O nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Сім'я: займання, професії.

Школа: шкільні гуртки і захоплення учнів.

Повсякденна інтеракція: в ресторані, під час відпочинку, національні страви.

Культура: період романтизму в українській культурі, реалізм та модернізм в українській літературі наприкінці ІХ - на початку ХХ століття.

Робота над літературним текстом

Закріплення знань про поезію і прозу як літературних видів. Характеристики української поезії періоду романтизму (Микола Костомаров, Левко Боровиковський, Маркіян Шашкевич та ін.). Життя і праця Тараса Шевченка, Івана Франка, Михайла Коцюбинського, Лесі Українки, Василя Стефаника.

Аналіз літературних творів та усної народної творчості.

Поділ текстів на частини. Вибір найцікавішої частини тексту. Висловлювання своєї думки про прочитане та дискусії на базі прочитаного.

Виділення головних героїв та другорядних дійових осіб. Характеристика головних дійових осіб.

Опис природи у тексті.

Пряме та переносне значення слів.

Аналіз поезії (тема, ідея).

Виділення та пояснення виразів, слів та діалогів в тексті стосовно поведінки головних героїв, драматичних ситуацій і їхніх причин та наслідків.

Аналіз частин тексту на базі головної думки тексту.

КУЛЬТУРА МОВЛЕННЯ

Розмовна мова

Розповідь про різні випадки та пригоди.

Складання розповіді на задану тему на вибір учня або викладача. Опис природи. Опис з використанням запропонованих слів. Воџення дискусії на задану тему.

Розмова про улюблену книгу, фільм, телепередачу.

Закінчення розповіді з заданим початком.

Розмови на актуальні теми, що цікавлять дітей. Розмови з використанням тематичних слів.

Переказ тексту.

Опис поодиноких предметів, осіб, природи та природних явищ.

Вправи для збагачення словникового запасу слів.

Короткі розмови на теми з повсякденного життя.

Письмовий переказ цікавих пригод з особистого життя учнів.

Опис поодиноких предметів, осіб, природи.

Диктант, самодиктант.

Правильне написання різних граматичних форм слів вжитих у тексті.

Складання творів з дотриманням головних елементів (вступ, головна частина, кінцівка).

Вправи складання простих поширених речень. Вправи перетворення простих коротких речень в поширені.

Вправи правильного вживання правил пунктуації.

Виконання домашніх завдань і їхня перевірка на уроці.

Елементи національної культури

Український народний одяг.

Географічні поняття (міста України, туристичні центри).

Історія формування української нації.

Вивчання українських пісень.

Українські народні ігри.

Архітектура - специфічність української архітектури, деякі назви старовинних побутових предметів.

Презентація народних звичаїв, пісень та ігор на шкільних вечорах в традиційному народному одязі.

Історичний контекст доселення українців на терени південної Панонії.

Огляд доселень українців в колишню Югославію і сьогоднішню Сербію.

ШЛЯХИ ВИКОНАННЯ ПРОГРАМИ

Традиційні методи виконання програми з української мови з елементами національної культури представлені у вигляді чітко сформульованих етапів.

У сфері літератури запропоновано дві адекватні системи: читання з розумінням тексту і письмо з вживанням правил правопису, засвоєних протягом минулих років навчання. Відповідна презентація цих систем та їхнє засвоєння, разом з тим і розуміння поетичних, прозових чи драматургічних творів, допомагають учням в правильному і логічному спілкуванні українською мовою.

В області мови наголос ставиться на вдосконалення спілкування шляхом збагачення словникового запасу, як і використання синонімів та антонімів. Мова учнів повинна грунтуватись на мовних структурах в дусі української мови.

Культура мови та письма є від виняткового значення, аџе являє собою кістяк будь-якого якісного спілкування. З цих причин, протягом роботи з учнями велику увагу потрібно приділяти збагаченню лексичного фонду та проширенню семантичного значення слів, плеканню національної культури, звичаїв, історії та культури.

HRVATSKI JEZIK

HRVATSKI JEZIK

Operativne zadaće:

- Uspoređivanje govornih vrijednosti hrvatskoga jezika s vrijednostima jezika okoline

- Proširivanje znanja o kulturi vojvođanskih Hrvata

- Njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u vlastitoj i drugim kulturama

- Upoznati osnovne promjene svakodnevnog života

- Oplemenjivanje i bogaćenje mašte, upućivanje u simboličke forme i njegovanje osobnog izraza i komunikativnosti učenika

- Upoznati važnost interkulturalnog dijaloga

- Upoznati raznolikost kulturnih utjecaja na razvoj vlastite kulture

- Aktivno sudjelovanje u društvenom životu okoline na temelju stečenog

SADRŽAJI PROGRAMA

Gramatika

- naglasak, vrste i mjesto naglaska u riječi

osnovne značajke lokalnog govora

- narječja hrvatskog jezika

Pravogovor i pravopis:

- pisanje kratica

- izgovor i pisanje stranih imena

- izgovor i pisanje riječi iz drugih jezika

- usustavljivanje pravopisnog gradiva

Govorenje:

- opisivanje intervju

Čitanje:

- interpretativno čitanje

- analitičko čitanje

- čitanje tekstova različitim stilovima

Pisanje:

- pisanje zahtjeva, zamolbe, prijave

- pisanje zapisnika

Školska lektira:

- Dobriša Cesarić, Voćka poslije kiše

- Ivan Gundulić, himna slobodi

- Marija Jurić Zagorka, Kći Lotrščaka (ulomak)

- Slavko Kolar, Breza (ulomak)

- Silvije Strahimir Kranjčević, Moj dom

- Antun Gustav Matoš, Notturno

- Vesna Parun, Ti koja imaš nevinije ruke

- Antun Branko Šimić, Opomena

Domaća lektira:

- Jasna Melvinger, izbor iz poezije

- Petko Vojnić Purčar, izbor iz proze

- Alojzije Stantić, Kruv naš svagdanji (ulomci po izboru)

- "Dužijanca", Lazo Vojnić Hajduk, dr. Andrija Kopilović, Alojzije Stantić (ulomci po izboru)

4. Elementi nacionalne kulture

Glazba:

- klasici hrvatske glazbe, Vatroslav Lisinski, dr. Josip Andrić - opera "Dužijanca"

Filmska umjetnost:

- "Blagajnica hoće ići na more"

- "Tu"

Povijest:

- Značaj braće Radić za povijest

- Stradanje slavenskih naroda u II. svetskom ratu

Geografija:

- Društvena obilježja Hrvatske (stanovništvo, naselja i gospodarstvo) po županijama

- Kraj u kojem je škola

Blagdani:

- vjerski: Sv. Nikola, Oce, Materice, Božić, Uskrs, Duhovi (izlaganje, čitanje, razgovor, priredbe)

- blagdani hrvatske nacionalne zajednice: Sv. Josip, rođenje bana Josipa Jelačića, Osnutak HNV, rođenje biskupa Ivana Antunovića

- Hrvati u dijaspori - običaji, blagdani, svjetski kongres

Običaji

- svadbeni

Kulturne manifestacije u zajednici:

- praćenje događaja putem neposrednog učešća

Narodne rukotvorine:

- slamarstvo

- šling, vez,

NAČINI OSTVARIVANJA PROGRAMA

Metode izvođenja nastave:

- interaktivna, nastavnik-učenik

- radioničarska

- ambijentalna

- kooperativno učenje u skupinama učenika

- iskustveno učenje primjenjeno u saznajnim i socijalnim situacijama

- razne forme učenja putem otkrića i rješavanja problema

- integrativni pristup različitim područjima u sklopu kulture

Aktivnosti nastavnika:

- Organizira nastavni proces (planira metode rada, sredstva, planira sadržaj)

- Realizira nastavni proces (stvara prilike za učenje, prezentira sadržaje, vodi ciljani razgovor, omogućuje primjenu stečenih vještina)

- Motivira učenika, podržava i razvija njihova interesovanja

- Prati efekte vlastitog rada

- Unapređuje vlastiti rad

- Sudjeluje u kulturnim događajima okoline s učenicima

Aktivnosti učenika:

- Aktivni promatrači

- Aktivni slušatelji

- Aktivni sudionici u komunikaciji

- Partneri - suradnja s odraslima i vršnjacima, uzimaju u obzir i tuđe mišljenje

- Organizatori - učenje i angažman u zajednici

БУЊЕВАЧКИ ГОВОР СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ

BUNJEVAČKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

ОСМИ РАЗРЕД
OSMI RAZRED

Cilj nastave Bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture je proširivanje znanja iz prethodnih razreda o bunjevačkom govoru u okviru predviđenih sadržaja, proučavanje bunjevačke književnosti, osposobljavanje učenika za složenije usmeno i pismeno izražavanje, obogaćivanje rečnika novim rečima karakterističnim za bunjevački govor, kao i dalje upoznavanje i proširivanje znanja o istoriji i tradiciji bunjevačkog naroda.

Operativni zadaci

- osposobljavanje za korektno reprodukovanje i korišćenje u govoru oko 250 novousvojenih reči i izraza;

- sistematizacija i delimično proširivanje znanja iz prethodnih razreda (gramatika, pravopis, književnost);

- ukazivanje na razlike između nekadašnjeg bunjevačkog jezika i savremenog bunjevačkog govora;

- osposobljavanje za dramatizaciju epskih dela;

- scensko izvođenje odabranih dramskih tekstova;

- sistematizacija gradiva iz ostalih programsko-tematskih celina;

- osposobljavanje učenika za sažeto prepričavanje tekstova domaće lektire uz uočavanje karakternih crta glavnih likova.

- štokavsko narečje i rasprostranjenost ekavskog, ijekavskog i ikavskog izgovora;

- informativno o narodnim govorima u Republici Srbiji;

- sistematizacija znanja o promenljivim i nepromenljivim vrstama reči i njihovim funkcijama u rečenici;

- proširivanje znanja o padežima i osobenostima padežnog sistema u bunjevačkom govoru;

- sistematizacija znanja o glagolima i glagolskim oblicima svojstvenim bunjevačkom govoru;

- sistematizacija obrađenih glasovnih promena sa posebnim akcentom na promene karakteristične za bunjevački govor;

- sistematizacija znanja o rečenici i njenim delovima;

- sistematizacija znanja iz pravopisa (upotreba velikog slova, pravopisni znaci i znaci interpunkcije).

II. KULTURA IZRAŽAVANJA

Usmeno izražavanje

- pričanje o vlastitim i tuđim doživljajima sa efektnim početkom i završetkom;

- raspravljanje o pročitanoj knjizi, pozorišnoj predstavi ili gledanom filmu;

- razvijanje kritičkog mišljenja prilikom usmenog prikaza navedenih sadržaja;

- dalje negovanje pravilne dikcije i izražajnog kazivanja poetskih tekstova.

Pismeno izražavanje

- kritički prikaz, osvrt na pročitano književno-umetničko delo;

- pisanje reportaže sa različitom tematikom;

- pisanje referata;

- književno-naučne vrste - putopis, dnevnik, memoari, biografija, autobiografija;

- pisanje putopisa;

- stranica dnevnika;

- podsticanje učenika na samostalno stvaralaštvo (čitanje učeničkih radova i razgovor o njima);

- pisanje 2 školska pismena zadatka (po 1 u svakom polugodištu);

- pisanje 4 domaće pismene vežbe sa obaveznom upotrebom novonaučenih reči bunjevačkog govora.

- izbor iz bunjevačkih narodnih pripovedaka;

- izbor iz epskih pesama - GROKTALICE;

- lirske pesme ŠALAJDANI, ŠARANCI, NAMIGUŠE, BEĆARCI;

- Gabrijela Diklić - "Snaš Kata u varoši" - monodrama;

- Ivan B. Palković - "Dida, pripovidaj mi" (odlomak iz romana)

- Marko Peić - "Javorova smrt" (odlomak iz epa)

- Boza Šarčević i njegovo delo;

- Ivan Antunović i njegovo delo;

- Katica Marganić - "Didin salaš"

- Marko Marjanušić - "Tuga za zavičajom"

- Stipan Šarčević - "Usamljeni jablan"

- Gabrijela Diklić - "Mamine oči"

- Alisa Prćić - "Crni put"

- Ana Popov - "Badnje veče na Đurđinu"

- Geza Babijanović - "Na grobu Desanke Maksimović"

- Gabrijela Diklić - "Snaš Kata na mrginju"

- izbor iz antologije savremenih bunjevačkih pisaca "Lipota naši riči"

- "Bunjevačka lipa rič" - zbornik radova školske dece na maternjem jeziku

- istorija - znameniti Bunjevci od XVII do XIX veka - Ivan Antunović, Mijo Mandić, Blaško Rajić;

