O nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Narodne lirske pjesme:

(Izbor iz antologije Sevdalinke Vehida Gunića)

Narodne balade:

- Hasanaginica

- Morići

Skender Kulenović: Soneti (izbor)

Antun Branko Šimić: April

Mak Dizdar: Modra rijeka

Izet Sarajlić: Priča o mom prijatelju oblaku

Miroslav Krleža: U predvečerje

Aladin Lukač: Moja soba

Sergej Jesenjin: Pismo majci

Vojislav Ilić: Grm

Fatima Pelesić Muminović: Vesele i mrtve (izbor)

Književnost na orijentalnim jezicima:

- Derviš-paša Bajezidagić: Gazel o Mostaru

- A. Sirija: Ja sam oblikom kaplja

Alhamijado književnost:

- Pruščanin: Duvanjski arzuhal

- Ilhamija: Čudan zeman nastade

Narodna epska pjesma:

Narodno predanje:

- Đerzelez ubija aždahu (Husein Bašić: Usmena proza Bošnjaka iz Crne Gore i Srbije)

Narodna anegdota:

- Vratio milo za drago (Husein Bašić: Usmena proza Bošnjaka iz Crne Gore i Srbije)

Hasan Kikić: Carska noć

E. A. Po: Rukopis pronađen u boci

Ivo Andrić: Jedan pogled na Sarajevo

Tin Ujević: O Sarajevu

Hajnrih Bel: Kašalj na koncertu

Enver Čolaković: Legenda o Ali-paši

Alija Nametak: Cjepar

Edhem Mulabdić: Zeleno busenje

Dinko Šimunović: Duga

Branislav Nušić: Ramazanske noći

Ćamil Sijarić: Zelen prsten na vodi

Nedžad Ibrišimović: Karabeg

Putopis:

Zuko Džumhur: Grad zelene brade

Evlija Čelebi: Grad Sarajevo

Drama i pozorište

Alija Isaković: Hasanaginica

A. P. Čehov: Tri sestre

Abdulah Sidran: Sjećaš li se Doli Bel (književno djelo i filmski scenarij)

Džoana Ruling: Hari Poter i Kamen mudrosti

Džordž Orvel: Životinjska farma

Ernest Hemingvej: Starac i more (odlomak)

Faiz Softić: Pod Kun planinom (odlomak)

Šaban Šarenkapić: Bukvica

Džerom Dejvid Selindžer: Lovac u žitu

(Iz dopunskog izbora nastavnik bira najmanje tri djela)

- Vrste lirskih pjesama.

- Usmena književnost.

- Epsko-lirske karakteristike djela.

- Osobenosti lirske poezije.

- Stilska izražajna sredstva u lirskim pjesmama (sevdalinkama): simboli, poređenje, metafora, alegorija, slavenska antiteza.

- Metafora i metonimija.

- Osobenosti sevdalinki i stilska izražajna sredstva u njima. Historijski motivi u sevdalinkama.

- Karakteristike književnosti na orijentalnim jezicima. Pojam divanske književnosti i osnovni simboli u njima.

- Karakteristike alhamijado književnosti. Književni, pedagoški i didaktički značaj alhamijado pjesništva.

- Osobenosti savremene poezije.

- Slobodni stih.

- Fabula, pokretači fabule, zaustavljanje fabule.

- Lik, psihološko-etička karakterizacija lika.

- Portret, vanjski i unutarnji, forma pripovijedanja.

- Pozicija pripovjedača u priči.

- Pripovijest (duža pripovijetka).

- Granične književne vrste: ljetopis, putopis, dnevnik, esej.

- Karakteristike narodnih predanja i anegdota.

- Karakteristike prvih romana u periodu preporoda.

- Odlike savremenog romana.

- Putopis.

Drama

- Dramska radnja, etape dramske radnje.

- Savremena drama.

- Tragedija; protagonist i antagonist, scenski znakovi, režija.

- Filmska drama i scenarij.

NAČINI OSTVARIVANJA PROGRAMA

- U nastavi jezika učenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim bosanskim jezikom.

- Radi kontinuiteta u nastavi jezika neophodno je neke nastavne jedinice, koje se izučavaju od petog razreda, uvrstiti i u plan za osmi razred. Nastavnici će prema potrebi za obnavljanje, naprimjer, vrsta riječi, službe riječi u rečenici, padeža, glasovnih promjena itd. izdvojiti 1-2 časa, zavisno od nastavne jedinice.

- Za obnavljanje nekih nastavnih jedinica potrebno je više od jednog ili dva časa, ali i tu se daje sloboda nastavnicima da prema potrebi sačine svoj plan.

- Pravopis se savlađuje putem sistematskih vježbanja, elementarnih i složenih, koja se organiziraju često, raznovrsno i različitim oblicima pismenih vježbi. Pored toga, učenike vrlo rano treba upućivati na služenje pravopisom i pravopisnim rječnikom (školsko izdanje).

- Putem stilskih vježbi, koje se organiziraju po potrebi, učenici će obogatiti svoj rječnik.

- Sadržaj i proces učenja, a posebno rezultati učenja, bitno su uvjetovani načinom učenja, odnosno kako učenici trebaju učiti, a nastavnici ih poučavati i pomagati im u stjecanju odgovarajućih znanja i razvijanju njihovih vještina i sposobnosti. To će svakako utjecati na njihove vrijednosti, stavove i ponašanje. Učenici će učiti samostalno i u grupi, planirati svoj rad i rad grupe. Provodit će istraživanja i rješavanje problema putem istraživanja i dobijene rezultate prezentirati putem individualnog i timskog rada. Sve aktivnosti učenici će vršiti u školi i kod kuće koristeći se dodatnim izvorima informacija. Ambijent u kojem se učenici osjećaju dobro i sigurno, uz dobro rukovođenje svim aktivnostima u nastavnom procesu je neophodan uvjet dobrih rezultata. To se postiže kombiniranjem tradicionalnih nastavnih metoda i oblika rada sa korištenjem i primjenom metoda aktivnog učenja i interaktivne nastave: problemska, heuristička, programirana, istraživanje, projekat, praktični radovi. Postupci za realizaciju navedenih nastavnih metoda su: pitanja i odgovori, razgovor, rasprava, demonstracija, učenički izvještaji, mali istraživački projekti, programirani tekst, itd. Preporučuje se nastavnicima da insistiraju na učeničkim zabilješkama, jer njihove su zabilješke ustvari dnevnici rada koji ih uče redu, radu i sistematičnosti. Redoslijed poučavanja pojedinih tema nije obavezujući. Na nastavniku je odgovornost da raspoređuje nastavne sadržaje i obrađuje ih u okviru plana.

- Napredovanje učenika treba kontinuirano pratiti i ocjenjivati, vodeći računa o individualnim mogućnostima, vještinama, sposobnostima i sklonostima. Učenike treba pratiti i ocjenjivati tokom izvođenja aktivnosti i razvijati njihove sposobnosti za samoprocjenjivanje. Za praćenje, ocjenjivanje i napredovanje učenika treba koristiti različite postupke i instrumente (sposobnost i vještine učenika u individualnom i timskom radu, usmenog i pisanog izvještaja i dr; učestvovanje i doprinos pri radu u grupama, učeničkim projektima, istraživanjima, rješavanju problema; rješavanje zadataka objektivnog tipa i drugih ispitnih postupaka).

- Da bi se ostvarili zahtjevi u nastavi koje nam nameće savremena književna i pedagoška znanost, trebalo bi posebnu pažnju pokloniti izboru književnih tekstova.

- U interpretaciji književnih tekstova potrebno je uvažavati navedene kriterije i na njima temeljiti izgradnju metodičkih postupaka koji omogućavaju otkrivanje univerzalnih estetskih vrijednosti do kojih se dolazi od kontakta učenika sa tekstom do čitanja teksta, a potom dolazi adekvatna recepcija. U interpretaciji ovih tekstova uvažavale su se intelektualne i emocionalne mogućnosti, te književna iskustva učenika. Za detaljno poniranje u interpretaciju književnog teksta potrebno je, prije analize, otkloniti sve nejasnoće vezane za tekst.

- Za pobudu učenikovog emocionalnog svijeta potrebne su adekvatne metodičke odrednice. Samo metodički vođenom instrukcijom učenici mogu učiti o vrijednostima koje pruža književni tekst. Poučavanje pravilnoj interpretaciji zavisi od uzrasta učenika, složenosti nastavnog gradiva i drugih faktora. Interpretacija uključuje motivacijsku fazu, fazu interpretativnog čitanja i fazu tumačenja i poučavanja.

- U nastavnom planu predviđeni su odlomci iz pojedinih književnih djela, kao i ona djela koja je potrebno obrađivati kao cjeline. Nepotrebna je podjela na školsku i domaću lektiru, već se pored obaveznih djela nastavniku daje mogućnost izbora nekih nastavnih sadržaja.

