O nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Realizovanjem nastavnih sadržaja ove tematske celine učenici će se upoznati sa ulogom i značajem fotografije, filma, radija i televizije u životu ljudi. Nastavne aktivnosti treba tako organizovati da učenici shvate psihološki i socijalni aspekt ovih medija i njihovu pozitivnu i negativnu ulogu.

Da bi razumeli taj aspekt, od učenika se može tražiti da zamisle kako bi se osećali kada bi im neko oduzeo sve fotografije iz njihovog dosadašnjeg života, uništio snimke proslava njihovih rođendana, izgubio snimke njihovih roditelja kad su bili mladi, ili kako bi im izgledao život kada ne bi imali ni radio, ni televizor, ni DVD. Na taj način će se ukazati na značaj koji ovi mediji, osim na društvenom planu, imaju i za identitet i integritet svakog pojedinca. Učenici će uočiti čovekovu potrebu da zadrži i sačuva trenutke, posebno one koji su mu značajni, da bude brzo informisan o aktuelnim događajima, da se zabavi, prevaziđe dosadu...

Od starijih članova porodice učenici mogu da saznaju kako se nekada živelo kad nije svaka kuća imala televizor, radio ili fotoaparat. Neophodno je ukazati na činjenicu da je tehnološki razvoj u poslednjih nekoliko decenija XX veka omogućio veću dostupnost ovih medija ljudima, a da je ranije to bio statusni simbol.

Istoriju razvoja fotografije, filma, radija i televizije treba obraditi u obimu u kojem učenici žele, bez velikog broja podataka, koristeći prethodno stečena znanja i sa fokusom na razumevanje toka tehnološkog razvoja i na to kako su veće tehničke mogućnosti pobuđivale kreativnost. Na osnovu toga, učenici mogu da daju svoju projekciju o potencijalnom pravcu daljeg razvoja medija.

Pored razmatranja prošlosti i budućnosti medija, ipak najviše pažnje treba posvetiti sadašnjosti. Učenici mogu da analiziraju medije koji su sada u upotrebi i shvate kakvu ulogu oni imaju u savremenom društvu. Ta analiza može biti dobra podloga za organizovanje debate između dve grupe, od kojih bi jedna "branila" medije navodeći koliko su značajni za život čoveka, a druga bi ih "napadala" obrazlažući njihov negativan uticaj. Cilj takve debate je realno sagledavanje dobrih i loših strana medija i razvijanje kritičkog odnosa prema onome što mediji nude. U tu svrhu, mogu se korititi kao primer reklame jer su povezane sa svim pojmovima ove teme, a ima ih u velikom broju i učenicima su dostupne.

Kako su fotografija, film, radio i televizija kao fenomeni bliski učenicima i svakodnevno se sa njima susreću, postoje velike mogućnosti da se organizuju različite aktivnosti. Učenici mogu da naprave "kratku istoriju" svoje porodice od dostupnih fotografija s odgovarajućim komentarima. Grupe učenika mogu da pripreme scenario i snime film, čiji je cilj da se zabeleži neki trenutak sadašnjosti za koji procenjuju da bi bio interesantan u budućnosti. Može se, takođe, pripremiti izložba fotografija sa temom iz školskog života.

Svakodnevi život od kraja XIX do kraja XX veka

Nastavni sadržaji preporučeni u ovoj temi daju mogućnost učenicima da steknu jasniju predstavu o periodu od kraja XIX do kraja XX veka. Najveći deo prošlosti pripada običnim ljudima, koji su nam po mnogo čemu veoma bliski. Taj "običan" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) čini zapravo istoriju sveta, koju klasična istorija, politički i događajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju država, vladara i vladajućih elita. Upoznavanjem sa ljudskom svakodnevicom u savremenom dobu, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj epohi, učenicima će se ukazati brojne sličnosti i razlike s današnjim vremenom.

Uočavanje sličnosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, učenicima će se apstraktnost istorijske nauke o istorijskim procesima i iščezlim državama i kulturama približiti kroz "konkretizaciju" prošlosti u pojavi svakodnevice običnih ljudi prošlih vremena. Time se kod učenika stvara svest da je prošlost nekada bila nečija sadašnjost, kao što i naša svakodnevica veoma brzo postaje prošlost. Drugo, u dijalogu sa različitim i drugim, učenici će moći da potpunije sagledaju neposredno okruženje i društvo u kojem žive, kao i sebe same. Na taj način, doći će do proširivanja stečenih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o samom sebi i okolnom svetu biće upotpunjen saznanjem o razvoju i usavršavanju kulturnih odlika različitih zajednica, koje najčešće odgovaraju promenama njihovih društveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod učenika podstakne razvoj veštine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritičkog sagledavanja njihovog sopstvenog okruženja i sadašnjice.