- slikarstvo - Ana Bešlić, skulptura "Prozivka";

- muzika - dr Josip Stantić - Sanjala sam salaš bili, Ispod starog bagremara, Badnje veče na Đurđinu;

- bunjevačka kola - Tandrčak, Rokoko;

- domaća radinost - izrada krstića od drveta i pletenje korpi;

- verski običaji kod Bunjevaca vezani za Božić, Korizmu i Uskrs;

- narodni običaji kod Bunjevaca vezani za Božić, Uskrs, Kraljice, Dužijancu, svatove i prela;

- bunjevačka folklorna narodna nošnja;

- bunjevačka jela - prisnac;

- izdavaštvo - Bunjevačke novine, Tandrčak, Rič Bunjevačke matice;

- uključivanje učenika u obeležavanje nacionalnih praznika Bunjevaca.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program Bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture u 8. razredu ostvaruje se u nekoliko jasno definisanih etapa.

U oblasti govora stavljamo akcenat na veći unos izvornih bunjevačkih reči u svakodnevno izražavanje, u njihovo pravilno naglašavanje, kao i u poseban oblik rečeničkog iskaza koji je karakterističan za bunjevački govor.

Kultura usmenog i pismenog izražavanja se nadovezuje na pravilan bunjevački govor i predstavlja osnovu za svaku dobru, bilo usmenu, bilo pismenu, komunikaciju. Posebno treba insistirati na dečijem proznom i poetskom izražavanju i uzimanju što masovnijeg učešća na nagradnom konkursu "Bunjevačka lipa rič" koji kontinuirano sprovodi Bunjevačka matica i koji okuplja decu osnovnih i srednjih škola sa prostora Subotice i Sombora, koja rado pišu bunjevačkom ikavicom. Kao krajnji rezultat svakog sprovedenog konkursa krajem tekuće godine objavljuje se zbornik sa najoriginalnijim radovima učenika.

U oblasti književnosti proučavaju se dela savremenih bunjevačkih autora, ali se kroz sve naredne četiri godine ne zanemaruje i obimno narodno stvaralaštvo, kao i u starijim razredima, starija bunjevačka umetnička književnost. Razvija se logičko mišljenje putem razumevanja i tumačenja poetskih, proznih i dramskih tekstova koji obogaćuju dečiju maštu i doprinose većoj kreativnosti na maternjem jeziku.

Upoznavanje i negovanje nacionalne kulture ostvaruje se postupnim usvajanjem znanja o bunjevačkoj istoriji, kulturi i tradiciji. U oblasti verskih i narodnih običaja svake godine obrađuju se iste teme proširivanjem i usvajanjem novih znanja. Posebna pažnja u ovom segmentu posvećuje se razvijanju kreativnosti učenika, kao i posetama bunjevačkim institucijama koje su organizatori mnogobrojnih kulturnih manifestacija.

1. Antologija savrimene bunjevačke književnosti "Lipota naši riči", 2009.

2. Tandrčkovo blago 1, 2008.

3. Tandrčkovo blago 2, 2010.

4. Zbornik dice stvaraoca na maternjem jeziku "Bunjevačka lipa rič 1", 2008.

5. Zbornik dice stvaraoca na maternjem jeziku "Bunjevačka lipa rič 2", 2010.

1. Marko Peić, Grgo Bačlija - Rečnik bačkih Bunjevaca, 1990.

2. Marko Peić, Grgo Bačlija - Narodne umotvorine bačkih Bunjevaca, 1997.

3. Ive Prćić - Bunjevačke narodne pisme, 1971.

4. Mijo Mandić - Buni, Bunievci, Bunjevci, 2009.

5. Mara Đorđević Malagurski - Stara bunjevačka narodna nošnja i vez, 1940.

6. Lazar Malagurski - Pisme i igre u narodnim običajima bačkih Bunjevaca, 1997.

7. Tamara Babić - Muzička baština Bunjevaca, 2010.

8. Grupa autora - Bunjevački običaji kroz literaturu i narodna sićanja, kraj 19. i 20. vek

SEVER BAČKE, 2005.

