Praćenje i vrednovanje postignuća učenika

Praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno tokom cele školske godine, a na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U osmom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:

- stanje motoričkih sposobnosti;

- usvojene zdravstveno-higijenske navike;

- dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogućnostima;

- odnos prema radu.

1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.

2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a, takođe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.

3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.

4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.

Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.

Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

 

SVAKODNEVNI ŽIVOT U PROŠLOSTI

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj izučavanja predmeta svakodnevni život u prošlosti jeste proširivanje znanja iz oblasti opšte kulture i osposobljavanje učenika da, upoznavanjem s načinom života ljudi u prošlosti, bolje razumeju svet i vreme u kome žive i razviju svest o kontinuitetu i raznovrsnosti istorijskih pojava i procesa. Učenici bi trebalo da se upoznaju sa specifičnostima dinamike društvenih i kulturnih promena i da nauče kako da sagledaju sebe u odnosu prema "drugom" kako bi sopstveni identitet potpunije i celovitije integrisali u širi kontekst razuđene i složene sadašnjosti.

Zadaci predmeta su da učenici, posredstvom nastave, koja je usmerena upoznavanju različitih elemenata svakodnevnog života, kao što su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje, odevanje i drugo, uoče njihovu uslovljenost istorijskim događajima i procesima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog života u prošlosti Srbije, Evrope i sveta, s namerom da se uoče njihovi zajednički imenitelji i prepoznaju različitosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem učenik živi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istraživačkog duha u proučavanju ovog predmeta, učenici treba da ovladaju elementarnim znanjima o prikupljanju istorijske građe i da razviju kritički odnos prema toj građi i drugim ostacima prošlih vremena.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- razumeju značaj proučavanja svakodnevnog života u prošlosti

- usvoje i prošire znanja o razlikama između svakodnevnog života danas i u prošlosti

- steknu znanja o svakodnevnom životu u Evropi i svetu od kraja XIX do kraja XX veka

- steknu znanja o svakodnevnom životu kod Srba od kraja XIX do kraja XX veka

- usvoje i prošire znanja o ulozi fotografije, filma, radija i televizije u svakodnevnom životu ljudi nekad i sad

- razvijaju istraživačku radoznalost

- razvijaju sposobnost povezivanja znanja iz različitih oblasti.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD

Pojam svakodnevnog života (uočavanje razlike između političke istorije, društvene istorije i istorije svakodnevnog života i ukazivanje na osnovne tematske oblasti istraživanja - ishrana, stanovanje, odevanje, obrazovanje, odnosi u porodici i lokalnoj zajednici, lečenje, religioznost i verovanja običnih ljudi, zabava, takmičarske igre i dr.).

Značaj proučavanja svakodnevnog životau prošlosti (prošlost ne pripada samo vladarima, vojskovođama i državnicima, već i običnim ljudima - ženama, muškarcima i deci, čiji život možemo upoznati jedino istraživanjem njihove svakodnevice).

FOTOGRAFIJA, FILM, RADIO I TELEVIZIJA NEKAD I SAD

SVAKODNEVNI ŽIVOT OD KRAJA XIX DO KRAJA XX VEKA

Svakodnevni život kod Srba od kraja XIX do kraja XX veka

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastavni program za osmi razred je koncepcijski tako postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja se oslanja na nastavne sadržaje iz petog, šestog i sedmog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine.

Prva celina se može odrediti kao bazična jer svi programi za ovaj predmet, od petog do osmog razreda, njome započinju. Sadržaji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem određivanju pojma svakodnevni život, kao i objašnjavanju značaja proučavanja svakodnevnog života ljudi u prošlosti.

Druga celina obuhvata samo jedan sadržaj svakodnevnog života. U osmom razredu ta tema je Fotografija, film, radio i televizija nekad i sad, koja se obrađuje polazeći od sadašnjosti koja je učenicima poznata ka daljoj prošlosti, do vremena nastanka ovih medija.

Treća tematska celina se bavi različitim aspektima istorije društva i istorije svakodnevnog života u određenom vremenskom periodu. U osmom razredu to je savremeno doba (XX vek), čime se obezbeđuje veza sa proučavanjem istorijskih događaja u okviru obaveznog predmeta istorija.

Podelom na pomenute tematske celine, učenicima je omogućeno da se u bilo kojem razredu opredeljuju za ovaj izborni predmet prvi put, a da propušteni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni učenici koji izaberu da tokom čitavog drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja izučavaju ovaj predmet, ovladaće najvažnijim pojmovima i pojavama koje čine svakodnevicu života ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadržajima četiri teme (po jedna za svaki razred) biće detaljnije upoznati.

Iako je ceo program zasnovan na saznanjima o prošlosti, neophodno je da se tokom rada sa učenicima vrši stalna komparacija sa savremenim dobom, čime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju društva i bogatstvu sadržaja iz prošlosti. Programom se, takođe, aktuelizuju odnosi lokalno - globalno, pri čemu učenici imaju priliku da svoj zavičaj bolje prouče u odnosu na zadatu epohu.

U sadržaju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira konačnu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uvažavajući interesovanja učenika i ciljeve i zadatke predmeta. Na početku školske godine, kad se učenici međusobno bolje upoznaju jer najčešće pripadaju različitim odeljenjima, potrebno je u dogovoru sa njima izvršiti izbor nastavnih sadržaja. Navodeći interesatne istorijske činjenice ili pitanja (kako su u prošlosti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati, na koji način su osvetljavali prostorije i dr.), nastavnik pobuđuje učeničku radoznalost i motiviše ih da se opredele za neke od ponuđenih sadržaja. Uloga i odgovornost nastavnika sastoje se u tome da te sadržaje, zatim, uobliči u konkretne nastavne teme, koje će biti obrađivane na časovima.

Na takav način odabran nastavni sadržaj, osnova je za dalji rad nastavnika, planiranje nastavnih aktivnosti i metodičko pripremanje za čas. Poželjno je da nastavnik tako organizuje svoj rad da planirane aktivnosti dobiju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik prikuplja dovoljno informacija o sadržajima koji će biti predmet rada sa učenicima, ali će konačni obim informacija biti određen učeničkim potrebama i mogućnostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost činjenica u smisaone celine. On na različite načine podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, usmerava ih na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose. Na taj način se neguje istraživački duh i zanimanje za nauku, a podstiče se razvoj mišljenja zasnovanog na proverenim činjenicama i argumentima.

Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savlađivanje novih i nepoznatih činjenica pomoću onih bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionice, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugu građu koja može da pomogne u realizaciji programa.

Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktičkom problemu za koji zajedno sa učenicima pronalazi odgovarajuća rešenja. Uvek treba težiti kombinovanju različitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora, slika i fotografija, posete arheološkim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz prošlosti...). Posebno je prikladno organizovati učenike u timove, gde se centralni zadatak rešava tako što svako ima svoj pojedinačni radni zadatak i ulogu u timu.

U izvođenju nastave samostalno istraživanje učenika je najvažnije, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče interesovanje učenika za predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati razmenu informacija, kako između učenika i nastavnika, tako i između samih učenika.

Kvalitet nastave unaprediće upotreba različitih nastavnih sredstava kao što su: ilustracije, dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheološki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igre koje se zasnivaju na rekonstrukciji društva iz prošlosti i dr.

Domaći zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, neće dodatno opteretiti učenike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvođenje domaćih zadataka ne proizilazi iz malog fonda časova i obimnog gradiva, već iz samog cilja predmeta. Domaći zadaci će doprineti da se učenici osamostale u istraživačkim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s interesovanjima učenika (ne treba svi učenici da imaju isti domaći zadatak). Mnoge domaće zadatke učenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomoć porodice, za vreme raspusta, što su nedovoljno iskorišćeni modaliteti u radu s učenicima.

Kao i kod drugih izbornih predmeta kod kojih ocena ne utiče na školski uspeh, ocenjivanje dobija nešto drugačiju pedagošku dimenziju. Za ovaj predmet klasično pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka nastavna aktivnost je prilika da se učenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad učenika i nagrađuju sve njegove aspekte. Pored stečenog znanja o svakodnevnom životu ljudi u prošlosti, nastavnik treba da nagradi i učeničko angažovanje, učešće i posvećenost aktivnostima nezavisno od postignuća. Ocena je odraz individualnog napredovanja učenika i podsticaj za njegov dalji razvoj.

Kako je sadržaj predmeta povezan sa svim oblastima života (ishrana, odevanje, obrazovanje, lečenje, proizvodnja, zabava...), učenici imaju priliku da savlađivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne informacije značajne za svoj budući profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i, ukoliko kod nekog učenika prepozna posebno interesovanje za određene sadržaje, ili ih učenik zatraži sam, može da mu ukaže kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj školi se stiču znanja i zvanja za određenu oblast.

Da bi se zadaci nastave što potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao što su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzička kultura, crtanje, slikanje i vajanje, šah, verska nastava, građansko vaspitanje...

Na kraju školske godine, kao mogućnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, može se organizovati izložba, priredba ili druga prigodna manifestacija, na kojoj bi učenici pokazali stečeno znanje, materijale, predmete i drugu građu koju su prikupili izučavajući ovaj izborni predmet. Ovakve izložbe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira časove na kraju školske godine za njihovu pripremu.