- Nastavnik ima mogućnost da ponuđene tekstove prilagođava nastavnom procesu, stoga mu je data obavezna mogućnost izbora iz antologija narodne književnosti.

- Nastavniku je data i mogućnost dopunskog izbora u skladu sa potrebama nastavnog procesa i učeničkih afiniteta.

- Učenici se osposobljavaju za samostalno čitanje književne lektire, za interpretaciju i vrednovanje pročitanih djela. U nastavi se treba koristiti različitim metodama rada: metodom čitanja, metodom razgovora, metodom pisanja, metodom samostalnog rada na tekstu ili odlomku, metodom obrade teme iz različitih perspektiva, metodom pisanja sastava na temelju zadatih pojmova.

- Za oblikovanje govora bitno je da se učenici usmjere na vezani tekst. U ovom predmetnom području postoje tri temeljna tipa vezanog teksta.

- Za opisivanje kao tip vezanog teksta bitan je prostorni razvoj bez sižea. Za pripovijedanje je bitan vremenski razvoj i vremenski slijed događaja, a za raspravljanje logički razvoj misli i logički slijed.

- Učenike je potrebno poučiti da je za opisivanje karakteristična paralelna veza među rečenicama i istorodnost predikata, za pripovijedanje važan vremenski suodnos predikata i lančana veza, a za raspravljanje lančana veza među rečenicama.

- Specifičnost ovih oblika izražavanja omogućava da se razviju i specifične sposobnosti.

- Uz ovo se veže moć posmatranja i zapažanja. Uz pripovijedanje, veže se sposobnost pamćenja, a uz raspravljanje veže se moć logičkog mišljenja, zaključivanja. Sve ovo potrebno je prilagoditi uzrastu učenika.

- Razvijanje jezičke kulture jedan je od najvažnijih zadataka nastave maternjega jezika. Ova cjelina, iako je programski zamišljena kao zasebna, u neraskidivoj vezi je sa nastavnim cjelinama iz oblasti jezika i književnosti.

- Neophodno je da učenici uoče razliku između govornoga i pisanoga jezika. U govornome jeziku obično se upotrebljavaju kraće i stilski neuređene rečenice.

- Nastava jezičke kulture upućuje učenike na kvalitetnu komunikaciju, u kojoj se poštuju pravila kulturnoga razgovora, te im omogućava spoznaju da je sloboda govora osnovno ljudsko pravo svake osobe.

- Učenike treba osposobiti u područjima govora, slušanja, čitanja i pisanja. Nastava izražavanja uglavnom se obrađuje u sklopu sadržaja nastave jezika i književnosti. Tako se ostvaruje korelacija unutar svih nastavnih područja unutar predmeta.

- Nastava je upotpunjena morfološkim, leksičkim i semantičkim vježbama koje su u korelaciji sa nastavnim sadržajima iz oblasti jezika i književnosti.

- Teme pismenih zadataka moraju pratiti sadržaje iz književnosti i jezičke kulture.

PLANIRANI SADRŽAJI

Kategorija	Broj sati	%
Jezik	54	39,70
Književnost	55	40,44
Kultura izražavanja	27	19,85
Ukupno	136	100

БОСАНСКИ ЈЕЗИК

Осми разред

(4 часа недељно, 136 часа годишње)

Циљ и задаци

Циљ наставе босанског језика, између осталог, је развијање кључних знања и вештина, од којих је темељна овладавање знањем језика и знањем о језику.

Генерални циљ наставе босанског језика односи се на оспособљавање ученика да се могу служити књигом, да овладају комуникативном функцијом језика што ће им помоћи при учењу свих осталих предмета.

Циљ наставе матерњег језика јесте даљи развој лингвистичких и комуникативних компетенција проширивањем знања из области језика, књижевности и културе, као и подстицај на индивидуалну афирмацију и развијање личних и социјалних способности.

Задаци наставе босанскога језика:

- развијање језичког осећаја и способности граматичког мишљења;

- развијање љубави према матерњем језику и потреба да се он негује и чува;

- развијање способности комуникације;

- стицање позитивног мишљења о улози и значају босанског језика, као матерњег језика;

- описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда босанског језика;

- упознавање ученика са граматиком и правописом босанског језика;

- упознавање језичких појмова и овладавање стилистичким особеностима босанског језика;

- употреба босанског књижевног језика у свим његовим усменим и писаним облицима;

- уочавање разлике између локалнога говора и књижевнога језика;

- развијање смисла за правилно усмено и писмено изражавање, богаћење речника и неговање стилског израза;

- увежбавање гласног читања и читања у себи;

- коришћење рецептивних језичких вештина (слушање и читање) у различитим комуникативним ситуацијама;

- коришћење вештина језичке продукције (говорење и писање);

- оспособљавање за уочавање, читање, доживљавање, интерпретирање и вредновање књижевних текстова;

- упознавање, читање и анализа популарних и информативних текстова, као и енциклопедија и часописа са децу;

- развијање потребе за књигом као извором сазнања; навикавање на коришћење библиотеке;

- развијање способности за схватање и вредновање медијских остварења (позориште, филм);

- упознавање основних теоријских појмова из књижевности и медијске културе;

- чување националног и културног идентитета на делима бошњачке књижевности и другим уметничким остварењима;

- очување културне баштине;

- праћење и анализа периодичних издања, емисија за децу на радију и телевизији;

- подстицање на самостални и заједнички креативни рад;

- потицање језичког стваралаштва ученика;

- упознавање ученика са најважнијим делима из усмене и писане књижевности за децу, као и са другим текстовима усмене и писане књижевности који су, по тематици, стилу и поукама, блиски овом узрасту;

- развијање склоности, осетљивости и радозналости ученика за симболику песничког језика и вишезначност уметничких слика и исказа;

- развијање читалачке маште и способности уживљавања у свет уметности;

- очување и вредновање ваннаставних активности (различити видови секција);

- васпитање ученика и продубљивање моралних вредности;

- подстицање развоја мишљења и овладавање сопственим мисаоним процесима;

- развијање свести о сопственој култури и традицији, као и о постојању и поштовању других култура;

- упознавање са значајем друштвених мрежа у трагању за новим корисним знањем.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

ЈЕЗИК (54 часа)

- Обновити и проширити знања о историјском развоју босанског језика. (Место босанског језика у словенској језичкој заједници; развој босанског књижевног језика и фазе у развоју босанског књижевног језика; појединачне карактеристике сваке фазе).

- Старословенски језик.

- Чакавско, кајкавско и штокавско наречје.

- Екавски, икавски и ијекавски изговор.

- Дијалекти босанског језика.

Обнављање:

- Врсте речи (променљиве и непроменљиве); служба речи у реченици; падежи; гласовне промене.

- Синтагме (именичке, придевске, прилошке и глаголске).

- Реченице према комуникативној функцији.

- Предикатске реченице (основни и посебни типови).

- Независне реченице у напоредном односу (саставне, раставне, искључне, супротне, закључне).

- Глаголи (глаголски вид и род).

- Глаголски облици (презент, перфекат, футур I, аорист, плусквамперфекат, имперфекат, императив, потенцијал I, потенцијал II, футур II, глаголски прилози, глаголски придеви, инфинитив).

- Творба речи: преобразба, суфиксална, префиксална, слагање, префиксално-суфиксална творба.

Обрада:

- Зависне предикатске реченице (обележја), зависни везници, везнички спојеви; исти везници у различитим зависним реченицама.

- Врсте зависних реченица:

- Објекатске: изричне и зависно-упитне.

- Адвербијалне: мјесне (локалне), временске (темпоралне), начинске (модалне), поредбене (компаративне), узрочне (каузалне), посљедичне (консекутивне), намјерне (финалне), допусне (концесивне), погодбене (кондиционалне);

- Атрибутске: односне (релативне) атрибутске клаузе; објекатске атрибутске клаузе.

- Зависне реченице у напоредном односу.

- Исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом.

- Речи из других језика (туђице, посуђенице).

- Жаргонизми, неологизми, фразеологизми, перифразе.

- Једносложне и вишесложне речи: хомонимија и полисемија.

- Краћење слога с двогласником; дуљење кратог -је; смењивање -ије, -је, -е, -и.

- Нагласак (акцент): врсте нагласка у нагласној речи; енклитике и проклитике, нагласне целине, преношење нагласка на проклитике.

Правопис и правоговор

- Поновити знања из претходних разреда.

- Писање кратица.

- Састављено и растављено писање речи.

- Писање сложених глаголских облика.

- Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција).

- Писање полусложеница (именичке полусложенице, придевске полусложенице, прилошке полусложенице).

- Растављање речи на крају реда.

- Генитивни знак.

КУЛТУРА УСМЕНОГ И ПИСМЕНОГ ИЗРАЖАВАЊА (ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА) (27 часова)

- Врсте стилова (књижевно-уметнички, научни, новинарски, административно-пословни, разговорни).

- Писање записника, захтева, пријаве, биографије, молбе, дописа.

- Репортажа.

- Расправа.