9. Antologija savrimene bunjevačke književnosti "Lipota naši riči", 2009.

10. Tandrčkovo blago 1, 2008.

11. Tandrčkovo blago 2, 2010.

12. Zbornik dice stvaraoca na maternjem jeziku "Bunjevačka lipa rič 1", 2008.

13. Zbornik dice stvaraoca na maternjem jeziku "Bunjevačka lipa rič 2", 2010.

14. Mr Suzana Kujundžić Ostojić, Jadranka Tikvicki, Ruža Josić - Gramatički priručnik govora Bunjevaca sa pravopisom (u pripremi)

15. Mr M. Stevanović - Metodički priručnik za nastavu srpskohrvatskog jezika i književnosti u osnovnoj školi, 1982.

16. Prof. V. Cvetanović - Samostalan stvaralački rad u nastavi srpskog jezika, 1996.

17. I. Ivić, A. Pešikan, S. Antić - Aktivno učenje 2, 2001.

NAPOMENA - pored preporučene literature, nastavnik sam bira literaturu kojom će ispuniti ciljeve i zadatke predviđene ovim programom.

ČEŠKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

1) razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapređuje;

2) opismenjivanje učenika na temeljima književnog češkog jezika;

3) postupno i sistematično upoznavanje gramatike češkog jezika;

4) osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove pismene i usmene upotrebe u okviru tema iz svakodnevnog života (slušanje, čitanje, usmena i pisana produkcija i interakcija);

5) usvajanje pravilnog izgovora i intonacije pri usmenom izražavanju i čitanju;

6) savladavanje pisma i osnova pravopisa radi korektnog pismenog izražavanja u granicama usvojenih jezičkih struktura i leksike;

7) razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u češkoj književnoj umetnosti;

8) upoznavanje, čuvanje, razvijanje i poštovanje češkog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima češke književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;

9) razvijanje poštovanja prema češkoj kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;

10) vaspitavanje u duhu mira, tolerancije, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima;

11) sticanje svesti o interkulturalnosti i o važnosti interkulturalnog dijaloga.

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

Ciljevi predviđeni nastavnim programom češkog jezika i književnosti sa elementima nacionalne kulture kao ishod imaju razvijanje sledećih kompetencija kod učenika:

- upoznavanje sa materijalnom i duhovnom kulturom svog naroda;

- sticanje osnovnih znanja, umenja i navika od kojih zavisi opšta i književna kultura učenika, izgrađivanje potrebe za književnoumetničkim tekstovima, poštovanje nacionalnog, književnog i umetničkog nasleđa;

- uvođenje u osnovne pojmove o književnosti;

- upoznavanje sa različitim književnoumetničkim tekstovima;

- aktivno slušanje čitanja teksta (audio i video zapisi);

- uočavanje bitnih elemenata književnoumetničkog teksta (motiva, teme, vremena i mesta radnje, fabule, likova);

- kazivanje napamet naučenih kraćih tekstualnih formi;

- upoznavanje, čuvanje, razvijanje i poštovanje češkog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima češke književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;

- razvijanje poštovanja prema češkoj kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;

- vaspitavanje u duhu mira, tolerancije, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima;

- sticanje svesti o samom sebi i svom mestu u svetu sličnih i različitih, formiranje predstave o sopstvenom kulturnom identitetu, čime se u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini Srbije čuvaju prava i osobenosti manjina i njihov identitet.

- poznavanje čeških običaja vezanih za važne datume u životu pojedinca i kolektiva;

- poznavanje češke narodne nošnje;

- poznavanje geografskih pojmova (važni gradovi i turistički centri u Češkoj);

- poznavanje istorije i formiranja češkog naroda;

- poznavanje čeških folklornih pesama;

- poznavanje čeških folklornih plesova;

- poznavanje arhitekture (specifične kuće u češkim selima u Srbiji i Češkoj, arhitektura gradova u Češkoj) i dr.

Nastavni program Češkog jezika sa elementima nacionalne kulture je osmišljen tako da pozitivno odgovori na različite kriterijume i potrebe. Drugim rečima, program ima mnogostruku upotrebu i podrazumeva: učenje češkog jezika, književnosti i kulture, s tim što je fleksibilan u meri koja omogućava prilagođavanje različitim uslovima, dorađivanje i proširivanje u zavisnosti od povratnih informacija iz prakse. Budući da sadržaj predmeta obuhvata češki jezik, književnost i elemente nacionalne kulture, korelacija ovih sadržaja može se iskoristiti kao prednost pri integrisanom tematskom planiranju u realizaciji razredne nastave, koje je prepušteno nastavniku.