ODABRANA LITERATURA:

R. Andrić, Kako snimiti film, Beograd 2008.

D. Babac, Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, Beograd 2006.

D. Babac, Č. Vasić, M. Marković, Crnogorska vojska 1896-1916, Beograd 2007.

Dž. Bejli, Veliki pronalasci. Kako se svet menjao, Beograd 2008.

Dž. Bejli, Veliki pronalasci. Oružje nekad i sad, Beograd 2008.

L. Bender, Izumi, Beograd 2005.

A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.

A. Vuletić, J. Mijailović, Između posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.

R. Vučetić, Prestonica nezavisne Srbije (1878-1918), Beograd 2008.

Lj. Dimić, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I-III, Beograd 1996.

A. Đurović, Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905-1914, Beograd 2004.

Istorija privatnog života. IV. Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata, prir. F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2003.

Istorija privatnog života. V. Od Prvog svetskog rata do naših dana, prir. F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2004.

K. Kanduri, Veliko istraživanje - istorija, Beograd 2005.

D. Kosanović, Počeci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896-1918, Beograd 1985.

P. J. Marković, Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd 1996.

P. J. Marković, Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji, Beograd 2007.

B. Mladenović, Srbija u Velikom ratu (1914-1918), Beograd 2008.

K. Nikolić, Strah i nada u Srbiji 1941-1944. godine. Svekodnevni život pod okupacijom, Beograd 2002.

Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.

R. Plat, Svet filma, Beograd 2006.

N. Tomas, D. Babac, Armije na Balkanu 1914-1918, Beograd 2006.

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

- razvijanje sposobnosti učenika za opažanje kvaliteta svih likovnih elemenata;

- stvaranje uslova da učenici na časovima u procesu realizacije sadržaja koriste različite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;

- razvijanje sposobnosti učenika za vizuelno pamćenje i povezivanje opaženih informacija kao osnove za uvođenje u vizuelno mišljenje;

- razvijanje osetljivosti za estetske, likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiču u nastavi, a primenjuju u radu i životu;

- razvijanje motoričkih sposobnosti učenika i navike za lepo pisanje;

- podsticanje interesovanja, stvaranje i negovanje potrebe kod učenika za posećivanjem muzeja, izložbi, kao i za čuvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj učenici žive i rade;

- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i društvene pojave;

- omogućavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraženim i u delima različitih područja umetnosti;

- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti.

Učenici treba da se:

- osposobe da opažaju i predstavljaju: slobodne kompozicije, vizuelne metaforike, kontraste, jedinstva i dominante u prostoru, fantastike;

- formiraju navike za viši nivo kulture rada, kvalitet proizvoda, kulturu života i slobodnog vremena;

- likovno-vizuelno opismene, razviju kreativne sposobnosti, pripremaju za efikasno i savremeno uključivanje u rad, odnosno za različita zanimanja.

Struktura:

1. Sadržaji programa

2. Kreativnost

3. Medijumi

SADRŽAJI PROGRAMA

1.1. SLOBODNO KOMPONOVANJE (6+2)

1.1.1. Enformel.... (2)

2.1.1. Neposredno prenošenje dinamičnog toka misli u određenom vremenskom intervalu

3.1.1. Slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.1.2. Ritmičko-harmonijska kompozicija čistog odnosa boje i forme (2)

2.1.2. Percepcija - apercepcija

3.1.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.1.3. Sistem nizanja skupova tačaka, linija, boja, oblika i volumena prema određenoj shemi (2)

2.1.3. Kombinatorika unapred datog skupa geometrijskih bojenih površina, plastičnih elemenata ili lineatura

3.1.3. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.1.4. Slobodno komponovanje - vežbanje (2)

1.2. VIZUELNA METAFORIKA (4+2)

1.2.1. Amblem, površinsko oblikovanje (2)

2.2.1. Percepcija i apercepcija

3.2.1. Crtanje, slikanje, vajanje, Odgovarajuća sredstva i materijali

1.2.2. Amblem, trodimenzionalno oblikovanje (2)

2.2.2. Percepcija i apercepcija

3.2.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.2.3. Vizuelna metaforika vežbanje (2)

1.3. KONTRAST, JEDINSTVO I DOMINANTA U PROSTORU (10+6)

1.3.1. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru (10)

2.3.1. Opažanje i predstavljanje

3.3.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.3.2. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru - vežbanje (4)

1.4. SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA (3+1)

1.4.1. Realni oblici u nerealnim odnosima (2)

2.4.1. Apercepcija (zamišljanja, podsticanje imaginacije)

3.4.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.4.2. Fotomontaža (1)

2.4.2. Percepcija i apercepcija

3.4.2. Odgovarajuća sredstva i materijali

1.4.3. Slobodno komponovanje i fantastika - vežbanje (1)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku razvoju darovitih učenika, koji imaju mogućnost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-časovnom sistemu. Za izradu ovog programa stručna komisija oslonce je tražila, pre svega, u programu obaveznog predmeta likovna kultura kako bi se nastavila korelacija i utemeljila započeta realizacija sadržaja.

Programski sadržaji omogućavaju prepoznavanje i razvoj darovitosti učenika, njihovih individualnih sposobnosti i postepeno uvođenje učenika u oblast profesionalne orijentacije.

Nastavni program likovne kulture za osmi razred podrazumeva postojanje određenog fonda znanja koji su učenici sticali od prvog razreda i pretpostavlja da se njegovo puno ostvarenje postiže u korelaciji sa drugim nastavnim predmetima (srpski jezik, muzička kultura, biologija, hemija, istorija, fizika, matematika) i različitim vannastavnim aktivnostima. Imajući u vidu da je u pitanju završni razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja neophodno je izvršiti sistematizaciju naučenog, kao i pripremu za izbor odgovarajuće stručne škole. U tom pogledu nastavnik treba da ukaže učenicima na široki spektar obrazovnih profila u kojima je obrazovanje u oblasti likovne kulture od velikog značaja. To je istovremeno razlog da se ukazuje na važnost predmeta.

Strukturu programa čine:

1) nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanje sadržaja likovne kulture, poznavanje dela iz umetničkog nasleđa i elemenata likovne pismenosti;

2) kreativnost - razvijanje percepcije i apercepcije, podrška učenicima da otkrivaju i dolaze do novih rešenja; pretpostavka za podsticanje kreativnosti su motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika, koji obuhvataju:

- domen učeničkih doživljaja,

- domen korelacije sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima.

3) medijumi (tradicionalni i savremeni) i sredstva - korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju, kao i prošireni medijumi.

Nastavni program likovne kulture tako je koncipiran da posebnu važnost pridaje učeniku. Nastavnik koncipira metodičke postupke i oblike rada usaglašavajući obrazovno-vaspitne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika, tako da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u skladu sa vlastitom izraženom potrebom. Različitim (primerenim) metodama rada treba tumačiti sadržaje programa kako bi učenici postupno i spontano usvajali nova znanja. U tom smislu, uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, a izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno, konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema.

Nastavni sadržaji likovne kulture, problemski postavljeni, vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda i proizilaze jedan iz drugog. Polazeći od uzrasnih mogućnosti učenika, vodilo se računa o prilagođenosti i spiralnim krugovima sadržaja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, što je i određeno u operativnim zadacima. Takvi sadržaji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stiče u praktičnom (delimično i u teorijskom radu) putem analiza umetničkih dela i estetskim procenjivanjem učeničkih radova. Nastavni programi ovog predmeta organizovani su na principu kumulativnog širenja znanja o pojmovima i pojavama planiranim za upoznavanje i izučavanje u ovoj oblasti u skladu sa uzrastom. Iz razreda u razred se širi opseg znanja i produbljuje njegovo usvajanje na saznajnom, iskustvenom i praktičnom (delatnom) nivou. Učenike je potrebno usmeravati ka kreativnim potencijalima uvažavanjem individualnih sposobnosti prema praktičnom radu gde ponuđene informacije nisu apsolutno obavezujući okviri delovanja i definitivne vrednosti. Podsticanjem kreativnosti učenika isključuje se gotovo rešenje i rad po šablonu. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. U procesu pripremanja za rad, neophodno je posvetiti pažnju realizaciji nastavnih tema kako ne bi preovladale nad sadržajima. Stoga je nastavniku data mogućnost da, u skladu sa individualnim sposobnostima učenika, bude slobodan u izboru didaktičke pripreme.

Imajući u vidu obrazovni karakter sadržaja predmeta neophodno je na časovima svaku tematsku jedinicu ilustrovati karakterističnim likovno-umetničkim delom iz različitih epoha. Metodom demonstracije učenike navoditi da uočavaju, upoređuju i razlikuju umetnička dela iz različitih kultura i perioda.

Imajući u vidu racionalno korišćenje vremena, umetničko nasleđe za osmi razred treba obraditi kroz povezivanje teorije oblikovanja sa praktičnim radom. Iz umetničkog nasleđa treba izdvojiti umetnička dela koja najpotpunije ilustruju teoretske probleme koji se obrađuju. Učenici će stoga istovremeno usvajati saznanja iz teorije oblikovanja i umetničkog nasleđa, koja će povezivati u praktičnom radu. Neophodno je imati u vidu i estetsko procenjivanje, koje se vrši u funkciji praktičnih likovnih aktivnosti i didaktičko-metodičke opravdanosti.

Programski sadržaji za osmi razred su organizovani u četiri tematske celine i za svaku od njih je preporučen broj časova koji se smatra optimalnim za realizaciju. Naravno, svaki nastavnik u skladu sa konkretnom situacijom (predznanjem i interesovanjima učenika, itd.) pri izradi operativnih planova može napraviti izvesne izmene u broju časova, vodeći računa da se ne naruši celina nastavnog programa i da svaka tema dobije adekvatan prostor.

U realizaciji sadržaja treba imati u vidu da je za njegovu obradu predviđeno (okvirno) 60% časova, dok je za vežbanje predviđeno 40%. Pod obradom se podrazumeva neposredna prva realizacija tematske jedinice. Pod vežbanjem se podrazumeva produbljivanje iste tematske jedinice u drugom medijumu (drugi, novi materijali i tehnike, utvrđivanje, ponavljanje, sistematizacija). Na časovima vežbanja, takođe, treba vršiti estetsku analizu umetničkih radova, estetsko procenjivanja učeničkih radova, vrednovanje i ocenjivanje. Neophodno je težiti otkrivanju suštine likovnih pojava putem selekcije i apstrahovanja. Nastavnik navodi učenika da vrši selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi razmišljao u pravcu kvalitetnog rešavanja likovnog zadatka. Odvajanje bitnog od nebitnog višestruko je celishodno i iz razloga racionalnog korišćenja vremena školskog časa. U programu likovne kulture za osmi razred nastavniku se nude moguća rešenja kojima se preporučuje opažanje i uočavanje neponovljivosti prirode, kao i prirodnog i veštačkog čovekovog okruženja. Mogućnosti učenja po modelu iz prirode i putem umetničke recepcije je samo jedna od metoda kojima nas priroda i umetnička dela uvode u oblike otkrivanja. Nastavnik prati konkurse, smotre, takmičenja, izložbe i druga javna predstavljanja, obaveštava i motiviše učenike u pravcu određene likovne aktivnosti i afirmiše njihovo stvaralaštvo. Podržava učenike u radu i formiranju zbirke radova (mape), u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj učenika.

HOR I ORKESTAR

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Opšti cilj nastave izbornog predmeta Hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muzičku umetnost i upoznavanje muzičke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.

- negovanje razvoja muzičkih i kreativnih sposobnosti učenika;

- utvrđivanje osnova muzičke pismenosti i upoznavanje izražajnih sredstava muzičke umetnosti;

- podsticanje kreativnosti učenika;

- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost škole.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- pevaju/sviraju pesme naših i drugih naroda (narodne, umetničke, dečje, starogradske);

- upoznaju muzičke dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru;

- razvijaju stvaralačke sposobnosti i improvizuju ih na dostupnim instrumentima.

SADRŽAJI PROGRAMA

Znanja muzičke pismenosti, stečena u prethodnim razredima, proširivati i primenjivati na primerima za pevanje/sviranje. Izabrane kompozicije, velikim delom, oslanjaju se na dela srpske kulturne baštine, tako da su, osim dela duhovne muzike, u programima zastupljene narodne melodije, ali i dela savremenih srpskih kompozitora.

U okviru izbornog predmeta, potrebno je da učenici steknu osnovna znanja o izgledu i načinu sviranja na Orfovim instrumentima, osamostale se da sviraju iz notnog teksta, kao i da improvizuju ritmičke i melodijske motive, razvijaju i neguju sposobnost učenika u sviranju na instrumentima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sadržaji izbornog predmeta pružaju učenicima znanja i informacije iz oblasti muzičke umetnosti, neophodne za dalje razumevanje, doživljavanje, praćenje, razlikovanje i kvalitetnu procenu muzičkih vrednosti.

Za uspešnu realizaciju nastave neophodno je ostvariti osnovni didaktički preduslov: kabinet sa nastavnim i očiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve učenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni uređaj za slušanje muzike, a poželjni su i kompjuter, uređaj za emitovanje DVD sa pratećom opremom. Očigledna sredstva uključuju: slike pojedinačnih instrumenata, gudačkog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaćih kompozitora i izvođača, vizuelno predstavljanje uglednika iz oblasti muzičke umetnosti, kvalitetne snimke primera.

Sadržaji izbornog predmeta treba da pružaju učenicima dovoljno znanja i obaveštenosti i umešnosti koje će im pomoći da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih sadržaja koji ne doprinose razvoju njihovog muzičkog ukusa i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.

Usvajanje znanja učenika zavisi od organizacije časa, koja mora biti dobro planirana, osmišljena i zanimljiva. U nastavi je neophodno učenike motivisati za aktivno učešće u radu. Učenik treba da bude aktivan na času, a čas izbornog predmeta Hor i orkestar treba da kod učenika podstiče umetnički doživljaj. Različitim oblicima i metodama rada, tehnikama i očiglednim nastavnim sredstvima učenike motivisati za aktuelizovanje nastavnog rada. Nastavnik je u nastavi ravnopravni učesnik u svim aktivnostima.

Pevanjem/sviranjem učenici ulažu svoje individualne sposobnosti u cilju rešavanja kolektivnih zadataka. Umetnost pevanja obuhvata poeziju i muziku i zbog toga je potrebno sintetizovati ove činioce i posmatrati ih kao integrisane sadržaje. Obratiti pažnju koliko na reči toliko i na muziku. U tom smislu, potrebno je da probu hora započeti vežbama za raspevavanje, jer one razvijaju glas, disanje, učvršćuju ritam, dikciju i intonaciju. Poželjno je da čas počne pripremama za tehničke vežbe i vokalize tako što će se raditi vežbe na jednom tonu, i to na menjanju suglasnika M-N. Ovim vežbama učvrstiće se mišići laringsa, što kasnije olakšava rad na impostaciji. Vežbe je potrebno izvoditi tiho, lagano i bez naprezanja. Za razvijanje i sticanje intonativne sigurnosti izvoditi dvoglasne varijante, pri čemu treba posebno nastojati da svaka deonica sluša drugu deonicu.

Savremena nastava muzičke kulture pretpostavlja korišćenje i primenu muzičkih instrumenata koji zahvaljujući svojoj jednostavnosti omogućuju učenicima mogućnost aktivnog učestvovanja u sviranju i usvajanje osnovnih elemenata muzike. Osnovni cilj sviranja jeste da učenici sviraju na svim raspoloživim instrumentima iz sastava ovog orkestra, a ne da se "usavršavaju" samo na jednom instrumentu. Na prvom času neophodno je sprovesti proveru sposobnosti, a zatim rasporediti instrumente za sviranje učenicima i registrovati pri tom koji učenik može da bude solista. Nastavnik u daljem radu može da daje melodijske fraze koje će, principom postupnosti, najpre da ponavljaju: svi učenici koji sviraju na jednoj vrsti instrumenta, po dva izvođača i pojedinačno, učenici sa različitom kombinacijom instrumenata itd.

Didaktičko-metodička uputstva

Iako na početku školske godine uvek imamo izmene u sastavu orkestra ili ansambla i pojavu novih učenika u njemu, to može da nas sputa, ali i da nam pruži novi izazov i mogućnost za kreativnost, a nikako da nas obeshrabri u radu.

Pre početka školske godine nemoguće je isplanirati realizaciju sadržaja rada izbornog predmeta, jer je nepoznat sastav učenika, nisu provereni njihovi afiniteti, predznanja i sposobnosti. U zavisnosti od rezultata prilikom provere muzičkih sposobnosti, nastavnik će učenicima podeliti štimove, pustiti snimak, ili će sam odsvirati klavirski izvod kompozicije koji je spremio za obradu.

Sam postupak rada na času sastoji se iz nekoliko etapa.