko Popa: Očiju tvojih da nije

Vuk Stefanović Karadžić: Srpski rječnik (izbor); O narodnim pevačima

Narodna pripovetka: Nemušti jezik

Laza Lazarević: Sve će to narod pozlatiti

Petar Kočić: Kroz mećavu

Ivo Andrić: Most na Žepi, izbor pripovedaka o deci

Branislav Nušić: Sumnjivo lice

Izbor iz enciklopedija i časopisa za decu i omladinu.

Obavezan je izbor najmanje pet dela za obradu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program sadrži: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima komunikacije, jezičku materiju, govorne vežbe, čitanje (od II razreda). Svi elementi programa su međusobno povezani i tako ih treba realizovati.

Zadaci nastave sadrže: opšte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i sticanje jezičkih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji.

Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske građe koju učenici treba da savladaju u svakom razredu.

Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadrži nekoliko tematskih oblasti: škola, porodica i dom, bliže i šire okruženje, priroda i društvo, aktuelne teme, slobodno vreme učenika, iz života mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce udžbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih područja.

Uz tematiku su date forme ophođenja (pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje), počev od najjednostavnijih do složenijih, koje su potrebne za učenje autentičnog jezika, odnosno, ostvarivanje prirodne komunikacije.

U odeljku Gramatika izdvojena je jezička građa koja je u funkciji bržeg savladavanja jezika na produktivnom nivou. U gramatici se pošlo od sintakse, zatim morfologije da bi u završnim razredima (VII i VIII) došlo do sistematizacije znanja o jezičkom sistemu.

U programu je dat i prošireni deo koji se prevashodno tiče sadržaja u odeljku Jezička materija, a u zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa može da varira od škole do škole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj školi, u zavisnosti od nivoa predznanja učenika na koji utiče:

- nacionalni sastav sredine u kojoj učenici žive,

- srodnost nematernjeg jezika i jezika učenika,

- uslovi rada u školi i dr.

Organizacija vaspitno-obrazovnog rada

U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika težište rada prenosi se na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče i razvija jezička umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.

Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi itd.), koordinira radom učenika da bi se što uspešnije ostvarivali postavljeni zadaci.

Nastava mora biti postavljena tako da se svakom učeniku omogući što češće verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem može produktivno ovladati jezikom. Neobično je važno da se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i među učenicima jednog odeljenja.

Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, međutim, ne znači da pri njegovom ostvarivanju nastavnik ne treba da vodi računa o odnosu srpskog jezika i jezika učenika. Mada ne uvek, teškoće će biti veće ukoliko su i strukturne razlike između dva jezika veće. Poželjno je da nastavnik poznaje strukturu jezika učenika, kako bi težište rada (intenzivnijim vežbama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku učenika, a pri čijem usvajanju učenici najviše greše. Naime, pri učenju srpskog jezika javlja se interferencija maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika učenika "teži da gotovo neprimetno naturi šablone akcenta, izgovora i rečenične strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene još u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika isključio, nastava srpskog jezika organizuje se bez učešća maternjeg jezika, direktnom metodom, što znači da je jezik komunikacije na časovima srpski.

U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuća AV - nastavna sredstva, kompakt - diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u udžbeniku, slajdove, dija - film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, keširane slike, članci iz dnevne i nedeljne štampe i sl.).

Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika učenika, poznavanjem prirode i društva, istorije, geografije, muzičke i likovne kulture, tehničkog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta. Uspostavljanje korelacije među ovim predmetima neophodno je jer omogućuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi računa o tome da nove pojmove učenik najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.

Nastavni program od I do VIII razreda čini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I - II, III - VI, VII - VIII razred. Svaka etapa ima svoje specifičnosti.

Pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Učenici usvajaju osnovne fonetsko - fonološke odlike jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju izjavne, upitne i odrične rečenice, osnovne rečenične strukture i osnovni rečenični fond od oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije i proširenog dela programa) leksičkih jedinica u okviru predviđene tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze: da korektno i osmišljeno reaguju na imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korišćenje i variranje usvojenih struktura i leksike u kraćim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije predviđene programom. Nastavnik mora podsticati učenike da se spontano stvaraju što prirodnije situacije u učionici koje se tematski uklapaju u predviđene sadržaje, a koje će biti podsticajne za njihovo verbalno uključivanje.

Treća etapa (VII i VIII razred) je završna za učenike koji ne produžuju školovanje, ali je istovremeno i osnova za uspešno izučavanje jezika u okviru srednje škole. U ovoj etapi treba da se formiraju komunikativne sposobnosti učenika. U tom cilju nastavlja se rad na sticanju jezičke i komunikativne kompetencije učenika, usvajaju se komplikovaniji jezički modeli (VII razred), sistematizuje se jezička građa i upoređuje sa maternjim jezikom učenika, intenzivnije se koriguju greške intralingvalnog (u okviru istog jezičkog sistema) i interlingvalnog karaktera (pod uticajem jezika učenika), usvaja se nova leksika i frazeološki izrazi karakteristični za srpski jezik; razvija se pismeno izražavanje učenika, osposobljava se za analizu teksta i sistematizuje se pravopisna građa (VIII).

Proces uvežbavanja jezičkih modela treba sprovoditi planski uz dosledno poštovanje principa postupnosti. Jezički modeli se najpre uvežbavaju u čistom obliku jer učenici treba da usvoje osnovne modele u okviru ograničenog vokabulara.

Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U određeni jezički model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi istovremeno unošenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne teškoće i usporilo bi usvajanje određenog jezičkog modela. Kasnije se jezički modeli proširuju, kombinuju i uvode se u rad novi, složeniji.

Ilustrovaćemo to na jezičkom modelu imenovanje predmeta i bića. Na primer, u obrascu Petar je učenik, koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, može se predikativ učenik zameniti drugom imenicom u nominativu - dečak, mladić, fudbaler, stolar i sl., već prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je na predikativu, jer se njime otkriva ono što je novo, njime se imenuje lice, a to znači da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati učenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktičnom radu predikativ će se veoma često menjati, jer se na početnom stupnju učenja veoma često vrši imenovanje bića i predmeta kad god je potrebno savladati neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.).

Ako se u tom jezičkom modelu želi savladati nova (leksički i morfološki) kopula, subjekt i predikativ treba da su poznati, npr.: