O nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Treba reći da je algebarski izraz s promenljivom x linearan ako je ekvivalentan izrazu oblika ax+b, i jednačina (nejednačina) je linearna ako je ekvivalentna jednačini (nejednačini) oblika ax+b=0 (ax+b>0, ax+b<0).

Geometrijska tela - Da bi učenici što lakše upoznali geometrijska tela (prizmu, piramidu, valjak, kupu i loptu), njihove elemente i svojstva i naučili da izračunavaju površine i zapremine ovih tela, treba koristiti njihove modele, mreže, skice i slike. Preporučljivo je da i sami učenici crtaju mreže i izrađuju modele proučavanih tela. Izračunavati površine i zapremine samo onih tela koja su navedena u programu. Izvođenje formule za zapreminu vezivati za prihvaćenu formulu za zapreminu kvadra. Pogodnim primerima iz fizike pokazati vezu između zapremine, mase i gustine tela.

Računati površine i zapremine preko osnovnih elemenata (datih odgovarajućim formulama) kao i s njima zavisnih elemenata (dužine ivica, bočne visine, poluprečnika opisanog ili upisanog kruga,...). Praktično primenjivati ova znanja kroz različite konkretne primere računanja površina i zapremina objekata iz okruženja.

U izučavanju linearnih jednačina s jednom nepoznatom i sistema linearnih jednačina značajnu pažnju treba posvetiti u njihovoj primeni na rešavanju raznih jednostavnih problema.

Neophodno je da se osmišljenim planiranjem nastave izvrši ponavljanje i povezivanje gradiva nastavnih sadržaja iz prethodnih razreda i "tekućeg" gradiva, pri čemu posebnu pažnju treba obratiti na usvojene standarde postignuća učenika na kraju obaveznog obrazovanja. To bi doprinelo da učenici na kraju osnovne škole imaju zaokrugljena i sistematizovana matematička znanja. Takođe, poželjno je povezati nastavne sadržaje predmeta matematika sa nastavnim sadržajima drugih predmeta u saradnji sa kolegama koji predaju te predmete.

Dodatna nastava

Sadržaji dodatne nastave moraju, pre svega, biti vezani za sadržaje ovog razreda i na taj način biti njihova intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se izaberu i sve druge zanimljive teme vodeći računa da su bitno sadržajne. Preporučuje se da rukovodioci stručnih veća kontaktiraju dobro afirmisane stručne institucije, kao što su Društvo matematičara Srbije, Matematička gimnazija, KMM "Arhimedes" itd.

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave biologije. svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave biologije budu u punoj meri realizovani,

- upoznavanje ekoloških pojmova,

- obrazovanje za životnu sredinu,

- razvijanje potreba i mogućnosti ličnog angažovanja u zaštiti životne sredine,

- usvajanje i primena principa održivosti, etičnosti i prava budućih generacija na očuvanu životnu sredinu.

Učenici treba da:

- upoznaju pojam biološke raznovrsnosti i njen značaj za opstanak i evoluciju života na Zemlji;

- nauče i shvate nivoe organizacije živog sveta u prirodi;

- upoznaju predmet istraživanja ekologije i njen značaj;

- upoznaju komponente životne sredine;

- upoznaju ekološke faktore i njihov značaj za živi svet;

- shvate osnovne odnose ishrane i povezanost živih bića u lancima ishrane;

- shvate uzajamne odnose živih bića i životne sredine i dinamiku odnosa materije i energije;

- shvate značaj ekološke ravnoteže za održavanje ekosistema;

- upoznaju osnovne tipove ekosistema i životne uslove u njima;

- steknu znanja u vezi sa izvorima i posledicama ugrožavanja životne sredine - ekosistema;

- upoznaju globalne posledice zagađivanja životne sredine;

- upoznaju pojam i koncepciju održivog razvoja;

- razumeju ulogu i značaj ličnog angažovanja u zaštiti životne sredine;

- upoznaju prirodne resurse, njihovu ograničenost i značaj racionalnog korišćenja;

- izgrade stavove, razvijaju znanja i umenja neophodna za zaštitu životne sredine i doprinos održivom razvoju;

- razvijaju ekološku, zdravstvenu i kulturu življenja.

SADRŽAJI PROGRAMA

I. UVOD

Uslovi života na Zemlji.

Raznovrsnost živog sveta. Biodiverzitet.

Nivoi organizacije živog sveta.

II. EKOLOGIJA I ŽIVOTNA SREDINA

Predmet istraživanja, istorijski razvoj i značaj ekologije.

Životna sredina - pojam i komponente.

Životno stanište - biotop.

Uslovi života u staništu - ekološki faktori.

Odnos organizama i životne sredine (adaptacije, životne forme).

Populacija - osnovne odlike.

Životna zajednica i njena organizacija (ekološka niša, prostorna i vremenska organizacija).

Ekosistem - osnovni procesi koji se odvijaju u ekosistemu. Odnosi ishrane. Prenos energije i kruženje supstance (materije). Razvoj ekosistema (sukcesije).

Osnovni biomi na Zemlji. Biosfera.

III. UGROŽAVANJE, ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE EKOSISTEMA - ŽIVOTNE SREDINE

Raznovrsnost i struktura ekosistema (prirodni i antropogeni).

Ekosistemi kopnenih voda; zagađivanje i mogućnosti zaštite.

Ekosistemi mora; zagađivanje i mogućnosti zaštite.

Šumski ekosistemi; ugroženost i mogućnosti zaštite.

Travni ekosistemi; ugroženost i mogućnosti zaštite.

Antropogeni ekosistemi (agroekosistemi i urbani ekosistemi); ugroženost i mogućnosti zaštite.

Aktivnost: Uočavanje raznovrsnosti i strukture ekosistema u neposrednom okruženju.

Ugrožavanje i zaštita biodiverziteta.

Kategorije zaštićenih prirodnih dobara (nacionalni i međunarodni nivo).

Crvene knjige flore i faune.

Ugrožavanje i zaštita kulturnih dobara.

Unapređivanje životne sredine - značaj i mogućnosti.

Projekat: Istraživanje stanja ugroženosti životne sredine u neposrednom okruženju.

Aktivnost: Primeri pozitivnog i negativnog uticaja antropogenog faktora na životnu sredinu.

Aktivnost: Poseta jednom zaštićenom prirodnom dobru.

IV. GLOBALNE POSLEDICE ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE

Klimatske promene. Efekat staklene bašte.

Oštećenje ozonskog omotača.

Kisele kiše. Sušenje šuma.

Erozija zemljišta. Širenje pustinja.

Nestajanje biljnih i životinjskih vrsta.

Projekat: Globalne posledice zagađivanja životne sredine (pretraživanje internet strana, naučnih časopisa ...).

V. ŽIVOTNA SREDINA I ODRŽIVI RAZVOJ

Koncept održivog razvoja.

Pravo na informisanost i učešće javnosti u donošenju odluka u vezi zaštitne životne sredine.

Prirodni resursi - održivo korišćenje.

Energetska efikasnost.

Aktivnost: Procena primene nekih oblika energetske efikasnosti.

Otpad i reciklaža.

Aktivnost: Konkretan doprinos selekciji otpada.

Debata na temu: Informisanost i učešće mladih u zaštiti životinja (dobrobit životinja).

VI. ŽIVOTNA SREDINA, ZDRAVLJE I KULTURA ŽIVLJENJA

Pravo na zdravu životnu sredinu.

Savremen način života i zdravlje (buka, brza hrana, duvanski dim...).

Kultura življenja (ekološka kultura).

Aktivnost: Organizacija i realizacija raznih aktivnosti unapređivanja zaštite životne sredine i kulture življenja.

Obnavljanje i sistematizacija sadržaja nastavnog programa petog, šestog, sedmog i osmog razreda (provera znanja definisanih obrazovnim standardima za kraj obaveznog obrazovanja).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sadržaji programa nastave biologije koji obuhvataju ekologiju i zaštitu životne sredine logički su raspoređeni u šest tematskih celina: Uvod, Ekologija i životna sredina, Ugrožavanje, zaštita i unapređivanje ekosistema - životne sredine, Globalne posledice zagađivanja životne sredine, Životna sredina i održivi razvoj i Životna sredina, zdravlje i kultura življenja.

Navedeni sadržaji programa, pored osnovnog teorijskog pristupa, poseduju i aktivan pristup koji je usmeren praktičnoj realizaciji zaštite životne sredine sa brojnim aktivnostima i projektima u učionici i u neposrednom okruženju. Ovako koncipiran program daje veliku kreativnu slobodu nastavnicima i učenicima da ga, shodno uslovima, mogućnostima i vremenu realizuju.

Uloga nastavnika je da uz primenu interaktivne nastave razvija odgovoran odnos prema životnoj sredini i usmerava interesovanje učenika u pokušaju da samostalno organizuju aktivnosti i realizuju projekte.

Nivoi postignuća znanja, veština i umenja učenika zahtev su definisanih obrazovnih standarda znanja za kraj obaveznog obrazovanja. Profesionalno iskustvo i adekvatno angažovanje nastavnika u radu sa učenicima doprineće ostvarivanju zahteva definisanih obrazovnim standardima.