U toku nastave Češkog jezika sa elementima nacionalne kulture u osmom razredu osnovne škole, učenici treba da:

- usvoje nove jezičke strukture i oko 250-400 novih reči i izraza radi daljeg razvijanja govornih sposobnosti;

- razumeju na sluh novi tekst u okviru obrađivane tematike;

- koriguju greške koje čine na svim nivoima češkog jezika;

- samostalno čitaju duže tekstove različitog žanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta tekstova;

- osposobe se za (sadržajnu i estetsku) analizu (težih) tekstova;

- osposobe se za korektno pismeno izražavanje u okviru obrađene leksičke i jezičke građe;

- nastavom gramatike usvajaju nova zvanja o češkom jeziku koja će produktivno primenjivati;

- osposobe se za korišćenje jezičkih priručnika i dvojezičnih rečnika.

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Češki jezik (jezička materija), jezičko izražavanje (veština slušanja, čitanja, pisanja, govorenja i govorne interakcije) i tematika

1.1. Ishod nastave i kompetencije učenika na nivou jezičkog izražavanja (veština komunikacije) nastavlja uvežbavanje pravilnog izgovora novih leksičkih jedinica i novih oblika. Korišćenje govornih vežbi iz prethodnog razreda i uvođenje novih.

1.1.1. Veština slušanja (razumevanje govora). Učenik treba da:

- globalno, detaljno i selektivno (u zavisnosti od zahteva komunikativne situacije) razume različite usmene tekstove (dijaloge, monologe, pesme i drugo) o temama predviđenim nastavnim programom u trajanju od 3 do 5 minuta (u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta), koje čuje uživo ili sa audio vizuelnih zapisa;

- razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času (govor nastavnika i drugova, audio i vizuelni materijal u nastavi);

- razume reklame, radio i TV emisije bliske interesovanjima učenika ili značajne za mlade, kao i o temama obrazovnog karaktera iz popularne nauke;

- razume usmene tekstove koje izgovaraju govornici različitih standardnih varijeteta o temama iz svakodnevnog života, bližeg i daljeg učenikovog okruženja, a koje se odnose na uzrasno specifična interesovanja.

1.1.2. Veština čitanja. Učenik treba da:

- razume globalno, detaljno i selektivno (u zavisnosti od zahteva komunikativne situacije i ličnih potreba) različite pisane tekstove (pisma, novinske članke, jasna ilustrovana uputstva, oglase, prilagođene književne tekstove, tekstove u vezi sa gradivom drugih nastavnih predmeta i slično) o temama iz svakodnevnog života i popularne nauke, bližeg i daljeg učenikovog okruženja, a koje se odnose na uzrasno specifična interesovanja i čija dužina zavisi od činjenice u kolikoj meri učenik poznaje temu i kontekst;

- ume da čita da bi se informisao, kako bi pratio uputstva, kao i radi zadovoljstva.

1.1.3. Veština pisanja. Učenik treba da:

- ume da piše strukturisane i koherentne tekstove od 140 do 160 reči u kojima, koristeći poznatu leksiku i morfosintaksičke strukture, opisuje događaje i lična iskustva;

- ume da piše poruke i pisma (u elektronskoj i tradicionalnoj formi) različitog sadržaja (zahvaljivanje, pozivanje, izvinjenje, traženje i davanje informacija);

1.1.4. Veština govorenja (usmeno izražavanje). Učenik treba da:

- Prilagodi svoj govor komunikativnoj situaciji, u vremenskom trajanju od dva do tri minuta, i da na strukturisani način ume da govori o sebi i svom okruženju, o događajima i aktivnostima u školi i izvan nje; da ume da izrazi svoje osećaje, utiske i argumentovano mišljenje i stavove u vezi sa temama koje su predviđene;

1.1.5. Govorna interakcija (uloga sagovornika). Učenik treba da:

- poštujući sociokulturne norme komunikacije, sa sagovornicima razmenjuje informacije, mišljenja i stavove o temama iz svakodnevnog života, bliske njegovom interesovanju ili iz popularne nauke ili kulture;

- započinje i vodi razgovor o poznatim temama, održava njegov kontinuitet i završava ga.