- Приказ (критички приказ књиге или филма).

- Есеј.

- Причање смешних догађаја.

- Причање о доживљају са ефектним почетком и завршетком. Рекламе као врста пропагандних текстова. Језичке особине реклама. Манипулативност реклама.

- Читање текстова писаних различитим стиловима.

- Изражајно читање и рецитовање (артикулација гласова, нагласак, пауза, јачина, тон, истицање речи).

- Попуњавање разних образаца, уплатница, признаница, телеграм.

- Читање и разумевање табела и графикона.

- Индекс, појмовник, библиографија.

- 4 школска писмена задатка.

- 8 домаћих задатака.

- Документарни филм.

- Сценарио - сценарист.

- Књига снимања.

- Редитељ.

- Филмска монтажа.

КЊИЖЕВНОСТ (55 часова)

Лирика

Народне лирске песме:

(Избор из антологије Севдалинке Вехида Гунића)

Народне баладе:

- Хасанагиница

- Морићи

Скендер Куленовић: Сонети (избор)

Антун Бранко Шимић: Април

Мак Диздар: Модра ријека

Изет Сарајлић: Прича о мом пријатељу облаку

Мирослав Крлежа: У предвечерје

Аладин Лукач: Моја соба

Сергеј Јесењин: Писмо мајци

Војислав Илић: Грм

Фатима Пелесић Муминовић: Веселе и мртве (избор)

Књижевност на оријенталним језицима:

- Дервиш-паша Бајезидагић: Газел о Мостару

- А. Сирија: Ја сам обликом капља

Алхамијадо књижевност:

- Прушчанин: Дувањски арзухал

- Илхамија: Чудан земан настаде

Народна епска песма:

Народно предање:

- Ђерзелез убија аждаху (Хусеин Башић: Усмена проза Бошњака из Црне Горе и Србије)

Народна анегдота:

- Вратио мило за драго (Хусеин Башић: Усмена проза Бошњака из Црне Горе и Србије)

Хасан Кикић: Царска ноћ

Е. А. По: Рукопис пронађен у боци

Иво Андрић: Један поглед на Сарајево

Тин Ујевић: О Сарајеву

Хајнрих Бел: Кашаљ на концерту

Енвер Чолаковић: Легенда о Али-паши

Алија Наметак: Цјепар

Едхем Мулабдић: Зелено бусење

Динко Шимуновић: Дуга

Бранислав Нушић: Рамазанске ноћи

Ћамил Сијарић: Зелен прстен на води

Неџад Ибришимовић: Карабег

Путопис:

Зуко Џумхур: Град зелене браде

Евлија Челеби: Град Сарајево

Драма и позориште

Алија Исаковић: Хасанагиница

А. П. Чехов: Три сестре

Абдулах Сидран: Сјећаш ли се Доли Бел (књижевно дело и филмски сценарио)

Џоана Рулинг: Хари Потер и Камен мудрости

Џорџ Орвел: Животињска фарма

Ернест Хемингвеј: Старац и море (одломак)

Фаиз Софтић: Под Кун планином (одломак)

Шабан Шаренкапић: Буквица

Џером Дејвид Селинџер: Ловац у житу

(Из допунског избора наставник бира најмање три дела)

- Врсте лирских песама.

- Усмена књижевност.

- Епско-лирске карактеристике дела.

- Особености лирске поезије.

- Стилска изражајна средства у лирским песмама (севдалинкама): симболи, поређење, метафора, алегорија, словенска антитеза.

- Метафора и метонимија.

- Особености севдалинки и стилска изражајна средства у њима. Историјски мотиви у севдалинкама.

- Карактеристике књижевности на оријенталним језицима. Појам диванске књижевности и основни симболи у њима.

- Карактеристике алхамијадо књижевности. Књижевни, педагошки и дидактички значај алхамијадо песништва.

- Особености савремене поезије.

- Слободни стих.

- Фабула, покретачи фабуле, заустављање фабуле.

- Лик, психолошко-етичка карактеризација лика.

- Портрет, вањски и унутарњи, форма приповедања.

- Позиција приповедача у причи.

- Приповест (дужа приповетка).

- Граничне књижевне врсте: летопис, путопис, дневник, есеј.

- Карактеристике народних предања и анегдота.

- Карактеристике првих романа у периоду препорода.

- Одлике савременог романа.

- Путопис.

Драма

- Драмска радња, етапе драмске радње.

- Савремена драма.

- Трагедија; протагонист и антагонист, сценски знакови, режија.

- Филмска драма и сценарио.

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА