O nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Sastavljanje jelovnika (raspodela ukupnih energetskih potreba po pojedinim obrocima u toku dana).

Sprovođenje istraživanja o navikama u ishrani.

Pripremanja hrane u sirovom stanju: salate i sokovi od voća i povrća.

Pripremanje mlečnih napitaka.

Pripremanje napitaka od kiselo-mlečnih proizvoda (voćni jogurt).

Pripremanje premaza od mlečnih proizvoda.

Aranžiranje hrane, stola i posluživanje.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sadržaji nastave domaćinstva omogućuju učenicima da formiraju praktična znanja, veštine i navike koje će primenjivati u važnim aktivnostima u svakodnevnom životu, kao što su kultura stanovanja, odevanja, ishrane. Usvajanjem znanja iz oblasti nastavnog predmeta domaćinstvo, učenici će biti osposobljeni da samostalno vrše izbor i koriste različite materijale i sredstava.

U cilju formiranja veština i navika, preciziranih operativnim zadacima uz teme, važno je učenike postavljati u situacije da praktično primenjuju stečena znanja u vezi sa sadržajem tema i razvijaju veštine i stiču navike. Nastavne situacije, odnosno učenje u okviru obe teme, neophodno je tako planirati da se, u korelaciji sa drugim nastavnim sadržajima, funkcionalno povezuju i angažuju stečena znanja iz drugih predmeta, npr. biologija, hemija, fizika i dr. Razmatranja fizičkih i hemijskih promena, primenjena u svim aktivnostima oko pripremanja hrane, pojačavaju motivaciju za rad time što se razume ono što se radi (na primer, kako se ostvaruje vezivanje brašnom, zašto skuvan voćni sirup postaje čvrst i providan kada se ohladi, zašto je so sredstvo za konzervisanje, kako dolazi do podizanja testa i sl.).

Praktične aktivnosti sadržane u temi Ishrana čoveka realizovati u školskoj kuhinji. Učenici mogu, u skladu sa svojim interesovanjima, razmatrati/istraživati pitanja u okviru malih projekata, praviti prezentacije, javna predstavljanja, takmičenja itd.

3. PREPORUČENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU

Preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporučene sadržaje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Način ostvarivanja programa.

4. PREPORUČENI NAČIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA OBRAZOVANJA ODRASLIH, UČENIKA SA IZUZETNIM SPOSOBNOSTIMA, PROGRAMA PREDMETA OD ZNAČAJA ZA NACIONALNU MANJINU I DVOJEZIČNOG OBRAZOVANJA

Prilagođavanje programa za obrazovanje odraslih vrši se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogućnostima odraslih u skladu sa zakonom.

Za učenike sa izuzetnim sposobnostima priprema se individualni obrazovnim plan, program i način rada kojim se utvrđuje obogaćen način obrazovanja i vaspitanja koji sadrži:

1) dnevni raspored aktivnosti časova nastave u odeljenju;

2) dnevni raspored rada sa licem koje pruža dodatnu podršku i učestalost te podrške;

3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada;

4) posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazloženjem za odstupanje;

5) program po predmetima, precizirano koji sadržaji se obrađuju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podrškom;

6) individualizovan način rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada.

Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vrši se tako što:

- se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku, dvojezično ili na srpskom jeziku;

- nastava srpskog jezika kao nematernjeg jezika ima status obaveznog premeta;

- fond časova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika određuje se nastavnim planom;

- u okviru dvojezične nastave ona se može izvoditi na jeziku nacionalne manjine i srpskom ukoliko postoje uslovi i stručan kadar za to;

- za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagođava se u pogledu sadržaja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine: u nastavi istorije obrađuju se sadržaji iz istorije te manjine sa fondom do 15% od ukupnog broja časova u toku školske godine; u nastavi muzičke kulture do 60% sadržaja koji se obrađuju pevanjem i sviranjem, odnosno do 20% sadržaja u oblasti slušanja muzike, po izboru nastavnika, obuhvata dela nacionalnih stvaralaca; u nastavi likovne kulture, do 30% sadržaja, po izboru nastavnika, obuhvata umetnička dela nacionalnih stvaralaca i nacionalne spomenike kulture.

Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na stranom jeziku, odnosno dvojezično vrši se tako što:

- se nastava, u skladu sa zakonskim odredbama, realizuje na stranom jeziku ili na stranom jeziku i srpskom/maternjem jeziku:

- škola, u skladu sa neophodnim uslovima za rad u dvojezičnoj nastavi i kvalifikovanim stručnim kadrom, određuje predmete, fond časova koji će se realizovati na stranom jeziku kao i način ostvarivanja nastave koja se odvija na stranom jeziku.

5. PREPORUKE ZA PRIPREMU INDIVIDUALNOG OBRAZOVNOG PLANA ZA UČENIKE KOJIMA JE POTREBNA DODATNA OBRAZOVNA PODRŠKA, KOJI SE SA ZAKAŠNJENJEM UKLJUČUJU U OBRAZOVNI PROCES, KOJI NE POZNAJU JEZIK NA KOME SE OSTVARUJE OBRAZOVNO-VASPITNI RAD

Individualni obrazovni plan se priprema za učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, kasnijeg uključivanja u školovanje, nedovoljnog poznavanja jezika i drugih razloga potrebna dodatna obrazovna podrška. Cilj individualnog obrazovnog plana jeste postizanje optimalnog uključivanja takvih učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad 8. razreda i njihovo osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu.

Za svakog učenika pojedinačno, prema njegovim specifičnim potrebama i mogućnostima, priprema se prilagođen način obrazovanja koji obuhvata individualni obrazovni plan, program i način rada koji sadrže:

1) dnevni raspored aktivnosti časova nastave u odeljenju;

2) dnevni raspored rada sa licem koje pruža dodatnu podršku i učestalost te podrške;

3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada;

4) posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazloženjem za odstupanje;

5) program po predmetima, precizirano koji sadržaji se obrađuju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podrškom;

6) individualizovan način rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada.

Individualni obrazovni plan donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje. Tim za inkluzivno obrazovanje čine odeljenjski starešina i predmetni nastavnici, stručni saradnik škole, roditelj/staratelj, a po potrebi pedagoški asistent i stručnjak van škole, na predlog roditelja/staratelja.

Roditelj/staratelj daje saglasnost za sprovođenje individualnog obrazovnog plana.

Nastavnik pri planiranju svog rada u odeljenju usklađuje svoj plan sa individualnim obrazovnim planom učenika.

Sprovođenje individualnih obrazovnih planova prati prosvetni savetnik.

6. DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA

ŠKOLSKI PROGRAM

- nastavne predmete (obavezne, obavezne izborne, i fakultativne);

- nastavne teme, koje formiraju nastavnici u skladu sa definisanim ciljevima programa. Nastavne teme su osnov modela integrisanog učenja, kojim se pojedinačni nastavni sadržaji organizuju u šire teme i tematske celine. Ovakvo organizovanje nastavnih sadržaja može biti na nivou pojedinačnog predmeta ili se integracija vrši na nivou širih oblasti ili domena znanja. Ovakav vid nastavnog procesa omogućava povezivanje znanja koje učenik stiče ličnim iskustvom, u porodici i široj zajednici, na jednoj strani, i u školi, na drugoj strani. Na ovaj način se učeniku omogućava da veći broj informacija organizuje u smislene celine, kao i lakši i brži transfer znanja;

- vremensku dinamiku;

- metode i tehnike rada;

- aktivnosti nastavnika i učenika;

- ocenjivanje.

PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Opšti cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima u oblasti zdravstvenog vaspitanja, koji predstavljaju osnovu za formiranje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju, kao i zdravlju drugih.

Ostali ciljevi i zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja jesu:

- sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju očuvanja i unapređivanja zdravlja;

- razvijanje zdrave ličnosti, odgovorne prema sopstvenom i tuđem zdravlju;

- podsticanje pozitivnog odnosa prema zdravom načinu življenja i zdravstvenoj kulturi;

- motivisanje i osposobljavanje učenika kao aktivnih učesnika u očuvanju svog i tuđeg zdravlja;

- podsticanje humanog odnosa prema bolesnim osobama i spremnosti da im se pruži pomoć;

- prepoznavanje štetnih uticaja po zdravlje i ovladavanje veštinama zaštite.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- steknu znanja o razvojnom periodu adolescencije, posebno o polnom sazrevanju i reproduktivnom zdravlju;

- saznaju sve faktore rizika koji dovode do narušavanja zdravlja u ovom periodu;

- unaprede komunikaciju značajnu za očuvanje zdravlja;

- razvijaju komunikativne sposobnosti, veštine nenasilne komunikacije i konstruktivnog rešavanja sukoba sa odraslima i sa vršnjacima;

- formiraju pravilne odbrambene mehanizme ponašanja u cilju prepoznavanja i suprotstavljanja faktorima rizika;

- steknu znanja o zdravoj ishrani i bolestima koje nastaju kao posledica nepravilne ishrane;

- shvate značaj i ulogu fizičke aktivnosti u očuvanju zdravlja;

- znaju posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci;

- prepoznavanjem primere i zadatke iz svakodnevnog života razvijaju zdravu ličnost koja će biti odgovorna za sopstveno zdravlje.

SADRŽAJI PROGRAMA

- Polno sazrevanje i reproduktivno zdravlje.

- Posledice nepravilne ishrane.

- Poremećaji rasta i razvoja usled nedovoljne fizičke aktivnosti.

- Bolesti zavisnosti (zloupotreba psihoaktivnih suspstanci, "kompjuterska" zavisnost, hazardske igre). Prevencija zloupotrebe psihoaktivnih suspstanci.

- Prepoznavanje i suprotstavljanje faktorima rizika odgovornim za narušavanje zdravlja mladih.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Škola kao obrazovno-vaspitna ustanova ima zadatak da, pored obrazovanja učenika, stvara uslove za vaspitni razvoj zdrave ličnosti deteta. Organizovanim i pedagoški osmišljenim radom, primenom raznovrsnih vidova obrazovno-vaspitne delatnosti škole, kod učenika treba uticati na usvajanje zdravih stilova života, razvijanje pozitivnog, aktivnog odnosa prema zdravom načinu života, formira nju potreba za čuvanjem i unapređivanjem fizičkog, mentalnog i socijalnog zdravlja. Kod mladih ljudi škola mora da formira razvije mehanizme odbrane koji će im pomoći da se suprotstave svim faktorima rizika koje savremeno društvo nudi, a koji mogu da naruše zdravlje.

Obrazovno-vaspitni rad sa mladima mora da sadrži aktivnosti oko formiranja fonda znanja i navika, što je neophodno kako bi učenici usvojena znanja mogli primeniti u svakodnevnoj praksi. Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevođenje znanja o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanja razvoja ličnosti. Osnovni cilj zdravstveno vaspitnog rada jeste razvoj autonomne, slobodne, sposobne, samosvesne, odgovorne i kreativne ličnosti otvorene za dijalog i saradnju, koja poštuje sebe i druge.

Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Naučna istraživanja pokazala su da 52% svih mogućih uticaja na zdravlje se odnose na svakodnevno ponašanje pojedinca. Veliki broj patoloških stanja mogao bi se izbeći pravilnim odnosom prema zdravlju i životu. Zdrav način života se uči u porodici, školi i široj društvenoj zajednici. Škola treba vaspitno da deluje na učenika i da pokrene pozitivne emocije i formiranje pravilnih stavova i navika, da sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter učenika i trasira put ka veštinama zdravog življenja. Ciljeve i zadatke zdravstveno-vaspitnog rada škola može ostvariti samo u jedinstvenom delovanju svih oblika rada škole.

Školski period obuhvata razvoj deteta od polaska u školu do 18-te godine. Adolescencija i pubertet često se koriste kao sinonimi, iako to nisu. Pubertet je skup fizičkih i fizioloških promena, a adolescencija je širi pojam koji osim biološkog obuhvata i psihosocijalno sazrevanje. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, hronološki se adolescencija definiše kao period između 10 i 19 godine. Adolescencija se deli na tri perioda: ranu: (10 do 13 godina), srednju (14 do 16 godina) i kasnu (17 do 19 godina). Ova podela je arbitrarna jer se stadijumi rasta i razvoja međusobno preklapaju, odvijaju se u kontinuitetu. Prema nekim autorima, srednja adolescencija je period od 15 do 18 godine, a kasna obuhvata uzrast od 19 do 23 godine, po nekima i do 25. godine.

Za period puberteta karakteristična je velika varijabilnost biološkog rasta, saznajnog i emocionalnog razvoja. Imajući u vidu da normalan razvoj u ovom periodu može biti asinhron i prekidan periodima regresije, neophodno je pažljivo planirati i realizovati date sadržaje. Adolescent je veoma osetljiv i sklon stalnom upoređivanju sa vršnjacima i procenjivanju da li su njegove promene uobičajene, odnosno normalne u ovom periodu.

Ranu adolescenciju karakterišu krupne promene, kao što su intezivnije druženje sa vršnjacima, veća mobilnost u kretanju, povećana radoznalost i potreba za nezavisnošću što stvara uslove za povećanje rizičnog ponašanja kada je u pitanju zdravlje.

Za zdrav razvoj ličnosti učenicima je neophodno pomoći da sigurnost traže i nalaze u sopstvenoj moći poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponašanje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu u cilju očuvanja, unapređivanja i održavanja zdravlja. Suprotno ovom, "rizično ponašanje" definisano je kao specifičan oblik ponašanja koji povećava osetljivost za specifične poremećaje zdravlja.

Same informacije nisu dovoljne da učenici prihvate zdravo ponašanje. To je samo početna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiču na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponašanja koje vodi zdravlju.

Na nivou aktiva i nastavničkog veća (škola) prilikom donošenja školskog programa, škola planira i realizuje tematska područja iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, u skladu sa potrebama. Izuzetno je važno prethodno odrediti na koji način i u okviru kojih aktivnosti će biti realizovani sadržaji programa, kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi i zadaci predmeta.

Sadržaji programa se mogu realizovati u sledećim oblicima:

- obavezna nastava i izborni predmeti,

- izborni i fakultativni predmeti,

- časovi odeljenjskog starešine,

- dodatni rad, sekcije i slobodne aktivnosti,

- saradnja sa roditeljima,

- rad stručnih saradnika

- saradnja sa lokalnom zajednicom.

Nastava kao osnovni oblik obrazovno-vaspitnog rada predstavlja polaznu osnovu za sve oblike rada koje škola organizuje. Nastava kao najzastupljeniji oblik rada pruža povoljne mogućnosti za široko i svestrano vaspitno delovanje na učenike. Svaki nastavni predmet pruža velike mogućnosti da se putem sadržaja predmeta aktivno utiče na zdrav razvoj ličnosti učenika. Govoreći o značaju i ulozi škole pre svega veoma je važna uloga nastavnika kao glavnog realizatora obrazovnih i vaspitnih zadataka. Istraživanja su pokazala da u svim vidovima stimulacije koja se primenjuje na času, 86% zauzimaju one koje je izazvao nastavnik, a samo 14% učenici.

U okviru redovne nastave, izbornih i fakultativnih predmeta postoje velike mogućnosti za integraciju zdravstveno-vaspitnih sadržaja. Za učenje ovih sadržaja veoma je važno primeniti različite metode i oblike aktivnog učenja i saznavanja nastavnih sadržaja, vršnjačku edukaciju i sve one metode rada koje doprinose ne samo sticanju znanja, već i formiranju veština i razvoju pozitivnih stavova i vrednosti što su posebno važni ciljevi ovog programa.

Realizacija ciljeva i zadataka zdravstveno-vaspitnog rada u velikoj meri zavisi od kvaliteta saradnje odeljenjskog starešine sa učenicima i njihovim roditeljima. Odeljenjski starešina je koordinator i organizator vaspitnih uticaja socijalne adaptacije mladih i njihovog razvoja. Posle roditelja, on ima najznačajniju ulogu u procesu razvoja i formiranja ličnosti. Saradnja sa roditeljima primenjujući različite oblike rada doprinosi efikasnijem rešavanju u slučajevima kada dođe do poteškoća i problema u razvoju.

Na časovima odeljenjske zajednice učenika:

- realizuju se sadržaji koji nisu obrađeni u okviru obaveznih nastavnih predmeta;

- ostvaruje se sinteza znanja, koriguju i utvrđuju stavovi i uverenja;

- objektiviziraju se kriterijumi vrednovanja;

- ostvaruje se saradnja sa nosiocima aktivnosti (roditeljima, vršnjačkim edukatorima i zdravstvenim radnicima).

Dobro osmišljeno korišćenje slobodnog vremena omogućava razvijanje pozitivnih osobina ličnosti, kao i sticanje specijalizovanih znanja koja su u funkciji očuvanja zdravlja. U slobodnim aktivnostima učenici se uključuju u rad sekcija koje kao jedan od glavnih ciljeva imaju održavanje zdravstveno-higijenskih uslova u školi. Vannastavne aktivnosti su pogodne za rad klubova zdravlja koji mogu sprovoditi: akcije za unapređivanje školskog prostora i prostora oko škole, akcije posvećene zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranih kalendarom zdravlja, saradnju sa zajednicom, humanitarne akcije, organizovanje kulturnih aktivnosti i drugih sadržaja za kreativno i rekreativno korišćenje slobodnog vremena.

Za uspešno ostvarivanje programa posebna odgovornost pripada direktoru škole i stručnim saradnicima. U svom preventivnom radu stručni saradnici, pre svega, moraju da uspostave dobru saradnju sa nastavnicima, odeljenjskim starešinama i roditeljima da bi što bolje preduzeli mere savetodavnog rada koji će doprineti kreiranju boljih uslova za svestran i potpun razvoj ličnosti.

Istovremeno, pripremaju godišnji program rada škole i na taj način sa direktorom planiraju aktivnosti i obezbeđuju saradnju sa ustanovama i saradnicima van škole, kao i stručno usavršavanje nastavnika i saradnika koji čine deo tima za realizaciju ovog programa.

Prilikom donošenja godišnjih programa rada škole, polaziti od uloge svakog oblika aktivnosti za celokupni razvoj ličnosti učenika i predvideti njihov doprinos u ostvarivanju ciljeva zdravstvenog vaspitanja.

Uloga direktora škole, stručnih saradnika i celokupna organizacija rada, bitna je za uspostavljanje uspešnih i pozitivnih relacija sa roditeljima, društvenim organizacijama, institucijama iz okruženja i pojedincima koji mogu dati svoj doprinos u realizaciji ovog programa. Za uspešnu promociju zdravlja i zdravih stilova života, veoma je važno efikasno partnerstvo između nastavnika, zdravstvenih radnika i resornih ministarstava.

Nosioci zdravstveno-vaspitnog rada u školama, pored prosvetnih radnika, jesu i zdravstveni radnici.

Realizacija programa ostvaruje se na nivou škole, razreda i odeljenja. Učesnici u realizaciji programa su školski odbor, direktor škole i pedagoška služba kao koordinatori aktivnosti. Realizatori programa su nastavnici, roditelji, učenici, usko specijalizovani stručnjaci angažovani za određenu oblast i ostali radnici škole.

U cilju uspešnije realizacije sadržaja poželjno je organizovati seminar za koordinatore i realizatore programa, na kome će se bolje upoznati sa sadržajem, tehnikama i metodama rada.

Vaspitni proces usmeriti na celokupan razvoj ličnosti sa njenim afektivnim, kognitivnim i psihofizičkim karakteristikama. Nastavnici biologije, geografije, književnosti, umetnosti, građanskog vaspitanja, fizičkog vaspitanja, kao i nastavnici drugih predmeta, u okviru svoga rada, korelativno povezuju nastavne sadržaje i pružaju učenicima osnovne naučno zasnovane informacije iz programa zdravstvenog vaspitanja.

Učešće učenika je dobrovoljno, ali je obaveza škole da im stvori uslove za rad i obezbedi mentora za rad. Metod realizacije sadržaja, vreme i način, zavise od mogućnosti škole, od organizacije i uslova rada škole, stručnih saradnika, nastavnika i odeljenjskog starešine.

U zdravstveno vaspitnom radu veoma je važno odabrati pravu informaciju i metod rada sa učenicima. U skladu sa uzrasnim karakteristikama sadržaji zdravstveno-vaspitnog rada se poput koncentričnih krugova šire.

Metode nastavnoga rada potrebno je prilagoditi sadržaju pri čemu prednost treba dati metodama aktivnog učešća i radu u grupama. Najčešće se preporučuju kako individualne, tako i grupne metode rada: planirani razgovor, kreativne radionice, zdravstveno predavanje, igranje uloga i simulacije, izložbe, pisani radovi, analiza situacija i praktični primeri, debate, audio i vizuelne aktivnosti, vežbanje životnih veština specifičnih za određeni kontekst i rad u maloj grupi. Učešće samih učenika kao organizatora ili vršnjačkih edukatora poželjno je i u praksi je pokazalo pozitivne rezultate.

PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH AKTIVNOSTI

HOR I ORKESTAR

Učešćem u horu mlada ličnost sagledava vrednosti zajedničkog rada u postizanju određenog umetničkog zadatka. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi ugled škole. Od učesnika hora se zahteva jedinstveni pristup i rad svih učenika.

Horsko pevanje može biti:

- odeljenjsko horsko pevanje,

- razredno horsko pevanje,

- horsko pevanje starijih razreda.

Pevanje u horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, komunikaciju sa drugim članovima hora.

Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u školi.

Hor učenika starijih razreda obuhvata uzrast učenika od petog do osmog razreda, sa nedeljnim fondom od 3 časa.

Časovi hora ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.

Repertoar hora obuhvata dela domaćih i stranih kompozitora. Na repertoaru hora starijih razreda uvrstiti dvoglasne i troglasne kompozicije a kapela ili uz instrumentalnu pratnju.

U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.

Orkestar koji najbolje odgovara interesovanjima i mogućnostima učenika jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja, velika je mogućnost za odabir najbolje uvežbanih učenika za ovaj sastav.

Na početku rada na Orfovim instrumentima sviranje se svodi na praćenje ritma, pevane pesme ili muzičke igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se učenici priviknu na zajedničko muziciranje.

U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge grupe instrumenata (harmonika, mandolina, tambura, blok flauta).