Koncepcija programa pruža široke mogućnosti za primenu različitih nastavnih metoda, kao i upotrebu informacionih tehnologija. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa, psihofizičkih i mentalnih sposobnosti učenika, raspoloživih nastavnih sredstava i učila, kao i opremljenosti kabineta. Izbor oblika rada prepušten je nastavniku.

Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) neophodno je predvideti 60% časova za obradu novog gradiva i 40% za druge tipove časova.

Nastavnik za pripremu rada na času treba da koristi udžbenik odobren od Ministarstva prosvete i najnoviju stručnu literaturu.

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

- razvijanje funkcionalne hemijske pismenosti;

- razumevanje promena i pojava u prirodi na osnovu stečenih znanja o hemijskim pojmovima, teorijama, modelima i zakonima;

- osposobljavanje učenika za komuniciranje korišćenjem hemijskih termina, hemijskih simbola, formula i jednačina;

- razvijanje sposobnosti za izvođenje jednostavnih hemijskih istraživanja;

- razvijanje sposobnosti za rešavanje teorijskih i eksperimentalnih problema;

- razvijanje logičkog, apstraktnog i kritičkog mišljenja;

- osamostaljivanje učenika za traženje i korišćenje relevantnih informacija u različitim izvorima (udžbenik, naučnopopularni članci, Internet);

- razvijanje svesti o važnosti odgovornog odnosa prema životnoj sredini, odgovarajućeg i racionalnog korišćenja i odlaganja različitih supstanci u svakodnevnom životu;

- podsticanje učeničke radoznalosti, potrebe za saznavanjem o svojstvima supstanci u okruženju i pozitivnog odnosa prema učenju hemije;

- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.

Zadaci nastave hemije jesu:

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave hemije svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave hemije budu u punoj meri realizovani;

- omogućavanje učenicima da razumeju predmet izučavanja hemije;

- omogućavanje učenicima da sagledaju značaj hemije u svakodnevnom životu, za razvoj različitih tehnologija i razvoj društva uopšte;

- omogućavanje učenicima da razumeju naučni metod kojim se u hemiji dolazi do saznanja;

- osposobljavanje učenika da koriste jezik hemije kao nauke: da znaju hemijsku terminologiju i da razumeju kvalitativno i kvantitativno značenje hemijskih simbola, formula i jednačina;

- stvaranje nastavnih situacija u kojima će učenici do saznanja o svojstvima supstanci i njihovim promenama dolaziti na osnovu demonstracionih ogleda ili ogleda koje samostalno izvode, i razvijati pri tom analitičko i kritičko mišljenje;

- stvaranje nastavnih situacija u kojima će učenici razvijati eksperimentalne veštine, pravilno i bezbedno, po sebe i druge, rukovati laboratorijskim priborom, posuđem i supstancama;

- osposobljavanje učenika za izvođenje jednostavnih istraživanja;

- stvaranje situacija u kojima će učenici primenjivati teorijsko znanje i eksperimentalno iskustvo za rešavanje teorijskih i eksperimentalnih problema;

- stvaranje situacija u kojima će učenici primenjivati znanje hemije za tumačenje pojava i promena u realnom okruženju;

- omogućavanje učenicima da kroz jednostavna izračunavanja razumeju kvantitativni aspekt hemijskih promena i njegovu praktičnu primenu.

SADRŽAJI PROGRAMA

NEMETALI, OKSIDI NEMETALA I KISELINE (13)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- zna o zastupljenosti nemetala u prirodi, u elementarnom vidu i u jedinjenjima;

- razume osnovna fizička i hemijska svojstva važnijih predstavnika nemetala (vodonika, kiseonika, sumpora, azota i ugljenika);

- povezuje strukturu atoma nemetala sa njihovim svojstvima i položajem u Periodnom sistemu elemenata;

- zna koja svojstva nemetala određuju njihovu praktičnu primenu;

- zna da nemetali reaguju sa kiseonikom i grade okside;

- sastavlja formule oksida nemetala primenom znanja o valenci nemetala;

- zna da oksidi nemetala, koji reaguju sa vodom, sa njom grade kiseline;

- primenjuje znanje da je valenca nemetala ista u kiselini i odgovarajućem oksidu;

- ume da dokaže kiseline pomoću indikatora.

Sadržaji: (6+5+2)

Zastupljenost nemetala u prirodi i njihova osnovna fizička svojstva.

Vodonik, njegova svojstva i primena.

Kiseonik, njegova svojstva i primena.

Sumpor, njegova svojstva i primena. Sumpor(IV)-oksid, sumpor (VI)-oksid, sumporna kiselina i primena.

Azot, njegova svojstva i primena. Azot(V)-oksid, azotna kiselina i primena. Amonijak, njegova svojstva i primena.

Ugljenik, njegova svojstva i primena. Ugljenik(II)-oksid. Ugljenik(IV)-oksid, ugljena kiselina i primena.

Demonstracioni ogledi

Dobijanje i ispitivanje svojstava vodonika i kiseonika. Dobijanje sumpor(IV)-oksida, reakcija nastalog oksida sa vodom i ispitivanje svojstava nastale kiseline pomoću lakmus-hartije. Demonstracija pravilnog načina razblaživanja koncentrovane sumporne kiseline. Dobijanje ugljenik(IV)-oksida i ispitivanje njegovih svojstava (ne podržava gorenje, gustina u odnosu na vazduh).

Ispitivanje fizičkih svojstava nemetala (agregatno stanje, rastvorljivost u vodi i nepolarnom rastvaraču).

Dobijanje sumpor(IV)-oksida i ispitivanje njegovog uticaja na biljne pigmente. Dokazivanje kiselosti neorganskih kiselina pomoću lakmus-hartije.

U okviru teme potrebno je da učenici saznaju koji su najzastupljeniji nemetali u neživoj i živoj prirodi i da uoče sličnosti i razlike u zastupljenosti. Na osnovu znanja stečenog u sedmom razredu o strukturi atoma koja uslovljava reaktivnost elemenata i način njihovog međusobnog povezivanja (hemijska veza), učenici zaključuju u kom vidu se nemetali nalaze u prirodi (u elementarnom vidu ili u vidu jedinjenja).

Demonstracioni ogledi i laboratorijske vežbe omogućavaju učenicima da uoče fizička svojstva nemetala (agregatno stanje, rastvorljivost u vodi i nepolarnim rastvaračima).

Prilikom posmatranja demonstracionih ogleda za dobijanje vodonika i kiseonika, učenike pitanjima usmeravati i podsticati da uočavaju svojstva ovih gasova na osnovu načina prikupljanja (prikupljanje iznad vode ukazuje na malu rastvorljivost u vodi). Posmatrajući ispitivanje svojstava vodonika, učenici uočavaju načine kojima se manipuliše gasovima i uče o merama opreza prilikom rukovanja zapaljivim gasovima.

Upoznajući kroz oglede svojstva kiseonika i nemetala, učenici treba da nauče da je važno hemijsko svojstvo kiseonika građenje oksida. Drugim rečima, oni formiraju znanje o tome da je kiseonik neophodan reaktant u reakcijama sagorevanja. Uputno je alotropske modifikacije prvi put spomenuti kod kiseonika i, kasnije, kod ugljenika.

Učenici treba da razlikuju okside nemetala koji ne reaguju sa vodom (na primer, CO) od onih koji sa vodom grade kiseline.

Kiselost neorganskih kiselina učenici dokazuju pomoću indikatora. Pri tome, mogu uporedo dokazivati kiselost njima poznatih kiselina iz svakodnevnog života (sirćetna kiselina, limunska kiselina). Pojam indikatora treba uvesti pri ispitivanju svojstava rastvora nastalog u reakciji između sumpor(IV)-oksida i vode.

Na svakom času na kome se izučavaju oksidi i kiseline, učenike podsticati da pišu formule oksida i kiselina. Uz trivijalne nazive oksida i nazive kiselina, dati i njihove nazive po anjonskoj nomenklaturi.

Veoma je važno da se na primerima ukaže na praktičan značaj izučavanih kiselina u svakodnevnom životu.

U prvoj vežbi (ispitivanje fizičkih svojstava nemetala), zavisno od opremljenosti škole, mogu se pored sumpora, ispitivati i svojstva drugih nemetala.

Učenik treba da:

- zna o zastupljenosti metala u prirodi, u elementarnom vidu i u jedinjenjima;

- razume osnovna fizička svojstva metala;

- povezuje strukturu atoma metala sa njihovim svojstvima i položajem u Periodnom sistemu elemenata;

- razlikuje svojstva hemijski izrazitih metala od tehnički važnih metala;

- zna svojstva metala koja određuju njihovu praktičnu primenu;

- zna da metali u reakciji sa kiseonikom grade okside metala;

- sastavlja formule oksida metala primenom znanja o valenci metala;

- zna da oksidi metala, koji reaguju sa vodom, sa njom grade hidrokside (baze);

- zna da je valenca metala ista u hidroksidu i odgovarajućem oksidu;

- zna da je hidroksidna grupa jednovalentna;

- sastavlja formule hidroksida na osnovu valence metala;

- ume da pomoću indikatora dokaže bazna svojstva rastvora hidroksida;

- zna da u reakciji nekih metala sa kiselinama nastaje vodonik;

- zna da su metali podložni koroziji i postupke zaštite od korozije;

- zna da se legiranje vrši u cilju dobijanja materijala sa svojstvima pogodnim za određenu namenu.

Sadržaji: (4+3+1)

Zastupljenost metala u prirodi i njihova osnovna fizička svojstva.

Kalcijum. Kalcijum-oksid i kalcijum-hidroksid, svojstva i primena.

Gvožđe, aluminijum, bakar - svojstva na kojima se zasniva primena ovih metala. Korozija metala. Gvožđe(III)-oksid, aluminijum-oksid. Legure koje se najčešće primenjuju (bronza, mesing, čelik, duraluminijum, silumini).

Reakcija metala druge grupe Periodnog sistema elemenata sa vodom. Reakcija oksida metala druge grupe sa vodom i ispitivanje svojstava nastalog rastvora pomoću lakmus-hartije. Ispitivanje korozije gvožđa u različitim uslovima.

Ispitivanje provodljivosti toplote i elektriciteta, kao i magnetičnosti nekih metala. Upoređivanje tvrdoće i gustine gvožđa, aluminijuma i bakra.

Reakcija razblažene sumporne kiseline sa magnezijumom i gvožđem.

Uputstvo za realizaciju nastavne teme

Obradu sadržaja ove teme započeti razmatranjem zastupljenosti metala u prirodi i povezivanjem sa zastupljenošću nemetala. Takođe, potrebno je podsticati učenike da povezuju vidove nalaženja metala u prirodi (u elementarnom vidu ili u vidu jedinjenja) sa strukturom atoma, odnosno reaktivnošću metala.

Fizička svojstva metala se obrađuju u pregledu. Hemijska svojstva tipičnih metala izučavaju se na primeru kalcijuma. Ako škola nema kalcijum, dobijanje oksida i hidroksida može se pokazati na primeru magnezijuma, uz ukazivanje na sličnost (i razlike) u hemijskim svojstvima magnezijuma i kalcijuma. Pored toga, važno je podsetiti učenike na gradivo sedmog razreda i podsticati ih da povezuju položaj metala u grupi i periodi Periodnog sistema elemenata sa njegovom reaktivnošću.

U okviru treće vežbe učenici ispituju osnovna fizička svojstva metala (agregatno stanje, boja, provodljivost električne struje i toplote, magnetičnost). Takođe, ispituju ponašanje metala sa razblaženom sumpornom kiselinom i proširuju svoje znanje time da je važno svojstvo kiselina reakcija sa metalima.

Na osnovu ogleda učenici uočavaju da zajednička svojstva metala nisu podjednako izražena kod svih metala. Oni treba da nauče da je kiseonik neophodan reaktant za reakcije oksidacije metala, kao što su rđanje i sagorevanje, i da upoređuju težnju različitih metala da podležu tom tipu reakcije. Demonstracionim ogledom pokazati da brzina korozije zavisi od uslova (pod vodom, na dodirnoj površini vode i vazduha, u vazduhu). Takođe, potrebno je ukazati na to da oksidi nekih metala sa vodom grade hidrokside, a neki ne reaguju sa vodom (gvožđe(III)-oksid i aluminijum-oksid). Dobijanje hidroksida ovih metala u reakciji između njihovih soli i hidroksida elemenata prve grupe može se demonstrirati kasnije u okviru nastavne teme: Soli.

SOLI (5)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- usvoji znanja o pojmu soli;

- sastavlja formule soli na osnovu valence metala i valence kiselinskog ostatka;

- sastavlja formule soli na osnovu naziva soli i obrnuto;

- zna da soli mogu nastati u hemijskim reakcijama: kiseline i baze, metala i kiseline, kiselog oksida i baze;

- uočava međusobnu povezanost oksida, kiselina, hidroksida i soli;

- predviđa proizvode reakcija u kojima učestvuju hemijski elementi i jedinjenja koja su predstavnici određenih klasa neorganskih jedinjenja;

- zna o zastupljenosti natrijum-hlorida i kalcijum-karbonata u prirodi;

- zna o značaju i primeni važnih soli.

Soli. Formule i nazivi soli. Dobijanje soli.

Fizička svojstva soli (agregatno stanje, rastvorljivost). Hemijske reakcije soli (reakcije sa kiselinama, bazama i solima).

Primena soli.